Ukoliko imate problem sa vidom, imamo za Vas praktično i pristupačno rešenje. Kod nas možete nabaviti podesive naočare koje će izoštriti vid, bez obzira koja je Vaša dioptrija. Dial Vision predstavlja savršen rezervni par naočara, koji možete nositi sa sobom, pa i pozajmljivati – jer će sigurno odgovarati Vama, ali i drugima. Fleksibilan okvir odgovara bilo kojem obliku i veličini glave, a sočivo na njima je otporno na udarce, pa je mogućnost lomljenja svedeno na minimum. Bez obaveze posete oftalmologu, možete imati naočare koje će biti po Vašoj meri. Čak i ako Vam je dioptrija na dva oka različita, podesićete za svako posebno okretanjem žleba na ivicama okvira. Ona se može podesiti u opsegu od -6 do +3, u zavisnosti od situacije i potreba. Imajte kec u rukavu za svaku priliku, i ne čkiljite u restoranu dok gledate u jelovnik, čitate tekst na oglasnoj tabli ili gledate u kuvar dok pravite zanimljivo jelo. Karakteristike:   Dioptriju naočara u trenutku možete prilagoditi svojim potrebama, od vožnje do čitanja Mogu se podesiti za gledanje na daljinu – do naočara za čitanje  ( -6D / + 3D ) Otporne na udarce, fleksibilni, izdržljivi okviri Jedne naočare za sve – štedi novac koji biste inače potrošili za dvoje ili više naočara Mogu se pozajmljivati i drugima, kako je dioptrija podesiva za svakog pojedinačno    Napomena: Dial Vision nisu naočare za dugotrajno i svakodnevno korišćenje, već su rezervni par koji olakšava upotrebu naočara u nepredviđenim situacijama Uputstvo za podešavanje naočara za gledanje na daljinu:   Uzmite naočare i šrafove za podešavanje dioptrije vrtite ka napred do kraja. Postavite na zid poster ili veći papir sa brojevima i slovima, u ravni sa očima. Stanite na 4 metra udaljenosti i stavite naočare. Prekrijte rukom jedno oko, a na drugo gledajte i vrtite šraf u kontra smeru dok se slika ne izošti. Isto ponovite i sa drugim okom. Uputstvo za podešavanje naočara za čitanje:   Sedite uspravno za sto i postavite knjigu ili novine ispred sebe. Gledajte u tekst na jedno oko i vrtite šrafove dok slika ne bude u potpunosti jasna. Isto ponovite i sa drugim okom.

Ukoliko imate problem sa vidom, imamo za Vas praktično i pristupačno rešenje. Kod nas možete nabaviti podesive naočare koje će izoštriti vid, bez obzira koja je Vaša dioptrija. Dial Vision predstavlja savršen rezervni par naočara, koji možete nositi sa sobom, pa i pozajmljivati – jer će sigurno odgovarati Vama, ali i drugima. Fleksibilan okvir odgovara bilo kojem obliku i veličini glave, a sočivo na njima je otporno na udarce, pa je mogućnost lomljenja svedeno na minimum. Bez obaveze posete oftalmologu, možete imati naočare koje će biti po Vašoj meri. Čak i ako Vam je dioptrija na dva oka različita, podesićete za svako posebno okretanjem žleba na ivicama okvira. Ona se može podesiti u opsegu od -6 do +3, u zavisnosti od situacije i potreba. Imajte kec u rukavu za svaku priliku, i ne čkiljite u restoranu dok gledate u jelovnik, čitate tekst na oglasnoj tabli ili gledate u kuvar dok pravite zanimljivo jelo. Karakteristike:   Dioptriju naočara u trenutku možete prilagoditi svojim potrebama, od vožnje do čitanja Mogu se podesiti za gledanje na daljinu - do naočara za čitanje  ( -6D / + 3D ) Otporne na udarce, fleksibilni, izdržljivi okviri Jedne naočare za sve – štedi novac koji biste inače potrošili za dvoje ili više naočara Mogu se pozajmljivati i drugima, kako je dioptrija podesiva za svakog pojedinačno    Napomena: Dial Vision nisu naočare za dugotrajno i svakodnevno korišćenje, već su rezervni par koji olakšava upotrebu naočara u nepredviđenim situacijama Uputstvo za podešavanje naočara za gledanje na daljinu:   Uzmite naočare i šrafove za podešavanje dioptrije vrtite ka napred do kraja. Postavite na zid poster ili veći papir sa brojevima i slovima, u ravni sa očima. Stanite na 4 metra udaljenosti i stavite naočare. Prekrijte rukom jedno oko, a na drugo gledajte i vrtite šraf u kontra smeru dok se slika ne izošti. Isto ponovite i sa drugim okom. Uputstvo za podešavanje naočara za čitanje:   Sedite uspravno za sto i postavite knjigu ili novine ispred sebe. Gledajte u tekst na jedno oko i vrtite šrafove dok slika ne bude u potpunosti jasna. Isto ponovite i sa drugim okom.

Dvogled IR za nocno gledanje vojne klase Lokacija: Sombor (Srbija, Sombor) Tekst oglasa JASAN NOĆNI VID – Gledajte u potpunom mraku sa našim inovativnim dvogledom za noćno gledanje sa infracrvenim osvetljivačem za visokokvalitetnu vidljivost bez ambijentalnog svetla. POTPUNO PUNJEN KOMPLET - Naše termalne naočare dolaze sa svime što vam je potrebno, uključujući zaštitnu futrolu, čitač SD kartica za telefon/računar, kaiš za vrat, SD karticu od 32 GB, USB kabl i uputstvo koje se lako čita. ZA RAZNOLIKE PRIMENE - Ovi dvogledi za noćno gledanje mogu se koristiti za uočavanje noćnih divljih životinja, lov i obezbeđenje doma. ROBAVNE I IZDRŽLJIVE - Napravljene da izdrže čak i najintenzivnije aktivnosti, ove naočare imaju robusnu spoljašnju školjku koja sa lakoćom štiti unutrašnje naočare. LAKO GLEDANJE - Savršen za lov na jelene, ovi dvogledi imaju TFT ekran od 2,31" sa 4k digitalnim zumom, koji vam omogućava da snimite i pogledate kristalno jasne fotografije i video zapise u trenu. Neophodan komad lovačke opreme i opreme za noć lov na viziju. Novo kupljeno u US.

*** PROLEĆNA AKCIJA NA LIMUNDU *** Pogledajte moje aukcije s početnim cenama znatno nižim nego na Kupindu! https://www.limundo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakAukcija *** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUČITE TRI ILI VIŠE PREDMETA NA KUPINDU *** !!! PROČITAJTE USLOVE PRODAJE !!! -> PREUZIMANJE, SLANJE, PLAĆANJE Dvostruki vizir za dnevno i nocno svetlo, za razliku od standarnog auto vizira, ne prekriva pola vidnog polja, vec omogucuje potpuni pregled i pri tom blokira zrake sunca ili jakog svetla. Samo spustite dvostruki vizir za dnevno i nocno svetlo i stetan odsjaj sunca ili auto farova nestace u sekundi! Potrebno je da zakacite Day & Night Visor na vec postojeci vizir u vasem automobilu. Vrlo jednostavan za postavljanje.Stoji bezbedno gde ste ga postavili, bez nepotrebnog alata i komplikovanog montiranja. Vizir je izradjen od visokokvalitetnog laganog pleksiglasa koji cini pogled kristalno jasnim! Dimenzije 30 x 13 cm. Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388 Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388

O knjizi: Spremi se za neverovatnu i neponovljivu vožnju sa najboljim automobilima i kamionima! Kad staviš 3D naočare, ogromni automobili i zastrašujući kamioni odvešće se sa stranice! Oduševiće te 3D automobili i kamioni sa preko 50 nalepnica i obiljem zanimljivih činjenica!

