ДОБИВАНЕ НА КАШКАВАЛЈ : KAKO SE PRAVI KAČKAVALJ - jezik: BUGARSKI!! Mek povez, 116strana, ilustrovano, na kraju su skice objekta gde se pravi kačkavalj!

najpoznatijem tvrd povez veći format nova

REOLOŠKE OSOBINE SVEŽEG I ZRELOG KAČKAVALJA SKLADIŠTENOG NA NISKIM TEMPERATURAMA Poljoprivredni fakultet, 1966. Udžbenički format, 16 strana. Lepo očuvana. Kačkavalj, zrenje, promena čvrstine...

bojenje i šaranje jaja persida tomić običaj miraza u boki kotorskoj špiro kulišić pravljenje kačkavalja u makeoniji i srbiji kačkavalj milenko filipović ,,,

Stjepan Filipović ZEMLJORADNIČKA KNJIŽNICA, Zagreb Manji format, 161 strana. Požutela, podvlačena, korice kao na slici, ostalo očuvano (nema cepanja, i sl). Sir, kačkavalj, pravljenje, zaboravljena znanja...

Naslov: Uticaj raznih činilaca na efikasnost soljenja sira kačkavalja u presolcu Autor: Ing. Ivica F. Vujičić Izdavač: Poljoprovredni fakultet, Novi Sad Godina izdanja: 1959. Povez: Tvrd Format: 28 cm Broj strana: 201 + prilozi 70 strana Stanje: Odlično Vrsta građe: Doktorska disertacija

1570 Eskadrila Soko III deo {ratni strip} ----- Velike avanture mira i rata: Otmica generala Miki Maus, Tom i Džeri, Šrafko, Popaj, Bim i Bum, Pećinari, Hogar, Paja Patak SF priča: Robert Silverberg - Uskoci Hit strana: Dejvid Bovi, Atomsko sklonište Ilustrovano: Kačkavalj II Svetski rat: Ko je pucao na Dučea, Rat na Atlantiku Ljubiša Đokić Ocena: 4+. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

1570 Eskadrila Soko III deo {ratni strip} ----- Velike avanture mira i rata: Otmica generala Miki Maus, Tom i Džeri, Šrafko, Popaj, Bim i Bum, Pećinari, Hogar, Paja Patak SF priča: Robert Silverberg - Uskoci Hit strana: Dejvid Bovi, Atomsko sklonište Ilustrovano: Kačkavalj II Svetski rat: Ko je pucao na Dučea, Rat na Atlantiku Ljubiša Đokić Ocena: 3+. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

GLASNIK ETNOGRAFSKOG MUZEJA U BEOGRADU XX knjiga 1957. Mek povez - udžbenički format, 272strane, izdavač: Etnografski muzej u Beogradu 1957. sadržaj: - Pereida Tomić: BOJENJE I ŠARANJE JAJA - Lj. i D. Janković: TRAGOM NAŠEG NAJSTARIJEG OPERSKOG KULTURNOG NASLEĐA - Špiro Kulišić: NEKOLIKO PODATAKA O OBIČAJU MIRAZA U BOKI KOTORSKOJ - jeremija Mitrović: Milan Đ. Stanić: `DRAGAČEVSKI VUK` - KAKO IZDAVATI NARODNE UMOTVORINE - Božidar Milić - Krivodoljanin: FUNKCIONALNI RAZVITAK KUĆE I EKONOMSKIH ZGRADA U SELU JASICI - dr Milenko S. Filipović: KAČKAVALJ U MAKEDONIJI I SRBIJI - Stevan Tanović: STARI SEOSKI ZANATI U OKOLINI ĐEVĐELIJE - dr Bodivoje Drobnjaković: BELEŠKE IZ KOSMAJSKIH SELA - dr Jovan Trifunovski: ETNOGRAFSKE BELEŠKE IZ VRANJSKE KOTLINE - St. M. Mijatović: ETNOGRAFSKE ZABELEŠKE IZ LEVČA, TEMNIĆA I RESAVE - M. Bubalo - Kordunaš: IZ VREMENA OGULINSKOG KORDUNA ZA VREME GRANIČARSKE VOJNE UPRAVE - M. Bubalo - Kordunaš: IZ ŽIVOTA SLIJEPCA VILIPA KOMADINE - P. Acić - S. Milojević: RIBA U PREDANJU I SIMBOLICI - Đ. Tešić: PREGLED STRUČNOG I NAUČNOG RADA U ETNOGRAFSKOM MUZEJU U BEOGRADU 1936-1940 G. I REGISTAR XI - XV kn. GLASNIKA ETNOGRAFSKOG MUZEJA - Branislav Krstić: PRVA UPOREDNA STUDIJA O ARBANAŠKIM I NAŠIM NARODNIM PESMAMA - Petar Š. Vlahović: RAD DR VOJISLAVA S. RADANOVIĆA NA ETNOLOGIJI - STATUT ETNOGRAFSKOG MUZEJA NRS U BEOGRADU - Milica Bošković-Matić: BIBLIOGRAFIJA ZA 1941-1944 GODINU

Srpski sir i kajmak u evropskom okruženju / Zaharije Milanović Beograd 2006. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 176 strana. Na predlistu posveta autora. Knjiga je odlično očuvana. J6 Sadržaj: Reč na početku 1. Uvod u poznavanje sireva i kajmaka Domaći (narodski) sirevi i kajmak Kačkavalj i drugi sirevi parenog testa Odomaćeni i drugi strani sirevi Ovčiji sirevi Kozji sirevi Topljeni sirevi 2. Uslovi neophodni za proizvodnju sira i kajmaka Mleko pogodno za spravljanje sira i kajmaka Potrošni materijali Uređen i opremljen radni prostor — sirarnica Čistoća (higijena) na zadovoljavajućem nivou Povoljni uslovi za kupoprodaju Umeće spravljanja i prodaje sira i kajmaka 3. Osnove spravljanja sira Higujensko-tehničke pripreme Priprema mleka Podsiravanje (zgrušavanje) mleka Formiranje svežih i mekih sireva Formiranje polutvrdih i tvrdih sireva Soljenje sira Zrenje, skladištenje i priprema za prodaju Ocenjivanje i klasiranje sireva Moguće mane sira Surutka — vrednosti i korišćenje Siraraski proizvodni dnevnik 4. Uputstva za spravljanje sireva i kajmaka recepti Sirevi prikladni za spravljanje u domaćinstvu Sveži domaći sir Srpski beli sir Somborski sir Šumadijski niskomasni sir Spravljanje kajmaka — skorupa Sirevi parenog testa Primeri spravljanja sireva u domaćinstvima drugih zemalja Francuski sveži sir Američki salašarski sir Beli sir na grčki način — Feta Francuski beli sir Holandski farmerski sir 5. Sir i kajmak u ishrani i pripremanju jela Prehrambene vrednosti i druga obaveštenja o korišćenju sira i kajmaka Sir i kajmak u kulinarstvu — recepti PRILOZI Niško kiselo mleko — jogurt Izgledi srpskog sira i kajmaka u budućnosti Reč na kraju Beleška o piscu knjige Literatura Komercijalni prilozi

NOVA KNJIGA Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2022 Format 18,6x22,7 Strana 124 Kako ptice selice znaju kuda idu? Kako žabe mogu da padaju sa neba? Kako avioni lete? Kako kompas uvek pokazuje sever? Kako nastaju rupe u kačkavalju? Kako se prave džemperi od plastičnih flaša? Na ova i mnoga druga pitanja naći ćeš odgovore u ovoj slikovnoj enciklopediji, a zahvaljujući divnim ilustracijama i mnoštvu slika, lako ćeš zapamtiti važne činjenice o životinjama, prirodi, nauci, ljudskom telu i svakodnevnom životu.

Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Da li vam se ikada dogodilo da izgubite živce? Meni, nažalost, jeste... Kažem `nažalost`, jer me je zbog toga Hijena naterao da ga pratim u mnogo zadivljujućih avantura! Od Sahare i Severnog pola, pa do džungle i pećina... Sve kako bi od mene napravio Pravog Miša. Da li je uspeo? Procenite sami! odlično očuvana

Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Da li vam se ikada dogodilo da izgubite živce? Meni, nažalost, jeste... Kažem `nažalost`, jer me je zbog toga Hijena naterao da ga pratim u mnogo zadivljujućih avantura! Od Sahare i Severnog pola, pa do džungle i pećina... Sve kako bi od mene napravio Pravog Miša. Da li je uspeo? Procenite sami! dobro očuvana

Izdavač: Evro Book Broj strana: 115 Pismo: Ćirilica Format: 19 cm 2010. Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Gledao sam finale u fudbalu kad me je deda Tvrtko prekinuo i primorao da odem na turnir u golfu u parovima! Ko pobedi dobija skupoceni Supermišokup, ali je neko želeo da ga ukrade, a moj prijatelj, agent 00K je bio na tragu lopovu! To je bila prava pravcata avantura!

Izdavač: Evro Book Broj strana: 112 Pismo: Ćirilica Format: 19 cm Godina izdanja: Oktobar 2010 Opis Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Bilo je divno prolećno jutro, a Pati Spring me je pozvala na otvaranje radnje sa zanatskim predmetima američkih Indijanaca. Koliko toga sam naučio... ali baš kad sam kod kuće pokušavao da okačim hvatač snova, okliznuo sam se, onesvestio i pao u dubok san... Tada je počela moja indijanska avantura!

Izdavač: Evro Book Broj strana: 112 Pismo: Ćirilica Format: 19 cm Godina izdanja: Oktobar 2010 Jednan predlist na početku zalepljen selotejpom, vidi se na jednoj slici Opis Dragi prijatelji mišići, ovde u Mišogradu, na Ostrvu miševa, sve moje knjige su bestseleri! Niste čuli za njih? To su priče za smejanje, nežnije od mocarele, ukusnije od kačkavalja, pa čak i od gorgonzole... zaista smešne priče, dajem vam reč Džeronima Stiltona! Bilo je divno prolećno jutro, a Pati Spring me je pozvala na otvaranje radnje sa zanatskim predmetima američkih Indijanaca. Koliko toga sam naučio... ali baš kad sam kod kuće pokušavao da okačim hvatač snova, okliznuo sam se, onesvestio i pao u dubok san... Tada je počela moja indijanska avantura!

Knjigan je dobro očuvana. ,,Naslov: Vino i hrana Autor: Slavomir Ćirović Izdavač: In Vino Mesto: Beograd Godina: 2005. Broj strana: 152 Za slaganje vina i hrane Francuzi koriste izraz ,,marijaž“ venčanje. I kao što bi to trebalo da bude kruna Ijubavi i slaganje vina i hrane trebalo bi da bude kruna gastronomskog uživanja. U oba slučaja postoje i rizici, dvoumice, greške. Kako napraviti pravi izbor, treba li verovati u savete i iskustva drugih? Francuzi su u pravu, marijažje dobra reč, jer podrazumeva veru u sopstvene osećaje i na isti način trebalo bi se ponašati i prilikom slaganje vina i hrane, sa samo jednom, ali bitnom razlikom − ovde nove veze možete da pronalazite svakodnevno, agreške sigurno nećete ponavljatijer sigurno nećete više izabrati kombinaciju vina i hrane koja vam nije prijala. Dakle, slaganje vina i hrane je traganje za savršenim parom uz neslućene mogućnosti izbora. Traganje za sopstvenim ukusom. Kako se snaći u izobilju? Knjiga koja je pred Varna može da bude Vaš vodič, ali nikako ne bi trebalo da bude pravilnik kojim ćete ograničavati sopstvenu slobodu izbora. Ona je nastala kao plod trogodišnjeg istraživanja i rada na TV emisiji PUT VINA, koju smo kroz priču i fotografije, pokušali da pretočimo u štivo koje može da Vam bude od koristi i da Vam uvek bude pri ruci. Koristite je, prevashodno, kao mapu čudesnog sveta vina, koji ćete sami da istražite. Sadržaj Venčanje ukusa Osnovni principi slaganja vina i hrane Velike sorte Barbera Game Gevurctraminer Grenaš Kaberne Fran Kaberne Sovinjon Karmenere Malbek Malvazija Merlo Muskatne sorte Nebiolo Pedro Himenez Pino Nuar Pino Gri Rizling Sandoveze Semijon Silvaner Sovinjon Blan Sardone Siraz Tamjanika Tempraniljo Trebjano Zinfandel Slavna vina Amarone Barolo Bordo Brunelo Dao Fraskati Gavi di Gavi Grav Ledeno vino Medok Porto Pui Fime Recina Sanser Sasikaja Sent Emibon Sotern Šabli Šampanjac Šatonef Tokajac Vinjo Verde Vino Nobile di Montrepulćano Jezik vina Kako ćitati etiketu Francuska Italija Španija Vino traži hranu Podela vina po tipovima Penušava vina Bela vina sa naglašenim kiselinama Puna i barikirana bela vina Raskošna bela vina bujnih aroma Roze Mlada, lagana, voćna crvena vina Elegantna, svilenkasta crvena vina Raskošna, baršunasta crvena vina Puna, ekstraktivna crvena vina sa dosta tanina Desertna vina Odležala vina Iz Bahusove kuhinje Izabrani recepti iz TV emisije PUT VINA Popiete od lista i gambora Dagnje Firenca Brazilski stek Piletina marengo Jagnjeći pikalj sa korijanderom Srnetina sa suvim šljivama Bujabes List na puteru sa sosom od pomorandže.. Rmbač u rerni sa krompirom Hobotnica u crvenom vinu File u umaku od tartufa sa škampima Jagnjeći file u provansal sosu Ražanj ,,Mađera“ Pašticada u crnogorskom vrancu Ketut-Wayan Srneći file u sosu od šumskog voća Gravadlax Sir i vino Gastronomska simfonija Apenceler Bri Danablu Edamer Ementaler Feta Gauda Gorgonzola Grijer Kambozola Kamember Kačkavalj Mančego Mimolet Monahova glava Mocarela Parmiđano Ređano Provolone Rokfor Ševr Gastronomske crtice Vino u kuhinji Povrće i vino Serviranje sira Ostrige i vino Vino i čokolada Voda i vino Tablice Vino i hrana Sir i vino Začini i vino Temperatura serviranja vina Izvori``

