Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zločin u ratu - genocid u miru Slobodan Čikarić Vladislav Jovanović Zločin u ratu - genocid u miru Studija Zločin u ratu – genocid u miru o posledicama NATO bombardovanja Srbije od 1999. dokumentovano pokazuje stotine lokacija gde su na tlu Srbije bačeni projektili sa smrtonosnim radioaktivnim supstancama. U više od 60 odsto slučajeva to su bili civilni ciljevi, a čak 44 odsto svih napada je izvršeno u poslednjih 10 dana rata, nakon postignutog sporazuma o okončanju agresije. Na osnovu argumenata autor Petković zaključuje: NATO je korišćenjem municije sa OU namerno, planski prouzrokovao značajno dugotrajno i opasno hemijsko i radioaktivno zagađenje životne sredine u našoj zemlji – pravu ekološku katastrofu. Studija nas upoznaje sa zločinačkim karakterom i genocidnim posledicama vazdušnog rata koji je NATO, kršeći Povelju UN i vlastiti Statut, bez saglasnosti SB UN, vodio protiv SRJ 1999. Tom neizazvanom agresijom izvršeni su brojni zločini protiv civilnog stanovništva i civilnih ciljeva, zbog kojih čelnici NATO i njegovi vodeći članovi nisu do sad odgovarali ni pred jednim nacionalnim ili međunarodnim krivičnim sudom. Diplomata Jovanović otkriva pogubne rezultate takve politike. Tako ekološka, ekonomska i svaka druga već učinjena katastrofa Srbiji neminovno dobija oblik planiranog genocida. Treći deo knjige akademika Čikarića naučno utvrđuje da se, zbog umišljajne upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, povećava iz godine u godinu broj obolelih od malignih tumora i psihofizičkih deformiteta novorođenčadi. Na osnovu decenijskog stručnog i temeljnog istraživanja pokazuje se da je dramatično povećanje malignih tumora i genomske mutacije u Srbiji naglo nastupilo u poslednjih nekoliko godina. Očekuje da će se njihov broj, u godinama koje dolaze, na žalost, još brže i alarmantnije povećavati.

Beograd - 2018 - 355 strana, tvrd povez, ilustrovano. Prvi svetski rаt – Temаtski vodič kroz fondove i zbirke Istorijskog аrhivа Beogrаdа Izdаvаč: Istorijski аrhiv Beogrаdа Glаvni i odgovorni urednik: mr Drаgаn Gаčić Rukovodilаc projektа: Slobodаn Mаndić Koordinаtor nа poslovimа istrаživаnjа, odаbirа i obrаde podаtаkа: Olgа Lаtinčić Autori: Jelenа Jovаnović, Tijаnа Kovčić, Olgа Lаtinčić, Veljo Popović, Isidorа Stojаnović Sаrаdnici: Vuk Bаbić, Gorаn Mаrinković Lekturа: mr Nаtаšа Nikolić Prelom tekstа i pripremа zа štаmpu: Sаšа Bešević Dizаjn koricа: Zoricа Netаj Štаmpа: JP „Službeni glаsnik“ Tirаž: 500 Povodom obeležаvаnjа jubilejа stogodišnjice Prvog svetskog rаtа, grupа аrhivistа Istorijskog аrhivа Beogrаdа izvršilа je temeljnа istrаživаnjа u svrhu popisа i uvidа u svа dokumentа i аrhivsku grаđu kojа se čuvа u Arhivu, а odnosi se nа temu Prvog svetskog rаtа. Rezultаti istrаživаnjа su dostupni putem onlаjn digitаlnog temаtskog vodičа, koji se sаdа pojаvljuje i u štаmpаnom obliku. Arhivskа grаđа predstаvljenа u ovoj publikаciji, klаsifikovаnа premа fondovimа i zbirkаmа koje se čuvаju u Istorijskom аrhivu Beogrаdа, predstаvljа izvor prvog redа zа istrаživаče, а podаci dаju sveobuhvаtnu sliku životа 1914–1918.

LETOPIS BORSKE PAROHIJE I CRKVE, Andreja Đorđević kritičko izdanje, sa faksimilom originalnog rukopisa i posebnim prilogom sa foto dokumentacionim materijalom. Predgovor i napomene Slobodan Lj Jovanović izdavači: Skupština opštine Bor i Narodna biblioteka Bor Sa blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa timočkog Justina 143 strane, tvrde korice, ćirilica, sa crno belim ilustracijama, u odličnom stanju, kao nova. Tiraž 500 primeraka. Letopis Borske parohije i crkve pisani je istorijski izvor i spada u podgrupu narativnih izvora. Dakle, to je pripovedajuće hronološko predstavljanje toka događaja ili registrovanje događaja koji su sledili jedan za drugim. Ono je, naravno, prelomljeno kroz prizmu hrišćanskog gledišta, ali je, ipak nasuprot tome, iznenađujuća objektivnost i samokritičnost autora, koja samom tekstu daje snagu dokumenta. Prota Andreja u Letopisu na prvih 14 stranica detaljno opisuje istoriju do 1925. sve važnije događaje u Boru, društveni život, ali i duhovno stanje naroda, običaje, žitelje, viđenije ljude, kao i rad Francuskog društva Borskih rudnika i ostalih mesnih svetovnih i religijskih institucija. Troškovi transporta uračunati su u cenu. Pogledajte i ostale moje knjige i časopise na `Kupindu`: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=prodavac-kupac&Grupa=1 Istorija, teologija, Bor

U sazvezdju samospoznaje-Sada i onda,ovde i tamo Slobodan Macura Bg.2003,140 str. cena 200 din. —————————————— Seksualna inteligencija Dr.Seri Konrad,Dr. Majkl Milbern Temeljna studija koja vas uci kako da povecate vas „seksualni IQ“ i postignete vece seksualno zadovoljstvo Bg.2001,mek povez,243 strane. cena 600 din. ——————————————– Kraj igre Milorad-Mica Jovanovic Bg.2005,mek povez,219 str. cena 600 din. —————————————– 37-Egipatska magija E.A.Volis Badz Bg.1987,mek povez.189 str. cena 400 din. ——————————————– 38-Okultni Rajh Dz.Herbert Brenan Bg.2000,153 str. cena 400 din. ————————————— Sjecanje na buducnost Erich von Daniken Bg.1973,mek povez 224 str. cena 200 din. ————————————— Ima li zivota posle smrti Autor i izdavac Pavlovic Dragoljub Bg.1990,87 str. 200 din. ————————————— Biblijski kod Majkl Drosnin Bg.2004,241 strana,mek povez cena 400 din. ————————————— Smrt i reinkarnacija Dusan Pajin Gornji Milanovac-1990,mek povez,102 str. 400 din. ————————————— PARALELNI SVET fantazija ili stvarnost B. D. Benedikt tvrd povez , latinica , 251 strana Decje novine – Gornji Milanovac , 1989. godine cena 400 din. ————————————— Zagonetke drevne nauke Endru Tomas NS.1988,mek povez,135 strana,cena 300 din ————— Na putu astralne projekcije Maksimovic Momir Bg.1995,204 str. cena 300 din. —— Dok misli stvaraju kosmos Svetozar Dj. Radisic Bg.2006,mek povez,164 str. Cena 700 din. —————— Erotska vlaska crna magija (zlocini „zavezanih“ ljubavnika) Desimir Milenovic Bg.2006,123 str. 300 din