O knjizi: Spremi se za neverovatnu i neponovljivu vožnju sa najboljim automobilima i kamionima! Kad staviš 3D naočare, ogromni automobili i zastrašujući kamioni odvešće se sa stranice! Oduševiće te 3D automobili i kamioni sa preko 50 nalepnica i obiljem zanimljivih činjenica!

*** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUCITE TRI ILI VISE PREDMETA *** !!! PROCITAJTE USLOVE PRODAJE !!! -> PREUZIMANJE, SLANJE, PLACANJE HD kamera za snimanje vožnje: - rezolucija snimanja 1920 x 1080p -2.7`` LCD displej koji se okreće za 170 stepeni -koristi mikro SD/TF memorijsku karticu -integrisan mikrofon -litijum-polimer baterija Uz kameru dolaze i USB punjač i punjač za kola. Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388 Naocare za sunce, muske i zenske: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=naocare&Prodavac=crni_vatreni Rucni satovi, muski i zenski: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=sat&UNaslovu=1&Prodavac=crni_vatreni

Spremi se za neverovatnu i neponovljivu vožnju sa najboljim automobilima i kamionima! Kad staviš 3D naočare, ogromni automobili i zastrašujući kamioni odvešće se sa stranice! Oduševiće te 3D automobili i kamioni sa preko 50 nalepnica i obiljem zanimljivih činjenica! br. str. : 16 povez : broš Pismo : ćirilica Format: 216 x 265

Broj strana: 20 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21.6x26.5 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Vulkan izdavaštvo Spremi se za neverovatnu i neponovljivu vožnju sa najboljim automobilima i kamionima! Kad staviš 3D naočare, ogromni automobili i zastrašujući kamioni odvešće se sa stranice! Oduševiće te 3D automobili i kamioni sa preko 50 nalepnica i obiljem zanimljivih činjenica!

Baza upravljana žicom olakšava vožnju 27 funkcija za zadovoljavanje različitih potreba Prikladno je koristiti automatsko stanje čekanja i automatsko buđenje Dizajn pozadinskog osvjetljenja na cijelom zaslonu za noćnu upotrebu Vodootporni dizajn čini vas neustrašivim za kišnih dana Broj modela: SD-576C Tip: bežični Materijal: ABS Pozadinsko svjetlo, veliki zaslon, vodootporan Crna boja Pogodno za: biciklističko trčanje, brdski bicikl, cestovni bicikl, turistički bicikl Veličina zaslona: 2,75 inča Težina proizvoda: 0,0450 kg Sadržaj paketa: 1 x računalo za bicikle (uključena je baterija CR2032), 1 x magnet, 1 x nosač za montiranje, 1 x žičani daljinski upravljač, 1 x senzor, 1 x kabelska vezica, 1 x engleski priručnik

Ako ste u stalnoj žurbi, ne stižete kod kuće ni jutarnju kafu da popijete, pa usput i zaboravljate gde ste ostavili stvari koje su Vam neophodne za taj dan, kao što su ključevi, naočare, punjač, novac ili telefon – rešenje je jednostavno! Pre nego što uđete u automobil ponesite sa sobom omiljeno piće, sitne stvari iz ruku smestite između dva sedišta i od svog automobila imate sopstveno malo carstvo. Ali šta ako je Vas automobil tako dizajniran da između sedišta nemate nikakvu pregradu, piće Vas samo ometa u vožnji, a stvari padaju po podu? U tom slučaju Vam je neophodan univerzalni držač čaša i organizer sitnih stvari i gedžeta – Cup Holder. Montira se lako i jednostavno, stvara dodatni prostor u kolima i pomaže da budete skoncentrisani na vožnju. Samo se zaglavi između sedišta i središnjeg dela, bez šrafova, lepljenja ili dodatnih pomagala i spremni ste za ugodno putovanje. Karakteristike: Dva dela za limenke, flašice i čaše + središnji deo za ključeve, novac, telefon. .. Prenosiv i jednostavan za montiranje Univerzalne veličine, odgovara skoro svakom modelu automobila Sprečava prosipanje i ispadanje stvari, pa automobil ostaje uredan Pomaže da ostanete skoncentrisani na vožnju Materijal: plastika Dimenzije: 28 x 21 x 10.5 cm

Rikverc kamera pogodna za sve vrste monitora ili multimedija. Vodootporno kućište (pogodna za spoljnu montažu). Poseduje nocni rezim rada, tako da je slka cista I tokom nocne voznje.

BMW PIKSLA ZA AUTOMOBILE, SA LED OSVETLJENJEM, KOJE JE NAROCITO KORISNO TOKOM NOCNE VOZNJE POGLEDAJTE I MOJE DRUGE PREDMETE. SIFRA: bmw

Prenesite svoje osnovne stvari od A do B u ovom modernom rancu, dizajniranom od elegantne oksfordske vodoodbojne tkanine. Sadrži unutrašnje džepove koji pomažu da stvari budu organizovane, plus zaštitna podstavljena navlaka za laptop. Podesivi naramenici za udobnost. Završeno sa ručkom za nošenje i sigurnim dvostrukim patentnim zatvaračem. Napravljen je od vodoodbojnog materijala za zaštitu vaših stvari od elemenata. Obrišite za lakšu negu. Poseduje prozračnu pozadinu, dva USB priključka za punjenje za velike i mikro USB, višeslojnu unutrašnjost koja ima dovoljno skladišnog kapaciteta za laptop, tablet, telefon, novčanik, uređaj za igre, slušalice, notebook računare, flašu za vodu, naočare i vodootpornu džep za vaše dnevne higijenske proizvode. Uprkos svojoj veličini, Softologic teži 0,95 kg, tako da je nošenje super udobno, a sa duplim portovima za punjenje, svu svoju opremu možete da držite osvetljenom tokom dugih vožnji vozom ili avionom. Specifikacije Tip artikla: Mark Rajden mikro i USB ranac za laptop za punjenje Glavni materijal: Oksford vodoodbojni Materijal obloge: poliester Tip ranca: Softback Sistem za nošenje: Podesivi kaiš za ramena sa vazdušnim jastukom Karakteristike: Zadnji džep protiv krađe Kapacitet: 26L Tip zatvaranja: IKK patentni zatvarači Odgovara: Laptop od 15,6` i iPad ili tablet od 11` Težina: 0,95 kg ili 2,1 lbs Veličina: V16,5`/36cm k Š10,6`/27cm k T7,5`/19cm #