Blic Najbolji posni i mrsni recepti Skupina recepata na 11 listova (sve skupine su po dva lista, za torte je jedan list, postoji mogućnost da jedan nedostaje. Recepti koji su prisutni: POGAČE I PITE -Pogača ruža - Prepeć pita - Heljdopita - Pita pavlaka - Presna pogača - Kravaj od kupusa - Pita od somovine - Pita sa suvim šljivama i orasima - Slatka bundevara - Svečana pogača `kruna` - Samsa - Pita sa spanaćem - Banica sa sirom - Slavski kolač - Kosovska pita - Banica sa kukuruznim brašnom - Pita sa pečurkama PREDJELA - Slane palačinke - Slana oblanda - Rolat sa šunkom - Uštipci sa čvarcima - Kaneloni punjeni pečurkama - Aromatične kuglice - Paprike punjene pečurkama - Starinski prebranac - Punjeni krompir - Paprike punjene sojinim ljuspicama - Slana torta - Rolat od kačkavalja. GURMANLUCI - Piletina u ajmokcu - Mućkalica u testu - Taš ćevap - Kolenica na kiselom kupusu - Pirjanjene lignje - Sebze - Jalandži sarma - Skuša u marinadi - Zlatarska kapama - Birjan - Pihtije - Toplički đuveč - Šaran apostola ljubavi - Pihtije od ribe - Zapečena posna sarma - Paprike punjene pasuljem PEČENJE I RIBA - Špikovana teletina - Aromatično svinjsko pečenje - Moravsko pečenje - Punjeni jafnjeći but - Svinjsko pečenje u umaku od jabuka - Pikantna teletina - Jagnjetina u vinu - Rolovana svinjetina - Pastrmka na srpski način - Som u kori od oraha - Smuđ sa crnim vinom - Punjene lignje - Šaran u pivu - Ribarska somovina - Crveni pasulj u skuši - Škarpina na krompiru KOLAČI - Miks kuglice - Kolačići od lešnika - Bajadera - Šarena detelina - Salama od suvih šljiva - Makovnjačice - Oranž kocke - Krem kocke - Rafaelo - Peštanske štangle - Brauni kocke - Žerbo trouglovi - Figaro - Crno-žuti rolat - Čokoladne kuglice - Bele štangle - Badem kolači - Marcipan sa brusnicama TORTE - Fina badem torta - Beze torta - Karipska princeza - Eurokrem torta - Kasato torta - Posna reform torta - Posna Švarcvald torta - Kesten torta - Posna torta marija Egipćanka -

Hrana i Vino Mesečni časopis za gurmane Iz sadržaja: PREDJELA Jaja pečena u šunki Zapečeno mleveno meso sa jajima Jaja na kraljevski način Piroške na starinski način Palačinke sa mlevenim mesom Palačinke u bešamel sosu Pašteta od tunjevine sa pavlakom Gotovan Pituljice sa mesom Pita sa zelenim tikvicama i sirom Slana pita sa brokulom Zapečena piletina u krem čorbi Pita od teletine Punjeni crni luk `Sirakuza` Španska čorba od pasulja Gurmansku krem čorba Čorba od morskih riba GLAVNA JELA Đuveč sa jagnjetinom Jagnjeće pečenje na spanaću Jagnjeći perkelt Jednostavna janija Đuveč bez mane Holandske šnicle Dinstane šnicle sa sosom od kačkavalja Ćufte u sosu od belog luka Špikovana junetina u pivu Piletina u slanini El diablo Pileći paprikaš Karfiol sa pilećom džigericom Ribarski kolač Lignje punjene mocarelom Domaći gulaš Balšićeva tava DESERTI Nejbrža torta Dečije carstvo Torta od pečenih oraha Crnogorska torta Ruska torta Pepermint torta Karamel kolač Čokoladna štrudla Minjoni od maka Posne brdarice Crne pečurke Francuske čokoladne kuglice Kolač `Antalija` Semolina kocke Keks kolač sa jabukama Medeni kolač Buhtle u kremu od vanile Vanila jastučići Češke vanilice ... Izdavač: Delicious Plus, Novi Sad Godina: 2010 Broj strana: 60 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 1 Težina: 150 grama Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Hrana i Vino Mesečni časopis za gurmane Iz sadržaja: PREDJELA Slana štrudla Pita sa prazilukom i pečurkama Torta sa pikantnim filom Bosanska krompiruša Palačinke od spanaća punjene pilećom salatom Torta od tikvica, kačkavalja i slanine Slani rolat sa viršlama Topljeni sir Koh od juneće jetre Špagete u sosu od praziluka Lazanje punjene ćuftama Musaka sa šargarepom Parmentie od krompira Prženice sa viršlama Domaći rižoto Fantazija od pečuraka Ćufte u supi Bogata supa na sicilijanski način Škembići sa pasuljem GLAVNA JELA Fahitas Rastureni uvijač Zapečeni stek Vatrena piletina Začinjeni pileći bataci Pileći rolat Tikvice punjene piletinom Kocke od mlevenog mesa Svinjetina sa kačkavaljem u pivu Janija sa suvim šljivama Krmenadle u sosu od senfa Teletina na italijanski način Teleći rolat u sosu Teleće šnicle sa pavlakom Tas ćevap na čačkalicama Viršla Stroganov Letnji podvarak Rolat Alisia Punjeni riblji fileti Rolat od oslića DESERTI Torta nad tortama Barbara torta Ana torta Jasminina torta Istambul torta Želatin mlečna torta Karneval torta Ezova baklava Domaći ratluk Kolač sa šargarepom i lešnicima Švajcarska štrudla Praline Kolač od čokolade i malina Beli krugovi Mikado kocke Popareni kokos keks Apetisani kolačići ... Izdavač: Topeka, Beograd Godina: 2013 Broj strana: 60 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 2 Težina: 150 grama Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Hrana i Vino Iz sadržaja: PREDJELA Lisnato testo sa povrćem Rolat sa mesom u tri oblande Viktorijanska pica Torta od pilećih grudi na dušanov način Kaneloni sa mlevenim mesom Proja na užički način Zapečeni šampinjoni sa jajima Zapečene griz knedle Testenine sa pečurkama i vratom Suvi vrat na šopronski način Ananas u slanini Čufte od crne džigerice Pohovani fileti od oslića Pikantni rižoto Čorba od mlevenog mesa Vatrena čorba Tahini supa Jelenina šok salata Knedle od kačkavalja GLAVNA JELA Bataci na sekeljski način Pekinška patka iz okoline pekinga Pileća krilca sa susamom Karaðorðeva šnicla od pilećeg mesa Kolenica sa povrćem Bečka šnicla sa susamom Krmenadle u košulji Natur šnicle u sosu od pečurki Andaluzijski lonac Pitajte maru Svinjska rebra na kanadski način Provensalska rebra sa povrćem Rolovana teletina na mediteranski način Teleća kolenica sa kroketima Pečenje od mlev. mesa sa sosom od povrća Čvorci Kuvana junetina sa povrćem u senfu Brodet od hobotnice Šaran u zelenom sosu Pastrmka sa povrćem DESERTI Petrova torta Pesak torta Bela torta Bela lincer torta Kikiriki torta Jasnin kolač Rolat sa višnjama i makom Kocke od maka Minjoni medeli Banane u bundi Trobojni griz kolač Grilijaž bombice Lažne kesten bombice Baklava sa višnjama Holandski suvi kolači Čupava kata Šampita sa keksom Švedski kolač sa lešnicima Nepečeni kolač sa jabukama Urma bombice ... Izdavač: Delicious Plus, Novi Sad Godina: 2008 Broj strana: 64 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 4 Težina: 150 grama Ocena: 4+. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Hrana i Vino Mesečni časopis za gurmane Iz sadržaja: PREDJELA Palačinke od kačkavalja Slani rolat sa šargarepom Lisnati trouglovi sa sirom Kornet pogača Musaka sa pirinčem i sojom Pita sa pasuljem i kačkavaljem Banatska proja Proja sa sirom i čajnom kobasicom Pikantni namaz Zeleni sufle od špageta Krofnice od crne džigerice i krompira Zapečene pečurke Meraklijska salata Kuglice od sira i paštete Francuski krompir sa svinjskim vratom Salata od dimljenih kobasica Salata od sitnih makarona Riba u tartar sosu Čorba od šargarepa i lešnika Supa od tikvica sa mlekom GLAVNA JELA Pileći bataci u kari sosu Obučeno pile Pečena svinjetina u sosu od paradajza Ćevap u foliji Pelisterski dvojnik Krmenadle sa jabukama na nemački način Palenta punjena kobasicama Pečena rebra na kineski način Teletina punjena belim sosom Sarma sa džigericom u belom vinu `Lučke` šnicle Punjene paprike u jogurtu Punjene kelerabe Baba Ružin restovan krompir sa kobasicama Zelena boranija sa slaninom Pljeskavice od pasulja Riba u foliji sa spanaćem Škampe sa kulenom i tikvicama Ohridske pastrmke sa kajmakom Šnicle od ribe i krompira DESERTI Katarina torta Mikado torta Dvopek torta Alžirska torta Šuškavac torta Slonovo oko Torta sa pirinčanim pahuljicama Eskim torta Čokoladna torta sa jagodama Baklava sa belom čokoladom Badem štapići Detelina rolat Francuski puding Kongolske vanilice Jogobela rolat Bele viski kuglice Kuglice sa kikirikijem i alvom Kolač sa trešnjama Puslice od smokvi i oraha Šareni keks ... Izdavač: Delicious Plus, Novi Sad Godina: 2011 Broj strana: 60 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 2 Težina: 150 grama Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Detalji predmeta Stanje Polovno Nos Edvarda Trenkoma Džajls Milton(autor) Aleksandra Čabraja(prevod) Izdavač: Mono & Manjana Naslov originala: Edward Trenkom"s Nose / Giles Milton Ukoliko ne želite da se ugojite nemojte da čitate ovu knjigu. Opisi sireva u romanu Nos Edvarda Trenkoma učiniće da posle nje ne možete da zamislite doručak bez kačkavalja, grickanje dimljenog sira tokom dana i specijalitet - posebna vrsta buđavog sira za večeru. Ako već morate da je pročitate pripremite dovoljno krekera. Šarmantni, duhoviti prvenac Džajlsa Miltona, jednog od najpopularnijih britanskih istoričara i publicista, prava je poslastica, od koje stalno želite još. Autor šest istorijskih bestselera, od kojih je najpopularnija bila priča o ratu začina u XVIII veku Nathanijel"s Nutmeg (1999), Džajls Milton je svoj prvi roman smestio u 1969. godinu, uglavnom u Londonu, sa povremenim ekskurzijama u XVII, XIX i početak XX veka. Širok vremenski opseg omogućio je Miltonu uvođenje vrlo šarolikih ličnosti u priču, uključujući sveštenike sa Svete Gore, razbojnike, špijune i prostitutke, kao i simpatične nosate rođake glavnog junaka Edvarda i njegove ekcentrične prijatelje poput Gospodina Džordža i njegove mačke. Specijalni gost je i sam Lord Bajron. Edvard Trenkom je najmlađi izdanak porodice čije je najveće bogatstvo karakterističan nos i nepograšiv njuh, i koja se iz generacije u generaciju bavi proizvodnjom i prodajom sireva, pretvarajući svoj zanat u pravu umetnost. On je deseta generacija vlasnika «najstarije, najbolje i najpoznatije prodavnice sira u Londonu». Edvard je takođe i autor dvanaestotomnog izdanja Enciklopedije Sira i sakupljač rimskih novčića. Nastavljajući vekovnu tradiciju, Edvard, vodi miran i srećan život sa suprugom Elizabetom. Sve će se promeniti kada se jednog dana iz grupe turista izdvoji jedan zagonetni Grk i upozori ga na opasnost, dok drugi, nekoliko dana kasnije počne da ga uhodi. U pokušaju da razume nove okolnosti Edvard će naleteti na stara porodična dokumenta i vizantijsku zagonetku koju mora da reši kako bi skinuo prokletstvo zbog koga su stradale sve generacije Trenkomovih. Zbunjen ali odlučan u naumu da izbegne tragičnu sudbinu Edvard će uleteti u avanturu koja će ga povesti na put kroz vreme. Rešenje zagonetke je u Grčkoj... *3 --- 17.03. 22:10 prodavac je promenio načine slanja ---

