Oslonjen na anarhistički razbarušenu, bogatu erudiciju, i samoubilački beskompromisno životno iskustvo, Tili ispisuje svojevrsni road novel o putovanju kroz život. Činjenica da za to putovanje ne postoji povratna karta, autoru ni u jednom trenutku nije povod da uspori ili zastane – već podsticaj da doda gas i pojača ton. Zato je ovaj roman natopljen muzikom od prve do poslednje stranice: moćnom i silovitom, a emotivno prefinjenom – baš onakvom kakva je priča koja je u njemu ispričana. Jer, Ubogi Lazar u gradovima delo je u kome zavodljivi, gorko ironični nihilizam najčešće služi tek kao maska iza koje se naziru tanana ranjivost i melanholija junaka koji svaku svoju pobedu ume da pretvori u poraz. Izuzev onih literarnih: Ubogi Lazar u gradovima novi je pripovedački trijumf Roberta Tilija. Robert Tili je rođen 1959. u Subotici. Studirao je filozofiju u Beogradu. Bavi se književnošću od 1977, a muzikom od 1979. godine. Prevodi sa engleskog i mađarskog jezika (Ezra Paund, Imamu Amiri Baraka, Gil-Skot Heron, Peter Esterhazi, Džejms Džojs, Dilan Tomas, Lorens Ferlingeti, Kenet Reksrot, Adrijan Mičel, Karl Sandberg, Lengston Hjuz, Li-Taj-Po i Jožef Atila). Bio je član sarajevske grupe „Teška Industrija“. Objavio je 19 nosača zvuka (albuma, audio i video kaseta, CD-ova i DVD-jeva), na prostoru bivše Jugoslavije i u Mađarskoj. Njegov album s mladim sastavom psychodelic-indie-americana orijentacije „Wooden Ambulance“, naslovljen „Northern Sadness“, uvršten je u pet najznačajnijih albuma amerikane na svetu u 2015. godini. Sve pesme su autorsko delo R. Tilija. Pesme i priče objavljivao je u časopisima s teritorije bivše Jugoslavije, Mađarske, Holandije i SAD. Dobitnik je književne nagrade „Miroslav Dereta” za roman „Izdah iz staklenika”, 2012. godine, i nagradu „Pro Urbe“ grada Subotice, 2013.godine. Pisao je muziku za pozorište i film („Evropa preko plota“ Želimira Žilnika). Glumio je u dokumentarnim i igranim filmovima, u avangardnim pozorišnim predstavama i predstavama za decu. Igrao je glavnu mušku ulogu u srpsko-mađarskom filmu „Čudna šuma/Minotaur“, reditelja Sabolča Tolnaija. Imao je sedam samostalnih izložbi i učestvovao u nekolicini kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Sarađivao je sa svim članovima najznačajnije umetničke avangardne likovne grupe sa ovih prostora „Bosch&Bosch“, najviše s pokojnim Slavkom Matkovićem, Balintom Sombatijem, pokojnim Antom Vukovim i Katalin Ladik. Godine 1994. Karolj Viček snimio je o njemu dokumentarni film „Trubadur“. Dobitnik je nagrade „Dr Ferenc Bodrogvari“ 1999. godine za knjigu irskih bajki, koju je sam ilustrovao.Vodio je i uređivao samostalne emisije na subotičkim TV stanicama K 23,YU Eco i Super TV. Honorarno je uređivao i vodio muzičke i književne autorske emisije na Radio Subotici, za uredništva na srpskom i hrvatskom jeziku. Živeo je na tri kontinenta: Severnoj Americi, Africi (Maroko,Tunis), Evropi (Holandija, Švedska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija). Autor je romana Izdah iz staklenika (2012), knjige eseja Woodstock generacija, Herojsko doba roka (2011) i knjiga poezije: Trubadur (1982), Kralj ribara (2003), Pomoćni (bez)izlaz (2004), Zen-pijandura (trojezično izdanje, 2011), Budućnost mrtvaca (2015). Priredio je enciklopedije: Veliki stilisti bluza (1991), Veliki stilisti džeza (2000), Savremeni džez (2011), a i ilustrovao Antologiju rok-poezije: električna snoviđenja (2008) i Antologij(ic)u rok-poezije: stihovi na struju (2011). Preveo je i ilustrovao veliki broj naslova. Živi u Subotici.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Ubogi Lazar u gradovima - Robert Tili Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2016 Broj strana: 238 Format: 20 cm Povez: Broširani Oslonjen na anarhistički razbarušenu, bogatu erudiciju, i samoubilački beskompromisno životno iskustvo, Tili ispisuje svojevrsni road novel o putovanju kroz život. Činjenica da za to putovanje ne postoji povratna karta, autoru ni u jednom trenutku nije povod da uspori ili zastane – već podsticaj da doda gas i pojača ton. Zato je ovaj roman natopljen muzikom od prve do poslednje stranice: moćnom i silovitom, a emotivno prefinjenom – baš onakvom kakva je priča koja je u njemu ispričana. Jer, Ubogi Lazar u gradovima delo je u kome zavodljivi, gorko ironični nihilizam najčešće služi tek kao maska iza koje se naziru tanana ranjivost i melanholija junaka koji svaku svoju pobedu ume da pretvori u poraz. Izuzev onih literarnih: Ubogi Lazar u gradovima novi je pripovedački trijumf Roberta Tilija. Robert Tili je rođen 1959. u Subotici. Studirao je filozofiju u Beogradu. Bavi se književnošću od 1977, a muzikom od 1979. godine. Prevodi sa engleskog i mađarskog jezika (Ezra Paund, Imamu Amiri Baraka, Gil-Skot Heron, Peter Esterhazi, Džejms Džojs, Dilan Tomas, Lorens Ferlingeti, Kenet Reksrot, Adrijan Mičel, Karl Sandberg, Lengston Hjuz, Li-Taj-Po i Jožef Atila). Bio je član sarajevske grupe „Teška Industrija“. Objavio je 19 nosača zvuka (albuma, audio i video kaseta, CD-ova i DVD-jeva), na prostoru bivše Jugoslavije i u Mađarskoj. Njegov album s mladim sastavom psychodelic-indie-americana orijentacije „Wooden Ambulance“, naslovljen „Northern Sadness“, uvršten je u pet najznačajnijih albuma amerikane na svetu u 2015. godini. Sve pesme su autorsko delo R. Tilija. Pesme i priče objavljivao je u časopisima s teritorije bivše Jugoslavije, Mađarske, Holandije i SAD. Dobitnik je književne nagrade „Miroslav Dereta” za roman „Izdah iz staklenika”, 2012. godine, i nagradu „Pro Urbe“ grada Subotice, 2013.godine. Pisao je muziku za pozorište i film („Evropa preko plota“ Želimira Žilnika). Glumio je u dokumentarnim i igranim filmovima, u avangardnim pozorišnim predstavama i predstavama za decu. Igrao je glavnu mušku