U krevetu sa strancem, Džejms Gripando Edicija `Savremena svetska proza` `Evro Guinti` Beograd 2011. broširano izdanje, latinica, 430 str. kao nova knjiga, odlično očuvana Pejton Šilds je oduvek želela da bude lekar, i zahvaljujući svojoj upornosti, briljantnom akademskom uspehu i ogromnom dugu prema Harvardskom medicinskom fakultetu, sada je na prvoj godini specijalizacije u najboljoj dečjoj bolnici u Bostonu. Radi izuzetno mnogo, ali to je život koji želi, zajedno sa mužem, mladim advokatom koji obećava. Ali, noćna vožnja kući po snežnoj oluji sve menja. Kola koja idu pravo ka njoj isteruju je s puta u zaleđeno jezero. Pejton zna da ne bi preživela da je nepoznati muškarac nije izvukao iz olupine, pre nego što se izgubio u tami. Njen divni život se u trenu pretvara u noćnu moru. Niko ne veruje njenim tvrdnjama da se „nesreća“ nije dogodila slučajno - čak ni njen muž. On se bez ikakvog objašnjenja udaljava od nje, postaje ogorčen, tvrdi da je paranoična i optužuje je za avanturu sa čovekom s kojim je nekada bila u vezi. Ali sve to je tek početak strahota, jer Pejton počinje da snalazi niz neobičnih i sve opasnijih događaja, koje je približavaju opasnom neprijatelju bez lica koji kao da prati svaki njen pokret.

【Dvogled s krovnom prizmom velike snage 12x42】 Sa 12X uvećanjem velike snage i širokougaonim sočivom od 42 mm pruža najbolju jasnoću i osvetljenost u klasi; Opremljen zelenim filmskim okularom od 21 mm i velikim vidnim poljem od 330 stopa/1000 ids, posebno dizajniran za aktivnosti na otvorenom kao što su penjanje, planinarenje, vožnja, posmatranje divljih životinja i pejzaža. Ovaj dvogled se takođe može koristiti za gledanje velike scenske igre, vokalnog koncerta, fudbalske utakmice itd. 【Mogućnost dvostrukog fokusa i precizno podešavanje】Prilagođen korisniku sa dugmetom za fokusiranje i dioptrijskim prstenovima, poboljšanim dizajnom čašice za oči i privezanim poklopcima za sočiva objektiva omogućavaju smeštaj širokom spektru korisnika, Okrenite nagore i nadole očne čaše za brzo podešavanje i udobno gledanje sa ili bez naočara. 【Premijum BAK4 prizma i višeslojna optika】 42mm potpuno višeslojna sočiva daju osvetljenost i vernost boja koje su vam potrebne. Takođe ima 12Ks uvećanje, idealno uvećanje za snimanje najjasnijih, svetlijih i najstabilnijih slika koje gledate 4 komada na stanju. P8

Autor:: Dejvid Vilijams ;Žanrovi:: Drama ;Izdavač:: Propolis Books ;Godina izdanja:: 2017. ;Broj strana: 461 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 20 cm ; ;Najnoviji roman genijalnog Dejvida Valijamsa. Dirljiva priča o deci na bolničkom lečenju, kojima neko svake noći ispunjava po jedan san. Urnebesne avanture, neverovatne ideje i srcolomne sudbine. I naravno da uvek postoji neko ko će pokušati da prekine čitavu zabavu! Zavirite u svakodnevicu na jednom dečjem odeljenju. Za njih avantura u toj sobi tek počinje. I to svake noći tačno u ponoć. Jer je neko, ko nije rođen srećan, rešio da im oboji svet. Krađa ogromnog broja balona, starica koja leti, tamanjenje čokolade u potaji, luda noćna vožnja, sjurivanje niz četrdeset četiri sprata kroz cev za prljav veš, odlazak na Severni pol… sve to i još mnogo više pripremio nam je Valijams u novom romanu! Najdirljivijem dosad. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 GA

PONOĆNA BANDA, Dejvid Valijams Žanr: Drama Pismo: Latinica Broj strana: 461 Povez: Mek Format: 20 cm Propolis books, Beograd, 2017. ilustrovano Stanje : Lepo ocuvana, cista unutrasnjost, samo malo flekcice neke donji deo knjige samo ivice stranica, ne po stranicama (uslikano). Najnoviji roman genijalnog Dejvida Valijamsa. Dirljiva priča o deci na bolničkom lečenju, kojima neko svake noći ispunjava po jedan san. Urnebesne avanture, neverovatne ideje i srcolomne sudbine. I naravno da uvek postoji neko ko će pokušati da prekine čitavu zabavu! Zavirite u svakodnevicu na jednom dečjem odeljenju. Za njih avantura u toj sobi tek počinje. I to svake noći tačno u ponoć. Jer je neko, ko nije rođen srećan, rešio da im oboji svet. Krađa ogromnog broja balona, starica koja leti, tamanjenje čokolade u potaji, luda noćna vožnja, sjurivanje niz četrdeset četiri sprata kroz cev za prljav veš, odlazak na Severni pol… sve to i još mnogo više pripremio nam je Valijams u novom romanu! Najdirljivijem dosad.

Integrisani crveni laserski IR pokazivač – Taktički airsoft svetlosni uređaj Telo od polimera visokog kvaliteta Domet lampe: 150m Integrisani laser sa crvenim tačkama visoke preciznosti sa LED lampom Taktički prekidač: LED / IR / crveno lasersko svetlo Promena rada pomoću dugmeta i kablovskog daljinskog upravljača sa prekidačem za biranje Može da se montira na bilo koji sistem Picatinni šina od 20 mm Odeljak za baterije zaštićen od vremenskih uslova (nije vodootporan) 200 lumena LED glavno svetlo Dolazi sa setom nalepnica Uključuje tvrdu torbicu za nošenje Za Airsoft upotrebu Napaja 2 * CR123A (3,0 V) ili 2 * 16340 (3,7) baterije (nisu uključene) Ako koristite IR sočivo, morate da nosite naočare za noćni vid da biste videli svetlost. Ovaj proizvod ima više funkcija i troši više energije Opis Integrisani crveni laserski IR pokazivač – Taktički airsoft svetlosni uređaj je vrhunski dodatak za sve ljubitelje airsofta koji žele da unaprede svoje iskustvo i povećaju svoju taktičku prednost. Ovaj inovativni uređaj kombinuje crveni laserski pokazivač i infracrvenu (IR) tehnologiju kako bi pružio izuzetnu preciznost i vidljivost čak i u najzahtevnijim uslovima. Sa integrisanim crvenim laserskim pokazivačem, možete precizno ciljati i obeležiti svoje mete, pružajući vam nepobedivu prednost na terenu. Laserski snop je jasno vidljiv čak i na većim udaljenostima, omogućavajući vam da brzo i efikasno identifikujete i pratite svoje ciljeve. Ova funkcija je posebno korisna u taktičkim situacijama gde je brza reakcija od suštinske važnosti. Dodatno, ovaj taktički airsoft svetlosni uređaj je opremljen infracrvenom (IR) tehnologijom koja omogućava nevidljivo osvetljenje i ciljanje u uslovima slabog osvetljenja ili potpune tame. Ova funkcija je idealna za noćne operacije ili situacije gde je potrebna maksimalna prikrivenost. Sa IR tehnologijom, možete precizno ciljati i pratiti svoje mete bez otkrivanja svoje pozicije. Ovaj integrisani crveni laserski IR pokazivač takođe dolazi sa nekoliko korisnih funkcija koje će vam olakšati korišćenje. Ugrađeni prekidač omogućava brzo i jednostavno uključivanje i isključivanje uređaja, dok je kompaktna veličina i lagana konstrukcija čine idealnim za nošenje i montažu na vašu airsoft pušku ili pištolj. Kada je u pitanju vrednost koju ovaj proizvod pruža kupcima, integrisani crveni laserski IR pokazivač je neophodan dodatak za svakog ozbiljnog airsoft igrača. Povećava preciznost, vidljivost i taktičku prednost, omogućavajući vam da dominirate na terenu. Bez obzira da li ste profesionalni airsoft igrač ili samo uživate u rekreativnom igranju, ovaj svetlosni uređaj će vam pružiti nezaboravno iskustvo i poboljšati vaše performanse. Uzmite svoju airsoft igru na sledeći nivo sa integrisanim crvenim laserskim IR pokazivačem – taktičkim airsoft svetlosnim uređajem i postanite nezaustavljivi na terenu.