STANJE KNJIGE:KNJIGA JE KAO NOVA-SA POSVETOM AUTORA-NEKORISCENA PERFEKTNA KNJIGA O SRPSKOM SIRU I KAJMAKU-SVE JE DETALJNO OPISANO U SADRZAJU(U DONJEM DELU) I KOMENTARIMA PROFESORA DOKTORA KAO I AUTORA Zaharija Milanovića dip. inž. doajena srpskog mlekarstva Zaharija Milanovića-AUTORA I NJEGOVIH KOLEGA-EMINENTNIH STRUCNJAKA Srpski sir i kajmak u evropskom okruženju Naslov: Srpski sir i kajmak u evropskom okruženju Autor: Zaharije Milanović Izdavač: Institut za ekonomiku poljoprivrede-Beograd Godina izdanja: 2006 Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama ISBN: 86-82121-31-X Autor: Domaći Jezik: Srpski Oblast: Stočarstvo Pismo: ćirilica Naslov: Srpski sir i kajmak u evropskom okruženju Autor: Zaharije Milanović Br. strana: 176 ; ilustr.color i crno-bele Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama STANJE KNJIGE:KNJIGA JE KAO NOVA-SA POSVETOM AUTORA-NEKORISCENA Iz sadržaja (naslovi poglavlja): 1. Uvod u poznavanje sireva i kajmaka 2. Uslovi neophodni za proizvodnju sira i kajmaka 3. Osnove spravljanja sira 4. Zrenje, skladištenje i priprema za prodaju 5. Sir i kajmak u ishrani i pripremanju jela Prilozi: a) Sir - Srbija b) Kajmak - Srbija c) Ishrana - Mlečni proizvodi Mesto: Beograd Godina: 2006. Broj strana: 176 STANJE KNJIGE:KNJIGA JE KAO NOVA-SA POSVETOM AUTORA-NEKORISCENA Sadržaj: Reč na početku 1. Uvod u poznavanje sireva i kajmaka Domaći (narodski) sirevi i kajmak Kačkavalj i drugi sirevi parenog testa Odomaćeni i drugi strani sirevi Ovčiji sirevi Kozji sirevi Topljeni sirevi 2. Uslovi neophodni za proizvodnju sira i kajmaka Mleko pogodno za spravljanje sira i kajmaka Potrošni materijali Uređen i opremljen radni prostor – sirarnica Čistoća (higijena) na zadovoljavajućem nivou Povoljni uslovi za kupoprodaju Umeće spravljanja i prodaje sira i kajmaka 3. Osnove spravljanja sira Higujensko-tehničke pripreme Priprema mleka Podsiravanje (zgrušavanje) mleka Formiranje svežih i mekih sireva Formiranje polutvrdih i tvrdih sireva Soljenje sira 4. Zrenje, skladištenje i priprema za prodaju Ocenjivanje i klasiranje sireva Moguće mane sira Surutka – vrednosti i korišćenje Siraraski proizvodni dnevnik Uputstva za spravljanje sireva i kajmaka-recepti Sirevi prikladni za spravljanje u domaćinstvu Sveži domaći sir Srpski beli sir Somborski sir Šumadijski niskomasni sir Spravljanje kajmaka – skorupa Sirevi parenog testa Primeri spravljanja sireva u domaćinstvima drugih zemalja Francuski sveži sir Američki salašarski sir Beli sir na grčki način – feta Francuski beli sir Holandski farmerski sir 5. Sir i kajmak u ishrani i pripremanju jela Prehrambene vrednosti i druga obaveštenja o korišćenju sira i kajmaka Sir i kajmak u kulinarstvu – recepti Prilozi Niško kiselo mleko – jogurt Izgledi srpskog sira i kajmaka u budućnosti Reč na kraju Beleška o piscu knjige Literatura Komercijalni prilozi Sir i kajmak od davnina spadaju u red najvrednijih namirnica, pa je logično da su toliko česti i popularni u ishrani. Oni, bilo kao punomasni srpski sir ili kajmak i niskomasni šumadijski sir (zajednički naziv beli mrs), imaju odlike koje skupno nema ni jedna druga namirnica. Imaju vrlo visoku prehrambenu vrednost kao izvor najvrednijih belančevina, masti, i minerala (posebno vrlo važnog kalcijuma) i gotovo svih vitamina, umerenu kaloričnost i prihvatljivost kod najvećeg dela stanovništva. Svojim sastavom značajno poboljšavaju (povećavaju) hranljivu vrednost mnogih važnih namirnica (proizvoda od žitarica, krompira i povrća) koje su siromašne u nekim za organizam neophodnim sastojcima, a kojima su srpski beli sir i beli mrs vrlo bogati. U tom smislu to su i vrlo ekonomične namirnice. Srpski beli sir i beli mrs, kao retko koja prirodno nastala hrana, mogu se koristiti i koriste se neposredno, bez ikakve prethodne pripreme, u svim vrstama i delovima obroka. Ali se sa njima ili od njih mogu spravljati i spravljaju se najrazličitija jela u kombinaciji sa mnogim drugim namirnicama. Ta jela srpsku kuhinju čine prepoznatljivom. Ali sirevi i kajmak su vrlo značajni i za one koji ih proizvode i prodaju, za mnoge od njih čak i u smislu opstanka na dedovskom ognjištu. Naime, najveći deo proizvodnje se još uvek, kao i ranije, ostvaruje na gazdinstvima u brdsko-planinskim područjima. Zahvaljujući prirodi muzne stoke (krava, ovaca, koza) stočarsko-mlekarska ekonomija je pod određenim uslovima sasvim isppativa i na onim terenima na kojima gotovo ni jedna druga značajnija poljoprivredna proizvodnja ekonomski nije moguća. U naredna tri dela knjige opisana je proizvodnja mleka, sira i kajmaka u domaćim uslovima, odnosno na porodičnim poljoprivrednino-stočarskim gazdinstvima. Jednim delom onakvom kakva je, ali većim delom kakva bi mogla i trebalo da bude, odnosno kakva bi trebalo da se ostvaruje, jer je knjiga pisana sa namerom da se koristi kao priručnik. Proizvodnja sira i kajmaka u brdsko-planinskim područjima ima i jedan poseban opšte društveni kvalitet. Gotovo da nije moguće zamisliti savremenu ishranu, a naročito turističko-ugostiteljsku ponudu, bez domaćih (autohtonih) sireva kakvi su u Švajcarskoj ementaler, u Italiji parmezan i mocarela, u Francuskoj rokfor i kamamber, u Holandiji edam i gauda, u Engleskoj čedar i stilton itd. I, kao po nekom pravilu, sve zemlje sa specifično nacionalnom proizvodnjom sira imaju izvanredno razvijen turizam. Nije važno da li se prvo počelo sa unapređenjem sirarske kulture ili sa razvojem turizma, činjenica je da jedno bez drugog nije moguće, odnosno da je jedno u srazmeri sa drugim. Ima i drugih zemalja koje neguju svoju specifičnu sirarsku kulturu (u našoj zemlji manje poznate) koje, takođe, imaju dinamičnu turističku privredu (Španija, Belgija, Danska, Švedska, Slovenija, Češka i druge). Gotovo da nema izuzetka od gornjeg pravila. I za našu zemlju to pravilo važi: turistička privreda ima skromne domete, upravo kao i sirarska ekonomija i kultura, uprkos velikim potencijalima i u jednom i u drugom području. U skladu sa opisanim aspektima sirarske ekonomije sadržaj knjige je izložen u nekoliko izdvojenih delova, koji su, ipak, međusobno povezani pa i uslovljeni, tako da čine (komplementarnu) celinu. Prvi deo knjige posvećen je poznavanju sira i kajmaka, ali ne samo iz ponude poljoprivredno-stočarskih gazdinstava već i domaće mlekarske industrije, pa i onih koji su poznati po osnovi uvoza. Namenjen je u prvom redu potrošačima, a potrošači su praktično svi građani u zemlji. Ali i proizvođačima i to ne samo zato što su i oni potrošači već i zato što je potrebno da budu upoznati sa dostignućima sličnih proizvođača u drugim zemljama. U naredna tri dela knjige opisana je proizvodnja sira i kajmaka u domaćim uslovima, odnosno na porodičnim poljoprivredno-stočarskim gazdinstvima. U petom delu pod naslovom Sir i kajmak u ishrani i pripremanju jela opisane su prehrambene i kulinarske vrednosti i pedesetak recepata za serviranje i za korišćenje u spravljanju jela. Sve ono što je u navedenim poglavljima izloženo, kao i svrha radi koje je knjiga pisana, nametnulo je potrebu za dva priloga. Prvi je podsetnik o spravljanju i korišćenju kiselog mleka (jogurta) radi upotpunjenja onoga što je namenjeno domaćicama i potrošačima. U drugom je opisana moguća budućnost srpskog sira i kajmaka, radi pokušaja pomoći proizvođačima, kao i drugima koji su, takođe, odgovorni za budućnost kako sira i kajmaka tako i pre svega sela i seljaka (poljoprivrednika, farmera) u brdsko-planinskim područjima, na jednoj i turističke privrede, na drugoj strani. Ova knjiga, kao pionirski poduhvat (bez uzora, jer u proteklih pedesetak godina nije bilo slične knjige o siru i kajmaku) i u uslovima u kojima je nastala, nije mogla da bude bez mana. Sve kritike će biti s pažnjom razmotrene i iskorišćene za poboljšanje eventualnog novog izdanja. Ipak, ona je, u nedostatku drugih, za sada i najbolja, pa je realno očekivati da bude pomoć i inspiracija jednima da poboljšaju svoju proizvodnju, drugima da se ne kolebaju i prihvate dedovsko imanje i late se izazovnog posla, a trećima (domaćinstvi-ma i ugostiteljima – kulinarima) da racionalno koriste proizvode i tako doprinesu održavanju i negovanju jedne lepe srpske tradicije. Ali knjiga može da bude korisna i kao dopuna udžbenika u školama svih nivoa, kao podsetnik istraživačima očuvanja na-rodnih tradicija, kao i projektantima razvojne agrarne politike državnih organa. I svima koji su iz patriotskih ili drugih po-buda zainteresovani za sudbinu srpskog sela i seljaka, posebno u brdsko-planinskim područjima (više od polovine teritorije Srbije). Autor Dr Mihailo Ostojić redovni profesor Poljoprivredni fakultet Beograd Sir spada u posebnu kategoriju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Pored toga što je dnevna prehrambena namirnica, on je i razvojni činilac poljoprivrede, a posebno stočarstva. Kajmak je drugi značajan proizvod potekao sa naših prostora i glavni sastojak „belog mrsa“ srpske kuhinje. Autor je znalački osetio literaturnu prazninu o ovim namirnicama i podjednako je namenio ovu knjigu proizvođačima i potrošačima sira i kajmaka. On je na sebi svojstven način, znalačkim jezikom, stručno i iskustveno pretočio svoja i svetska saznanja u pisanu reč. Značaj ove knjige je u čuvanju od zaborava varijeteta sireva spravljanih na našim prostorima sa isticanjem karakteristika koje u mnogome odslikavaju tradiciju, kulturu i umešnost kraja odakle potiču. Naša literatura o našim sirevima i kajmaku veoma je siromašna. Zato je važno istaći da sistematizacija koju je ponudio autor može korisno da posluži sadašnjim i budućim pokolenjima. Uslovi proizvodnje sira su obrađeni tako da se i slabiji znalci ove materije mogu uputiti u osnove sirarstva. Intencije približavanja naše zemlje Evropskoj uniji nameću nam sistematizaciju i u sirarstvu. Tako će nestati „domaće“ gaude, edameri i drugi, a to otvara prostor svežim domaćim sirevima, srpskom belom siru, šumadijskom niskomasnom siru, somborskom siru itd. Analiza spravljanja sireva u domaćinstvima drugih zemalja omogućuje komparaciju i isticanje vrednosti naših sireva. Ovo je potkrepljeno i pokazateljima prehrambene vrednosti i specifičnosti korišćenja naših sireva i kajmaka. Zaharije Milanović dip. inž. doajen srpskog mlekarstva iako u zrelim godinama ovom knjigom iskazuje mladalački duh i primer generacijama iza njega da treba stvarati sve dok ima šta da se kaže i napiše. Dragi čitaoče, pred vama je knjiga koja obavezuje stručnjake, informiše radoznale i ostavlja značajan trag u našoj mlekarskoj literaturi. Dr Drago Cvijanović naučni savetnik direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd Ni jedna trpeza u Srbiji, bilo da je u pitanju slavlje, žalost ili redovni obrok, ne može se zamisliti bez „belog mrsa“, odnosno bez sira, kajmaka, kiselog mleka i jogurta. To su proizvodi koji su nas othranili i koji se još uvek tradicionalno spravljaju u mnogim domaćinstvima i sela i grada, na ovaj ili onaj način. Čak i u istom mestu nije ista tehnologija, ili se bar radnje tehnološkog procesa razlikuju od kuće do kuće. I po pravilu, tamo gde je dobar sir nema kajmaka i obrnuto tamo gde je dobar kajmak, nema dobrog sira. S obzirom da je „pravilo da pravilo ne postoji“, pisac ovih reči upoznao je područja u Srbiji koja imaju podjednako dobar kajmak, dobar sir i dobro kiselo mleko. Zato se mora izuzetno ceniti napor Zaharija Milanovića, poznatijeg kao Zare što se upusti da napiše jednu knjigu, kakva je tako dugo nedostajala, a koja svojim sadržajem i kvalitetom zasluži da se nađe u svakoj porodici kako zbog spravljanja proizvoda belog mrsa tako i zbog zdrave i ekonomične ishrane. Iako je kolega Zare zamolio za kritički osvrt, odnosno da pročitam i proučim knjigu sa gledišta njenih manjkavosti, naravno u skladu sa mojim profesionalnim preokupacijama, nisam mogao da propustim priliku a da ne izrazim svoje divljenje prema njegovom delu gornjim rečima. A sada o mom zapažanju u kontekstu nedostataka knjige ili tačnije o jednom aspektu koji je trebalo kompletnije obraditi nego što je to učinjeno. Reč je o ekonomsko-razvojnom aspektu, posebno o funkciji i organizaciji same proizvodnje ovih proizvoda i marketingu istih. U drugom delu knjige Uslovi neophodni za proizvodnju sira i kajmaka istaknuto je da je za uspešnu proizvodnju neophodno imati i povoljne uslove za kupoprodaju proizvoda. Istaknuto je, takođe, da uslovi treba da budu uređeni, a ne haotični (neuređeni) kao u našoj zemlji. Ali je, verovatno zbog prostora, previđena funkcija marketinga za savremenu organizaciju proizvodnje sa gledišta profitabilnosti proizvodnje, jer bez profita nema razvoja. Na kraju knjige, u prilogu Izgledi srpskog sira i kajmaka u budućnosti autor postavlja sebi i javnosti pitanje: „Kakvi su izgledi za lepšu i prosperitetniju budućnost domaćeg (autohtonog) sira, kajmaka i drugih stočarskih proizvoda, pa i poljoprivrednih gazdinstava u selima brdsko-planinskog područja Srbije – više od polovine teritorije zemlje?“ U nastavku on nadahnuto piše o potrebi unapređenja i proširenja proizvodnje mleka, sira i kajmaka u brdsko-planinskim područjima, o mogućnostima za ostvarivanje tih potreba, odnosno razvojnih ciljeva, kao i o okolnostima, odnosno uslovima u kojima će se to činiti. Ali je i ovde ispuštena potreba organi-zacije i funkcionisanja marketinga sa gledišta ostvarivanja razvojnih ciljeva. Zato mom prijatelju Zaretu, toplo preporučujem da u sledećem izdanju ove odlične knjige nađe svoje mesto i organizacija proizvodnje zasnovana na savremenim postulatima marketinga, jer je to nužnost bez koje se u savremeno doba ne može.