U dobrom stanju, sa posvetom autora na prvoj knjizi Šta da se radi?. T. 1 / Dušan Bogavac i koautori Jezik srpski Godina 1986. Izdavanje i proizvodnja Beograd : D. Bogavac, 1986 (Beograd : Multiprint) Fizički opis 239 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Nikoliš, Gojko, 1911-1995 = Nikoliš, Gojko, 1911-1995 ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 400. Str. 21-25: Umjesto predgovora 2 : Nikolišev ogovor autorima / Gojko Nikoliš. Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Privredni sistem -- Jugoslavija Društvena kriza -- Jugoslavija Bogavac, Dušan, 1931-1990 = Bogavac, Dušan, 1931-1990 Sadržaj UMJESTO PREDGOVORA I Pozivno pismo sagovornicima 3 Lista osnovnih pitanja 7 Lista fakultativnih pitanja 10 NIKOLIŠEV ODGOVOR AUTORIMA (Umjesto predgovora II) 21 Prof. dr Josip Županov NITKO I NISTA U DRUŠTVU NE MOŽE BITI IZUZETO OD KRITICKOG ISPITIVANJA I PROVJERAVANJA 27 Prof. dr Branko Horvat SLOBODAN, DEMOKRATSKI DIJALOG JE DANAS NAJDJELOTVORNIJE SREDSTVO DEMOKRATSKOG PRITISKA 61 Prof. dr Jovan Mirić NA DJELU JE PROCES „DVOSTRUKE PRIVATIZACIJE“ 119 Batrić Jovanović DVA PREDUSLOVA ZA ZAUSTAVLJANJE ISELIAVANJA SRBA I CRNOGORACA SA KOSOVA 135 Jože Smole KRUPNA INTERNACIONALISTICKA ODGOVORNOST JUGOSLAVIJE ZA POBEDU I AFIRMACIJU SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA 175 Doc. dr Slobodan lnić 55 ONTOGENEZA KRIZE U JUGOSLAVIJI 221 Prot. dr Zoran Vidaković SKICA ZA POCETAK SAMOUPRAVNOG PREOKRETA 231 TRI IZGUBLJENE GODINE (Umjesto pogovora za „Šta da se radi?“ I OTVORENO PISMO... 239 Šta da se radi? : objavljuje se posle tri godine. T. 2 Dušan Bogavac i koautori Jezik srpski Godina 1986 Beograd : D. Bogavac, 1986 (Beograd : Multiprint) Fizički opis 239 str. ; 24 cm Tiraž 300. Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Privredni sistem -- Jugoslavija Društvena kriza -- Jugoslavija Bogavac, Dušan, 1931-1990 = Богавац, Душан, 1931-1990 Sadržaj Svetozar Vukmanović — Tempo BIROKRATIJA NEĆE ODSTUPITI DOBROVOLJNO 3 Ivan Šifter MOŽE SE IZ KRIZE BRZO IZAĆI ALI TO TREBA ZNATI I — HTJETI 51 Prof. dr Žarko Puhovski UKOLIKO JE KRIZA NAJAVA I PRIPREMA NOVOGA, U NAS JE NEMA NI U NAZNAKAMA 95 General-pukovnik Velimir Terzić SAMOUPRAVNI PREOKRET MOGUĆ BEZ I JEDNE KAPI KRVI, BEZ I JEDNE SUZE 111 Prof. dr Predrag Matvejević DIJALOG O KRIZI I DIJALOG SHISTORIJOM 131 Dr Veselin Đuretić SLOBODNO OTVARANJE PREMA BUDUĆNOSTI 139 Prof. dr Ferid Muhić NAJGORE SE KVARE NAJBOLJI 151 Prof. dr Luka Marković JUGOSLAVIJA U SVJETSKOM SISTEMU KAPITALA — PRVI DIO 161 IZ DOKUMENTACIJE PROJEKTA Pozivno pismo sagovornicima 207 Lista osnovnih pitanja 211 Lista fakultativnih pitanja 214 OKRUŽNICA SAGOVORNICIMA PROJEKTA 224 HORVATOVO PISMO 224 IZVOD IZ ZAPISNIKA PROGRAMSKOG SAVETA „PARTIZANSKE KNJIGE“ 225 IZJAVA („Partizanskoj knjizi“, Beograd) 225 TELEGRAMI I PISMA PREDSJEDNIŠTVU CK SKJ 227 ŠTA DA SE RADI SA „ŠTA DA SE RADI?“ Pismo Centralnom Komitetu SKJ 233 TRI IZGUBLJENE GODINE (Umjesto pogovora za „Šta da se radi?“ I i II) 237

PARK PRIRODE JEGRIČKA - MONOGRAFIJA PARK PRIRODE JEGRIČKA Zahvaljujući IPA projektu ECOWAM („Ekološko upravljanje vodama protiv ekstremnih vremenskih uslova u pograničnoj oblasti”) objavljena je naučno-popularna monografija: Park prirode Jegrička. Posebna zahvalnost ide Fondu za Evropske poslove APV i Milanki Mišković. Autori tekstova su: dr Lazar Lazić, dr Vladimir Stojanović, dr Mlađen Jovanović, dr Slobodan Puzović i dr Bogdan Janjušević. Fotografije su načinili: dr Lazar Lazić, Geza Farkaš i dr Vladimir Stojanović. Recenzenti: dr Milana Pantelić i dr Dubravka Milić. Lektor: Simonida Stanković Karlaš. Monografija ima 14 poglavlja na 156 strana, sa 204 grafička priloga, od kojih su 159 fotografije. Rukopis je dvojezičan - srpski i mađarski. Iz recenzija: Destrukcija staništa je glavni uzrok nestanka vrsta na našoj planeti. Glavni način da se to spreči je formiranje zaštićenih područja, kao što je i park prirode Jegrička. Autori su uložili svoje znanje, iskustvo i trud kako bi ne samo naučnoj zajednici već i široj javnosti ukazali na značaj ovog područja. Rukopis je pisan na vrlo prihvatljiv, popularan način. Sadržaj rukopisa je iznesen pregledno i jasno, u jezičkom i konceptualnom smislu. Upravo zbog toga rukopis je veoma koristan naučnoj populaciji koja se usko stručno bavi zaštitom prirode, ali isto tako i veoma interesantan za širu populaciju i sve ljubitelje prirode. TVRDI POVEZ, ZAŠTITNI OMOT NOVI SAD 1918 152 STR ILUST. 25 CM STANJE ODLIČNO HOD. D.