Autor: Hišam Matar Format: 22 Broj strana: 229 Povez: broširan `Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo Sunce,Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.` Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje `glava porodice` kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života `iz početka`, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Majmun i naocale Gustav Krklec Biblioteka Vjeverica Mladost, Zagreb, 1987. Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Nagrada `Grigor Vitez` 1967. Nagrada `Maldo pokolenje` 1969. Povelja `Zmajevih decjih igara` 1976. Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. lipnja 1899. – Zagreb, 30. listopada 1977.), bio je hrvatski književnik, prevoditelj s ruskog, češkog, slovenskog i njemačkog jezika, prvi predsjednik Društva hrvatskih književnih prevodilaca. Jedan od najvažnijih hrvatskih književnika 20. stoljeća. Gustav Krklec rodio se u mjestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dijete u obitelji Augusta i Hermine Krklec rođ. Wells.[1] Djetinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovu poetskom opusu. Gimnaziju je polazio u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svjetski rat zatječe ga u Beogradu gdje doživljava bombardiranje grada, zatim se u rujnu 1941. godine preselio u Zemun.[1] U Zemunu je radio kao državni činovnik i surađivao u listu Graničar sve do bombardiranja Zemuna, u ožujku 1944. godine.[1] Bio je predsjednikom Veslačkog kluba Zemun.[2] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U rujnu 1945. godine u Zagreb dolazi i njegova supruga, te od tada Krklec živi i radi u Zagrebu sve do smrti 30. listopada 1977. godine.[1] Književno stvaralaštvo Najvažniji dio Krklecova književnoga djela čine stihovi. Njegovo antologijsko pjesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku tjeskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše s ruskoga, njemačkog, ali i sa slovenskoga i češkoga jezika. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Posebno se ističu njegovi prijevodi Puškina, Prešerna i Brechta. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. Nepotpun popis: Lirika, Zagreb, 1919. Grobnica: rapsodija u tri djela, Zagreb, 1919. Srebrna cesta, 1921. Beskućnici: roman izgubljenog naraštaja, 1921. Nove pjesme, 1923. Ljubav ptica, 1926. Izlet u nebo, 1928. San pod brezom, 1940. (digitalizirano izdanje) Darovi za bezimenu, 1942. (Mladinska knjiga, Zagreb, 1991.) (digitalizirano izdanje) Ranjeni galeb: pjesme šestorice, Naklada `Hrvatski orač`, Zagreb, 1942. (suautori Frano Alfirević, Salih Alić, Nikola Šop, Vlado Vlaisavljević i Ivo Balentović)[3] Tamnica vremena, 1944. Izabrane pjesme, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1947. Telegrafske basne, 1952. (2. izd., Školska knjiga, Zagreb, 2003.) Lica i krajolici, 1954. Pisma Martina Lipnjaka iz provincije, 1956. Zagorski vinograd, 1958. Noćno iverje, 1960. Izabrane pjesme, uredio Dragutin Tadijanović ; izbor i pogovor Saša Vereš, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Izabrani epigrami, Zora, Zagreb, 1963. Drveni bicikl, Naša djeca, Zagreb, 1964. Drveni klinci: izabrani epigrami, aforizmi i telegrafske basne, `August Cesarec`, Zagreb, 1973. Crni kos: izabrane pjesme, Nolit, Beograd, 1974. Odabrana djela Gustava Krkleca, Alfa, Zagreb, 1977. Knjiga 1: Srebrna cesta: pjesme Knjiga 2.: Žubor života: pjesme Knjiga 3.: Lica i krajolici Knjiga 4.: Pisma iz provincije Knjiga 5.: Noćno iverje Knjiga 6.: Majmun i naočari Izbor iz djela, priredio Cvjetko Milanja, Riječ, Vinkovci, 2000. Bog u noćnim ulicama, priredio Branko Maleš, Riječ, Vinkovci, 2007. Nagrade 1944.: Antunovska nagrada[2] 1968.: Nagrada Vladimir Nazor za životno djelo Spomen Prigodom stote obljetnice piščeva rođenja 23. lipnja 1999. godine, na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pjesnik proživio sretno djetinjstvo, Matica hrvatska u Varaždinu i Općina Maruševec postavile su mu spomen-ploču.[1] U varaždinskoj Gradskoj knjižnici nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca.[1] Osnovna škola Gustava Krkleca, Zagreb[4] Osnovna škola Gustav Krklec, Maruševec[5] Gradska knjižnica i čitaonica Gustav Krklec, Ivanec

