ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1935 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : Geca Kon - Beograd ; 1935god. Stanje : Dobro(3) Broj strana : 524.

ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1936 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : Geca Kon - Beograd ; 1936god. Stanje : Dobro(3) Broj strana : 467.

ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1934 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : Geca Kon - Beograd ; 1934god. Stanje : Dobro(3) Broj strana : 524.

Autor: Slobodan Jovanović / Đuro Kosanović Izdavač: ZUNS Broj strana: 129 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24cm Udžbenik za četvrti razred usmerenog obrazovanja grafičke struke Korice sa prednje strane na par mesta oguljene, unutrašnjost u odličnom stanju. Na slikama priložen deo sadržaja.

Istorija politika demokratija – Slobodan Jovanović Istorija politika demokratija – Slobodan Jovanović predstavlja knjigu izabranih tekstova velikog pravnika i jednog od začetnika Beogradskog stila pisanja. Knjiga je tematski podeljena na 3 celine. U prvom delu nalaze se tekstovi gde Slobodoan Jovanović iznosi mišljenje o Karađorđu, Milošu, Vuku Karadžiću, Tomi Vučiću Perišiću, Iliji Garašaninu, Jovanu Ristiću, Nikoli Pašiću, Jovanu Skerliću i drugima. U drugom delu nalazi se tekst: „jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera“. Treći deo koji i zatvara knjigu „O totalitarizmu“. Karakteristike: Pismo: Ćirilica Tvrdi povez Format: A5 Broj strana: 230 Izdavač: Catena Mundi Autor dela: Slobodan Jovanović Priređivač: Marinko M. Vučinić Sve knjige iz vojne i istorijske literature pogledajte ovde. Pratite i naše video prezentacije proizvoda na zvaničnom You Tube kanalu!

POLITIČKE I PRAVNE RASPRAVE Autor: Slobodan Jovanović Druga sveska O DVODOMNOM SISTEMU Milan Piroćanac, Vladan Đorđević o Srpsko bugarskom ratu Knjižar izdavač Geca Kon Godina izdanja 1910. Broj strana: 350.

Slobodan Jovanović USTAVOBRANITELJI I NJIHOVA VLADA 1838 - 1858 Autor: Slobodan Jovanović Izdavač: Knjižarnica Napredak Beograd Godina izdanja: 1925 Broj strana: 279 Format: 23 x 15cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Kompletna, prešivena i sređena, dobro očuvana kao na slikama Tags: Knez Aleksandar Karađorđević Vučić i Srbi iz Australije 03.08.2023.

Autor: Slobodan JovanovićŽanr: PolitikaPismo: ĆirilicaBroj strana: 544Povez: TvrdFormat: 25 cmPrvi put sabrani tekstovi Slobodana Jovanovića objavljeni u emigraciji. Saznajte šta je čuveni srpski intelektualac mislio o Titu, Kardelju, Đilasu, Staljinu, Rezoluciji Informbiroa i drugim temama vezanim za titoističku Jugoslaviju.Knjigom Poruke i putokazi srpska kultura smanjila je dug prema Slobodanu Jovanoviću. Kada se drama Drugog svetskog rata završila, i kada su odlukom saveznika promenjene karte dodeljene Jugoslaviji, Jovanović se našao na pogrešnoj strani. Međutim, to ga nije sprečilo da i dalje piše o situaciji u Srbiji i Jugoslaviji.Sa prijateljima i kolegama okupljenim u Jugoslovenskom narodnom odboru osnovao je časopis Poruke. Na njegovim stranicama punih osam godina (1950–1959) neumorno je komentarisao sumornu jugoslovensku stvarnost. Nije bilo nijedne značajne teme o kojoj nije izrekao sud. Slobodan Jovanović, što nije bilo poznato srpskoj javnosti, pisao je o Rezoluciji Informbiroa, razlazu sa Staljinom, ustavnim reformama 1952. i mnogim drugim temama koje su dale identitet titoističkoj državi.Pored Jovanovićevih tekstova, u knjizi se nalazi predgovor priređivača, prof. dr Jovice Trkulje, bibliografija emigrantskih tekstova S. Jovanovića i tekstovi emigrantskih intelektualaca o njemu.Catena Mundi2/4