Slikarstvo 19. i 20. veka u Istorijskom muzeju Srbije: katalog zbirke / Tijana Jovanović Češka Beograd 2021. Mek povez sa klapnama, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (27 cm), 328 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). S obzirom na to da je Likovna zbirka Istorijskog muzeja Srbije jedna vrlo kompleksna, raznorodna zbirka koja broji oko 4.000 umetničkih dela: skulptura, slika u tehnici ulja, akrila, tempere, gvaša, akvarela, crteža, ali i grafičkih radova, parcijalno prikazivanje i publikovanje Zbirke nameće se kao jedino moguće. Umetnički radovi u Zbirci odvojeni su po vrstama i tehnikama, kao celine koje se zasebno obrađuju, naučno i stručno istražuju i katalogiziraju, pošto različiti muzejski predmeti zahtevaju specifičan tretman kako u pogledu obrade, tako i u pogledu čuvanja i prezentacije. Kataloška obrada muzejske zbirke, ili u ovom slučaju samo dela Likovne zbirke, predstavlja trenutni presek stanja i uvid u bezbroj informacija koje se odnose pre svega na broj, izgled, opis i stanje predmeta u zbirci. Njima su obuhvaćene sve osnovne karakteristike muzejskog predmeta, koje su propisane načinom obrade i inventarisanjem muzejske građe, a koje su do tog trenutka istražene i dostupne javnosti. Realizacijom Kataloga srpskog slikarstva 19. i 20. veka u Istorijskom muzeju Srbije u isto vreme želimo da istaknemo i sve posebnosti prikupljanja, obrade i prezentacije umetničkih dela u Istorijskom muzeju Srbije u odnosu na druge umetničke muzeje i njihove politike akvizicija. Da ukažemo na izuzetnu širinu interesovanja i za manje poznate umetnike, ličnosti i teme koje su ređe obrađivane, a koje su deo naše istorije, ne samo slikarstva već i kulture, nauke, tehnike, privatnog života i svakodnevice. Sadržaj: Povodom kataloga Istorijat Zbirke Likovna zbirka Istorijskog muzeja Srbije Hronologija razvoja srpske umetnosti u 19. i 20. veku sa osvrtom na plansko popunjavanje Likovne zbirke Istorijskog muzeja Srbije Serbian Paintings of the 19th and 20th centuries in the Historical Museum of Serbia KATALOG Aleksić Nikola Aleksić Stevan Baruh Bora Beković Vatroslav Beložanski Stanislav Staša Bes Johan (Boss Johann) Besarabić Milan Bijelić Jovan Bodnarov Stevan Bradić Kosta Vagner Ferdinand (Wagner Ferdinand) Vajland Fridrih (WaiIand Friedrich) Vasić Milan Vaske Vasmut Hajnrih (Wasmuth Heinrich) Veličković Vladimir Vidak Milovan Volčanecki Vsevolod Vujković Ilija Vukanović Beta Vuković Siniša Vučetić Paskoje Paško Gašić Radoman Gvozdenović Miloš Glavurtić Miro Golubović Miloš Grandauer Jozef (Grandauer Josef) Guljevič Vsevolod Konstantinovič Dimitrijević Vojislav Vojo Drenovac Radovan Duvnjak Ljubomir Ljubo Đurić Miodrag Dado Eškićević Vasilije Vasa Zokić Lazar Ivanjicki Olga Olja Ilić Boža Ilić Đorđe Isailović (Isajlović) Jovan, Mlađi Jakšić Arsenije Jovanović Aleksandar Birilj Jovanović Danica Jovanović Dragoslav (Dušan) Jorgovan Jovanović Mara Jovanović Milan Jovanović (Todor) Miloš Jovanović Pavle Paja Josić Mladen Kajtez Slobodan Kikerec Ferdinand Ferdo (Quiquerez Ferdinand) Klemenčič Dore Maj Kljaković Jozo Knežević Uroš Kovačević Božidar Boža Kovačević Branko Kormon Fernand (Cormon Fernand Anne-Piestre) Krajinović Branko Kreković Kristijan Krivokapić Kosta Krstić Đorđe Krstić Čedomir Kukić Jovan Kumar Stane Kurnik Majda Lađević Milan Lakić Aleksandar Mali František Franta Mandić Svetislav Marković Milija Miklavc Ivan Milinković J. Miloš Milinov Žarko Miličević Kosta Milovanović Milan Milovanović Mihailo Milojević Nikola Miljan Niko Mirković Branislav Brana Mišković Dušan Momčilović Rafailo (Georgije) Mujadžić Omer Murat Marko Nastasijević Živorad Pavlović Diar Ljiljana (Pavlović Dear Lilya) Parać Dalibor Petrović Arsenije Petrović Dragan Pavle Pomorišac Vasa Popović Jovan Popović Ljubomir Ljuba Popović Miodrag Mića Predić Uroš Prodanović Božidar Boža Radenković Borivoje K. Radonić Novak Radumilo Milan Meca Ranosović Petar Ranos Rauh Jozef (Rauch Johann Joseph) Samojlov Grigorije Ivanovič Samurović Svetozar Skot Žorž (Scott Georges Bertin) Sosnovski Arsenije Petrovič Stanković Milić — Milić od Mačve Stanojević Veljko Stevanović Borivoje Bora Stevanović Živojin S. Stevanović Predrag Stefanović Zdravković Jelena Stojčević Stojan Strala Svetislav Teodorović Đurđe Timčišin Petar Pero Todorović Stevan Tošković Uroš Truhelka Ćiro Ćirić Milorad Milan Hakman Konstantin Kosta Cvijetinović Aleksandar Cmelić Milan Čortanović Pavle Švrakić Todor Šejka Leonid Trofimovič Šeloumov Afanasij Ivanovič Nepoznati autori Skraćenice Ličnosti i teme prikazane na slikama Literatura Registar ličnih imena

SV10 61288) POLITIČKI MARKETING I PRVI POSLERATNI VIŠESTRANAČKI IZBORI U JUGOSLAVIJI , grupa autora , Institut za novinarstvo Beograd 1992 , zbornik radova sa naučnog skupa `Politički marketing i izbori u Jugoslaviji 1990 , sadržaj : Predgovor IZBORI U JUGOSLAVIJI 1990. Vladimir Goati - Slobodni izbori u Jugoslaviji 1990. DRUŠTVO DEMOKRATIJE MASA I POLITIČKI MARKETING Ognjen Pribićević - Socijalne, kulturne i političke pretpostavke političkog marketinga Toma Đordjević - Društvo demokratije masa i marketinški odziv na izbore 1990. Besim Spahić - Strategija marketinga i logika jezika DOMETI POLITIČKOG MARKETINGA U IZBORIMA 1990. Zoran Đ. Slavujević - Dometi političkog marketinga u izborima u Srbiji 1990. Slobodan Antonić - Marketing opozicije u decembarskim izborima u Srbiji Jovanka Matić - Državni marketing u funkciji izbornog marketinga SPS Mirjana Blagojević - Politički marketing SPS Božidar Novak - Modeli i tehnike izbornih kampanja u izborima 90. Branko Žnuderl - Aplikacija istraživanja javnog mnenja u izbornoj kampanji SRSJ Mikloš Biro, Veljko Djurić, Ljiljana Španović - Politički marketing u uslovima političke nekulture MARKETING IMIDŽA LIDERA Slobodanka Glišić - Liderstvo i imidž lidera Ferid Mubić - Jugoslovenski politički lideri u izborima 1990. u svetlu političke antropologije MEDIJI, JAVNO MNENJE I IZBORNA KAMPANJA Borisav Džuverović - Masovni mediji i borba za vlast Srbobran Branković - Politički marketing i javno mnenje Raško V. Jovanović - Predizborna kampanja u Srbiji na radiju i televiziji Živko Nedelkovski - Marketing mimo mas medija Živorad Stoković - Jugoslovenski izbori 1990. u stranim javnim glasilima IZVODI IZ RASPRAVE Predrag Vujović: Tri nivoa političkog marketinga; Zlatko Šćepanović: Globalni pristup političkom marketingu; Aleksandar Mandić: Svi paradoksi izbora su logični; Zoran Dj. Slavujević: Potreba potpunijeg poznavanja i kritičke valorizacije političkog marketinga; Borisav Džuverović: Poznata lica u TV promociji SPS - izraz inercije; Mirjana Blagojević: Nema jedinstvenog objašnjenja...; Ferid Mubić: Alternativni pogled na marketing SK Makedonije, Živko Nedelkovski: Imidž stranke se ne izvodi samo iz programskih opredeljenja; Mihailo Bjelica: Zapostavljene tradicije izborne agitacije; Raško V. Jovanović: Prožimanje medija kao imperativ duha vremena mek povez, format 16,5 x 24 cm , latinica, 208 strana

Izdavač: Prometej, Novi Sad Slike: Nebojša Đuranović Predgovor: Milovan Vitezović Pogovor: Sima Avramović Povez: tvrd Broj strana: 309 Format: 23 x 31 cm Sa posvetom autora, očuvanost 5- Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. - Iz predgovora Milovana Vitezovića (K-157)