Autor - osoba Krklec, Gustav, 1899-1977 Naslov Pisma iz provincije / Gustav Krklec ; [priredio Berislav Nikpalj] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Alfa : Prosvjeta, 1977 (Pula : `Otokar Keršovani`) Fizički opis 264 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Nikpalj, Berislav Zbirka Odabrana djela Gustava Krkleca ; ǂknj. ǂ4 (Pl. sa omotom) ANTE SCRIPTUM Za razliku od privatnih pisama kojima se ponekad naknadno dodaje pripis (P. S.), ovim „Pismima iz provincije“ trebalo bi nekoliko prethodnih riječi umjesto uobičajenog uvoda ili predgovora, osobito stoga što su ona u prvom redu upućena našoj najširoj javnosti. I veliki A. G. Matoš svakoj bi svojoj knjizi na čelo stavio slovo „Čitaocu“, upućujući mu ga pred sveskama „Ogledi“ (1905), „Vidici i putovi“ (1907) i „Naši ljudi i krajevi“ (1910), te bi njegovu šegrtu možda dovoljno bilo da se posluži kojim još uvijek aktualnim citatom davno preminulog majstora, ali time ne bi bilo potkrijepljeno ništa drugo, no da je Matoš sve do dana današnjega ostao – nenadmašen. Sve ove književne kozerije, publicistički osvrti, do krajnjih mogućnosti obazrive polemike, novinski feljtoni i prigodni članci izlazili su redom, od subote do subote u kulturnoj rubrici zagrebačkog dnevnika „Narodni list“, u razdoblju od 18. VI 1953. do 17. VII 1955, pod ironičkim naslovom „Književna pisma iz provincije“ i pod simboličkim pseudonimom Martin Lipnjak iz Krapine. Tim su „Pismima“ dodana sada i dva članka: „Tinova zdravica trezvenjaštvu“ iz „Globusa“ (12. III 1955) i „Oproštaj s Tinom“ iz tjednika „Vjesnik u srijedu“ (16. XI 1955), jer sačinjavaju s njima nerazdvojnu cjelinu. – Zašto „Pisma iz provincije“? – Čemu pseudonim? Hoću da budem što kraći! Eto, bilo je sve to zamišljeno kao pokušaj da se jedan javni kulturni radnik s koliko-toliko iskustva „odrekne imena“ i povuče u prikrajak, te da tako iz „objektivnog kuta“ stane pratiti najvažnije po njegovu sudu događaje, zbivanja i previranja u našem cjelokupnom javnom kulturnom životu, reagirajući na njih brzo, neposredno i iz dotad nova aspekta, s težnjom da podjednako suzbija sve pojave preživjelog provincijalizma, nezdravog modernizma i svakojakih, uglavnom uvoznih „izama“, kao i da brani, štiti i daje podršku svima čestitim stvaralačkim naporima i ostvarenjima u okviru našeg socijalističkog humanizma i općeg napretka. Po tom, čini se, ova „Pisma iz provincije“ tvore izvjesnu cjelinu, iako su zapravo letimična publicistička kronika i fragmentarni ljetopis jednog našeg relativno kratkog kulturnog razdoblja. Njihovu je autoru – tj. meni! – ponajviše bilo stalo do uspostave srdačnog i bliskog kontakta sa širokim krugom čitalaca, i ta je činjenica uvjetovala ton, stil i karakter ovih „Pisama“, u jednom trenutku kad se takvo obraćanje pisca širokoj javnosti pokušalo omalovažavati od strane „izabranih“. No ja sam smatrao, a držim i dalje, da pisci koji se s prezirom odnose prema širokoj javnosti ne treba ni da joj se obraćaju. Tako su mi još za izlaženja u novinama ova „Pisma“ pribavila šaku ogorčenih protivnika, ali u velikoj mjeri i proširila krug prijateljâ, te ih sada, ovako sabrana u knjizi bez ikakvih izmjena i naknadnih „friziranja“, upućujem širokoj našoj javnosti sa željom da brzinu pisanja, neizbježivu u takvom radu, nadoknadi trajnost onih opažanja koja su, ako ništa drugo, bar signalizirala opasnost od nezdravih, ili upozoravala na zdrave pojave u našem sve bujnijem i snažnijem kulturnom kretanju i poletu. (Uz 1. izdanje) Krapina, 1956. Gustav KRKLEC Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. lipnja 1899. – Zagreb, 30. listopada 1977), bio je hrvatski književnik, prevoditelj s ruskog, češkog, slovenskog i njemačkog jezika, prvi predsjednik Društva hrvatskih književnih prevodilaca. Jedan od najvažnijih hrvatskih književnika 20. stoljeća. Gustav Krklec rodio se u mjestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dijete u obitelji Augusta i Hermine Krklec rođ. Wells. Djetinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovu poetskom opusu. Gimnaziju je polazio u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svjetski rat zatječe ga u Beogradu gdje doživljava bombardiranje grada, zatim se u rujnu 1941. godine preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i surađivao u listu Graničar sve do bombardiranja Zemuna, u ožujku 1944. godine. Bio je predsjednikom Veslačkog kluba Zemun. Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen a kraj rata je dočekao u Samoboru. U rujnu 1945. godine u Zagreb dolazi i njegova supruga, te od tada Krklec živi i radi u Zagrebu sve do smrti 30. listopada 1977. godine. Književno stvaralaštvo Najvažniji dio Krklecova književnoga djela čine stihovi. Njegovo antologijsko pjesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku tjeskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše s ruskoga, njemačkog, ali i sa slovenskoga i češkoga jezika. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Posebno se ističu njegovi prijevodi Puškina, Prešerna i Brechta. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. Djela Nepotpun popis: Lirika, Zagreb, 1919. Grobnica: rapsodija u tri djela, Zagreb, 1919. Srebrna cesta, 1921. Beskućnici: roman izgubljenog naraštaja, 1921. Nove pjesme, 1923. Ljubav ptica, 1926. Izlet u nebo, 1928. San pod brezom, 1940. Darovi za bezimenu, 1942. (Mladinska knjiga, Zagreb, 1991.) Ranjeni galeb: pjesme šestorice, Naklada „Hrvatski orač“, Zagreb, 1942. (suautori Frano Alfirević, Salih Alić, Nikola Šop, Vlado Vlaisavljević i Ivo Balentović) Tamnica vremena, 1944. Izabrane pjesme, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1947. Telegrafske basne, 1952. (2. izd., Školska knjiga, Zagreb, 2003.) Lica i krajolici, 1954. Pisma Martina Lipnjaka iz provincije, 1956. Zagorski vinograd, 1958. Noćno iverje, 1960. Izabrane pjesme, uredio Dragutin Tadijanović ; izbor i pogovor Saša Vereš, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Izabrani epigrami, Zora, Zagreb, 1963. Drveni bicikl, Naša djeca, Zagreb, 1964. Drveni klinci: izabrani epigrami, aforizmi i telegrafske basne, `August Cesarec`, Zagreb, 1973. Crni kos: izabrane pjesme, Nolit, Beograd, 1974. Odabrana djela Gustava Krkleca, knj. 1: Srebrna cesta: pjesme, knj. 2.: Žubor života: pjesme, knj. 3.: Lica i krajolici, knj. 4.: Pisma iz provincije, knj. 5.: Noćno iverje, knj. 6.: Majmun i naočari, Alfa, Zagreb, 1977. Izbor iz djela, priredio Cvjetko Milanja, Riječ, Vinkovci, 2000. Bog u noćnim ulicama, priredio Branko Maleš, Riječ, Vinkovci, 2007. Nagrade 1944.: Antunovska nagrada 1968.: Nagrada Vladimir Nazor za životno djelo Spomen Prigodom stote obljetnice piščeva rođenja 23. lipnja 1999. godine, na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pjesnik proživio sretno djetinjstvo, Matica hrvatska u Varaždinu i Općina Maruševec postavile su mu spomen-ploču. U varaždinskoj Gradskoj knjižnici nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca. MG9