ulogu u srpsko-mađarskom filmu „Čudna šuma/Minotaur“, reditelja Sabolča Tolnaija. Imao je sedam samostalnih izložbi i učestvovao u nekolicini kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Sarađivao je sa svim članovima najznačajnije umetničke avangardne likovne grupe sa ovih prostora „Bosch&Bosch“, najviše s pokojnim Slavkom Matkovićem, Balintom Sombatijem, pokojnim Antom Vukovim i Katalin Ladik. Godine 1994. Karolj Viček snimio je o njemu dokumentarni film „Trubadur“. Dobitnik je nagrade „Dr Ferenc Bodrogvari“ 1999. godine za knjigu irskih bajki, koju je sam ilustrovao.Vodio je i uređivao samostalne emisije na subotičkim TV stanicama K 23,YU Eco i Super TV. Honorarno je uređivao i vodio muzičke i književne autorske emisije na Radio Subotici, za uredništva na srpskom i hrvatskom jeziku. Živeo je na tri kontinenta: Severnoj Americi, Africi (Maroko,Tunis), Evropi (Holandija, Švedska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija). Autor je romana Izdah iz staklenika (2012), knjige eseja Woodstock generacija, Herojsko doba roka (2011) i knjiga poezije: Trubadur (1982), Kralj ribara (2003), Pomoćni (bez)izlaz (2004), Zen-pijandura (trojezično izdanje, 2011), Budućnost mrtvaca (2015). Priredio je enciklopedije: Veliki stilisti bluza (1991), Veliki stilisti džeza (2000), Savremeni džez (2011), a i ilustrovao Antologiju rok-poezije: električna snoviđenja (2008) i Antologij(ic)u rok-poezije: stihovi na struju (2011). Preveo je i ilustrovao veliki broj naslova. Živi u Subotici.

Urednici: Božo Dalmacija, Jasmina Agbaba, Mile Klašnja Izdavač: UNS, PMF, Novi Sad Godina izdanja: 2009. Povez: Broširan Format: 25 cm Broj strana: 537 Stanje: Veoma dobro Sadržaj 1. RESURSI VODE ZA VODOSNABDEVANJE 1.1. ZNAČAJ OKVIRNE DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE O VODAMA ZA OČUVANJE VODENIH RESURSA 1.2. KOLIKO IMA VODE NA ZEMLJI? 1.3. RASPOLOŽIVI RESURSI VODA NA TERITORIJI SRBIJE 1.4 KVALITET VODNIH RESURSA U SRBIJI 1.4.1. Kvalitet podzemnih voda 1.4.2. Kvalitet površinskih voda 2. SMERNICE ZA ZDRAVSTVENO BEZBEDNU VODU ZA PIĆE 2.1. PLANOVI O SIGURNOSTI VODE ZA PIĆE 2.1.1. Ciljevi bazirani na zdravlju 2.1.2. Osnovi implementacije Plana o sigurnoj vodi za piće 2.1.3. Procena sistema za vodosnabdevanje 2.1.4. Identifikacija i rangiranje hazarda 2.1.4.1. Metoda za određivanje rang liste rizika (Metod 1: Jednostavna timska odluka) 2.1.4.2. Metoda za određivanje rang liste rizika (Metod 2: Semi-kvantitativni prilaz) 2.1.4.3. Identifikovanje dodatnih ili unapređenih kontrolnih mera 2.1.5. Operacioni monitoring za podršku upravljanja rizikom 2.1.6. Verifikacija i revizija 2.1.7. Planovi menadžmenta, dokumentacija i komunikacija 2.1.7.1. Programi za podršku i procedure menadžmenta 2.1.7.1. Dokumentacija 2.1.7.2. Zapis 2.1.7.3. Strategija komunikacije 2.1.8. Nadzor kvaliteta vode za piće 2.2. STANDARDI VODE ZA PIĆE 2.2.1. Hemijski