KLETVA - August Šenoa (restaurirane korice) povez: tvrdokoričeni sa zlatotiskom na hrbatu knjige pismo: latinica broj stranica: 591 dimenzije: 19 x 13 cm Stanje: cena upisana sa grafitnom olovkom u gornjem desnom uglu prve bele stranice, manje nečistoće u donjem desnom uglu prve bele stranice i treće bele stranice od kraja knjige -------------------------------------------------------------- smeštaj:F5L datum ažuriranja: 27.05.2020. Troškovi slanja: preporučena tiskovina + deo troškova pakovanja = 135 dinara

РАЗВОЈ ГРАДОГРАДИТЕЉСТВА Од старог века до садашњости Проф. арх. др БРАНКО МАКСИМОВИЋ НАУЧНА КЊИГА Б е о г р а д 1 9 4 8 Р е ф е р е н ц е 1. Градови старих источних деспотија 2. Градитељство старе Грчке 3. Градитељство старог Рима 4. Стварање и развој средњевековних градова 5. Градитељство епохе ренесансе и барока 6. Градитељство у асполутним монархијама Западне Европе 7. Градитељство у Русији до Октобарске револуције 8. Градитељство у капиталистичком поретку 9. Градитељство у социјалистичком поретку 10. Градитељство у ФНРЈ ......................................................... Пажња !!! 2 5 5 слика Ћирилица ТВРДЕ КОРИЦЕ 252 странице Одличан примерак за ове године !!! Без подвлачених страница Без потписа Без печата Ч и с т о !!!

Metropola : roman / Upton Sinclair ; [preveo Bogdan Bilbija] Beograd : Nolit, 1930 (Beograd : Jedinstvo) 209 str. : autorova slika ; 21 cm dobro stanje kao na slikama RETKO U PONUDI!!! Oprema Pavle Bihaly, nacrt za korice po Erichu Mendelsohnu. Oprema Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina.Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. tags: avangarda konstruktivizam nadrealizam zenit casopis međuratni dizajn avangardni kaveri omotači korice knjiga p. bihaly srpska avangarda ...

Ukrasi za korice knjiga (8 kom.) * Od metala - legure. * Boja na ilustrativnim fotografijama (stvarna nijansa se može razlikovati od one na fotografijama, zbog tehničkih detalja vezanih za fotografisanje). * Dimenzije na jednoj od fotografija. * Lepi se lepkom (recimo, nekim univerzalnim lepkom). (Savet: prvo poravnati ukras ukoliko je malo kriv. U pitanju je lim, i on može prilikom proizvodnje ili transporta da se malo iskrivi. Ništa strašno. Lepite onako kako je napisano na instrukcijama lepka. U svakom slučaju, zalepljeni ukras nečim pritisnite i tako ostavite dok se lepak ne osuši). Pogledajte i štitnike korica knjige. https://www.kupindo.com/Antikvarne-knjige/73705025_Metalni-stitnici-korica-pet-vrsta-set-od-5-kom-

ALEKSANDAR BARIKO ZAMKOVI GNEVA PAIDEIA BEOGRAD 2OO6 MAŠTARIJE Prevela sa italijanskog ANA SRBINOVIĆ .............................................................. Pažnja !!! TVRDE KORICE Latinica Tvrde korice Šiven povez Tvrde korice 183 stranice NEKORIŠĆENO NEOTVORENO N O V O Ekstra za POKLON !!!!!!!!!!!!!!! DB46

НАЈЛЕПШЕ ПРИЧЕ ДАНИЛА КИША ПРОСВЕТА БЕОГРАД 2ОО1 Избор и предговор МИХАЈЛО ПАНТИЋ ............................................................. Пажња !!! ТВРДЕ КОРИЦЕ !!!!!!!!!!!! Ћирилица Тврде корице Шивен повез 278 страна НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО Екстра за ПОКЛОН !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!1 g19

НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ НОВО СРЕДЊОВЕКОВЉЕ ХИПНОС БЕОГРАД 1 9 9 О БИБЛИОТЕКА `ТЕСНА ВРАТА` 1. НОВО СРЕДЊОВЕКОВЉЕ 2. РАЗМИШЉАЊА О РУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ 3. ДЕМОКРАТИЈА, СОЦИЈАЛИЗАМ И ТЕОКРАТИЈА ............................................................ РЕФЕРЕНЦЕ Ритам Револуција Руски комунизам Фашизам Индивидуализам Економизам Мамонизам Материјализам Капитализам Империјализам Социјализам Егоизам Национализам Техницизам Прогресизам Бољшевизам Легитимизам Атомизам Идеализам Секуларизам Хеленизам Русија Европа Запад Исток Достојевски Де Местр Реакција Религија Бог Теологија Црква Диктатура Лењин Робеспјер Христ Хришћанство Ново средњовековље Човек Наука Морал Уметност Држава Привреда Цивилизација ....................................................... ... Политика је у девет десетина свагда лаж, обмана, фикцијА... ... Коначно ће изумрети парламенти са њиховим фиктивним, /в а м п и р с к и м/ животом израслина на народном телУ, неспособни да испуне икакву органску функцију... ... Професионалним савезима, кооперацијама, цеховима припада дабоме, огромна будућност... ... Будућност припада синдикалистичком типу друштва... ... Гасне вера у политички и социјални спас човештва... ... Не ваља живети негативним осећањем мржње, злобе и освете. Не да се негативним осећањима спасити Русија. Револуција је отровала Русију злобом и напојила је крвљу... ... Револуција је сатанична. У њој не делују људи, већ више силе... ПРЕДГОВОР АУТОРА Берлин, 5. јула 1924. године Према преводу др Николе Талера Ћирилица Тврде корице Шивен повез 118 страница НЕКОРИШЋЕНО П е р ф е к Т Кондиција: 1О+ db9

IZDAVAČ:Beograd GODINA IZDANJA:1935 BROJ STRANA:- POVEZ:mek STANJE: nema korice ANT

Knjiga 1932god. Pecati Potpisi

ko je izdao francusku slabost japana belci i crnci ,,,

DNEVNIK ANE FRANK OD 12. JUNA 1942 - 1. AVGUSTA 1944 NOLIT BEOGRAD 1969 ... Izdanje ove knjige, po izlasku 1969. godine, izazvalo je veliko negodovanje i osudu zvanične režimske politike zbog slike na koricama knjige koju je uradio legendarni srpki slikar MIĆA POPOVIĆ! Kritičari su tvrdili da je Ana Frank bila u zatvorenoj prostoriji, a na slici se iz Ane Frank vidi veliki PROZOR i kroz prozor prizori napolju, što je dovelo do verbalnog napada i osude slikara. Tražio se realizam, nije se priznavala umetnička sloboda i pravo slikara da uredi nacrt korica knjige po svojoj umetničkoj slobodi i vizuri! Malo je falilo da se knjiga povuče iz prodaje, ali je bilo kasno za takvu dramatičnu brutalnu ideološku egzekuciju, cenzura je omanula ... Pobedila je umetnička sloboda !!!!!! Danas, posle 52 godine od izlaženja iz štampe ove knjige sa opisanom slikom/fotografijom, izgleda neverovatno i politički nadrealno da se tadašnji režim toliko bojao UMETNIČKE SLOBODE, da je bio spreman i na zabranu knjige. .............................................................. LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 210 STRANA NEKORIŠĆENO ODLIČNO GARANCIJA KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!!!!!!1 ................................................................

Autor - osoba Jirsak, Predrag Naslov Mjesečeva djeca / Predrag Jirsak Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1958 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1958 (Zagreb : Jugoslavenska akademija) Fizički opis 239 str. ; 22 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂZmaj ; ǂsv. ǂ5 ISBN (Karton) Korice: Boris Dogan Predrag Jirsak rodio se 1941. u prosvjetarskoj obitelji. Školovao se u Petrinji, Osijeku, Zagrebu i Pragu. Bavio se medicinom, politologijom, novinarstvom, filologijom i pedagogijom. Objavio je knjige: Mjesečeva djeca (roman za mladež), Zagreb, 1958, Karavana savršenih (roman), Zagreb, 1964, Lov na vepra (pjesme), Zagreb, 1986. Umro je 2011. u Zagrebu. Dogan, Boris, hrvatski slikar i grafičar (Zagreb, 29. X. 1923 – Zagreb, 26. III. 1992). Završio Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu 1952 (Lj. Babić), bio suradnik Majstorske radionice K. Hegedušića, član grupe Mart. U početku slikao poetične i maštovite krajolike te portrete (Tiha luka, 1959), poslije se približio apstraktnomu izrazu i tašizmu u kompozicijama naglašenih kromatskih vrijednosti (Kao noć, 1977; Krijes, 1980). Bavio se scenografijom, kostimografijom i ilustriranjem knjiga te izradbom plakata i tapiserija. MG75 (N)