Nova Srbija Jevto Dedijer Izdavać SKZ,Beograd br.154 kolo XXII tvrdi povez, 302 strane + dodatak sa slikama +karta, Stanje: Vrlo dobro Stara Srbija Geografska i etnografska slika U ovom članku pokušao sam da dam zaokruženu sliku o zemlji i stanovništvu Stare Srbije. Materijal je najvećim delom uzet iz Cvijićeva rada `Osnove geografije i geologije Makedonije i Stare Srbije`, koji je zbog svoje voluminoznosti i strogo naučnog karaktera nepristupačan širem krugu čitalaca. Bogati, u tri opsežna toma razbacani materijal pokušao sam da sredim i preradim koliko je to potrebno za jedan pregledan članak. Pored toga mestimice sam unosio nepromenjene pasuse iz toga dela. To sam činio onde gde je Cvijić pod neposrednim uticajem prirodnih pojava i etnografskih prilika stvarao žive i jasne slike, koje se vrlo često odlikuju i bogastvom opservacija. Pitanje starosrbijansko može srpsku javnost raznovrsno interesovati. Stara Srbija je naša etnografska matica, centar slavne Nemanjića kraljevine i carevine i njen najkulturniji deo. Pored toga te nas zemlje mogu interesovati i zbog toga što kraljevina Srbija najbrži i najkraći izlaz na more dobiva preko Stare Srbije, i što srpske kraljevine mogu doći u neposredan dodir tek preko ove oblasti. Pa ipak, premda se ne može odreći velika važnost svima ovim momentima, ima jedan momenat koji ja smatram kao važniji od svih. To je pitanje vaspostavljanja normalnih etnografskih i političkih odnosa u pojedinim oblastima Stare Srbije, naročito na Kosovu i Metohiji. To je pitanje stvoreno stalnim favoriziranjem arbanaškog elementa od strane Turske, koje je imalo za težnju da srpski elemenat u ovim oblastima iskoreni, da se od ostalog Srpstva, naročito od Srbije i Crne Gore, otrgnu vardarski Srbi, da se na: taj način Srpstvo razdrobi, i prestane postojati kao jedna etnografska celina. Mislim da je ovo pitanje važnije od svih, ili najmanje važno kao sva ostala, naročito zbog toga što ono neće prestati da bude akutno ni onda kad se granice srpske države pruže do mora. Hteo sam da ovim člankom na nju svratim pažnju. Ako ova misao bude čitaocima jasna i razlozi dovoljno ubedljivi smatraću da je članak odgovorio nameri koju sam imao, kad sam se odlučio da ga napišem. I Ime Stara Srbija, kao geografski naziv, postala je u devetnaestom veku pod uticajem državnih promena koje su nastale iza oslobođenja kneževine Srbije. Kada se kneževina Srbija, kao zasebna oblast, javila na kartama, geografi su morali stvoriti nov geografski naziv za one oblasti srednjevekovne srpske države koje nisu ušle u sastav kneževine. Starom Srbijom nazvane su tada centralne, južne i jugoistočne oblasti srednjevekovne Srbije. Sve neoslobođene oblasti stare srpske države nisu prozvane Starom Srbijom zbog toga što su neke, usled naročitih prilika, dobile u toku poslednja četiri veka nova provincijalna geografska imena, koja su kao takva ušla u geografske karte pre oslobođenja kneževine Srbije i pre postanka imena Stara Srbija. Kao svako novo geografsko ime koje pokriva jednu takvu oblast ni Stara Srbija nema svojih jasno opredeljenih granica. Dugo se diskutovalo o tome gde prestaje granica Makedonije, a gde počinje granica Stare Srbije. Na posletku je u nauci prevladalo mišljenje, koje je zastupao Cvijić, da Starom Srbijom treba nazvati one oblasti stare srpske države koje su do pre oslobođenja Srbije u domaćim i stranim kartama nazivane Srbijom, i iz kojih je stanovništvo nazivalo svoju zemlju Srbijom i srpskom zemljom. S toga gledišta naziv Stara Srbija obuhvata oblasti na jugu i jugoistoku od Skoplja zahvatajući oblasti od Kratova ispod Ovčeg Polja pa preko Vardara (J. Cvijić, `Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije`, knjiga I, str. 44-45). Ako se ovako ograničena Stara Srbija usporedi s granicama srednjevekovne srpske države, onda bi se ona najviše podudarala s južnim granicama Milutinove države ili države koju je nasledio car Dušan (Stanoje Stanojević.`Istorija srpskog naroda`, Drugo izdanje. Beograd 1910 strana 124 i 140). U ovaku oblast Stare Srbije spadali bi ovi predeli: 1) na jugu od planinskog venca Šara Karadag: Ovče Polje, Slavište, Sredorek, Kozjak, Crna Gora (skopska), Polog s tetovskom kotlinom, Poreč, Kičevska i Debarska oblast; 2) na severu od Šare: sliv istočne Morave, Kosovo s Drenicom, prizrenska oblast (Gora, Opolje, Has, Srecka, Podrima, Podgor), Metohija s Podgorom, Prekoruplje, Plav, Gusinje s oblastima oko Skadra, Rugovo, Stari Kolašin i oblasti Novopazarskog Sandžaka. Veličina ove oblasti nije još, prema ovim granicama, izmerena. Iznosiće po prilici oko 40.000 km2. II Utvrđeno je da Stara Srbija ima najpovoljniji položaj među zemljama severnog dela Balkanskog Poluostrva. Važnost toga položaja je u tome što se neposredno dodiruje skoro sa svima, što ima lake i prirodne veze i što zauzima centralni položaj među svima zemljama severnog dela Balkanskog Poluostrva. Naročito povoljne i prirodne veze ima s Makedonijom (dolina Vardara) i sa Srbijom (dolina Morave). Od manjeg su značaja prirodne komunikacije s Bugarskom, Bosnom i Crnom Gorom. Veze sa Severnom Arbanijom i obalama Jadranskog Mora su, po svojim prirodnim osobinama, veoma povoljne, ali su danas bez značaja zbog anarhije koja nekoliko vekova vlada na ovom važnom istorijskom putu. Od naročite je važnosti za Staru Srbiju što kroza nju prolazi najvažnija uzdužna balkanska komunikacija, moravsko-vardarska dolina, i što u njoj izbija najvažnija poprečna balkanska komunikaciona linija, koja ide od Skadra dolinom Drima na Metohiju i Kosovo. Moravsko-vardarska dolina prestavlja prostranu nizinsku liniju, koja polovi severni trup Balkanskog Poluostrva, i koja svojim prostranim i razgranatim slivom vlada znatnim prostorijama na Poluostrvu. Ali njena je glavna važnost u tome što dovodi u dodir oblasti Panonske (Ugarske) Ravnice s oblastima Egejskog i Sredozemnog Mora, i što prestavlja najkraći suvozemni put iz Srednje i Zapadne Evrope za Sueski Kanal i za Indiju. Stara Srbija zauzima centralni deo te komunikacije i drži njenu najvažniju tačku, preševsko razvođe. Važnost skadarsko-kosovskog puta, koji najvećim svojim delom prolazi kroz Staru Srbiju je u ovome. Zapadna balkanska obala od Rijeke (Fijume) do Grčke prestavlja zatvorenu morsku obalu. Ona je bogata zalivima, i to katkad veoma bogata, ali su svi ti zalivi u zaleđu zatvoreni visokim, krševitim i neprohodnim vencima, koji se pružaju paralelno s morskom obalom. Oni su uzrok što bogato razuđena dalmatinska obala ne može da dobije svoj pravi značaj. Reke na zapadnom delu Balkanskog Poluostrva, koje teku poprečno na pravac planinskih venaca, su mahom malene, kratka toka, doline im se veoma retko zasecaju u najviše vence planina dinarskog i grčko-arbanskog planinskog sistema. Ove nepovoljne prilike menjaju se na liniji Skadar-Metohija-Kosovo. Oko Skadarske Kotline planinski venci povijaju iz pravca severo-zapad jugo-istok i prelaze u pravac jugo-zapad, severo-istok; oni dakle na tome mestu prestaju ići paralelno s obalom, već idu poprečno na obalu, i time olakšavaju pristup od obale prema unutrašnjosti. U račvama tektonskog sudara dinarskih i grčko-arbanskih planina koji se vrši u ovoj oblasti, i čija su posledica ova povijanja planinskih venaca, nastaje niz tektonskih potolina (kotlina), koje se ređaju od obale prema unutrašnjosti. Te kotline su omogućile lakši saobraćaj između unutrašnjosti i jadranskih obala, i one su bile uzrok što je u Srednjem Veku kroz njih prolazio najvažniji poprečni put, i što je skadarska obala prestavljala jednu od najbogatijih i najkulturnijih oblasti Balkanskog Poluostrva. Za građenje jedne normalne železničke pruge od važnosti je i to što su ove kotline međusobno vezane dolinom Drima, i što ih ona izvodi na morsku obalu. Za Staru Srbiju od presudne važnosti je to što ova najvažnija poprečna komunikacija izbija u njoj na moravsko vardarsku dolinu, koja opet predstavlja najvažniju uzdužnu komunikaciju. Zbog ovih povoljnih prirodnih veza Stara Srbija sa susednim delovima Srbije i Bugarske nazvana je centralnom balkanskom oblašću, koja ima najlakše neposredne veze sa susednim zemljama. U tu oblast spada Skopska oblast s Ovčim Poljem, Kumanovom i preševskim razvođem, Kosovo, krajevi oko. Vranje, Leskovca, Pirota i Niša u Srbiji i krajevi oko Ćustendila i Sofije u Bugarskoj. U toj oblasti skopsko-preševska oblast ima jedinstven položaj. Ona ima lake i sigurne veze u svima pravcima, drži u sebi ključ najvažnije uzdužne komunikacije i njenu vezu glavnom poprečnom komunikacijom; na posletku skopsko-preševska je oblast znatna prirodnog bogastva. Zbog svih ovih osobina skopsko-preševska oblast postaje središte iz koga se može najlakše zavladati prostranim oblastima Balkanskog Poluostrva, i iz koga se može razviti jedna snažna država u unutrašnjosti Balkanskog Poluostrva. Iz tih razloga Cvijić je skopsko-preševsku oblast po važnosti izdvojio od ostalih i nazvao je balkanskim jezgrom. (`Osnove`, knjiga I, str. 47-52, i knjiga III, str. 1058). U toj centralnoj oblasti možda nije od manjeg značaja ni položaj Niša kad se uzme u obzir njegova veza s dolinom Timoka i s Kosovom. Prva ga dovodi u kontakt s dolinom Dunava, s Vlaškom Nizijom i s Južnom Rusijom, a druga s jadranskom obalom, Italijom i mediteranskim svetom. Kad se još doda da Niš leži na važnoj tački moravske doline, da ima odlične veze i s Beogradom i sa Solunom i Sofijom, onda je razumljiva njegova velika istorijska važnost koju je sačuvao kroz sva vremena; Pruga Dunav-Jadransko More učiniće ga najvažnijom železničkom raskrsnicom na Balkanskom Poluostrvu, na kojoj će se ukrštati saobraćaj između oblasti Sredozemnog Mora i stepskih i borealnih oblasti Evropske Rusije s jedne, i između Srednje Evrope i Bližeg Istoka s druge strane. I iz ovih je razloga od velikog opšteg kulturnog i svetskog interesa da se što pre načini od Skadra na Dunav železnica, i da ta linija dođe u ruke jedne civilizovane države. III Po raznovrsnim prirodnim osobinama u Staroj Srbiji razlikujemo dva dela, i to skopski i kosovski deo Stare Srbije. Oba su rastavljena šarsko-karadaškim planinskim vencem, koji ne čini samo jednu prepreku saobraćaju, već predstavlja važnu klimsku i fitogeografsku granicu. Na južnoj strani, kao što ćemo docnije videti, prevlađuju uticaji mediteranske klime i vegetacije, a na severnoj srednje evropske. Duga, žarka i sušna leta sa dugim jesenjim kišama osobina su prve, a blaga leta, kiše u sva godišnja vremena, i snegovite zime osobina su druge klime. U Skopskoj Staroj Srbiji razlikujemo više manjih celina, između kojih se naročito ističu Skopska Kotlina i visoravan Ovče Polje. Obe ge oblasti predstavljaju ostatke negdašnjeg tercijernog jezera, koje se pružalo duboko prema jugu. Ovče Polje prestavlja ili jednu stariju fazu toga jezera ili deo koji je docnije tektonskim procesima uzdignut. Ovče Polje prestavlja zaravan sa srednjom visinom od 400 m., s vrhovima koji katkad prelaze visinu od 750 m. koja se diže iznad skopske. kotline za 100 do 150 m, koja je sastavljena od slatkovodnih tercijernih sedimenata,* i čija površina nije mnogo oštećena razoravajućim radom rečne vode. Dugačko je 40-50 km., široko 30 km., a veliko 1400 km2. Dižući se iz jedne kotline znatno manje visine Ovče Polje je otvoreno u svima pravcima, k zbog toga je jače izloženo vazdušnim strujama, naročito nepogodama i olujama. Taj momenat uslovljava oštre i snegovite zime, žarka i suha leta. `Zato znatni delovi njegovi imaju leti