Tema: Akademik Antonije Isaković Izdavač: Centar za mitološke studije, Rača Grupa autora. Priredio: Živojin Andrejić Urednik: Miodrag Stojanović Povez: broširan Broj strana: 256 Pečatirana, odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Bibliografija akademika Antonija Isakovića 2. DOBRICA ĆOSIĆ - Antonije Isaković, životni drug 3. MIROSLAV PANTIĆ - Govor na sahrani akademika Antonija Isakovića 4. KOČA JONČIĆ - Posmrtni govor Antoniju Isakoviću 5. LEPOSAVA ISAKOVIĆ MILANIN - Leposava Isaković Milanin o Antoniju Isakoviću starijem 6. SVETOZAR KOLJEVIĆ - „Granične situacije” u pripovedanju Antonija Isakovića 7. ZORAN ŽIVKOVIĆ HRISTIĆ - Antonije Isaković u srpskoj akademiji nauka i umetnosti 8. MIODRAG STOJANOVIĆ - Kako se kalio pisac na porivima zavičaja 9. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Susreti sa akademikom Antonijem Isakovićem i poimanje njegove političke i književne ličnosti 10. MILORAD RADUSINOVIĆ - Slojevi istorijske svijesti u književnom djelu Antonija Isakovića 11. ĐORĐE PETKOVIĆ - Znameniti Račani na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu 1971. godine 12. PREDRAG JAŠOVIĆ - Trajanje Isakovićevog dela 13. VIOLETA JOVANOVIĆ, ILIJANA ČUTURA - O trenu Antonija Isakovića 14. TIODOR ROSIĆ - Strah i strepnja u Isakovićevim ranim pripovetkama 15. BRANKO NADOVEZA - Mitološko u romanu „Tren 2“ Antonija Isakovića 16. DUŠAN ŽIVKOVIĆ - Eliptičnost u pripoveci `Berlin kaputt` Antonija Isakovića 17. ZLATA BOJOVIĆ - Dubrovnik XVI veka u viđenju Aleksandra Vidakovića u romanu „Marin Sorgo“ 18. SLOBODAN LAZAREVIĆ - Apsurd i tragična krivica u Andrićevoj noveli „Knjiga“ (K-144)

Prvo izdanje ! O ugovoru o prodaji i kupovini, I, II, III, (1920—1921) Živojin Perić (Stubline, 3. januar 1868 — Oberurnen, Švajcarska, 12. septembar 1953)[1] bio je srpski pravnik i političar, dopisni član SANU.[1] Bio je član Napredne stranke.[2] Iz politike se povukao 1919. Biografija Živojin Perić je rođen u vrlo bogatoj zadružnoj porodici u Kneževini Srbiji. Osnovnu školu je započeo u rodnim Stublinama kod Uba, a završio je u Obrenovcu. Započeo je gimnaziju u Valjevu, a završio je u Beogradu. Fakultet pravnih nauka završio je 1891. g. u Parizu.[3] U državnoj službi je bio zaposlen od 13.01.1893. g., prvo u Ministarstvu Finansija, pa u Ministarstvu spoljnjih poslova. Sudsku karijeru započinje u beogradskom prvostepenom Varoškom sudu najpre kao pisar a potom kao sudija. Zajedno sa tadašnjim predsednikom Varoškog suda i prijateljem Vasilijem Simićem doprineo je reformi ove institucije. Sa mesta sekretara u Ministarstvu pravde Kraljevine Srbije biće izabran najpre za vanrednog profesora građanskog sudskog postupka i međunarodnog privatnog prava u Velikoj školi a 01.04.1901. g. za redovnog profesora na istoj katedri. Od 04.03.1905, redovan je profesor građanskog prava na Univerzitetu u Beogradu. Slobodan Jovanović je bio profesor i mentor Periću i za njega je imao mnoge reči hvale. Đorđe Tasić je bio učenik a kasnije i kolega Živojina Perića. Uz Andru Đorđevića, Živojin Perić je bio vodeći i mnogostruk pravni pisac iz oblasti građanskog prava, građanskog sudskog postupka, međunarodnog privatnog prava, javnog prava i konačno filozofije prava. Od 1908. g. do 1919. g. aktivno je učestvovao u političkom životu Kraljevine Srbije. Dela Autor je velikog broja dela iz pravne tematike i to: `Zadružno pravo`, I i II (1920), `O ugovoru o prodaji i kupovini` I, II, III, (1920—1921), `O sukobu zakona u međunarodnom privatnom pravu` (1926), `Granice sudske vlasti` (1899), `O popisu za izvršenje odluka sudskih`, (1902), `O prvenstvenom pravu naplate između države i hipotekarnih poverilaca` (1901), `Jedan pogled na evolucionističku pravnu školu` (1907), `O školama u pravu` (1921), `Privatno pravo` (1912), `Principi stečenih prava` (1920), `Političke studije` (1908), i sa Dragoljubom Aranđelovićem bio je koautor knjige `Građanski sudski postupak` I, (1912), Perić je bio i autor brojnih pravnih rasprava i članaka u brojnim srpskim, jugoslovenskim i inostranim stručnim časopisima.