aspekt vode za piće 2.2.2. Biološki aspekt vode za piće 2.2.2.1. Biološko ispitivanje kvaliteta voda 2.2.2.1.1. Pelaške zajednice 2.2.2.1.2. Bentosne zajednice 2.2.2.1.3. Pričvršćene zajednice 2.2.3. Mikrobiološki aspekt vode za piće 2.2.3.1. Hidrični patogeni 2.2.3.1.1. Patogene bakterije 2.2.3.1.2. Protozoe 2.2.3.1.3. Virusi 2.2.3.1.4. Helminti 2.2.3.1.5. Cijanobakteriie 2.2.3.2. Nepoželjni organizmi 2.2.3.2.1. Organizmi koji izazivaju promene ukusa i mirisa vode za piće 2.2.3.2.2. Organizmi koji izazivaju promene boje vode za piće 2.2.3.2.3. Depoziti usled gvožđevitih bakterija 2.2.3.2.4. Problemi korozije usled gvozđevitih i sumpornih bakterija 2.2.3.2.5. Nepoželjne invertebrate 2.23.3. Oportunistički patogeni u vodi za piće 2.2.3.4. Problem cvetanja cijanobakterija i pojave cijanotoksina u vodi namenjenoj za vodosnabdevanje 2.23.4.1. Karakteristike cijanotoksina 2.2.3.4.2. Metode detekciie cijanotoksina u vodi 2.2.4. U susret reviziji Direktivi EU o vodi za piće (98/83/EC) 2.2.4.1. Iskustva sa Direktivom 2.2.4.2. Implementacija Direktive u okviru nacionalne legislative 2.2.4.3. Problemi kvaliteta vode u Evropi 2.2.4.4. Zahtevi za izveštavanje 2.2.4.5. Evropska šema prihvatljivosti (European Acceptance Scheme, EAS) 2.2.4.6. Procena rizika, upravljanje rizikom i Planovi za sigurnost vode 2.2.4.7. Revizija nekih parametara 2.2.4.8. Revizija mikrobioloških parametara 2.3. MONITORING VODE ZA PIĆE 2.3.1. Monitoring vode za piće prema Direktivi EU 98/83/EC 2.3.2. Monitoring vode za piće prema našem pravilniku 2.3.3. Monitoring distribucionog sistema 2.3.4. Tehnike monitoringa 2.3.5. Uspostavljanje zahteva monitoringa 2.3.6. Biomonitoring voda 3. ANALIZA VODE ZA PIĆE 3.1 MODERNA LABORATORIJA ZA ANALIZU VODE ZA PIĆE 3.1.1. Obezbeđenje i kontrola kvaliteta (QA/QC) 3.1.2. Terenske analize 3.1.3. Regulatorni aspekti 3.1.4. Analiza neorganskih parametara kvaliteta 3.1.4.1. Atomska apsorpciona spektrofotometrija – AAS 3.1.4.2. Induktivno kuplovana plazma – ICP 3.1.4.3. Jonska hromatografija – IC 3.1.4.4. Elektrohemijske striping analize – ESA 3.4.4.5. Potenciometrija 3.1.4.6. Mogućnosti analize odabranih neorganskih parametara 3.1.5. Analiza organskih parametara kvaliteta 3.1.5.1. Oksidabilnost 3.1.5.2. Ukupni organski ugljenik 3.1.5.3. Specifični organski parametri 3.1.5.4. Hromatografska analiza 3.1.5.4.1. Priprema uzoraka za hromatografsku analizu 3.1.5.4.2. Gasna hromatografija 3.1.5.4.2.1. Derivatizacija 3.1.5.4.2.2. Separacija i detekcija 3.1.5.4.3. Tečna hromatografija 3.2. METODE I POSTUPCI ZA DETEKCIJU BAKTERIJA U VODI ZA PIĆE 3.2.1. Mikroorganizmi i voda za piće 3.2.1.1. Kvantifikacija bakterija u vodi za piće 3.2.1.2. Vrste mikrobioloških pregleda i pokazatelji kvaliteta vode za piće 3.2.1.3. Principi analitičkih tehnika za ocenu mikrobiološkog kvaliteta 3.2.1.4. Primena monoklonalnih i poliklonalnih antitela 3.2.1.5. IMS/kultura 