izgled stepe: goli su i sprljeni, žita su zazrela i klasje i kukuruzovina suvi, samo po slatinama ima malo zelenila. I manji vetrovi dižu prašinu i pesak... Sunčani zraci peku i jako zagrevaju ogoleli, žućkasti, liskunoviti pesak, koji se blješti i ne da u se pogledati. Skoro nigde nema drveta. Drvo za građu dobivaju Ovčepoljci od Mitrovice, i donosi se železnicom do Velesa. Oganj u kućama održavaju poglavito slamom sa malo drva`. (J. Cvijić, `Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije`, knjiga I, strana 224 do 225). Skopska kotlina sastavljena je od jednog planinskog dela, Skopske Crne Gore (srednja visina oko 500 m.), i skopske ravnice (srednja visina 240 met.), koje su zajedno velike 393 km.2 Uokvirena visokim planinama sa čestim dubokim prevojima, usecima i klisurama skopska kotlina, ima naročito lepu panoramu: na horizontu se vide glomazne planinske mase, često duboko usečene i otvorene, obično gole, stenovite s oštrim vrhovima, koji su i leti često pokriveni snegom. U osnovi sastavljena od stena razne starosti, ispunjena mekim jezerskim neogenim sedimentima, puna reka i bara, skopska kotlina ima žarka leta sa vrućim vazduhom, koji od mnogih barskih isparenja postaje zagušljiv. Zimaje vrlo oštra, duž kumanovsko preševske udoline duva jak severni vetar, koji nanosi velike snežaničke smetove. Severna ili kosovska Stara Srbija s Metohijom, prizrenskom kotlinom i Podrimom čine jednu geografsku celinu, za koju se vezuju šarske župe Sirinić, Sredska i Opolje i limska župa Plav s Gusinjom. Ova oblast po svojoj klimi i vegetaciji, koje nose srednjeevropski karakter, mnogo je drukčija od skopske Stare Srbije. `Severno od kačaničke klisure ne osećaju se ni slabi mediteranski uticaji; Kosovo, Metohija i druge kotline na S. od Kačanika imaju srednjeevropsku klimu. Leti nema onakvih žega kao u Skopskoj Staroj Srbiji i dalje u Makedoniji: nebo je češće naoblačeno, kiše nisu sasvim retke, atmosferski su talozi pravilnije raspoređeni na sva godišnja vremena, a preko zime padaju veliki snegovi. Zbog toga je više rečica koje leti ne presušuju; reke, čiji je sliv koliko onih na Jugu od Kačaničke Klisure, imaju mnogo više vode; mnogobrojnije su reke bogate vodom, čije su doline osim toga i leti vlažne i pokrivene bujnim zelenilom. Na Severu od Kačaničke Klisure nema one letnje sprljenosti i sparušenosti, niti je zemljište poznate žućkaste i žućkasto-crvene boje; prevlađuje obraslo, zeleno zemljište: veliki šumski kompleksi hrastove i bukove gore, zatim bujne paše i livade. Ne samo da nema južnih kulturnih biljaka već su retki i vinogradi. Mesto njih se javljaju prostrana polja sa žitima, naročito pšenicom i kukuruzom, zatim šljiva, koja, počinjući odmah oko Kačanika, ima dalje na Severu sve veće rasprostranjenje` (`Osnove za Geografiju i Geologiju Makedonije i Stare Srbije`, napisao J. Cvijić, knjiga treća. Beograd 1911, strana 1052-1053). Oblasti zapadno od Vardara, naročito Tetovo, Poreč, Kičevo i Kopač drže sredinu između makedonskih kotlina i starosrbijanskih. Zime su većinom oštre, duge, ali često bez dugotrajnih jakih vetrova. Proleća i jeseni su kratka i kišovita. Leta su sveža, prijatna, s dovoljno kiše i bez nesnosnih žega. Oblasti veoma bogate atmosferskim talozima. Novopazarski Sandžak prestavlja znatno drukčiju oblast, i po sastavu i plastici svoga zemljišta i po osobinama klime i vegetacije.. Dok su ostala dva dela Stare Srbije bila u oblasti rodopske mase ili u oblasti gde se ona sudarila sastaje s vencima dinarskog i grčko-arbanskog planinskog sistema, Novopazarski Sandžak je skoro sav u oblasti planina dinarskog sistema. U njemu prevlađuju planinski venci, većinom krečnjački i skaršćeni, vrlo često plećati s visokim platoima. Pored krševitih i zbijenih planinskih venaca ova se oblast odlikuje i time što nema onako prostranih kotlina kao ostala dva dela Stare Srbije. Klime je planinske, leta su blaga, kišovita, zime oštre i snegovite. Čini se da je ova oblast vrlo bogata u atmosferskim talozima. Od drugih karsnih oblasti odlikuje se velikim brojem reka, i to dosta velikih reka, od kojih su najvažnije Tara, Lim, Ćotina i Uvac. Zbog prilika koje su do sad u ovoj oblasti vladale znatan deo oblasti je ostao neispitan, skoro naučno nepoznat. IV Zbog nesnosnih političkih prilika, naročito zbog životne nesigurnosti i zuluma od strane Arbanasa i Turaka ekonomske prilike u ovoj oblasti, pored ogromnog prirodnog bogastva, ostale su vrlo primitivne. Seosko stanovništvo bavi se stočarstvom, zemljoradnjom i pečalbarstvom. Prisojne strane skopske kotline zasađene su vinogradima koji odlično uspevaju. Skopsko grožđe i vino naročito je cenjeno, i ono se izvozi i u Srbiju. U skopskoj ravnici rađa odlično žito, duvan i afion, a nekada je na obalama Lepenca sejan pirinač. Torbeši i Turci skopske kotline pored stočarstva i zemljoradnje bave se i pravljenjem ćumura. Ovče Polje je više stočarski nego zemljoradnički kraj, ima mnogo stoke naročito ovaca. Po plodnim delovima seje se pšenica, često mak ili afion. Prisojne strane su često pod vinogradima. U oblastima Debru, Golemoj Reci, Zajasu, Kopaču i Poreču vlada poznata arbanaška anarhija, zbog koje je svaki privredni posao postao prosto nemoguć. Seljaci su morali napuštati gajenje stoke po planinama i obrađivanje udaljenijih njiva. Obrađuju se samo njive oko kuća i na obalama reka. Arbanasi otimaju stoku, odvode decu, ucenjuju i napadaju sela. Zbog toga svaki rad izvan sela postaje opasan. Opasno je i stoku čuvati, seći drva za japiju i obrađivati udaljenije njive. Zbog ovakih prilika stanovništvo se najviše bavi pečalbarstvom. U pečalbu idu od 13-60 godina. U pečalbi se bavi dunđerstvom, strugarstvom, zatim pekarstvom, neki postaju mesari i piljari. Idu u Srbiju, Bugarsku, Tetovo i Bitolj. U Poreču glavna privredna grana je voće, koje prodaju u Prilepu i Skoplju. Mnoga sela okružena su velikim šumama od voćnjaka. Tetovska kotlina je neobično bogata oblast. Žita rodi toliko da preteče i za izvoz. Rađa kukuruz, pšenica, ječam, raž i ovas, duvan je vrlo dobar. Oko Vardara rađa lan i konoplja. Ovo je voćem jedna od najbogatijih oblasti Balkanskog Poluostrva. Oko poloških sela voćnjaci prekrivaju velike komplekse zemljišta. Čuvene su pološke jabuke i kruške, koje su prenesene i u Srbiju, gde su poznate pod imenom tetovskih jabuka. Izvoze se u Skoplje, Solun i Carigrad. Osim toga oblast je bogata i sa stokom Čuveno je `šarsko` i `korabsko sirenje`. U ovim oblastima je naročito razvijeno stočarstvo. Njim se bave i seljaci i varošani. Seljaci iz Skopske Crne Gore prodaju mleko od svoje stoke solunskim Jevrejima i carigradskim Jermenima, koji od njega onda prave kačkavalj. Ima varošana, i to dosta imućnih trgovaca, koji se bave stočarstvom. Velike `ćaje` iz Skoplja i drugih varoši imaju mnogo stoke koju leti drže po Šari planini, a zimi je vode čak u Solunsko Polje. I oni većinom prodaju preko (Svetozar Tomić, `Skopska Crna Gora`, `Naselja srpskih zemalja`, knjiga III strana 462). Osobite su plodnosti kotline severnog ugla Stare Srbije, naročito Kosovo i Metohija. Tamo je zemljoradnja razvijena na račun stočarstva, zbog plodne crnice kojom su pokrivene najgornje partije dna poljskog. Zemlju radi samo `raja`, Arbanasi vrlo malo rade. Znatan deo ovih oblasti je neobrađen, pa ipak ova polja prestavljaju pravu žitnicu za bliže oblasti. Osobite je plodnosti Malo i Veliko Kosovo, i to prvo naročito zbog toga što se Lab izliva svake godine iz svog korita i na lukama ostavlja mulj. Po tvrđenju Branislava Đ. Nušića na Kosovu radi dve stotine do dve stotine trideset vodenica i jedan parni mlin u Prištini. Isto tako kaže da se s Kosova izveze na solunsku pijacu preko deset miliona oka žita, naročito čuvene kosovske pšenice (Branislav Đ. Nušić. `Kosovo, opis zemlje i naroda`. Sveska I. Izdanje Mitice Srpske. U Novom Sadu 1902, s. 51-56). Nesumnjivo je da ove oblasti nisu još dovoljno naseljene, i da ima dosta pustog zemljišta zgodna za naseljavanje. Ove dve kotline, Kosovo i Metohija, mogu postati žitnice za velike delove Balkanskog Poluostrva, samo ako se gušće nasele, i ako u njih dođe narod koji moderno obrađuje zemlju, kao na primer u Vojvodini ili u srbijanskom Posavlju i Podunavlju. U ovim oblastima ima mnogo ruda, i tragova gde su negda kopane rude. U Tetovskoj kotlini je otkrivena bakarna i srebrna ruda. Kosovska oblast je naročito bogata rudama. Starih rudokopa ima oko Novog Brda, u Janjevu, u Trenči kod Mitrovice, kod Slovinja, Gračanici, Kižnici i drugim mestima. Kosovska oblast treba da postane središte mlinarske i rudarske industrije. U okolini Gnjilana seje se mnogo konoplje, i razvijena je užarska industrija. Gotovo sva sela Stare Srbije su čivčijska; seljaci žive na spahijskoj ili džamijskoj zemlji, s koje plaćaju izvesan prihod džamiji ili spahiji. Ti su čitluci postali na dva načina. U nekim slučajevima država je za nagrade svojim činovnicima i vojnicima davala na uživanje pojedina seoska imanja s koga su oni pobirali izvestan prihod (od desetine do četvrtine). Drugi deo nastao je time što je neki uplivniji Turčin seljaka silom ukmetio. Arbanasi, koji žive kao seljaci imaju većinom svoja imanja, koja su dobili prostom otimačinom od srpskih seljaka. Te su otimačine vršene vrlo mnogo i poslednjih dvadeset godina, i one se mogu tačno dokazati. Interesantno je da je pečalbarstvo na Kosovu i Metohiji slabo razvijeno. Ono je specijalna grana privrede Makedonaca i Starosrbijanaca iz Skopske, Stare Srbije, zatim nekih krajeva oko Prizrena. U pečalbu idu većinom Srbi, ali u najnovije vreme ima i Arbanasa. Srbi idu u pečalbu kao dunđeri, drvodelje, hlebari, kasapi, zidari i peramidžije. Idu u Srbiju, Vlašku i Bugarsku, mnogi se od njih obogate i ostanu za vazda u zemlji u koju dođe. Arbanasi kad odu u pečalbu rade većinom teže poslove, i postaju hamali, cepari ili obični nadničari. Pečalba se javlja često kao posledica anarhije, koja zavlada čim se Arbanasi jave u jednoj oblasti, u većini slučajeva to je jedan stari način privrede, koji docnije pređe u naviku, i koji je specijalna osobina Cincara i oblasti u kojima je bilo više Cincara. Pored ovog svoga raznovrsnog prirodnog bogastva i važna geografskog položaja Stara Srbija je od raznovrsne važnosti za ceo srpski narod, naročito zbog položaja koji ona među srpskim zemljama zauzima, i zbog etnografskih procesa koji se, poslednja tri veka, vrše u njoj na štetu srpskog naroda. Ovde dolazi u obzir nekadašnji i sadašnji položaj Stare Srbije među ostalim srpskim zemljama i prema ostalim delovima srpskog naroda. Treba istaći da je Stara Srbija u srednjem veku prestavljala najkulturniju i najvažniju srpsku zemlju, da je ona bila jezgro iz koje je izišla i oko koje se razvila dvestagodišnja Nemanićka država. Ona je bila centar te snažne države, koja se širila od obala Neretve i Bosne do Vardara i Demir Japije i od Dunava do Jadranskog Mora. O njenoj važnosti svedoči to što su u njoj bile sve važnije prestonice srednjevekovne Srbije: Ras, Pauni, Priština, Prizren i Skoplje, a o njenom privrednom poletu svedoče ostatci od savršenije zemljoradnje i mnogobrojnih rudarskih i trgovačkih mesta. Na posletku o kulturnom poletu ovih oblasti svedoči znatno razvijena crkvena i hronološka književnost, koja je cvetala po mnogobrojnim manastirima i dvorovima pojedinih velikaša, a naročito razvijena je bila graditeljska i ikonografska umetnost, koja je bila na putu da od vizantijskih uzora stvori jedan specijalno srpski graditeljski i