O knjizi: Knjigu sačinjavaju sve kraće bajke, basne i priče koje je Mihael Ende napisao za decu. Izuzev par priča koje su objavljene u časopisima, sve ostale su prvi put prevedene na srpski jezik. Upoznajte: Trankvilu Trapađoz – istrajnu kornjaču, Norberta Nadžaka – nepoverljivog nosoroga, Filemona Naboranog – slona filozofa, Smorišu i Šalivoja…Ne propustite da posetite Ofelijino pozorište senki… Ova neverovatna knjiga predstavlja poziv čitaocima na putovanje u fantastičan svet ovog čuvenog autora. Deo iz knjige: UMESTO PREDGOVORA: ISTINU GOVOREĆI Svi u našoj porodici, od najstarijeg do najmlađeg člana, imaju jednu istu malu slabost – čitanje. Nije moguće naterati nas da i na tren ostavimo knjigu zbog bilo čega, pa čak ni zbog nečega hitnog ili neodložnog. Što ne znači da to hitno i neodložno i ne obavimo. Jedino smatramo da to nije nikakav razlog da se čitanje prekida. Može se sasvim lepo raditi i jedno i drugo, zar ne? Priznajem da to ponekad izazove i po koju malu nepriliku, ali kao da je to pa strašno! Evo, recimo: deda sedi u svojoj udobnoj fotelji s visokim naslonom, s knjigom u jednoj i lulom u drugoj ruci. Čita. Posle izvesnog vremena istrese lulu u pepeljaru koja je na stočiću ispred njega. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava pepeljara, nego pre vaza sa cvećem. A kad lula kucne o staklo, to dedu podseti da je odavno trebalo da popije sirup protiv kašlja. Te, dakle, uzima vazu i ispija svu vodu. – Hm, hm – promrmlja onda – kafa je danas crnja nego obično, ali nažalost hladna. A baka, recimo, sedi na sofi u drugom uglu sobe i, s naočarima na nosu, zvecka iglama za pletenje. Na krilu joj je debela knjiga, koju čita. Dok čita, plete li, plete. A šta plete? Naravno – čarapu. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava čarapa, nego pre neka vrsta džinovske vunene zmije, izuvijane po čitavoj sobi. Dok okreće stranicu, baka zvirne preko naočara, pa kad vidi ono izuvijano čudovište, promrmlja: – Izgleda da je ovde opet bio požar. Nije, ipak, red da vatrogasci tek tako ostave crevo nasred sobe. Otac je slikar portretista. Recimo da je sada u svom ateljeu: stoji ispred platna i slika portret neke otmene, bogate gospođe. Ta gospođa sedi ispred njega na nekoj vrsti postolja, na glavi joj je prekrasan šeširić sa cvećem a u krilu pudlica. Otac slika jednom rukom, pošto u drugoj drži knjigu koju čita. Kad konačno završi portret, otmena, bogata gospođa ustaje i radoznalo prilazi platnu da bi se mogla diviti svojoj slici i prilici. Slika je zaista veoma lepa. Odnosno, istinu govoreći, pre čudna, jer je tata gospođi sa šeširićem naslikao lice pudlice, a pudlici – gospođino lice. Te tako gospođa odlazi prilično ljuta, ne kupivši zanimljivi portret. – Pa, dobro – kaže otac snuždeno – možda nije baš laskav, ali sličnost je nesumnjiva. A mama je, recimo, u kuhinji i kuva ručak. Srećom, zaboravila je da uključi plin, jer da nije, verovatno bi jelo u šerpi već malkice zagorelo, pošto i mama u ruci drži knjigu i čita. U drugoj ruci joj je varjača kojom uporno meša po šerpi. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava varjača, već pre toplomer. Posle izvesnog vremena, mama podiže toplomer do uha pa kaže, odmahujući glavom: – Opet kasni čitav sat. I kako onda da završim ručak na vreme? Starija sestra (četrnaest joj je godina) sedi, recimo, u hodniku, kraj telefona, i pritiska slušalicu na uho, napeto slušajući. Kao što je poznato, telefon je izmišljen upravo zbog četrnaestogodišnjih sestara, jer bi, bez slušalice na uhu, sve četrnaestogodišnje sestre umrle od nedostatka novosti, kao što ronioci stradaju usled nedostatka vazduha ukoliko nemaju bocu s kiseonikom. Ali, naša četrnaestogodišnja sestra drži i knjigu koju istovremeno čita. Uprkos tome, ona, naravno, odlično čuje sve one uzbudljive stvari koje joj drugarica priča. Odnosno, istinu govoreći, ne čuje baš najbolje, pošto broj uopšte nije ni okrenula. Te tako, kroz otprilike dva sata, kaže, onako uzgred: – A je li, molim te, ko je taj Tu-Tu o kome mi sve vreme pričaš? Mlađi brat (koji ima deset godina) recimo da je na putu za školu. I on, naravno, u ruci ima knjigu i čita, jer šta bi drugo i radio za vreme te duge vožnje tramvajem. Tramvaj se ljulja i trese, penje i spušta, a pri tom kao da se ne pomera s mesta. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš pravi tramvaj, već pre lift u našoj kući, iz koga je brat zaboravio da izađe. A kako, i posle nekoliko sati vožnje, stanica pred školom nikako da se pojavi, brat zabrinuto mrmlja: – Učitelj mi sigurno opet neće poverovati da nije moja krivica što kasnim. Najmlađi član naše porodice je beba koja još leži u kolevci. A u našoj porodici, naravno, i bebe čitaju. Te je i u bebinoj ruci knjiga, jedino što je ova manja i lakša od knjiga koje čitaju odrasli, prava bebeća knjiga. U drugoj bebinoj ruci je bočica s mlekom, jer beba vrlo ozbiljno shvata svoj zadatak: treba lepo da jede da bi porasla i da bi ubrzo mogla da čita veće i teže knjige. Odnosno, istinu govoreći, to što drži u ruci i nije baš prava bočica s mlekom, već pre mastionica. I ne pije baš iz te bočice, već s vremena na vreme istrese malo mastila preko glave. To joj ne smeta, sve dok mastilo ne oblije stranicu koju upravo čita, te onda počne da plače i da viče (a verujem da niko ne sumnja u to da naša beba, vična čitanju, već ume, razume se, i da govori besprekorno): – Upalite već jednom to svetlo, od mraka više ne vidim slova! Zadatak naše mačke je, kao i većine drugih mačaka, da lovi miševe. A kako je to mačka kojoj je poziv najvažniji na svetu, ona satima sedi ispred mišje rupe koja se, recimo, nalazi u dnu sobe, levo od ormana. Podrazumeva se da i ona u šapi drži knjižicu, jer kako drugačije da prekrati dugo vreme vrebanja. (Ko veruje u to da mačka ume da čita, taj ne treba da se čudi tome što ona ume i da govori). Dakle, naša mačka sedi ispred mišje rupe i čita. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava mišja rupa. Miševi su, naime, mačku udubljenu u čitanje okrenuli i malo odgurali, tako da sada zapravo sedi ispred utičnice za struju. A kad, posle izvesnog vremena, gurne kandžu u utičnicu, struja je tako protrese da joj iz repa vrcaju varnice. – Au! – mjaukne tad uplašeno. – Ova knjiga je baš napeta! Pravi visoki napon! Naša žaba gatalinka sedi, recimo, u tegli, s važnim zadatkom da predskazuje vreme tako što se penje ili spušta po malenim merdevinama. Svoju dužnost obavlja veoma savesno, ukoliko baš tada ne čita. A valjda se sada već podrazumeva da i naša žaba ima svoju knjigu – veličine poštanske marke i otpornu na vodu, dakle pravu žablju knjigu. (Na objašnjenje da žaba koja čita ume i da govori, nećemo trošiti više ni reč.) E sad, problem je u tome što žaba neprekidno čita, tako da svom glavnom zanimanju ne može da posveti potrebnu pažnju. Ponekad je, doduše, iznenada obuzme griža savesti jer se seti šta joj je obaveza. Kako bi pokazala dobru volju, ona onda, sa sve knjigom u vlažnoj ruci, poskoči, pa počne žurno da se penje uz merdevine. Ili da se, podjednako žurno i bez pravog razloga, spušta niz njih. Odnosno, istinu govoreći, ne penje se uz merdevine – niti se spušta niz njih – baš prečku po prečku, nego zakorači u prazno i, prevrćući se preko glave, uz priličnu buku strmekne se na dno. – Ako dobro razumem vlastitu prognozu – krekeće onda dok trlja svoju ugruvanu zelenu cevanicu – uskoro se mogu očekivati obilne padavine. Jedini koji u našoj porodici ne čita jeste knjiški moljac, koji, recimo, živi u osmom tomu velikog Brokhausovog leksikona. Uprkos svom imenu, taj ne čita ništa. Njega knjige interesuju samo sa stanovišta jestivosti. Stoga njegove ocene o tome šta je dobra, a šta loša knjiga imaju samo ograničenu upotrebljivost, a mi ga i ne smatramo punopravnim članom porodice. Možda se sada neko pita a ko sam ja u toj porodici, i u kakvoj sam vezi s njenim članovima. Moram da priznam da ni meni samom to nije sasvim jasno. Odnosno, istinu govoreći, te ljude zapravo i ne poznajem i – neka ovo ostane među nama – čak sumnjam da stvarno i postoje. Moguće je da je cela ova priča, koju sam vam upravo ispričao, ispala takva kakva je samo zato što sam, dok sam je pisao, istovremeno čitao knjigu koja mi je na stolu. I najzad: mogu samo da vas posavetujem da i vi tako postupite. Što, istinu govoreći, vi već i činite, jer inače ne biste sve ovo ni čitali. Dakle, samo vi čitajte na miru, a i mene pustite da nastavim s čitanjem! Mihael Ende