3.2.2. Neki noviji pristupi, metode i postupci u detekciji bakterija 3.2.2.1. Aerobne mezofilne bakterije – parametar kvaliteta vode za piće 3.2.2.2. Ukupne i fekalne koliformne bakterije 3.2.2.3. Biološki aktivni reakcioni testovi – BARTs 4. OSNOVNE TEHNOLOŠKE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.1. SEPARACIONE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.1.1. Taloženje i filtracija 4.1.1.1. Koagulacija i flokulacija 4.1.1.1.1. Hemijske reakcije pri koagulaciji 4.1.1.1.2. Uslovi koji utiču na koagulaciju 4.1.1.1.3. Flokulacija 4.1.1.1.4. Faktori koji utiču na koagulaciju i flokulaciju 4.1.1.2. Taloženje 4.1.1.2.1. Uređaji za taloženje 4.1.1.3. Filtracija 4.1.1.3.1. Kontrola filtracije 4.1.1.3.2. Pranje filtra 4.1.2. Membranska separacija 4.1.2.1. Membranska filtracija – mikrofiltracija i ultrafiltracija 4.1.2.1.1. Materijal, struktura i osobine membrane 4.1.2.1.2. Mehanizam membranske filtracije 4.1.2.1.3. Radne karakteristike membrane 4.1.2.1.4. Tehnika membranske filtracije 4.1.2.2. Reversna osmoza i nanofiltracija 4.1.2.2.1. Struktura i materijal membrana 4.1.2.2.2. Mehanizam membranske sevaracije 4.1.2.2.3. Tehnika reversne osmoze i nanofiltracije 4.2. HEMIJSKE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.2.1. Poboljšan proces koagulacije u tretmanu vode za piće 4.2.1.1. Osobine čestica u vodi 4.2.1.2. Koagulacija/flokulacija 4.2.1.3. Prirodne organske materije u vodi i efekat koagulacije 4.2.1.4. Uklanjanje algi 4.2.1.5. Uklanjanje jedinjenja antropogenog porekla 4.2.1.6. Uklanjanje mutnoće 4.2.1.7. Uklanjanje biološkog i mikrobiološkog zagađenja 4.2.2. Unapređeni procesi oksidacije u tretmanu vode za piće 4.2.2.1. Ne-fotohemijski procesi 4.2.2.1.1. Ozonizacija u baznoj sredini 4.2.2.1.2. Ozon/vodonik peroksid (O3/H2O2) – PEROXONE 4.2.2.1.3. Fenton (Fe2+/H2O2) i Fenton-slični procesi 4.2.2.2. Fotohemijski procesi 4.2.2.2.1. UV i VUV fotoliza 4.2.2.2.2. Vodonik peroksid/UV zračenje (H2O2/UV) 4.2.2.2.3. Ozon/UV zračenje (O3/UV) 4.2.2.2.4. Ozon/vodonik peroksid/UV zračenje (O3/H2O2/UV) 4.2.2.2.5. Foto-Fenton procesi 4.2.2.2.6. Fotokatalitička oksidacija 4.2.2.3. Još neki AOPs 4.2.2.4. AOPs – poređenje i modeliranje 4.3. DIFUZIONE METODE U PRIPREMI VODE ZA PIĆE 4.3.1. Primena adsorpcije u pripremi vode za piće 4.3.1.1. Adsorpciona ravnoteža 4.3.1.2. Kinetika adsorpcije 4.3.1.3. Faktori koji utiču na adsorpciju 4.3.1.4. Primena u procesima 4.3.1.4.1. Aktivni ugalj u prahu 4.3.1.4.2. Filtri sa nepokretnim slojem granulovanog aktivnog uglja 4.3.1.4.2.1. Zona transfera mase i kriva proboja 4.3.1.4.2.2. Parametri adsorpcionih procesa na GAC filtrima 4.3.1.4.2.3. Pranje GAC filtara 4.3.1.4.2.4. Regeneracija granulisanog aktivnog uglja 4.3.1.4.3. Biološki aktivni ugljevi 4.3.1.4.3.1. Procesi biodegradacije i biosorpcije 4.3.1.4.3.2. Razvoj biofilma na biofiltrima 4.3.2. Primena apsorpcije/desorpcije