U pitanju su samo originalne meke korice prvog izdanja Andrićevih `Nemira` iz 1920. Ako neko ima knjižni blok ili prekoričeno izdanje, može ih iskoristiti da reparira knjigu. Stanje kao na slici, minimalno iskrzane. I knjiga `Nemiri` (1920) nastaje delom u zatvoru i internaciji. Kao i Ex Ponto, i to delo je ispovednog karaktera, s tim što su autobiografski elementi zamaskirani ili poetski transformisani. Tri ciklusa koji čine knjigu – „Nemir od vijeka“, „Nemir dana“ i „Bregovi“ – predstavljaju tri bitna odnosa subjekta prema fundamentalnim ljudskim mogućnostima. U delu se javlja i reska socijalna nota. Pesnik setnih i melanholičnih raspoloženja, koji svojim dotadašnjim stihovima postavlja pitanja suštine i smisla prolaznoga života, budi se najednom kao borac za socijalnu pravdu. Pored mračnog, introvertovanog, samozagledanog Andrića, u delu se pojavljuje jedan borbeni, aktivistički Andrić, okrenut svetu. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u Višegrad. U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš. Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odeljenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“. Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova – „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju – Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan – u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko trideset jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. KC

ŽERAR KLAJN GOSPODARI RATA JUGOSLAVIJA BEOGRAD 1980 KENTAUR / NAUČNA FANTASTIKA Pažnja !!! Slika na koricama: MILIĆ OD MAČVE - JERIHONSKI SKAKAČ Oprema knjige: DOBRILO M. NIKOLIĆ .................................................................. LATINICA B R O Š 21 CM 168 STRANICA NEKORIŠĆENO KOLEKCIONARSKI PRIMERAK, 1980. g30

Srpski pisci Kozni povez

Beograd 1931 tvrde korice korice izbledele - unutra odlična

1930 Naslovnu stranu nacrtao Pjer Križanić Retko u ponudi Mihailo S. Petrović Kao na slikama Dobro očuvano za knjigu ove starosti Mihailo S. Petrović (1901–1949) je bio srpski novinar, predsednik Udruženja novinara Srbije, stalni saradnik i dopisnik časopisa „Politika”, ratni izveštač tokom građanskih ratova u Španiji, a pokrenuo je i radio-emisiju „Glas Jugoslavije” na Bi-Bi-Siju u Londonu. Interesovao se za istoriju štampe i razvoja novinarstva, za istoriju svoje zemlje i Beograda, a neka od poznatijih dela su: Kako je postao Beograd, Beograd pre sto godina, Borbe starog Beograda, Ogled iz istorije štampe, Oluja nad Francuskom, Londonska emigracija i dr. Prvo izdanje 1. Istorija Beograda Kroz istoriju Večiti grad Antikvarne knjige Srba srpskog naroda 19. vek xix veka

STANKO LASIĆ SUKOB NA KNJIŽEVNOJ LJEVICI 1928-1952 LIBER ZAGREB 1 9 7 O TVRDE KORICE JAKE KORICE PLASTIFICIRANE KORICE ŠIVEN POVEZ BEZ OMOTA 312 STRANA BEZ POSVETE BEZ POTPISA BEZ PEČATA KOLEKCIONARSKI PRIMERAK ********** ODLIČAN PRIMERAK *********** ČISTO **********

izdanje `VREME`-Beograd 1937 bez korice-ubačena u tvrde korice

SAVREMENIKSRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE Beograd 1932 tvrde korice korice izbledele - unutra odlična

G.Morreale -Editore Milano 1924 meke korice dobro očuvana (bez zadnje korice)

Beograd 1938 Meke korice 149 str ilustrovana odlično očuvana-taknute korice

izdavač kultura Beograd 1947 meke korice bez zadnje korice do 256 str

Miroslav Krleža BALADE PETRICE KEREMPUHA Nakladni zavod Hrvatske, 1946. Udžbenički format, 208 strana. Korice kao na slici, požutela, odvojila se od korica i razdvojila na 3 dela, ima zapis i potpise na predlistovima; sem navedenog je očuvana. Zapravo, samo treba korice prilepiti za korice.

ERIH MARIJA REAMRK TRI RATNA DRUGA MINERVA SUBOTICA 1957 BIBLIOTEKA MINERVA TVRDE KORICE KORICE BRAON BOJE ŠIVEN POVEZ LATINICA OBELEŽIVAČ STRANICA 20 CM 435 STRANICA KNJIGA ČVRSTE STRUKTURE KORICE, BOJA KORICA i STRANICE ODLIČNO ******** NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO BAŠ LEPO OČUVANO KOLEKCIONARSKI, 1957 Ekstra za POKLON ******