07495) JOVAN DUČIĆ , Kosta St. Pavlović , Otkrovenje Beograd 2001 , predgovor Radoja L. Kneževića ; U Milanu, 1967. godine objavljena je knjiga Koste St. Pavlovića Jovan Dučić u kojoj se veliki pesnik prikazuje sa svim svojim, široj publici nepoznatim, manama. Posle svog jedinog izdanja u Italiji 1967, čekala je više od trideset godina na objavljivanje u našoj sredini. Kosta St. Pavlović bio je diplomata i šef kabineta pet predsednika vlade (četiri u emigraciji). Kosta St. Pavlović u svojoj knjizi ne osporava Dučića kao pesnika, on ga priznaje za pesničkog genija, ali osporava Dučića kao čoveka, predstavljajući ga kao licemerna, tašta i sujetna čoveka, što prevazilazi meru ljudskog ukusa. A šta je bio cilj ove knjige? Pavlović piše da je hteo samo da spase od zaborava ono što je njemu bilo lično poznato i da budućim Dučićevim životopiscima ostavi `svedočanstvo jednog očevica i verno prenesene podatke dobijene od drugih`. Ti drugi su ponajviše autorov otac Stevan i Slobodan Jovanović, koji su se dugo družili sa `knezom srpskih pesnika`. Da bi potvrdio Dučićevu žudnju za uspehom i slavom autor knjige piše kako je pesnik, cinično ga predstavljajući kao velikog pravoslavca, uoči traženja agremana za Vatikan napisao nekoliko članaka u `Politici` u kojima je hvalio katoličko sveštenstvo kao `obrazovanije`, svoj poziv smatrao misijom, a kudio pravoslavno kao duhovno slabije razvijeno! (Vatikan mu je, inače, odbio agreman!) Pavlović osporava i Dučićevo srpstvo. Kaže da se srpskim nacionalnim borcem pokazuje tek na zalasku života, a da je pre toga uvek istupao kao - Jugosloven. I navodi, za primer, da je integralno jugoslovenstvo kralja Aleksandra prihvatao do te mere da je čak napisao jedan članak u kojem je tvrdio da je knez Lazar bio jugoslovenski vladalac! Jovan Janjić mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 202 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zemunski karikaturisti: Predrag Koraksić Koraks, Dušan Petričić, Jovan Prokopljević, Dragan Rumenčić, Nikola Rudić, Zoran Jovanović, Slobodan Milić, Slobodan Obradović, Nenad Miličević, Mladen Đurović proneli su slavu Zemuna kroz ceo svet. To su pre svega bili maturanti Zemunske gimnazije, učenici vajara Milana Besarabića, profesora likovne umetnosti, koji se bavio i skulpturalnom karikaturom. Umetnici karikaturisti svoje karikature temelje na komičnom. To su likovni humoristi. Karikatura je uglavnom vezana za motiv ljudskog lika i na njemu pronalazi smešno. Kao i u smehu, tako i u karikaturi postoji niz gradacija: od blage dvosmislenosti, ismevanja, ironije, sarkazma, groteske, cinizma i dr. Sredstva likovnog izraza karikaturista su linija,potez i oblik. Karikaturisti su često odlični crtači, dobri portretisti i uopšte skladni u osmišljavanju kompozije, dobri koloristi. Oni imaju istančan smisao za percepciju stvari i pojava koji u ljudima izazivaju osećaj smešnog sa „žaokom”. Beograd 1996. Tvrd povez, veliki format, bogato ilustrovano, numerisan primerak (019 od 499),131 strana. Branko Najhold (Zemun, 28. februar 1947 — Zemun, 16. decembar 2016) bio je srpski autor, pisac, esejista i najpoznatiji hroničar Zemuna. Autor je skoro pedeset knjiga o Zemunu, na stotine kataloga kao i članaka u brojnim publikacijama, brojnih izložbi širom zemlje, osnivač Zemunskog međunarodnog salona karikature[1] i izdavačke kuće `Trag`, ostavio je neizbrisivi trag u istorijskom pamćenju srpskog naroda. Za doprinos kulturnom životu grada dobio je godišnju nagradu Zemuna 2001. godine, a za doprinos razvoju svetske karikature dobio je nagradu međunarodne organizacije karikaturista (FECO) 2006. godine. Biografija Spomen klupa B. Najholdu na zemunskom Keju Rođen je u porodici koja je i po očevoj i po majčinoj liniji prisutna u Zemunu već duže od dva veka. Pohađao je osnovnu školu „Svetozar Miletić“, zatim Prvu zemunsku gimnaziju, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Svoju ljubav prema rodnom gradu iskazao je, između ostalog, i sa oko četrdeset knjiga i stotinak članaka posvećenih Zemunu, zatim organizovanjem niza značajnih kulturnih manifestacija, kao i veoma aktivnim delovanjem u javnom životu grada. Tu posebno treba istaći organizaciju Zemunskog međunarodnog salona karikature, jednog od najznačajnijihih u svetu. Osim zemunske istorije, bio je dobar poznavalac i arheologije i tradicionalne afričke umetnosti, pa je i u tim oblastima publikovao više knjiga i članaka, kao i nekoliko knjiga proze. Kao izdavač, u svom preduzeću `Trag` objavio je više knjiga značajnih za srpsku kulturu, a pokrenuo je i uređivao i nekoliko časopisa.[2] Bibliografija Neki od najznačajnijih naslova o Zemunu: Zemun - dani davni, dani sadašnji (knjiga I/1986; knjiga II/1987; knjiga III/1988) Hronika Zemuna od praistorije do 1871 (1998) Hronika Zemuna 1871−1918 (1994) Hronika Zemuna 1918−1941 (1991) Hronika Zemuna 1941−2000 (2013) Zemun, monografija (2001) Taurunum Romanum (2009) Zemunske razglednice (1992) Zemunske ulice. Hronologija i poreklo naziva (1996) Zemunske crkve (1993) Zemunske kafane (1992) Stoleće Milenijumske kule 1896-1996 (1996) Likovni umetnici Zemuna, časopis `Likovni život`, brojevi 44 - 51/52, (1993-95) Zemunska škola karikature (1996) Hronika zemunskog sporta (1989) Pola veka Fudbalskog kluba Zemun (1995) Najznačajniji literarni naslovi: Priče iz davnina (1999) Detinjim tragovima čovečanstva (1999) Afričke priče (2000) Grčke priče (2003)

Knniga je kao nova - posveta na prvom neutralnom listu (koji mozete iscepati ukoliko zelite) - prodaje se u stanju kao na slikama O KNJIZI: Jovo Anđić : KNJIŽEVNI VODIČ KROZ BEOGRAD , Laguna 2015, drugo izdanje, tvrdi povez, str. 536. Priče o piscima i gradu koji su voleli. Pisci - Beograd Očuvanost 4. Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti...Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao ob iman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović - Đura Jakšić - Jovan Jovanović Zmaj - Stevan Sremac - Janko Veselinović - Branislav Nušić - Borisav Stanković - Isidora Sekulić - Milica Jakovljević Mirjam - Stanislav Vinaver - Ivo Andrić - Miloš Crnjanski - Rastko Petrović - Branko Ćopić - Dobrica Ćosić - Dušan Radović - Slobodan Marković - Milorad Pavić - Aleksandar Popović - Borislav Pekić - Svetlana Velmar-Janković - Branko Miljković - Danilo Kiš - Momo Kapor

06941) IST 6 RESAVA Gornja i Donja u istoriji nauci književnosti i umetnosti , grupa autora , Despotovac 2004 naučni skup, Despotovac, 20. avgust 2004 ; sadržaj : Sava Vešnić (Ćuprija): Basen Velike Morave u praistoriji (s posebnim osvrtom na dolinu Resave) Aleksandar Mladenović (Beograd): O jedno povelji kneza Lazara pisanoj u Resavi Radmila Marinković (Beograd): Istok i Zapad Konstantina Filozofa Gordana Jovanović (Beograd): Кonstantin Filozof i patrijarh Jeftimije Trnovski Rade Mihaljčić (Beograd): Pravni položaj baštinskih crkava Branka Knežević (Beograd): Manastiri i crkve u Resavi Milica Grković (Novi Sad): Toponimi u Resavi u petnaestom veku Aleksandar Loma (Beograd): Četiri toponomastičke opaske uz povelje kneza Lazara Zoran Konstantinović (Beograd): Udaja lepe Mare, legenda u istoriji Despotovine Jelka Ređep (Novi Sad): Resava u Hronikama grofa Đorđa Brankovića Slobodan Remešić (Beograd): Resava u srpskoj dijalektologiji Bogumira Pejčić (Beograd): Slovo ljubve despota Stefana Lazarevića - pomirljivost koja nije bez dostojanstva Staniša Vojinović (Beograd): Život i poezija Janićija Kostića Zlata Bojović (Beograd): Književni i naučni portret Andre Gavrilovića Miroslav Pantić (Beograd): Zaslužna porodica Draškoci u Svilajncu Mile Stanić (Beograd): Prilozi biografiji i bibliografiji Stojana Boškovića Đorđe Perić (Beograd): Neobjavljeni zapisi i sećanja Božidara Joksimovića o muzičkom folkloru Resave (sa dopunom redaktora o pesmi ‚‚Maro Resavkinjo`) Velibor Lazarević (Beograd): Stanoje M. Mijatović kao proučavalac prošlosti Resave Tomica Simić (Despotovac): Resava u Prvom srpskom ustanku Miodrag Marjanović (Svilajnac): Prvi i drugi život ,,Resavskog poštonoše` Branka Bulatović (Beograd): O periodici Svilajnca Ružica Sibinović-Rajković (Svilajnac): Značaj zavičajnih zbirki za proučavanje tradicionalne kulture Resave Dejan Nikolić (Svilajnac): Despotovac i Gornja Resava U dokumentima dr Branka Peruničića tvrd povez, format 17 x 24 cm , ilustrovano, ćirilica, 308 strana, posveta na predlistu