u pripremi vode za piće 4.3.2.1. Teorijska osnova gas/tečnost razmene 4.3.2.1.1. Rastvaranje gasova (apsorpcija) 4.3.2.1.2. Striping (desorpcija) 4.3.2.2. Aeracija 4.3.2.2.1. Transfer vazduha (kiseonika) u vodu 4.3.2.2.2. Degazacija CO2 4.3.2.2.3. Uklanjanje vodoniksulfida 4.3.2.2.4. Primena čistog kiseonika za oksidaciju 4.3.2.3. Transfer ozona 4.3.2.3.1. Modelovanje transfera ozona 4.3.2.3.2. Izbor reaktora za ozonizaciju 4.3.2.3.3. Reaktori za ozonizaciju 4.3.2.4. Transfer hlora 4.3.2.4.1. Reakcija hlora sa konstituentima u vodi 4.3.2.4.2. Dizajniranje kontaktora za oksidaciiu sa hlorom 4.3.2.5. Korekcija pH vode pomoću ugljen-dioksida 4.4. DEZINFEKCIJA VODE ZA PIĆE 4.4.1 Metode dezinfekcije 4.4.2. Nusprodukti dezinfekcije 4.4.2.1. Zakonska regulativa 4.4.2.2. Toksičnost zakonom regulisanih dezinfekcionih nusproizvoda 4.4.2.3. Toksičnost zakonom neregulisanih dezinfekcionih nusproizvoda 4.4.2.4. Dezinfekcioni nusproizvodi kao proizvodi oksidacije ksenobiotika 5. UKLANJANJE SPECIFIČNIH ORGANSKIH I NEORGANSKIH POLUTANATA IZ VODE ZA PIĆE 5.1. UKLANJANJE AZOTNIH MATERIJA IZ VODE ZA PIĆE 5.1.1. Uklanjanje amonijaka iz vode za piće 5.1.1.1. Fizičko-hemijski procesi uklanjanja amonijaka 5.1.1.2 Biološki procesi uklanjanja amonijaka 5.1.1.2.1 Filteri sa imobilisanom mikroflorom za uklanjanje amonijaka 5.1.1.2.2 Biološki tretman vode koja sadrži amonijak gvožđe i/ili mangan 5.1.2 Uklanjanje nitrata iz vode za piće – denitrifikacija 5.1.2.1. Hemijsko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.2. Fizičko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.3. Fizičko-hemijsko uklanjanje nitrata iz vode za piće – jonska izmena 5.1.2.4. Biološko uklanjanje nitrata iz vode za piće 5.1.2.5. Membranski bioreaktori 5.2. UKLANJANJE GVOŽĐA I MANGANA IZ VODE ZA PIĆE 5.2.1. Tehnike uklanjanja gvožđa i mangana iz podzemnih voda 5.2.1.1. Fizičko-hemijsko uklanjanje gvožđa i mangana 5.2.1.2. Biološko uklanjanje gvožđa i mangana 5.3. UKLANJANJE ARSENA U TRETMANU VODE ZA PIĆE 5.3.1. Postupci za smanjenje sadržaja arsena u vodi za piće 5.3.1.1. Koagulacija i flokulacija i drugi precipitacioni porocesi 5.3.1.2. Sorpcioni procesi (adsorpcija i jonska izmena) 5.3.1.3. Membranski procesi 5.3.1.4. Oksidacija 5.3.2. Generisanje i odlaganje reziduala arsena nakon tretmana 5.3.2.1. Solidifikacija i stabilizacija (S/S) kao remedijaciona tehnologija za otpad koji sadrži arsen 5.3.2.1.1. Područja primene, prednosti i potencijalna ograničenja 5.3.2.2. Kristalizacija mulja 5.4. UKLANJANJE TOKSIČNIH ORGANSKIH POLUTANATA 5.4.1. Hibridni proces membranska filtracija/adsorpcija na aktivnom uglju u prahu 5.4.2. Unapređeni procesi oksidacije 5.5. MERE PREVENCIJE I POSTUPCI UKLANJANJA CIJANOTOKSINA IZ VODE 5.5.1. Koagulacija/flokulacija, flotacija i adsorbcija aktivnim ugljem 5.5.2. Hlorinacija 5.5.3. Svetlost 5.5.4. Procesi na membranama 5.5.5. Ozonizacija