slikarski stil. Za istoriju srpskog naroda, za njegovo duhovno jedinstvo i za polet naše narodne poezije i tradicionalne književnosti od presudna uticaja su bili pojedini događaji koji su se odigrali u ovim oblastima. Od najveće važnosti je kosovski boj, koji ne znači samo jedan datum u srpskoj istoriji i jedan događaj od sudbonosnih posledica, već jedan od onih retkih istorijskih događaja pod čijim uticajem se formira cela duša jednoga naroda, zajedno s celom njegovom duhovnom kulturom. Poraz na Kosovu, koji je bio uzrok te je u XV i XVI veku promenjena karta Istočne Evrope, za ceo srpski narod, skoro za celo Jugoslovenstvo bio je događaj koji je duhovno ujedinio velike mase srpskog i jugoslovenskog naroda, i od njega načinio narod koji svoju novu istoriju počinje tek od toga datuma. Kosovska tradicija je danas zajedničko duhovno imanje ne samo raznih delova srpskog, već i celog srpskohrvatskoga, pa i znatnog dela bugarskog naroda. Ona se opeva u prostranoj oblasti od Trsta do Soluna, od Skadra pa do Rile. Ovi kulturnoistorijski momenti, koji na široke mase mogu vršiti izvestan, često i vrlo velik uticaj, za nas su pitanja drugoga reda pred pitanjem o važnosti ovih oblasti za srpski narod, kao jednu etnografsku celinu. Kod ovoga pitanja treba imati na umu da je Stara Srbija ostala ne samo centralna oblast među istočnim srpskim zemljama, nego ona je jedina oblast preko koje razni delovi srpskog naroda mogu među sobom neposredno opštiti. Stara Srbija je zemlja u kojoj se sastaju i preko koje se dodiruju oblasti moravsko-vardarskih Srba s oblastima dinarskih Srba. I pošto je, sticajem naročitih prilika, zona u kojoj se ta dva velika dela srpskog naroda sastaju postala vrlo uska, to j`e postala opasnost da se taj potrebni kontakt ne prekine, što bi značilo nemogućnost srpskog naroda da postoji kao jedna etnografska celina, a to znači koliko i propast jednog naroda. Od šesnaestog veka na ovamo u ovoj oblasti vrše se etnografske promene, koje su stalno ispadale na štetu srpskog naroda. Te etnografske promene nisu se vršile zbog toga što bi srpski narod bio nesposobniji za kulturnu borbu, već na protiv zbog toga, što se jedna država udružila s jednim narodom da fizičkom silom iskoreni srpski elemenat iz ovih klasičnih i za srpski narod tako važnih oblasti. I zbog toga arbanaško prodiranje, iseljavanje srpskog naroda iz ovih oblasti i nasilno poarnaućavanje srpskog naroda su za nas važnija pitanja i od samih istorijskih reminiscencija i od istorijske važnosti ovih oblasti za nas, premda ni prema tome ne možemo ostati ravnodušni, naročito zbog toga što se time naša nacionalna egzistencija dovodi u pitanje. To je bio najvažniji razlog naše stalne uznemirenosti, našeg nacionalnog rada u tim oblastima i stalnih briga celog srpskog društva, Zbog toga ćemo pitanju arbanaško-srpskih odnosa, istoriji arbanaškog prodiranja i etnografskim prilikama ovih oblasti obratiti naročitu pažnju. Problem srpsko arbanaških odnošaja vrlo malo je naučno tretiran i nije dosta jasan. Ovde se ne mogu dublje upuštati u taj problem samo ću istaći ono što su mnogi strani i domaći pisci zapazili, a to je da oblast između crnogorskih Brda i Kačaničke Klisure prestavlja onu oblast Balkanskog Poluostrva, u kojoj su se, za po sledeća tri stoleća, izvršila najveća etnografska pomeranja i pretapanja. U ovoj oblasti već od šesnaestog veka vrši se širenje arbanaškog elementa na račun srpskog. U Srednjem Veku centar srpskog naroda i srpske države, najbolji i najkulturniji njen deo danas je skoro sasvim poarbanašena! Samo u pravcu prema Severu i prema Istoku etnografska granica između Srba i Arbanasa poremećena je na štetu Srba najmanje za sto pedeset kilometara vazdušne linije. Dok je u Srednjem Veku granica između Srba i Arbanasa išla u glavnom između Prizrena i Ljume, danas ona ide od Prespanskog Jezera na Kumanovo, Ristovac duž cele Srbijine granice do Novog Pazara i Sjenice. Nesumljivo je prema svima istorijskim izvorima da je istočno od linije Prizren – Đakovica srpski narod živeo u ogromnoj većini. O tome svedoče svi očuvani istorijski spomenici i svi popisi sela i ljudi koji su sačuvani od toga vremena. Da je u oblasti između te linije i Jadranskog Mora bilo srpskih sela sigurno je, ali koliko, ne može se tačno reći. Ima nekih indikacija po kojima bi se moglo zaključiti da je i u toj oblasti, naročito današnjoj Malisiji, bilo dosta Srba. Na ta razmišljanja pored ostalih navode i ovi momenti: Iznenađuje mnoštvo geografskih srpskih naziva u oblastima, u kojima danas retko ko zna srpski. Drugo, G. Cvijić je našao u Poreču i Tetovskoj kotlini srpskih porodica koje tvrde da su poreklom od Skadra i Malisije. Na posletku mnoga arbanaška plemena tvrde da su srpskog porekla i svojataju se s raznim crnogorskim plemenima. Tako na primer za Hote se tvrdi da su znatnim delom srpskog porekla, od iseljenih Pipera i Čevljana. Beriši su znatnim delom kučnog porekla. Verovatno su srpskog porekla i Klimenti, Šalje i Gaši, koji se svojataju sa susednim crnogorskim plemenima. (J. Cvijić, `Osnove`, Š. str. 1163.) Ipak pored ovih svih momenata može se s dosta pouzdanosti reći da je u oblastima zapadno od Prizrena i Ljume i u Srednjem Veku bilo manje srpskog naroda, kao što je Arbanasa veoma retko bilo u župama oko Prizrena, na Kosovu, u Metohiji, Moravi, i oblastima Novopazarskog Sandžaka. U skadarskom primorju u srednjem veku bilo je dosta srpskih sela. U skopskoj Staroj Srbiji srpsko stanovništvo je kompaktnije, samo je s Istoka i Severa potisnuto Arbanasima, a s juga išarano turskim plemenima Konjarima i Jurucima. Osim toga u pograničnim planinskim delovima prema Srbiji i Bugarskoj ima i nešto Vlaha (Aromuna) koji na tim planinama, naročito Rujnu i Osogeviji, imaju svoje letnje kolibe, a zimi slaze u susedne kotline. U kratovskoj, kočanskoj i kumanovskoj oblasti ima oko 3000 duša ovih Vlaha, od kojih Je jedna trećina već poslovenjena (J. Cvijić, `Osnove`, I, s. 183). U južnom delu Ovčeg Polja prevlađuje čisto tursko stanovništvo, Turci, vrlo stari doseljenici iz Male Azije. Razgledaju fizički oronuli i iznemogli, vrlo su lenji i predstavljaju najnekulturnije stanovništvo ovih krajeva. Prava su suprotnost njima Konjari, maloazijsko pleme, koji žive mnogo južnije, i koji se odlikuju vrednoćom i trezvenošću. Pored toga ima Pomaka i Torbeša, koji predstavljaju poislamljeno mestimice na pola poarbanašeno srpsko stanovništvo. Pored ovoga ima po varošima i po selima znatan broj hercegovačkih i bosanskih muhadžira. U istočnom delu ove oblasti stanuje slovensko pravoslavno stanovništvo koje susedni srpski i bugarski krajevi nazivaju Šopima ili Šopovima. Šopluk ili Šopsko je jedan naziv koji obuhvata oblasti na dosadašnjoj tromeđi srpsko-bugarsko-turskoj zahvatajući i susedne delove u Srbiji (krajevi oko Pirota) i u Bugarskoj (krajevi do Sofije, Iskrove klisure i Dupnice) zatim u Staroj Srbiji, gde im se smatra kao centar oblast, koja ide od Ovčeg Polja ka Pirotu. Šopovi po najnovijim istraživanjima prof. Cvijića, Jirečeka i Kovačevića, predstavljaju slovensko stanovništvo koje je nastalo smesom iz Pečenjega, Slovena i Vlaha (Cvijić, `Osnove`, I, s. 180). Oni su se kao klin utisnuli između čisto srpskih i čisto bugarskih oblasti, i prestavljaju stanovništvo mahom nacionalno nesvesno, po spoljnem izgledu često su neobični, s dosta mongoloidnih tipova, žene se od 15-18 godina, uzimaju devojke koje su od muža po 8 i 10 godina starije. To je stanovništvo zatvoreno, u se povučeno, vredno, trezveno, štedljivo i veoma sebično. Opaža se da su sumornost, oskudica veselosti i humora i slaba fantazija osobine koje zahvataju znatne delove naročito skopske Stare Srbije. (Cvijić, `Osnove`, 1, 198). U oblastima istočno od Vardara, naročito u Poreču, Kičevu, Kopaču i Pologu većinu stanovništva čine Srbi koji u južnom delu pripadaju srednjevekovnim makedonskim plemenima Mijacima i Brsjacima. Pored toga u znatnom broju ima Arbanasa i Pomaka. U Gornjem Kičevu Arbanasi i Pomaci čine preko polovine svega stanovništva, Zajas je sav arbanaški, a Gornji i Donji Kopač čisto srpski. Etnografski je najčišći Poreč, jer od njegovih 38 sela samo je jedno arbanaško. Srpsko stanovništvo ovih oblasti je više crnomanjasto i smeđe no plavo, većinom srednjeg i malog rasta i vrlo vredno. U tetovskoj kotlini Srbi još čine većinu, dok Arbanasi zauzimaju planinska sela i okolinu. Arnauti su poreklom od Debra, s Kosova, Metohije i Ljume, zatim od Maće, Dukađina i Mirdita. Arbanasi su se počeli doseljavati u ove oblasti po prilici pre 170 godina. Arbanasi su se najpre doselili u visoke oblasti oko Šare i Koraba, a odatle su u razne kotline Stare Srbije i Severne Makedonije slali svoje aramijske čete, koje su klale, ubijale, otimale stoku, imanje, razvaljivale staje i stanove (bačila), onemogućili srpskom stanovništvu da se bave stočarstvom i zemljoradnjom, prisilili ga na taj način da ide na pečalbu i da postepeno iseljava. Uporedo s tim nasiljima išlo je useljavanje Arbanasa, koji su težili da k sebi dobave svoje brastvenike i saplemenike. Tako je za poslednjih sto sedamdeset godina naseljena velika masa Arbanasa u Debru, Kičevu, Zajasu i tetovskoj kotlini. Ovaj proces potiskivanja i poarbanašavanja srpskog elementa bio je. naročito intenzivan u oblastima severo od Šare i Karadaga, naročito na Kosovu, Metohiji, Drenici,. oblastima oko Prizrena i u južnom delu Novopazarskog Sandžaka. Poarnaućavanje ovih oblasti vršeno je na tri načina, iseljavanjem srpskog stanovništva, useljavanjem Arbanasa u čisto srpske oblasti i poarbanašavanjem srpskog stanovništva. Proces potiskivanja srpskog stanovništva počeo je davno, ali on je počeo da se intenzivnije vrši tek posle velikih srpskih seoba u XVII i XVIII veku. Srpsko stanovništvo ovih oblasti, naročito Kosova i Metohije, predstavljalo je u srednjem veku najkulturniji deo srpskog stanovništva. U susedstvu su mu bila malisorska i miriditska arbanaška plemena. Kao što je poznato to su fizički veoma plodna i ekspanzivna plemena. U ovih planinaca vera ne igra tako veliku ulogu. Kada sađu s planina oni su skoro bez izuzetka primali Islam, i prilagođavali se zahtevima turske države. Oni su naročito favorizirani od strane Turske, sačinjavali su najhrabriji deo njene vojske, od njih je u Carigradu obrazovana naročita Sultanova telesna garda. U Staroj Srbiji njima je toliko gledano kroz prste da ne samo što nisu zarezivali tursku vlast, već su i sami Turci trpeli od njihova zuluma. Srpsko stanovništvo bilo je pušteno tim raspuštenim gorštacima na milost i nemilost. Oni su otimali zemlje, stoku, imanja, pa čak i žene, odvodili decu, i ucenjivali. Ti su zulumi trajali nekoliko stotina godina, i ponavljali su se s jačom žestinom za vreme Karađorđevih i Miloševih ustanaka, prvog i drugog srpsko-turskog rata i za vreme raznih crnogorsko-turskih ratova. Ponavljani su čak i za vreme grčko-turskog rata. Zbog toga uvek za vreme ovih događaja i neposredno posle njih vršena su velika iseljavanja srpskog stanovništva s Kosova, iz Metohije i iz Novopazarskog Sandžaka u Srbiju. Na taj je način došlo do toga da skoro jednu celu trećinu stanovništva Kraljevine Srbije sačinjavaju ovi doseljenici s Kosova, iz Metohije i Novo pazarskog Sandžaka. Tvrdi se da je iz ovih oblasti samo od godine 1880-1900 iselilo u Srbiju preko 60.000 stanovnika. Srpsko stanovništvo koje je ostalo u Staroj Srbiji dovijalo se na razne načine kako će da spaze život. Najpre je promenjena nošnja. Svi su muškarci