Novi Sad 2013. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, veliki format (30 cm), 179 strana. Knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: ARHEOLOGIJA Ana-Marija Antić: Zaštitna arheološka istraživanjana trasi gasovoda Banatski Dvor — Gospođinci horizont starijeg neolita ARHITEKTURA Valentina Brdar: O zgradama Gradske bolnice u Novom Sadu (1909—1912) Vesna Majstorović: Palata Lazara Dunđerskog i pivarski kompleks u Zrenjaninu Bojan Kojičić, Dragana Šijak, Igor Kovač: Dvorac Lasla Karačonjija u Novom Miloševu Vesna Karavida: Zgrada podružnice Prve hrvatske štedionice u Zrenjaninu Branislav Milić: Stare ustave i brodske prevodnice na Begejskom kanalu ETNOLOGIJA Maria Silađi: Nova Crnja — ambijentalna vrednost strukture naselja Danka Višekruna i Milutin Grozdanić: Čardaci u prošlosti novosadskih baštovana KONZERVACIJA I RESTAURACIJA Miroslav Zakić: Konzervatorsko-restauratorski radovi na ikonostasu srpskog pravoslavnog hrama Svetog Ilije u Zadru i problem više bojenih slojeva na ikonama Mihajla Sperance Olivera Brdarić: Konzervacija i restauracija ikona Sveti Nikola i Sveti Prokopije rad Stevana Aleksića iz kapele Paunović u Vukovaru Sava Stražmešterov: Rekonstrukcija i prezentacija ikonostasa mitropolita Simeona (1635) uklonjenog iz katolikona glavne crkve manastira Hilandara u 18. veku Daniela Korolija Crkvenjakov: Studija tehnike i konzervacija čudotvorne Bogorodičine ikone iz Saborne crkve u Sremskim Karlovcima Ivana delić Nikolić, Olivera Vušović, dr Zagorka Radojević: Laboratorijska ispitivanja i istorijska baština — primer manastira Dombo ISTORIJA UMETNOSTI Ljiljana Lazić: Radovan Ćesarov (1900—1977) Prilog poznavanju novosadskog umetničkog zanatstva u 20. veku SEĆANjA David Gaon (1948-2006) / Donka Stančić Vojislav Matić (1935-2011) / Pavle Stanojević Milan Mića Ulić (1935-2012) / Pavle Stanojević Slobodan Jovanović (1937—2011): Odlazak hroničara vojvođanske arhitekture / Vladimir Mitrović Olivera Milanović Jović / Branka Kulić Stana Medan (Vlahovići, srez Mostar, 1936 - Novi Sad, 2011) / Svetlana Bakić UPUTSTVO ZA AUTORE

Naslov Istorija srpske filozofije. 1 / Irina Deretić (priređivač) Vrsta građe naučna monografija Jezik srpski Godina 2011 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro-Đunti, 2011 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 614 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Deretić, Irina, 1969- = Deretić, Irina, 1969- (karton) Napomene `Pred nama se nalazi prvi tom monografije Istorije srpske filozofije ... Ova monografija nastala je kao rezultat rada prevashodno saradnika projekta Istorija srpske filozofije (179064), koje je odobrilo i finansijski podržava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije od 2011. do 2014. godine ...` --> Predgovor Tiraž 2.000 Str. 5-9: Predgovor / Irina Deretić Napomene i bibliografske reference uz tekst Summaries. Predmetne odrednice Filozofija -- Istorija -- Srbija – Zbornici Prvi tom monografije Istorije srpske filozofije sadrži studije i tekstove koji kritički i teorijski razmatraju srpsku filozofsku baštinu. Početna nit vodilja u istraživanju istorije srpske filozofije jeste uverenje da osim kontinuiteta postoji i identitet naše filozofije, koji se formirao u plodnom dijalogu sa stranim, uglavnom evropskim uzorima, idejama i misliocima. SADRŽAJ Časlav D. Koprivica – UČENJE O DRŽAVI I DRŽAVA SLOBODANA JOVANOVIĆA 341 Boris Milosavljević – SLOBODAN JOVANOVIĆ I VELIKI MISLIOCI PROŠLOSTI 361 Dejan Vuk Stanković – FILOZOFIJA SLOBODE MIHAILA MARKOVIĆA 385 Mirko Zurovac – ZATVORENA OTVORENOST 407 Milo Lompar – BESTEMELJNOST KAO POLAZIŠTE SMILJANIĆEVOG STVARALAŠTVA I NJEGOVA PODSTICAJNA SNAGA 455 Jovan Aranđelović – ESTETIČKA EGZAKTNOST – PROBLEM METODE U ESTETICI MILANA RANKOVIĆA 497 Nebojša Grubor – SPINOZIN POJAM SUPSTANCE U SVETLOSTI NJEGOVOG PANTEIZMA PREMA TUMAČENJU RADMILE ŠAJKOVIĆ 513 Miloš Todorović – POTREBA UTEMELJENJA FILOZOFIJE MEDIJA U KULTURNOM AMBIJENTU SRBIJE 527 Divna Vuksanović – NASTAVA FILOZOFIJE U SREDNJIM ŠKOLAMA SRBIJE OD 1990. DO 2010. GODINE 541 Jadranka Pešti – POJAM I LIK FILOSOFIJE SRBA U REPUBLICI SRPSKOJ 555 Bogomir Dukić – ESTETIČKO DRUŠTVO SRBIJE: ULOGA U RAZVOJU ESTETIKE U SRPSKOJ FILOZOFIJI 585 Una Popović MG68 (N)

GREG DE KJUR JUGOSLOVENSKI CRNI TALAS - polemički film od 1963. do 1972. u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji Predgovor - Miroljub Stojanović Prevod - Irena Šentevska, Žarko Cvejić Izdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2019 306 strana 25 cm Edicija - Pogledi i traganja ISBN - 978-86-7227-108-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIROLJUB STOJANOVIĆ - Ka udaljenom posmatraču Predgovor (drugom izdanju) Predgovor Uvod Plastični ljubavni slučaj Jugoslovenske filmske industrije Poslednje delije Entuzijazam Nemirni rani radovi Akademija za pozorište, film, radio i televiziju Mladi i zdravi, mrtvi i beli Stvaraoci Skupljači perja od vrana Marksistička misao i praksa Horoskop Estetika crnog talasa Zaključak Postskriptum Film index Index Bibliografija `Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. – Jugoslovenski crni talas na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas. Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija. Po širini svog analitičkog zamaha i istaživanju konteksta, u anglosaksonskom svetu knjiga Greg DeCuir, Jr. nema pandana.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. De Cuir Yugoslav Black Wave Mija Aleksić Slobodan Aligrudić Miroslav Antić Marko Babac Marlon Brando Luis Bunjuel Mihail Bulagkov Bato Čengić Nevena Daković Milena Dragićević Šešić Boro Drašković Milena Dravić Puriša Đorđević Sergej Mihailovič Ejzenštejn Bekim Fehmiu Nortrop Fraj Žan Lik Godar Jean Luc Godard Tomislav Gotovac Rodžer Ginspan Danijel Guldin Goulding Petra Hanakova Zoran Hristić Mihailo Ilić Dina Jordanova Jovan Jovanović Vladimir Jovičić Gal Kirn Lešek Kolakovski Dejan Kosanović Ljubiša Kozomara Pavle Levi Đerđ Lukač Dušan Makavejev Karl Marks Marx Gordan Mihić Ranko Munitić Senadin Musabegović Dragan Nikolić Robert Odlrič Živojin Pavlović Slobodan Perović Latinka Perović Vlada Petrić Aleksandar Petrović Vladimir Pogačić Mića Popović Veljko Radosavljević Vilhelm Rajh Wilhelm Reich Kokan Rakonjac Eva Ras Špela Rozin Neda Spasojević Josif Staljin Dušan Stojanović Lazar Stojanović Danilo Bata Stojković Vlastimir Sudar Klod Šabrol Slobodan Šijan Ljubomir Tadić Bogdan Tirnanić Josip Broz Tito Hrvoje Turković Andžej Vajda Andrzej Wajda Dzziga Vertov Ježi Vojčik Petar Volk Janez Vrhovec Branko Vučević Aleksandar Vučo Milja Vujanović Vukšić Lazović Želimir Žilnik Jovan Živanović Velimir Bata Živojinović Grad Čovek Iz Hrastove Šume Izdajnik Čovek Nije Tica Sovražnik Neprijatelj Tri Povratak Buđenje Pacova Divlje Seke Kad Budem Mrtav I Beo Kaja Ubit Ću Te Ljubavni Slučaj Ili Tragedija Službenice PTT Nemirni Skupljači Perja Biće Skoro Propast Sveta Delije Nevinost Bez Zaštite Pre Istine Uzrok Smrti Ne Pominjati Horoskop Lisice Rani Radovi Vrane Zaseda Zazidani Rdeče Klasje Crno Seme Doručak Sa Đavolom Mlad I Zdrav Kao Ruža Plastični Isus Uloga Moje Porodice U Svetskoj Revoluciji WR Misterije Organizma Poslednja Postaja Majstor I Margarita Slike Iz Života Udarnika Tragovi Crne Devojke