Naslov: VLADA ALEKSANDRA OBRENOVIĆA III Autor: Slobodan Jovanović Izdavač: Geca Kon Godina izdanja: 1936 Broj strana: 467 Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sabrana dela slobodana Jovanovića, sadržaj na slikama, blage fleke na koricama ostalo kompletno i dobro očuvano Tags: ALEKSANDAR OBRENOVIĆ DINASTIJA OBRENOVIĆ 17.10.2022

Stubovi kulture, Beograd, 2009, meki povez, ćirilica, strana 157, na kraju knjige je pogovor Gojka Božovića, zatim i fotografija i beleška o autoru i njegovim delima. O knjizi: `U osnovi ove knjige nalazi se ogled Slobodana Jovanovića Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera. Ovo je najvažniji pozni rad Slobodana Jovanovića. Nastao u poslednjim godinama njegovog života, ogled sažima u sebi gotovo sve teme kojima se pisac Jednog priloga bavio u svom obimnom i raznovrsnom opusu.Ispitujući kako se književni tekstovi ili političke ideje u određenim istorijskim prilikama preoblikuju u snažne kolektivne predstave dugog trajanja, Jovanović u ogledu Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera daje sažetu, uverljivo pisanu i dragocenu istoriju najuticajnijih kolektivnih samopercepcija u modernoj srpskoj istoriji.Istražujujući ideje `koje jedan narod ima o sebi samome, o svojoj istorijskoj sudbini, o svojim neostvarenim idealima`, Jovanović ispituje kako su najvažnije od tih ideja nastale i kakve su posledice za sobom ostavile. Pitanju kulturnog obrasca Slobodan Jovanović se vraćao često. Ali on nigde nije dat tako pregledno i sa takvom usredsređenošću kao u ovom ogledu.Ogledu Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera pridružena su još dva teksta. Jedno je kratki ogled `Filip Višnjić`. Drugo je ogled `Bogdan Popović”. Utoliko se ova knjiga može čitati i kao kratka istorija moderne Srbije.Tri eseja jednog od naših najpoznatijih pravnih i političkih teoretičara, istoričara, književnih kritičara, Slobodana Jovanovića, u izboru Gojka Božovića. Prvi esej je Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera, drugi je posvećen Filipu Višnjiću, a treći Bogdanu Popoviću.` Knjiga je nova!

Autor: Slobodan JovanovićŽanr: PolitikaPismo: ĆirilicaBroj strana: 544Povez: TvrdFormat: 25 cmPrvi put sabrani tekstovi Slobodana Jovanovića objavljeni u emigraciji. Saznajte šta je čuveni srpski intelektualac mislio o Titu, Kardelju, Đilasu, Staljinu, Rezoluciji Informbiroa i drugim temama vezanim za titoističku Jugoslaviju.Knjigom Poruke i putokazi srpska kultura smanjila je dug prema Slobodanu Jovanoviću. Kada se drama Drugog svetskog rata završila, i kada su odlukom saveznika promenjene karte dodeljene Jugoslaviji, Jovanović se našao na pogrešnoj strani. Međutim, to ga nije sprečilo da i dalje piše o situaciji u Srbiji i Jugoslaviji.Sa prijateljima i kolegama okupljenim u Jugoslovenskom narodnom odboru osnovao je časopis Poruke. Na njegovim stranicama punih osam godina (1950–1959) neumorno je komentarisao sumornu jugoslovensku stvarnost. Nije bilo nijedne značajne teme o kojoj nije izrekao sud. Slobodan Jovanović, što nije bilo poznato srpskoj javnosti, pisao je o Rezoluciji Informbiroa, razlazu sa Staljinom, ustavnim reformama 1952. i mnogim drugim temama koje su dale identitet titoističkoj državi.Pored Jovanovićevih tekstova, u knjizi se nalazi predgovor priređivača, prof. dr Jovice Trkulje, bibliografija emigrantskih tekstova S. Jovanovića i tekstovi emigrantskih intelektualaca o njemu.Catena Mundi2/4

AUTOR MIODRAG JOVICIC IZDAVACI PRAVNI FAKULTET BEOGRAD,VAJAT,2004,207 STR,ILUSTROVANA KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA,KAO NOVA