primili arbanaško odelo, obrijali su glave i nosili perčine. To ne čine samo prosti težaci već i sveštenici, samo da što manje padaju u oči, i da se, što manje izlažu opasnosti. Ženske su, na protiv, sačuvale srpsko odelo. Isto tako priman je i arbanaški jezik, kojim se govori na polju, pred Arbanasima, Turcima i strancima, a srpski jezik se upotrebljavao u kući. Mnogi su od zuluma bili prisiljeni da prividno prime Islam, i mnogi Srbi za dugi niz godina na polju vrše obrede muslomanske, a u kući obrede hrišćanske vere. Srbi koji potpuno prime Islam oni se ne odrode samo od hrišćanstva, već se odrode i od Srpstva, i postaju najveće krvopije svoje hrišćanske braće. Srbi se u ovoj oblasti ponašaju onako, kao što su se ponašali poislamljeni Srbi u Bosni i Hercegovini: čim promene veru odmah gube i nacionalnu svest. Kod Arbanasa je drukčije. Oni menjaju veru vrlo lako, ali ne menjaju ni nacionalne svesti, ni jezika, ni običaja, pa čak ni svog odela. Sve ove pojave koje se vide na putovanjima u ovom delu stare Srbije bile su uzrok te se mnogim stranim piscima učinilo da ovde srpskog naroda nikako i nema, i da Srpstvo u ovim oblastima prestavlja samo jednu istorijsku uspomenu. Međutim stvar nije takva. Detaljnim proučavanjem pojedinih sela doznalo se ovo. Sva ta masa koja po spoljašnjim znacima izgleda kao čisto arbanaška da ona nije arbanaška, već da tu ima: 1) znatan broj Srba pravoslavnih koji se ne vide i koji se od arbanaškog zuluma povlače iz javnog života, 2) među samim Muslomanima ovih oblasti ima ih tri vrste. Jedni su čisti Arbanasi, drugo su takozvani Arnautaši, to jest islamizovani domaći Srbi, a treće su bosanskohercegovački muhadžiri. Kad se ovako stvar posmatra srpsko pitanje u kosovskoj Staroj Srbiji izgleda sasvim drukčije. Cvijić se naročito trudio da pronađe tačan broj srpskih porodica na Kosovu, Metohiji i prizrenskoj okolini, i da utvrdi brojnu srazmeru između broja Srba pravoslavnih, Arnautaša, pravih Arbanasa i muhadžira. Za poslednje mu je to samo katkad pošlo za rukom. Broj pravoslavnih kuća svakog sela popisan je u takozvanim mitropolijskim spiskovima. Te spiskove Cvijić je sam kontrolirao, zatim je preko učitelja, sveštenika i drugih pismenijih ljudi dobivao popise domova u pojedinim selima. Na taj način izradio je jednu statistiku srpskog stanovništva koja može da samo minimalan broj srpskog stanovništva. Prema toj statistici srpsko stanovništvo u pojedinim delovima Stare Srbije na severu od Šare planine raspoređeno je ovako: Na Kosovu u ferizovićskom kraju Srba pravoslavnih 178 kuća, Arbanasa 1262, muhadžira 120. U prištinskom kraju u 90 sela Srba pravoslavnih ima 856, Arbanasa 1329, muhadžira 617 kuća. Pored toga ima razbacanih srpskih kuća i u drugim selima, tako da u tome kraju ima svega 1952 srpskih kuća (u to uračunato i 399 kuća katoličkih Srba u Janjevu). U vučitrnskom kraju ima Srba u 33 sela, i u varoši Vučitrnu 584 srpskih pravoslavnih kuća. U deset detaljno ispitanih sela razmer između Srba pravoslavnih i ostalih je ovaj: Srbi pravoslavni 91, Arbanasi 45, Arnautaši 14, Muhadžiri 35 kuća. U mitrovičkom kraju s varoši Mitrovicom ima 755 srpske kuće. Srazmera s Arbanasima nije ispitana. U 125 sela iz oblasti Morave Srba pravoslavnih ima svega 2602 kuće, što sa varoši Gnjilanima čini 3009 kuća. U 56 detaljno ispitivanih sela srazmera je ova. Srba pravoslavnih 1013, Srba katolika 18, Arbanasa 188, Arnautaša 1155, muhadžira 106. U pećskoj okolini. U Podgoru u 60 sela 635 srpskih, 716 arbanaških, 4 muhadžirske, 9 katoličkih kuća. U Prekoruplju, u 44 sela, 231 srpska, 457 arbanaških, 108 katoličkih, 14 muhadžirskih kuća. U Prekovodama u 25 sela 183 kuće Srba pravoslavnih, 268 arbanaških, 57 katoličkih i 9 muhadžerskih. U Rekama srpskih 191 kuća, arbanaških 646 katoličkih 14. U ostalim selima pećke nahije 61 srpska kuća. U varoši Plavu i okolnih 29 sela ima Srba pravoslavnih 207 kuća sa 2053 duše, Srba Muslimana 705 kuća, Arbanasa 878 kuća. U varoši Peći Srba pravoslavnih 519 kuća, Srba muslomana 334 kuće, Arbanasa muslomana 1204, Arbanasa katolika 30 kuća, Turaka 41. U Rugovu ima 183 kuće Arbanasa, a Srba nema ni jednog. U prizrenskom kraju u 17 ispitanih sela ima: Srba pravoslavnih 516 kuća, Srba muslomana 644 kuće, Srba katolika 75 kuća, Arbanasa 77, pored ovih po mitropolijskim spiskovima u 24 druga sela ima 194 srpske kuće. Osim toga u oblasti Sredskoj ima 420 kuća, u oblasti Siriniću (selo Sevce) ima 152 kuće. Na taj način u prizrenskom sandžaku ima 1295 srpskih kuća. U varoši Prizrenu 1910. bilo je 3200 do 3400 muslomanskih porodica sa 23.800 duša, 870 srpskih kuća sa 4350 duša, grčko cincarskih 145 kuće sa 725 duša, katoličkih 190 kuća sa 950 duša, i ciganskih 92 kuće sa 460 duša. Varoš Prizren svega 4.497 kuća sa 30.285 duša. U celoj Staroj Srbiji, severno od Šare (sandžaci prištinski, pećski, sjenički, pljevaljski i prizrenski kraj bez gostivarskog i tetovskog) ima 26.339 srpskih pravoslavnih kuća, i to 3965 u varošima, a 22.374 po selima. Prema mnogobrojnim ispitivanjima došlo se do rezultata da u svakoj srpskoj kući u ovom delu Stare Srbije živi prosečno po 10 duša. Prema tome broj Srba pravoslavnih u Staroj Srbiji severno od Šar planine iznosi oko 260.000 duša. U skopskoj Staroj Srbiji srpsko stanovništvo je raspoređeno ovako: u skopskoj kazi 34.385, tetovskoj i gostivarskoj 31.897, kumanovskoj 34.191, kratovskoj 19.385 krivo-palanačkoj 24.162. Svega 144.497 duša. (Ovaj broj će se prema granici koja se ima povući izmeću Srbije i Bugarske morati menjati. Ipak mi ćemo ga za sada zadržati). Prema ovome svemu izlazi da srpskog pravoslavnog stanovništva u Staroj Srbiji ima od 400.000 do 500.000 duša. U celoj oblasti koju Srbija ima da dobije taj će se broj moći popeti na 800.000 duša. Pored toga u Staroj Srbiji ima oko 300.000 Srba Muslomana koji govore samo srpskim jezikom i 150 do 200000 Srba Muslomana, koji su na pola arbanizovani, koji govore i srpski i arbanaški. Ostatak od 300-400.000 čine pravi Arbanasi. (Dr. J. Cvijić `Balkanski rat i Srbija`, Beograd 1912, s 16-17). Iz ove statistike vidi se da broj srpskog naroda pravoslavne vere nije tako malen kao što je izgledalo mnogim strancima, da Srba nije sasvim nestalo na Kosovu ni u Metohiji, ni u krajevima oko Prizrena, u kojima vlada najveća anarhija. Samo srpsko pravoslavno stanovništvo u celoj Staroj Srbiji čini skoro polovinu svega stanovništva. Uz to dolazi znatan broj Srba Muslomana koji govore samo srpski. Na taj način srpsko stanovništvo koje govori. samo srpskim jezikom sačinjava apsolutnu većanu celokupnog stanovništva Stare Srbije. Ovo je rezultat najsavesnijeg ispitivanja stanovništva Stare Srbije, rezultat koji može biti samo u toliko netačan, što se celo srpsko pravoslavno stanovništvo nije moglo izbrojati. Prema tome ovi podatci prestavljaju minimalne brojeve srpskog pravoslavnog stanovništva. VI Pošto mi je bio određen dosta kratak rok u kome sam morao. svršiti ovaj članak, ja nisam mogao do kraja izvesti jedan zadatak, koji sam prvobitno imao na umu, a to je da na osnovu sigurnih izvora utvrdim broj sela, u kojima su u prvoj polovini XIX veka živeli Srbi, i da ih uporedim sa današnjim stanjem. Na taj način bi se moglo utvrditi dokle su srpska naselja dopirala na zapad i koje su oblasti bile srpske u prvoj polovini XIX veka. Na tome pitanju sam bio počeo raditi, i zasada sam skupio ove podatke koje ovde s najnužnijim napomenama iznosim. Oko polovine XIX veka ruski konzul Hilferding našao je u Prizrenu `okolo 3000 musulmanskih, 900 pravoslavnih i 100 katoličkih domova i okolo 12,000 žitelej muškoga pola` (Bosnija. Putevja zam`tki pisma k A S. Homjakovu. Moskva 1859. str. 2.) Prema ranije navedenoj turskoj statistici da se broj stanovništva u Prizrenu za poslednjih 50-60 godina nije mnogo povećao, i da se brojni odnošaj između religija nije mnogo menjao. U okolini Prizrena Hiljferding je našao ovaj broj porodica. U pravom Podrinju (`sopstvenij Podrim`) 3000 arbanaških i 300 srpskih pravoslavnih kuća, Rahovcu 50 arbanaških i 100 srpskih kuća,[1] u Župi Sredskoj 200 arbanaških i 300 srpskih kuća, Podgoru 1000 kuća muslomansko arbanaških i oko 20 arbanaško katoličkih i oko 300 pravoslavnih. (Bosnija. s. 10.) Prema tome u prizrenskom kraju bez sirinićskih sela bilo je u to doba oko 1000 kuća, znači da se za pedeset godina broj srpskih kuća umnožio samo za 143 na hiljadu ili 143% što na jednu godinu dolazi 0,28 %. Međutim broj Srba Muslomana znatno se umnožio. Tako na primer u Rahovcu prilike posle 50 do 60 godina izgledaju ovake: Srba pravoslavnih 141 kuća, Srba Muslomana 416; znači da su se Srbi pravoslavni za pedeset godina umnožili samo za 41 kuću, što iznosi za pedeset godina 41% ili 0,82% za jednu godinu. Međutim Srbi Muslomani koje je Hiljferding usled ovlašnog posmatranja uračunao u Arbanase, umnožili su se za to isto vreme od 50 na 416 kuća, dakle za 366 kuća ili za 732%. Znači da je godišnji priraštaj muslomanskog stanovništva iznosio 146% godišnje! Ovakav priraštaj je potpuno neprirodan, i on se može objasniti jedino prelaskom velikih masa Srba pravoslavnih na Islam. Isto tako Hiljferding navodi da su kosovska sela Robovci, Vojnovci i Topličani hrišćanska (Bosnł˙. s. 21-22). Međutim danas u Vojnovcima nema nijedna srpska kuća, a ima 38 arbanaških, u Topličanima ima 22 srpske pravoslavne kuće, arbanaških ima 16, a muhadžirskih 16 kuća. (Cvijić, `Osnove`, III, str. 1177-1178), a u Robovcima po mitropolijskim spiskovima ima samo 17 srpskih kuća. Godine 1844. izišla je knjiga Dra Josifa Milera, pod jednim dugačkim naslovom: `Albanien, Rumelien und osterreichisch montenegrinische Granze dishricts von Budua in Osterreichisch Albanien, Praag 1844, (str XII+103,8o). Rgag 1844, (str XII + 103, 8°). Taj Miler proživio je dugi niz godina kao lekar u Turskoj, proputovao je sve ove krajeve, i upoznao se odlično s tadašnjim prilikama Evropske Turske. Za tu knjigu, koja zaslužuje da se i danas pročita, napisao je predgovor Pavle Šafarik, i kaže da se odlikuje`durch Genauigkeit und Treue in Wiedergeben des Selbstbeobachteten und durch Shenge in Absondern des fremher Entlehnten`. Miler nalazi da u pećkoj oblasti ima 65.000 stanovnika, od toga 31.000 hrišćana u đakovičkoj (Jakowa) 52.000 stanovnika sa 21.000 hrišćana, u prizrenskoj 78.000 stanovnika sa 29.000 hrišćana, a u Zadrimu 19.000 stanovnika sa 16.000 hrišćana. Kao srpska sela nabraja: Kremovik, Mirošić, Čupevo, Grebnik i Zlokuće na obalama Belog Drima. (str. 21.) Danas u Čupevu nema ni jedne srpske kuće, a ima 15 arbanaških, u Grebniku srpskih 12, arbanaških 20, u Zlokućanima ima samo 30 arbanaško-katoličkih; a ni jedne srpske.[2] (Cvijić, III str. 1186-1187) Isto tako kao srpska sela navađa Crnce (Crca), Veličane, Ljuboždu, Novo Selo i Bijelo Polje na severu od Peći zatim Jošanicu, Banje i Kopilika kod Kijeva. Od tih sela danas u Crncima nema ni jedne srpske kuće, a ima 30 arbanaških, u Novom Selu 3 srpske a 20 arbanaških, u Banjama 27 srpskih, 3 arbanaške, u Belom Polju 20 srpskih i 30 arbanaških, u Jošanici 1 srpska pravoslavna. 