O knjizi: Knjigu sačinjavaju sve kraće bajke, basne i priče koje je Mihael Ende napisao za decu. Izuzev par priča koje su objavljene u časopisima, sve ostale su prvi put prevedene na srpski jezik. Upoznajte: Trankvilu Trapađoz – istrajnu kornjaču, Norberta Nadžaka – nepoverljivog nosoroga, Filemona Naboranog – slona filozofa, Smorišu i Šalivoja…Ne propustite da posetite Ofelijino pozorište senki… Ova neverovatna knjiga predstavlja poziv čitaocima na putovanje u fantastičan svet ovog čuvenog autora. Deo iz knjige: UMESTO PREDGOVORA: ISTINU GOVOREĆI Svi u našoj porodici, od najstarijeg do najmlađeg člana, imaju jednu istu malu slabost – čitanje. Nije moguće naterati nas da i na tren ostavimo knjigu zbog bilo čega, pa čak ni zbog nečega hitnog ili neodložnog. Što ne znači da to hitno i neodložno i ne obavimo. Jedino smatramo da to nije nikakav razlog da se čitanje prekida. Može se sasvim lepo raditi i jedno i drugo, zar ne? Priznajem da to ponekad izazove i po koju malu nepriliku, ali kao da je to pa strašno! Evo, recimo: deda sedi u svojoj udobnoj fotelji s visokim naslonom, s knjigom u jednoj i lulom u drugoj ruci. Čita. Posle izvesnog vremena istrese lulu u pepeljaru koja je na stočiću ispred njega. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava pepeljara, nego pre vaza sa cvećem. A kad lula kucne o staklo, to dedu podseti da je odavno trebalo da popije sirup protiv kašlja. Te, dakle, uzima vazu i ispija svu vodu. – Hm, hm – promrmlja onda – kafa je danas crnja nego obično, ali nažalost hladna. A baka, recimo, sedi na sofi u drugom uglu sobe i, s naočarima na nosu, zvecka iglama za pletenje. Na krilu joj je debela knjiga, koju čita. Dok čita, plete li, plete. A šta plete? Naravno – čarapu. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava čarapa, nego pre neka vrsta džinovske vunene zmije, izuvijane po čitavoj sobi. Dok okreće stranicu, baka zvirne preko naočara, pa kad vidi ono izuvijano čudovište, promrmlja: – Izgleda da je ovde opet bio požar. Nije, ipak, red da vatrogasci tek tako ostave crevo nasred sobe. Otac je slikar portretista. Recimo da je sada u svom ateljeu: stoji ispred platna i slika portret neke otmene, bogate gospođe. Ta gospođa sedi ispred njega na nekoj vrsti postolja, na glavi joj je prekrasan šeširić sa cvećem a u krilu pudlica. Otac slika jednom rukom, pošto u drugoj drži knjigu koju čita. Kad konačno završi portret, otmena, bogata gospođa ustaje i radoznalo prilazi platnu da bi se mogla diviti svojoj slici i prilici. Slika je zaista veoma lepa. Odnosno, istinu govoreći, pre čudna, jer je tata gospođi sa šeširićem naslikao lice pudlice, a pudlici – gospođino lice. Te tako gospođa odlazi prilično ljuta, ne kupivši zanimljivi portret. – Pa, dobro – kaže otac snuždeno – možda nije baš laskav, ali sličnost je nesumnjiva. A mama je, recimo, u kuhinji i kuva ručak. Srećom, zaboravila je da uključi plin, jer da nije, verovatno bi jelo u šerpi već malkice zagorelo, pošto i mama u ruci drži knjigu i čita. U drugoj ruci joj je varjača kojom uporno meša po šerpi. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava varjača, već pre toplomer. Posle izvesnog vremena, mama podiže toplomer do uha pa kaže, odmahujući glavom: – Opet kasni čitav sat. I kako onda da završim ručak na vreme? Starija sestra (četrnaest joj je godina) sedi, recimo, u hodniku, kraj telefona, i pritiska slušalicu na uho, napeto slušajući. Kao što je poznato, telefon je izmišljen upravo zbog četrnaestogodišnjih sestara, jer bi, bez slušalice na uhu, sve četrnaestogodišnje sestre umrle od nedostatka novosti, kao što ronioci stradaju usled nedostatka vazduha ukoliko nemaju bocu s kiseonikom. Ali, naša četrnaestogodišnja sestra drži i knjigu koju istovremeno čita. Uprkos tome, ona, naravno, odlično čuje sve one uzbudljive stvari koje joj drugarica priča. Odnosno, istinu govoreći, ne čuje baš najbolje, pošto broj uopšte nije ni okrenula. Te tako, kroz otprilike dva sata, kaže, onako uzgred: – A je li, molim te, ko je taj Tu-Tu o kome mi sve vreme pričaš? Mlađi brat (koji ima deset godina) recimo da je na putu za školu. I on, naravno, u ruci ima knjigu i čita, jer šta bi drugo i radio za vreme te duge vožnje tramvajem. Tramvaj se ljulja i trese, penje i spušta, a pri tom kao da se ne pomera s mesta. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš pravi tramvaj, već pre lift u našoj kući, iz koga je brat zaboravio da izađe. A kako, i posle nekoliko sati vožnje, stanica pred školom nikako da se pojavi, brat zabrinuto mrmlja: – Učitelj mi sigurno opet neće poverovati da nije moja krivica što kasnim. Najmlađi član naše porodice je beba koja još leži u kolevci. A u našoj porodici, naravno, i bebe čitaju. Te je i u bebinoj ruci knjiga, jedino što je ova manja i lakša od knjiga koje čitaju odrasli, prava bebeća knjiga. U drugoj bebinoj ruci je bočica s mlekom, jer beba vrlo ozbiljno shvata svoj zadatak: treba lepo da jede da bi porasla i da bi ubrzo mogla da čita veće i teže knjige. Odnosno, istinu govoreći, to što drži u ruci i nije baš prava bočica s mlekom, već pre mastionica. I ne pije baš iz te bočice, već s vremena na vreme istrese malo mastila preko glave. To joj ne smeta, sve dok mastilo ne oblije stranicu koju upravo čita, te onda počne da plače i da viče (a verujem da niko ne sumnja u to da naša beba, vična čitanju, već ume, razume se, i da govori besprekorno): – Upalite već jednom to svetlo, od mraka više ne vidim slova! Zadatak naše mačke je, kao i većine drugih mačaka, da lovi miševe. A kako je to mačka kojoj je poziv najvažniji na svetu, ona satima sedi ispred mišje rupe koja se, recimo, nalazi u dnu sobe, levo od ormana. Podrazumeva se da i ona u šapi drži knjižicu, jer kako drugačije da prekrati dugo vreme vrebanja. (Ko veruje u to da mačka ume da čita, taj ne treba da se čudi tome što ona ume i da govori). Dakle, naša mačka sedi ispred mišje rupe i čita. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava mišja rupa. Miševi su, naime, mačku udubljenu u čitanje okrenuli i malo odgurali, tako da sada zapravo sedi ispred utičnice za struju. A kad, posle izvesnog vremena, gurne kandžu u utičnicu, struja je tako protrese da joj iz repa vrcaju varnice. – Au! – mjaukne tad uplašeno. – Ova knjiga je baš napeta! Pravi visoki napon! Naša žaba gatalinka sedi, recimo, u tegli, s važnim zadatkom da predskazuje vreme tako što se penje ili spušta po malenim merdevinama. Svoju dužnost obavlja veoma savesno, ukoliko baš tada ne čita. A valjda se sada već podrazumeva da i naša žaba ima svoju knjigu – veličine poštanske marke i otpornu na vodu, dakle pravu žablju knjigu. (Na objašnjenje da žaba koja čita ume i da govori, nećemo trošiti više ni reč.) E sad, problem je u tome što žaba neprekidno čita, tako da svom glavnom zanimanju ne može da posveti potrebnu pažnju. Ponekad je, doduše, iznenada obuzme griža savesti jer se seti šta joj je obaveza. Kako bi pokazala dobru volju, ona onda, sa sve knjigom u vlažnoj ruci, poskoči, pa počne žurno da se penje uz merdevine. Ili da se, podjednako žurno i bez pravog razloga, spušta niz njih. Odnosno, istinu govoreći, ne penje se uz merdevine – niti se spušta niz njih – baš prečku po prečku, nego zakorači u prazno i, prevrćući se preko glave, uz priličnu buku strmekne se na dno. – Ako dobro razumem vlastitu prognozu – krekeće onda dok trlja svoju ugruvanu zelenu cevanicu – uskoro se mogu očekivati obilne padavine. Jedini koji u našoj porodici ne čita jeste knjiški moljac, koji, recimo, živi u osmom tomu velikog Brokhausovog leksikona. Uprkos svom imenu, taj ne čita ništa. Njega knjige interesuju samo sa stanovišta jestivosti. Stoga njegove ocene o tome šta je dobra, a šta loša knjiga imaju samo ograničenu upotrebljivost, a mi ga i ne smatramo punopravnim članom porodice. Možda se sada neko pita a ko sam ja u toj porodici, i u kakvoj sam vezi s njenim članovima. Moram da priznam da ni meni samom to nije sasvim jasno. Odnosno, istinu govoreći, te ljude zapravo i ne poznajem i – neka ovo ostane među nama – čak sumnjam da stvarno i postoje. Moguće je da je cela ova priča, koju sam vam upravo ispričao, ispala takva kakva je samo zato što sam, dok sam je pisao, istovremeno čitao knjigu koja mi je na stolu. I najzad: mogu samo da vas posavetujem da i vi tako postupite. Što, istinu govoreći, vi već i činite, jer inače ne biste sve ovo ni čitali. Dakle, samo vi čitajte na miru, a i mene pustite da nastavim s čitanjem! Mihael Ende