Knjiga je odlično očuvana bez ikakvih oštećenja. Autor: Slobodan Jovanović Povez: tvrd, koža, pozlata - zlatotisak Izdavač: BIGZ Godina izdanja: 1990 Slobodan Jovanović bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar. Knjiga je deo sabranih dela Slobodana Jovanovića. Tom 6 od ukupno 12. Ostala dela su: 1. Vođi francuske revolucije 2. Političke i pravne rasprave 3. Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vladavina Miloša i Mihaila( 1838-1858 ) 4. Vlada Milana Obrenovića ( knjiga prva 1868-1878 ) 5. Vlada Milana Obrenovića ( knjiga druga 1878-1889 ) 6. Vlada Aleksandra Obrenovića ( knjiga prva 1889-1897) 7. Vlada Aleksandra Obrenovića ( knjiga druga 1897-1903) 8. Država 9. Iz istorije političkih doktrina( Platon, Makijaveli, Berk, Marks ) 10. Primeri političke sociologije ( Engleska, Francuska, Nemačka 1815-1914 ) 11. Iz istorije i književnosti I 12. Iz istorije i književnosti II

Аутор - особа Стајић, Васа, 1878-1947 = Stajić, Vasa, 1878-1947 Наслов Слободан Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), друго дoпуњено издање, Београд, издавачка књижарница `Напредак` 1925, стр. 279. / В. С. [Васа Стајић] Остали наслови Књиге и листови Врста грађе чланак, саставни део Језик српски Физички опис стр. 216 Напомене Надређени ств. насл.: Књиге и листови Псеудоним Васе Стајића [В. С.] разрешен у `Садржај ЛМС, 1825-1950` М. Малетина, стр. 336. Предметне одреднице Јовановић, Слободан, 1869-1958 -- `Уставобранитељи и њихова влада`

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Јовановић, Слободан, 1869-1958 = Jovanović, Slobodan, 1869-1958 Наслов Светозар Марковић / Слободан Јовановић Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 1903 Издавање и производња Београд : ǂШтампарија "ǂДоситије Обрадовић", 1903 Физички опис 167 стр. ; 24 cm Привезано уз Основи правне теорије о држави / од Слободана Јовановића. - Београд : "Доситије Обрадовић", 1906: ФФНС: C K2 5296 ISBN (Брош.) Напомене Текст на насл. стр.: "Господину Јакову Продановићу СЈов." ; Привезана уз: Основи правне теорије о држави од С. Јовановића: ФФНС: C K2 5297 Предметне одреднице Marković, Svetozar, 1846-1875

Izdavač: Geca Kon Autor: Slobodan Jovanović Opis: Beograd 1914, tvrdi povez, stanje vrlo dobro sitna oštećenja korica a unutrašnjost je odlična str. 321, ćirilica

ISBN: 978-86-7549-565-9 Broj strana: 310 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik

Broj strana: 544 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 25 cm Izdavač: Catena Mundi Prvi put sabrani tekstovi Slobodana Jovanovića objavljeni u emigraciji. Saznajte šta je čuveni srpski intelektualac mislio o Titu, Kardelju, Đilasu, Staljinu, Rezoluciji Informbiroa i drugim temama vezanim za titoističku Jugoslaviju. Knjigom Poruke i putokazi srpska kultura smanjila je dug prema Slobodanu Jovanoviću. Kada se drama Drugog svetskog rata završila, i kada su odlukom saveznika promenjene karte dodeljene Jugoslaviji, Jovanović se našao na pogrešnoj strani. Međutim, to ga nije sprečilo da i dalje piše o situaciji u Srbiji i Jugoslaviji. Sa prijateljima i kolegama okupljenim u Jugoslovenskom narodnom odboru osnovao je časopis Poruke. Na njegovim stranicama punih osam godina (1950–1959) neumorno je komentarisao sumornu jugoslovensku stvarnost. Nije bilo nijedne značajne teme o kojoj nije izrekao sud. Slobodan Jovanović, što nije bilo poznato srpskoj javnosti, pisao je o Rezoluciji Informbiroa, razlazu sa Staljinom, ustavnim reformama 1952. i mnogim drugim temama koje su dale identitet titoističkoj državi. Pored Jovanovićevih tekstova, u knjizi se nalazi predgovor priređivača, prof. dr Jovice Trkulje, bibliografija emigrantskih tekstova S. Jovanovića i tekstovi emigrantskih intelektualaca o njemu.