Naziv: Vrata kikindski arhitektonski dragulj Autor: Biserka Ilijašev Godina izdanja: 2004 Izdavač: Istorijski arhiv, Kikinda Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Sa zaštitnim omotom. Pun kolor, ilustrovano. Opis: Tekstom, slikom i crtežom, Biserka Ilijašev usmerava pažnju budućeg čitaoca knjige na vrata, dveri, kapije, ulaze u kuće koje Kikindu čine gradom i krase je od vremena nastanka do savremenog doba. Okom stručnjaka, istraživača, znalca, a istovremeno zaljubljenika u urbanističko-arhitektonske teme i problematiku, Biserka Ilijašev je fokusirala pažnju na onaj, srećom još sačuvan fond bogate graditeljske baštine različitih stilskih karakteristika i epoha koje čine osobenost i identitet lokalnog prostora građanske Kikinde i njenih veza sa sredoevropskim okruženjem. Knjiga Biserke Ilijašev koju srdačno preporučujem za publikovanje i očekujem u izlozima knjižara, na policama biblioteka, na stolovima arhitekata i u kućama ne samo Kikinđana, nije samo građa, nije samo inventar kikindskih „ dragulja“. To je dokument o celinu i celovitosti umetničkog i kultu-rološkog značenja i veze građene sredine sa detaljima i fragmentima koji tu celinu i celovitost čine. To je daleko više od građe o tradiciji zanatstva, arhitekture i bogatstva Kikinde i njenih građana u prošlom dobu. To je osnovi i oslonac, obrazloženje i motiv poziva za pažnju prema baštini za njeno čuvanje kao vrednosti po sebi velike, stalne i moguće inspiracije, pouke za savremene graditelje. Knjigu, naravno, prate svi elementi potrebnog stručnog aparata, sa rezimeom na engleskom jeziku. recenzent knjige SLOBODAN JOVANOVIĆ, dipl, inž arhitekture, Novi Sad Autor nesvakidašnje knjige, dipl. inž. Biserka Ilijašev, četiri decenije emocionalno i profesionalno u damarima gradogradnje piše: „ svakodnevno še-tam ulicama KIKINDE. Svaki put kada njima prođem otkrivam nešto novo. Često zastajem pred ulazima kuća, kapijama i ajnfortima… “U mnoštvu znakova određenih značenja, ulazna vrata su primarna pouka i svedoče o domaćinu. Znači i „kikindski arhitektonski dragulji“ kazuju o gradu i građanima, ukusu investitora, obaveštenosti graditelja, znalaštvu i veštini majstora – rukotvorca, ugledanju na „Evropu“ ili prestonicu. Autor poseduje bitnu osobinu uljuđenog čoveka. Ima „naviku gledanja“. Knjiga „kikindskih dragulja“, koju iskreno preporučujem za štampanje, sazdana je tako da obnavlja „kulturu gledanja“. Zaista su zanimljivi primeri fotografisani, nacrtani i pažnji preporučeni. Nedvojbeno jesu svedočanstva svoga vremena, znalački odabrana. Meni lično, posebno su impresivne „radne skice sa terena“. One su slikovit način ukazivanja na to da se eksponati jedinstvene galerije moraju znati pažljivo i predano gledati odnosno spoznati. Zaista, koleginica Ilijašev, svesrdno, znalački složila je jedinstven „vremeplov“ kroz istoriju lica grada. Usmerava pažnju na dragulje poput dekorativnih fragmenata oblikovanih u drvetu, staklu, gvožđu i mesingu. Načinila je dragocen „nezaborav“ , maltene u zadnji čas. recenzent knjige BELA DURANCI, istoričar umetnosti, Subotica Biserkini biseri, slike odsjaja duše grada ravnice. Kapije skrivaju avlije, jorgovane, muškatle, mir, čamotinju, propadanje. Ajnforti mirišu na dunje, hladovinu i odjeke večernjeg zvona. Crtežima su izvezene impresije, ambijenti, atmosfera, melanholija, sećanja, vraćanja, trajanja... od kapija do avlija, od fajronta do ajnforta u svitanja rana i sećanja u suton dana. Grad u nama i mi u gradu. KOSTA KOSTIĆ arhitekta urbanista, Beograd

Autor - osoba Ludoški, Natalija, 1966- = Ludoški, Natalija, 1966- Naslov Književna ogledanja Mladena Leskovca : nad piscima savremenicima / Natalija Ludoški Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Sremska Kamenica ; Novi Sad : Orion spirit, 2015 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 140 str. ; 21 cm Zbirka ǂEdicija ǂStudije / Orion spirit Sadržaj S a d r ž a j: Posredan govor o sebi (5-9); Učitelj i uzor : Vasa Stajić (10-26); Neodredljiva : Isidora Sekulić (27-40); Mera vrednosti : Veljko Petrović (41-56); Tihi pesnik : Mileta Jakšić (57-68); Pesnik Novog Sada i Vojvodine : Žarko Vasiljević (69-79); Lirik ratnog naraštaja i pometenog doba : Dušan Vasiljev (80-85); Intelektualni sagovornik : Boško Petrović (86-100); Stara, nepromenjena simpatija : Todor Manojlović (101-117); Mag i sanjar : Miloš Crnjanski (118-137). (broš.) Napomene Slika M. Leskovca na koricama Tiraž 300 Na koricama beleška o autorki i delu s autorkinom slikom. Napomene i bibliografske reference uz tekst Predmetne odrednice Leskovac, Mladen, 1904-1990 -- Eseji Stajić, Vasa, 1878-1947 Sekulić, Isidora, 1877-1958 Petrović, Veljko, 1884-1967 Jakšić, Mileta, 1869-1935 Vasiljević, Žarko, 1892-1946 Vasiljev, Dušan, 1900-1924 Petrović, Boško, 1915-2001 Manojlović, Todor, 1883-1968 Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Srpska književnost Novi Sad Vojvodina Prepoznavanje u drugom, srodnom, temeljno je svojstvo rukopisa Mladena Leskovca. Iako pouzdan istraživač, svoje uvide Leskovac ne saopštava u formi bezličnih naučnih studija. Njegovoj misli odgovara esejistički prosede koji računa na erudiciju ali i snažnu autorsku personalnost. Već sama njegova tvrdnja da se bavio isključivo temama koje su ga zaista interesovale potkrepljuje tezu o Leskovcu istraživaču koji se na svojevrsni način učitava u dela „svojih` pisaca, odnosno, govoreći o drugima posredno govori o sebi. Vredna su to svedočanstva koliko za biografe, toliko i istraživače dela Mladena Leskovca. Njegovi eseji o piscima savremenicima – često srodnicima, katkad uzorima - najneposrednije i nepatvoreno kazuju o njegovom literarnom ukusu i čitalačkom senzibilitetu. U tim tekstovima otkrivaju se bitne poetičke konstante i pouzdani vrednosni aršini Mladena Leskovca. Natalija Ludoški (1966, Perlez), književnost je završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je magistrirala („Književna kritika u delu Slobodana Jovanovića“) i doktorirala („Književnokritičko i naučno delo Mladena Leskovca“). Objavila je knjige Slobodan Jovanović kao književni kritičar (2008), O Mladenu Leskovcu: ogledi, članci, prepiska (2011), Književna ogledanja Mladena Leskovca nad piscima savremenicima (2015), Skica za književni lik Slobodana Jovanovića (2019), Nije mi svejedno s kim razgovaram (intervjui s piscima, 2020), Put smisla – odabrane književne kritike (2021) i priredila knjigu Mladena Leskovca Izbor iz dela (2017). Metodičke radove, književnokritičke i književnoistorijske oglede objavljuje u periodici. Zaposlena je u Zrenjaninskoj gimnaziji. Živi u Novom Sadu. MG1