20 arbanaških i 9 kuća bosanskih muhadžira, u Kijevu 20 srpskih a 20 arbanaških. (Cvijić, citirano mesto). Za selo Istiniće kaže da je isključivo nastanjeno `nesjedinjenim Grcima` (to est pravoslavnim stanovništvom). (Milerovo delo, str. 76). Međutim danas u Istinićima nema ni jedne srpske porodice, ali ima 150 arbanaških kuća (Cvijić, Osnove, III. str. 1189). Zatim spominje sela Rastavic sa 80, Babaj sa 200 srpskih stanovnika i Velju Koronicu sa 160 stanovnika. Za poslednje kaže da pripadaju srpskom plemenu koje je najdalje na zapad prodrlo. (Miler, cit. delo 76). Spominje Srbe koji stanuju u celom slivu reke Erenik,[3] između Dečana, Đakovice i mesta Fšai[3] na Drimu, koje se nalazi dva časa na severu od Švanjskog Mosta. Za ranije pomenuta sela na S. od Švanjskog Mosta daje ovu statistiku: Kremovik 40, Mirošić 210, Čupevo 8 i Grebnik sa 50 kuća, u Klinu 30 stanovnika `srpskog plemena, ali muslomanske vere`. U Fšai živi `70 većinom muslomanskih stanovnika srpskog plemena.` Oko Švanja su sela: Petrušane, Rać, Doli, Kušavica i Snać `gde se srpski narodni elemenat meša s arbanaškim` (s. 79). Koliko sam izvešten u ovim selima nema danas nijedne srpske kuće. Broj stanovnika u Peći u godini 1838 iznosio je 12.000. Među tima bilo je 150 familija `grčko nesjedinjenih,` i 20 katoličkih. Za pećsko stanovništvo veli: `Der Abstammung nach bilden die Slaven die überwiegende Mehrheit der Bevclkerung, indem man nur 62 osmanische Familien hierorts findet`(str. 74.). Treba napomenuti da on često ime Srbin zamenjuje imenom Sloven i gde god spomene Slovene treba razumevati Srbe. Prema ranije citiranoj Cvijićevoj statistici izgleda da se broj pravoslavnih kuća u Peći za poslednjih 80 godina umnožio skoro za 400, ali nesrazmerno više broj arbanaško-muslomanskih kuća. Ako su ove statistike precizne, broj Srba muslomana u Peći se strašno smanjio., Znači da su se mnogi poarbanasili. U Đakovici je našao 1900 kuća sa 18.000 muslomanskih, 450 katoličkih i 2600 grčko-pravoslavnih stanovnika`. To stanovništvo razlikuje po narodnosti ovako: 17.000 Arbanasa, 3.800 Slovena i 180 Osmanlija (str. 78). Ovi brojevi kazuju mnogo o silnom pretapanju srpskog muslomanskog i strašnom istrebljivanju srpskog pravoslavnog stanovništva u zapadnim oblastima Stare Srbije. Ovaj lekar koji je umeo fino da oseti i dobro da vidi često ističe psihološke i kulturne razlike između srpskog i arbanaškog stanovništva, daje često svoja precizna mišljenja o jednima i drugima. Ta su mišljenja davana redovno u našu korist. Ovaj otmeni i pronicavi stranac umeo još pre 80 do 100 godina da oseti svu težinu položaja tamošnjeg srpskog naroda i svu našu istorijsku tragiku koja je najrečitije govorila baš u tim oblastima. VII Arbanaška najezda tolika je silna da je srpska pravoslavna naselja u severnom delu Stare Srbije prestavljaju manje i veće oaze. Arbanasi su srpska naselja svojim kompaktnim oblastima opkolili sa svih strana. Takva jedna arbanaška oblast pruža se duž Šare i Karadaga prema severu do Bujanovaca na granici Srbije. Ta arnautska zona odvaja vardarske Srbe od kosovskih, prizrenskih i metohijskih Srba. Druga kompaktna arbanaška zona pruža se od Bujanovaca duž srpske granice preko Kopaonika do sela Kovačića. Ta neprekidna arbanaška zona, koja je dugačka 100 do 120 kilometara, odvaja kosovske Srbe od Kraljevine Srbije. Četvrta zona ide od severnih arbanaških planina u pravcu prema Kopaoniku, prokinuta je samo uskom srpskom zonom kod Mitrovice: cilj joj je da odvoji Kosovske i Metohijske Srbe od srpskih oblasti Novopazarskog Sandžaka. Ovako sa svih strana opkoljena naselja Arbanasi su svojim čistim oblastima uspeli da rastrzaju u više komada. Takva jedna prostrana arbanaška zona koja ide od Starog Kolašina i pruža se zapadnim delom Kosova kroz celu dolinu Lepenca uspela je da odvoji prizrenske i metohijske srpske oblasti od kosovskih. Srpski narod u Staroj Srbiji severno od Šare i Karadaga nalazi se u položaju opkoljenoga. Kad se ovaka slika posmatra izgleda prosto da je ovo izvršivano sve po jednom planu čiji je izgleda cilj bio, da se neprijatelj opkoli, da se razdvoji u manja odelenja, i da se onda pojedina odelenja ili prisile na predaju ili prosto istraže. Sudbina mnogih ovako izolovanih oblasti bila je unapred određena; ko nije mogao da se iseli taj je morao da primi islam, i da se onda postepeno poarbanašava. Ta sudbina koja je pretila sadašnjim srpskim oblastima snašla je ranije, na opisani način, prizrenske oblasti islamizovanih Srba, zatim Drenicu, Rožaj i druge. Na Kosovu prevlađuje muslomansko stanovništvo koje se sastoji od Arbanasa, Arnautaša, zatim muhadžira iz Srbije i Bosne. Pored toga u varošima ima nešto Turaka, i ti su malobrojni. Posle Arbanasa brojno su najjači pravoslavni Srbi, koji često čine veće čisto i pretežno srpske celine. Od tih je najveća između Gračanice i Prištine sa najvećim srpskim selom Doljom i Gornjom Guštericom. Slabija je vučitrnska srpska oblast, koja se duž Sitnice, i s jedne i druge strane, produžuje prema severozapadu. Malo je Srba u slivu Nerodimke i Drenice. S kosovskom oblašću u kontaktu su srpske oblasti Gornja i Donja Morava, zatim Stari Kolašin. Lab je čisto arbanaški. Od kosovskih i metohijskih Srba odvojena su arbanaškom oblasti Rugovo srpska muslomanska n pravoslavna naselja u Plavu i Gusinju, koja održavaju kontakt sa susednim srpskim oblastima Crne Gore. Skoro čistu srpsku oblast prestavlja Novopazarski Sandžak. U njemu ima samo jedna čisto arbanaška oblast na zapadu od varoši Novog Pazara. Pravoslavni Srba čine preko polovine pravoslavnog stanovništva. Spomenuta arbanaška oaza, s oblasti Pešter i gornjim delom doline Ibra čini najveću arbanašku zonu u Sandžaku, koja se širila i prema severu i jugu, s namerom da se između crnogorske i srbijanske granice stvori jedan isključivo muslomanski bedem. Muslomani obično čine velike oaze oko varoši i po plodnijim kotlinama, a Srbi pravoslavni po planinama i krševitim oblastima, zatim duž granica Srbije i Crne Gore. Obično se u nas misli da su ovi krajevi posle velikih seoba u sedamnaestim i osamnaestom veku potpuno opusteli, i da ovake etnografske prilike vladaju u severnoj Staroj Srbiji već dve stotine godina. Ova pretpostavka može samo donekle, za izvesne krajeve i izvesno vreme, da bude tačna. Izgleda daje u oblastima Kosovo i nekim delovima Metohije za vreme velikih seoba skoro sasvim bilo nestalo srpskog elementa. Ali posle tih velikih seoba vršile su se etnografske promene koje nisu išle potpuno na štetu srpskog elementa. Vršena su raznovrsna iseljavanja i useljavanja. U svima tim pokretima učestvovali su i Srbi iz susednih oblasti, (prizrenskog i novopazarskog kraja i crnogorskih Brda). Prema podatcima koje smo izneli u prošloj glavi vidi se da su Srbi u početku XIX veka mnogo dublje prodirali u arbanašku oblast, da su u mnogim današnjim pretežno arbanaškim i čisto muslomanskim oblastima živeli u znatnom broju, i da su mnoge tada srpske oblasti danas čisto arbanaške i arnautaške. Ovake etnografske prilike stvorene su tek u drugoj polovini XIX veka. i to većinom u vremenu od 1875 do danas. Kosovsko stanovništvo je raznovrsne etnografske kompozicije. Većina srpskog stanovništva poreklom je od doseljenika koji su se od nazad 100 do 200 godina iz raznih susednih oblasti doselili. Za velikih seoba XVII i XVIII veka iselila se velika masa srpskog stanovništva. Ostalo stanovništvo koje se odmah iza Srba doselilo u ove oblasti, čini se da je upropašćavano raznim bolestima, kugama i kolerama, u osamnaestom i devetnaestom veku, pa i ranije. U ta tako opustošena naselja doseljavali su Srbi i Arbanasi iz susednih oblasti. Srpsko stanovništvo u južnom delu Kosova poreklom je iz prizrenskog, kačaničkog i ferizovićskog kraja. Dosta ima doseljenika iz šarske župe Sirinića. Mnogo je jača struja doseljavanja iz crnogorskih Brda i iz Kolašina, koje starinci i doseljenici s juga zovu Erama. To je zdravo, plodno i izdržljivo stanovništvo, živi u velikim porodicama i zadrugama, i sposobnije je za borbu s Arbanasima. Ta struja zahvata oblasti oko Mitrovice i Vučitrna, a dopire na jugu i do Gračanice. U Nerodimlji, Čagljevici i Gračanici ima dosta doseljenika iz Metohije i Prizrena. Kosovsko stanovništvo iseljavalo je u velikim masama u Srbiji. Kosovaca ima naročito mnogo u srednjoj i istočnoj Srbiju. Najpoznatija su njihova naselja u Srbiji: kruševački kraj, Župa, sliv Toplice, oko Grdeličke Klisure, na Timoku, oko Zaječara i Negotina, Resavi, Ravanici, Paraćina, Levču, Temniću, u dolini Mlave, Homolju, Zviždu, i u okolini Beograda. Arbanasi su mahom poreklom od malisorskih i miriditskih plemena, iz Ljume, Podrime, Drenice i Prizrenskog kraja. Mahom su noviji doseljenici, od nazad 100 do 120 godina. Pored toga svaki dan se vrše premeštanja iz jednog sela u drugo. Naročito su pomeranja izvršena u vremenu od 1876, od prvog srpsko-turskog rata. Islamizovanih i poarbanašenih Srba ima na Kosovu mnogo. Cvijić je pouzdano utvrdio da na Kosovu ima najmanje 140 kuća poarbanašenih Srba. To su mahom novi Arnautaši, za koje se još pamti kad su prešli na Islam i koju su slavu slavili. Islamizovanih Srba ima mnogo u Novopazarskom Sandžaku. Izuzevši arbanašku oblast oko Peštara, i neke porodice u varoši celo muslomansko stanovništvo u Sandžaku srpskog je porekla, i govori samo srpskim jezikom. Srba muslomana ima dosta u okolini Peći, oko Plava i Gusinja. Mnoge muslomanske oblasti oko Prizrena su naseljene Srbima muslomanima. Najznatnija je od njih oblast Gora koja je prešla u Islam pre 100 godina. Veći deo Srba muslomana izvan Sandžaka govori srpski i arbanaški, neki već arbanaški kao i srpski, a neki su potpuno poarbanašeni i ušli su u sastav arbanaških plemena, Krasnića, Gaša, Bitiča i Beriša. Napomene [1] Mnogo ranije dr. Miler u Orahovcu (Oravac) našao je 310 pravoslavnih stanovnika. [2] U Milerovoj karti koja je priložena uz delo na levoj obali Drima ucrtana su sva ova sela. Prva dva sela nisam mogao naći ni na Derokovoj, ni na austrijskoj karti od 1: 300.000 i 1: 200.000,. pa ni u Cvijićevu popisu sela. Verovatno su propala [3] Ta se reka srpski zove Renika. [4] Fšai je danas arbanaško selo, srpsko mu je ime Sivanj. O autoru Dedijer, Jevto, geograf (Čepelica, Hercegovina, 15, 8. 1880 – Sarajevo, 24. 12. 1918). Gimnaziju učio u Mostaru, studirao na Velikoj školi u Beogradu i na Univerzitetu u Beču, gde je doktorirao 1907. Bio zaposlen u Zemaljskom muzeju u Sarajevu do aneksije BiH (1908), zatim profesor bogoslovije u Beogradu, a 1910 je izabran za docenta geografije na Univerzitetu u Beogradu. Za vreme Prvog svetskog rata izbegao u Francusku, a zatim prešao u Švajcarsku. Po završetku rata vratio se u zemlju, gde je umro zahvaćen epidemijom španskog gripa. D. je kao gimnazist počeo da proučava sela prema uputstvima J. Cvijića. U Geografskom zavodu na Univerzitetu u Beogradu izradio svoj rad `Bilećke rudine` (Srpski etnografski zbornik SA, 1903, V) a docnije obiman etnografski rad Hercegovina (ibid., 1909, XII). Dao je manje antropogeografske radove: `Stare seoske porodice u Hercegovini`, `Vrste nepokretne svojine u Hercegovini` (Glasnik Zemaljskog muzeja, 1907, 79, i 1908, 79) i `Stočarske zone u planinama dinarske sisteme` (Glasnik Srpskog geografskog društva, 1914, 34). D. se interesovao i za geomorfološke probleme, i iz te oblasti dao: `Prilozi geološkoj istoriji Neretve` (Glasnik Zemaljskog muzeja, 1907, 1012) i glacijalno-morfološke studije: `Glacijalni tragovi Zelengore, Tovarnice i Maglića` (Glas SA, 1905, LXIX), `Glacijacije Visočice u Južnoj Bosni` (ibid., 1909, LXXIX). Pored tih studija D. je dao i više informativno-stručnih članaka: `Porijeklo bosanskohercegovačkog stanovništva`, i `Srbi i Bugari` (u sarajevskom Pregledu, 1911, 78 i 1913, 912), `Hercegovina i Hercegovci` (LMS, 1912, knj. 289, sv. 5), `Stara Srbija` (SKG, 1912, knj. 29, br. 9) i veću knjigu Nova Srbija (SKZ, 1913).