Slobodan Jovanović u emigraciji razgovori i zapisi Izdavači: Službeni list SRJ Dosije, Beograd 1993 Autori: Slobodan Jovanović, Kosta St. Pavlović Povez: tvrd sa srebrotiskom Broj strana: 231 Stanje Veoma dobro, neznatno podvlačenje teksta.

knjiga - skripte, bros izdanje, FUTUR - Beograd, 1938 KOMPLETNO str. 148 stanje LOSE Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Rođen je 3. decembra 1869. u Novom Sadu, od oca Vladimira Jovanovića i majke Jelene, stanovali su u kući u Miletićevoj ulici broj 3. Od sredine 1872. njegova porodica živi u Beogradu. 1879. polazi u Prvu beogradsku gimnaziju, tada sedmorazrednu i smeštenu u levom krilu Kapetan-Mišinog zdanja. Godine 1886. završio je Prvu mušku gimnaziju u Beogrady. Posle boravka u Minhenu (1886/87.) i Cirihu od 1. aprila 1890. studirao je prava u Ženevi, Švajcarska, kao državni stipendista Kraljevine Srbije. Potom je studije nastavio 1891. godine na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Naredne godine, 1892., vraća se u Srbiju gde dobija prvu državnu službu, u sudu, a potom u Ministarstvu inostranih dela u Beogradu. Slobodan Jovanović je 1893. upućen za atašea u srpsko poslanstvo u Carigradu, Osmansko carstvo, gde ostaje do 1894. Na ovom položaju radio je na poboljšanju položaja Srba u Turskoj. U MIP-u je u Prosvetnom odeljenju koje se bavilo srpskom propagandom (školskim i crkvenim pitanjima) u Makedoniji. Slobodan Jovanović objavljuje 1895. godine studiju „O društvenom ugovoru“, kritiku Rusoove teorije društvenog ugovora. Nalazi se u grupi okupljenoj oko 1894. konzervativnog (u smislu Dizraelijevog konzervativnog parlamentarizma) lista „Red“, koja je naredne godine (1895) nastavila da sarađuje u „Srpskom pregledu“ Ljubomira Nedića, profesora filozofije na Velikoj školi. Objavljuje svoje radove u brojnim časopisima, uključujući i 1896. u mostarsku „Zoru“. Godine 1897. je izabran za vanrednog profesora na Pravnom fakultetu Velike škole u Beogradu. Iste godine objavljuje svoje pristupno predavanje „O suverenosti“. Godine 1899. objavljuje delo pod nazivom „O dvodomnom sistemu“ u kojem se zalaže za dvodomni sistem kao neodvojivi deo parlamentarnog sistema prisutan u svim zemljama u kojima je uveden parlamentarizam osim u pojedinim zemljama Latinske Amerike i Balkana. U ovom delu kao glavni primer uzima Englesku, državu u kojoj je nastao savremen parlamentarizam. Iste godine objavljuje raspravu „Jovan Hadžić, srpski zakonopisac“ u izdanju Matice srpske. Godine 1900. na Pravnom fakultetu je izabran za redovnog profesora. Slobodan Jovanović bio je nastavnik Pravnog fakulteta u Beogradu pune 43 godine, sve do svoga penzionisanja 1940. godine. Profesor Jovanović je bio jedan od osnivača „Srpskog književnog glasnika“ 1901. godine. U ovom književnom časopisu nalazio se u uređivačkom odboru i važio je za jednog od najredovnijih saradnika. Slobodan naredni istraživački rad objavljuje 1902. pod nazivom „Engleski parlamentarizam“. Profesor Jovanović je 4. februara 1905. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. Godine 1908. je izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Profesor Jovanović je objavio veliku sintetičku studiju pod nazivom „Naše ustavno pitanje u XIX veku“ 1905. godine, a potom je drugi put štampao 1908. i treći 1932. Godine 1907. izdao je knjigu „Ustavno pravo“, koju će ponovo štampati 1924. Godine 1908. objavio je studiju pod nazivom „Utemeljenje građanskog zakonodavstva i ustavnosti u Srbiji“, koje će kasnije proširiti i objaviti 1931., i 1932. godine. Profesor Jovanović objavljivanjem knjige 1912. godine „Ustavobranitelji i njihova vlada“ započinje rad na velikom projektu pisanjem „Istorije Srbije 1838—1903“ koje će trajati pune dve decenije