Ñarodna vlast u BIH 1941-1945 Veselin DjuretićNarodna knjigaInstitut za savremenu istoriju BeogradInstitut za istoriju, Sarajevo1981.Tvrd povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/12

Veselin ĐuretićSaveznici i Jugoslovenska ratna dramaKnjiga IITvrdi povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/22

Knjiga je u dobrom stanju,malo zaprljana sa strana.Poslednja strana zgužvana(kao na slici).Nedostaje prva bela strana(kao na slici). ,,Едицијe: Историја Аутор: Милан Живановић Број страна / Повез / Писмо: 814 / Тврд / Ћирилица Димензије: 15 × 24 cm ИСБН: 978-86-515-1161-8 Година издавања: 2016. Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј СОЛУНСКИ ПРОЦЕС 1918. Прилог за проучавање политичке историје Србије од 1903. до 1918. После 60 година од објављивања ове књиге Милана Живановића, сестрића Драгутина Димитријевића Аписа, стављамо јавности на увид најобухватније и најтемељније проучавање историје Црне руке, Аписа и Солунског процеса. Дело засновано на прворазредним историјским изворима. Предговор: др Миле Бјелајац Додатак – Слободан Јовановић: Апис „Судски процес пуковнику Драгутину Димитријевићу Апису и друговима у првој половини 1917. године, познат и као Солунски процес, пример је који показује обе фазе деловања правосудног система са политичком позадином. Када је одржан и када су припадници организације Уједињење или смрт (Црна рука) били строго осуђени, од којих девет на смртну казну (три су извршене), а више њих, међу којима генерал Дамјан Поповић на дугогодишње робије, отворило се питање његове законске ваљаности. Како је већина крајем рата помилована од даљег издржавања казнe, они започињу борбу за ревизију тог процеса. Тој борби су се придружили и неки оптужени који су суђени у одсуству јер су у своје време били у Русији са добровољцима. У томе су неки истрајавали дуже, а други краће. На њиховој страни су повремено били политичари, јавни радници. За ревизију се посебно залагао часопис Нова Европа и његов уредник Милан Ћурчин. До ревизије је дошло тек 1953. године у новим политичким околностима. Сестрић пуковника Аписа, Милан Ж. Живановић, годинама је прикупљао важан материјал за обнову процеса. Многи савременици су му предавали материјале који су сами прикупљали још од 1917. године. Расправа, далеко шира од једног процеса рехабилитације, била је преточена у академску докторску тезу о једном важном политичко-правном сегменту српске историје. Теза је 1955. године штампана као књига, на 755 страна и ситним слогом. Од тада постала је незаобилазно штиво свих научника који су истраживали и писали о темама које су покренуте. После шездесет година од првог издања и сто година после избијања Првог светског рата сведочимо да је постала део светске историјске баштине, али и контроверзи које су и данас на делу.“ – Из предговора``

31979) SERBIA I KOMENTARI I - III grupa autora, Zadužbina Miloša Crnjanskog Beograd 1989 /1991 / 1993 , za 1988/89 i 1990/91 , 1993/1995 knjiga 1 i 2 , mek povez,ćirilica,475 + 430 + 535 strana, sadržaj knjige 1 za 1988/89 : Miloš Crnjanski: SERBIA I KOMENTARI, Branko Ćopić: 12 decembar 1939, Nikola Pašić: MOJA POLITIČKA ISPOVEST, Slobodan Jovanović: NIKOLA PAŠIĆ. Andrić i Crnjanski, Komentari : Istorijski karakter Srba : Radovan Samardžić Zločin i krivnja : Jovan Rašković Testament Vidosave Crnjanski sadržaj knjige 2 za 1990/91 : KNJIŽEVNI ARHIV: O kraljevima Jovan Dučić Ibich-Aga , traduit par Andre Vaillant - Steven Sremats Neka zapažanja o niškom govoru - Paul Louis Thomas Dopisi iz Londona 1953-1961 - Miloš Crnjanski Vladar kao Hristos : Filip Avgust i Lazar Hrebeljanović : Michael Aubin DOKUMENTI : Srpska Crkva u Drugom svetskom ratu izveštaj Sv. Arhijerejskog Sinoda 1941-1946 Komentari : O istorijskoj sudbini Srba - Radovan Samardžić Srbi turskoga zakona ili Turci srpskoga jezika - Darko Tanasković U senci Velike Britanije : Milan St. Protić Genocid nad Srbima 1941-1945 Nikola Samardžić REČ EKONOMISTA SVEDOČANSTVA: 27 mart sećanja na očiglednosti - Miodrag Pavlović Predanje Dragoslav Mihailović Kako nije došlo do bombardovanja Zagreba 1944 - Svetozar Brkić Čišćenje Beogradskog univerziteta od fašističkih zaostataka sadržaj knjige 3 : Miloš Crnjanski : Serbia Zoran Gluščević ; SERBIA Miloša Crnjanskog Dragana Stojanović : Fuga Crnjanskog Nikola Bertolino : Pitanja o Crnjanskom Vladimir Dimitrijević : Sa Romanom o Londonu Nikola Milošević : Gnostički motivi u Drugoj knjizi Seoba Predrag Palavestra : Crnjanski , povratak u tuđinu Aleksandar Nenadović : Londonsko novinarstvo Miloša Crnjanskog Mihajlo Pantić : Dva lica istog KNJIŽEVNI ARHIV Prepiska : Mladen Leskovac - Miloš Crnjanski Pisma iz 1962 Jedan studentski rad o Crnjanskom ( Dragoslav Mihailović = 1945 - 1995 Kosta Čavoški : Ustavi bez ustavnosti Dragana Gnjatović : Zajedničko finansiranje investicija u socijalističkoj Jugoslaviji Kraj epohe - Predrag Simić Jovan Ćiriliov : Drama jugoslovenskog pozorišta 1945 - 1991 Patrijarh Srpski Pavle : Bez osuda , otvoreno, očinski Svedočenja : Dimitrije Đorđević : Sudbina Srbije posle 1944 Svetozar Koljević : Mali prilog sveopštoj istoriji beščašća Dragoslav Mihailović : Sa Crnjanskim u torbi Dušan Kovačević : Smrt žive žene Sanda Rašković : Zeleni nemir Krke DODATAK Od Berlinskog kongresa do Dejtona POLITIČKE GRANICE JUGOISTOČNE EVROPE 1878 - 1995 Ljubodrag Dimić : Istoriografski pregled 21 Istorijska karta

Ñarodna vlast u BIH 1941-1945 Veselin Djuretić Narodna knjiga Institut za savremenu istoriju Beograd Institut za istoriju, Sarajevo 1981. Tvrd povez Веселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске. Биографија Ђуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2] Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу. Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4] Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5] Признања Орден Немањића првог реда, Ордена Светог Саве првог реда, Сретењски орден трећег степена За књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`. Дјела Неке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967) Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981) Влада на беспућу, Београд, (1982) Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989) Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6] Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992) Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997) Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997) Српска беспућа XX века, Београд, (2006) Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012) Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)