i predstavljaće središnje mesto u sveukupnom njegovom delu. Slobodan Jovanović zajedno s Bogdanom Popovićem obnavlja izlaženje „Srpskog književnog glasnika“. Profesor Jovanović je 1920. godine izdao čuvenu knjigu „Vođi Francuske revolucije“, sastavljenu od portreta Miraboa, Dimurjea, Dantona i Robespjera. Drugi put je ova knjiga štampana u okviru Jovanovićevih Sabranih dela 1932. kod izdavača Gece Kona. U okviru rada o nacionalnom pravu i istoriji profesor Jovanović 1923. štampa drugu knjigu pod nazivom „Druga vlada Miloša i Mihaila Obrenovića. Takođe, 1926. je objavio knjigu „Vlada Milana Obrenovića (I-II)“ koju je doštampao 1927. A 1929. godine izdaje knjigu pod nazivom „Vlada Aleksandra Obrenovića“ (I-II). Profesor Jovanović je 1927. godine izabran za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Između 1928. i 1930. godine nalazio se na mestu predsednika Srpske kraljevske akademije. Izdavanje Sabranih dela profesora Jovanovića je počelo kod Gece Kona 1932. godine. Profesor Jovanović je objavio knjigu 1934. pod nazivom „O državi“, koju čine teorijske formulacije sastavljene od elemenata, funkcija i ustanova savremene ljudske zajednice. Ovu knjigu je proširio studijom „Poratna država“ 1936, kojom obrađuje Italiju, Englesku, Francusku, Rusiju i Nemačku i u njoj tipološki klasifikuje odnos između pravne države i države fašizma i komunizma, odnosno nastanak novih država masa kao novog oblika totalitarizma. Slobodan Jovanović je bio osnivač i prvi predsednik Srpskog kulturnog kluba u periodu od 1937. do 1941. Slobodan je 1938. godine objavio monografiju „O Gledstonu“, vođi enleskih liberala u parlamentu i na čelu britanske vlade; prateći njegovo političko angažovanje, profesor Jovanović je u stvari pratio put reformisanja Britanske imperije. U broju od 4. decembra 1939. „Politika“ je preko čitave strane 9. i dva stupca strane 10. objavila pet članaka posvećenih Slobodanu Jovanoviću pod zajedničkim naslovom „Sedamdeset godina života g. Slobodana Jovanovića“. Godine 1939. objavio je veliko delo „Primeri iz političke sociologije“ - Engleska, Francuska, Nemačka 1815 — 1914. Iste godine objavio je studiju „O američkom federalizmu“. Godine 1940. Slobodan odlazi u penziju sa mesta redovnog profesora. Jovanović je bio protivnik sporazuma Cvetković-Maček, kojim je obrazovana Banovina Hrvatska. Zalagao se za federaciju sa jakom centralnom vlašću u vidu jugoslovenskog parlamenta, biranog opštim pravom glasa, koji bi se brinuo za zajedničke poslove. Od 26. juna do 10. avgusta 1943. nalazio se na dužnosti potpredsednika vlade u kabinetu Miloša Trifunovića. Kada je kralj Petar II pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila doneo odluku da smeni predsednika vlade Božidara Purića i da na njegovo mesto dovede Ivana Šubašića, profesor Jovanović se suprotstavio ovoj odluci. Novi predsednik vlade Ivan Šubašić je ubrzo sklopio sporazum s Titom tokom leta 1944. Posle Drugog svetskog rata, Slobodan Jovanović ostao je da živi u Londonu. U Londonu je stanovao od 1945. do 1958. nedaleko od Kensingtona Gardensa u ondašnjem skromnom i malom hotelu Tjudor Kort (Tudor Court Hotel, 48 — 52 Crowell Road, London SW7). Godine 1946. na procesu generalu Dragoljubu Mihailoviću i grupi od 23 lica u Beogradu Slobodan Jovanović je osuđen od strane Vojnog veća „na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od dvadeset godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva“. Na osnovu ove presude u Jugoslaviji je praktično uvedena zabrana na njegova dela. Posle rata, nekadašnji članovi jugoslovenske vlade u Londonu nisu bili kvalifikovani za britansku državnu socijalnu pomoć. Većina značajnih jugoslovenskih odnosno srpskih emigranata našla se na rubu egzistencijalnog opstanka. Međutim, srpski brodovlasnik Vane Ivanović osnovao je „Dobrotvorno udruženje slobodnih građana Jugoslavije“, čijim je donacijama spasao bede veliki broj uglednih intelektualaca emigranata. Slobodan Jovanović je bio inicijator osnivanja 1951. godine Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu i na osnivačkoj skupštini izabran je za počasnog predsednika, Miloš Crnjanski za predsednika, Miodrag Stajić za potpredsednika, za sekretara dr Miodrag Purković i za člana Uprave Kosta Pavlović. U tom Udruženju, koje je priređivalo mesečna predavanja, Jovanović je govorio iz oblasti srpske istorije i književnosti. Preminuo je u petak 12. decembra 1958. u 6.30 č. izjutra, u svojoj devedesetoj godini, u Londonu. Opelo nad zemnim ostacima Slobodana Jovanovića izvršeno je 20. decembra 1958. pre podne, u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Sava u Londonu. Opelu je prisustvovala kraljica Marija Karađorđević. Kao izaslanik kralja Petra II bio je Bogoljub Jevtić. Kao izaslanik kraljevića Tomislava i princeze Margarite bio je major Đorđe Dimitrijević. Od porodice opelu su prisustvovali Kosta St. Pavlović sa suprugom i sinom. Opelu su prisustvovali svi članovi Jugoslovenskog narodnog odbora, kome je Jovanović bio osnivač i predsednik od njegovog osnivanja, predstavnici Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu, kome je Jovanović bio počasni predsednik, predstavnici veterana JVUO iz Organizacije srpskih četnika i Organizacije srpskih četnika Ravna Gora. Kovčeg je bio prekriven zastavom Kraljevine Jugoslavije. Slobodan Jovanović je posle opela sahranjen na groblju Kensal grin, u severozapadnom delu Londona. Sahranjen je u pravoslavnom delu groblja, na kome se uglavnom nalaze grobovi Srba koji su u emigraciju otišli 1945. Godine 1965. je Udruženje srpskih pisaca u izgnanstvu podiglo spomen-ploču Slobodanu Jovanoviću u hotelu Kort u Londonu, gde je živeo od 1945. pa sve do svoje smrti 1958. Njegovi posmrtni ostaci su 1. decembra 2011. godine ekshumirani, i preneti u hram Svetog Save u Londonu, gde je 5. decembra održan parastos. Dana 8. decembra su preneti u Srbiju, gde su 10. decembra sahranjeni u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Naslov: Poratna država Autor: Slobodan Jovanović Izdavač: Beograd : Geca Kon a.d. Pismo: ćirilica Br. strana: 185 Format: 19,5 cm Povez: meki, prošiveno Antikvarna knjiga, u celosti (listovi, korice, povez) veoma lepo očuvana iako je stara skoro 90 godina: listovi su čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; korice su kao na slici. Knjiga je izdata 1936. godine, a štampana je u štamparskom zavodu `Orao` - Beograd, Topličin venac 4. Kompletan sadržaj možete da pročitate ukoliko drugu sliku uvećate do pune veličine. O autoru: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Država | Evropa | 20v Pogledajte i ostale antikvarne knjige koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=357&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Аутор - особа Јовановић, Слободан, 1869-1958 = Jovanović, Slobodan, 1869-1958 Наслов Друга влада Милоша и Михаила : (1858-1868) / од Слободана Јовановића Врста грађе књига Језик српски Година 1923 Издавање и производња Београд : Г. Кон, 1923 (Београд : `Родољуб`) Физички опис IX, 287 стр. ; 23 cm Привезано уз Уставобранитељи и њихова влада : (1838-1858) / од Слободана Јовановића. - Београд : Напредак, 1925: ФФНС: C K2 5301 ISBN (Картон) Напомене Privezano uz: Уставобранитељи и њихова влада, 1838-1858 од С. Јовановића: ФФНС: C K2 5302 На насл. стр. текст: Радослав Павловић наставн. гимн. 3. фебруара 1923. год. у Краљ.: МБВА: Н РП 194 На насл. стр. потпис: Н. Протић.: МБВА: Н II 29650 Регистар.

ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1991 Autor: Domaći Vrsta: Istorija srpske književnosti Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : BIGZ - Beograd ; 1991god. Stanje : Dobro(3) Broj strana : 925 + 888 = 1813 , formata 15,5 x 24 cm.

Vladislav Jovanović Traganja za traganjimaIzdavač: Slobodan MašićPesme. . . Autor, rođen u Žitnom Potoku 1933, bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije. . . Latinica, Šiven povez, 76 str12/29

Slobodan Jovanović i jugoslovenska država / Nebojša A. Popović Beograd 2003. Tvrd povez, ćirilica, V + 404 strana. Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; na 10-12 strana tragovi grafitne olovke (obeležena rečenica ili njen deo); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: PREDGOVOR I INTELEKTUALNO, POLITIČKO I NACIONALNO UOBLIČAVANjE 1. Porodica 2. Politički profil ranog Jovanovića 3. Prvi pogledi na nacionalno pitanje 4. Službovanje u MID-u Kraljevine Srbije 5. Profesor Univerziteta (1897—1914) 6. Odnos premajugoslovenskoj ideji do 1914. II U RATOVIMA ZA OSLOBOĐENjE I UJEDINjENjE (1912-1918) 1. Slobodan Jovanović i Jugoslovenski ratni program srpske vlade 2. U prvoj emigraciji (1916) 3. Uprvoj ”internaciji” (1917) 4. Udrugoj ”internaciji” (1918) 5. Odnos prema jug. pitanju u godinama ”internacije “ (1917/18) III PREDUSTAVNO DOBA KRALjEVINE SHS (1919-1921) 1. Na mirovnoj konferencijiu Parizu (1919) a) Radu Komisiji za ratnu odgovornost i sankacije b) Rad u Sekciji za međunarodno pravo 2. Ustavno-pravno uređenje nove države a) Rad u Ustavnoj komisiji 1920. b) U vreme priprema za Ustavotvornu skupštinu v) Aktivno praćenje rada Ustavotvorne skupštine 1921. IV U KRALjEVINI SHS (1921-1929) 1. Posvećenost nauci u vremenu posle Vidovdanskog ustava 2. Kraljevina SHS stara ili nova država 3. O Ustavu Kraljevine SHS i ustavnoj praksi 1924. 4. Vanstranački status V KRALjEVINA JUGOSLAVIJA (1929-1941) 1. U godinama diktature i ”čuvara nasleđa” 2. Srpski kulturni klub (1937—1941) VI NEPOSREDNI UČESNIK U STVARANjU I VOĐENjU DRŽAVNE POLITIKE (1941-1945) 1. Pred odlazak iz zemlje 2. Put od Nikšića do Londona — Jerusalimski period 3. Londonski dani Simovićeve vlade 4. Predsednik vlade 1942—1943. a) Prva vlada 1942. b) Druga vlada januar-jun 1943. v) Potpredsednik u Trifunovićevoj vladi jun-avgust 1943 5. Purićeva vlada (avgust 1943— maj 1944) 6. Poslednja ratna godina VII POLITIČKA EMIGRACIJA (1945 - 1958) 1. Politička delatnost u posleratnom periodu (1945-1958) 2. Završna razmišljanja ojugoslovenskoj ideji i državi 3. Odnos nove jugoslovenske državne vlasti prema Slobodanu Jovanoviću i njegovom političkom delovanju ZAKLjUČAK SUMMARY IZVORI I LITERATURA REGISTAR BELEŠKA O AUTORU