Knjiga našeg istaknutog autora Vladimira Pištala  ZNAČENJE DŽOKERA govori u isto vreme o Srbiji i o Americi, o razumevanju sveta pisanja i vidljivog sveta, pojavila se nakon velikog uspeha kod nas i u svetu romana Tesla, portret među maskama (16 prevoda) i Milenijum u Beogradu (7 prevoda) i nedavno izašlog romana Sunce ovog dana, pismo Andriću, koji je za veoma kratko vreme postao ključan za razumevanje našeg Nobelovca. O ovoj knjizi u tekstu „Knjiga o smehu“ Nenad Šaponja je napisao: „Pred nama je još jedna od onih čarobnih knjiga Vladimira Pištala. U njoj su tajne „uvek zanimljivije od objašnjenja”, a objašnjenja su takva da dižu tajnu na naredni nivo do koga tek treba stići. Naime, nova Pištalova knjiga, pisana u tananim registrima između eseja i priče, jeste svojevrsna knjiga u slavu smeha, koliko i eseja. „Šta je esej?” pita se autor na samom početku, i odmah odgovara: „Mišljenje.” A sredstvo mišljenja je smeh. Tim „najkraćim rastojanjem između ljudi” ovde se najotvorenije razotkriva logika Pištalove poetike. Smeh je čak utkan, i o surovu priču o Mostaru, tom Pištalovom ličnom Makondu, i o njegovom srušenom i nanovo sagrađenom mostu. Uz pomoć svojevrsnog književnog ogledala, uz veliki upliv nematerijalnog, uz vanstandardno poznavanje nekih od ključnih i istovremeno zatamnjenih tačaka i srpske i američke kulture, Pištalo u ovoj knjizi gradi brižljivu kompoziciju od eseja o totalno različitim egzistencijalnim stvarima i kulturnim pojavama. Otkriva nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura. Ispisuje tekstove nakon kojih i mi u Srbiji možemo da razumemo Ameriku, dublju od naših predstava i stereotipa o njoj. A tu američku supstancu u ovoj knjizi vidimo kroz nova i dubinska osvetljenja ličnosti poput našeg Čarlsa Simića, čiju književnu i ličnu sudbinu možemo prepoznati i kao možda najčudnovatiji ogranak „srpske Amerike“, te nama znanih Marka Tvena, Abrahama Linkolna ili Čarlija Čaplina, ali i ljudi skoro nepoznatih našem čitaocu, a važnih za razumevanje onoga što Amerika suštinski jeste, poput Džona Mjuera i Henri Luisa Menkena. S jedne strane, čitajući ovu knjigu primamo dubinska saznanja o ovom kontinentu, ili metafori, šta god da je, a s druge, pratimo suptilnu povest raspada Jugoslavije, u sasvim vedrom omažu tim strašnim godinama. „Oživljeno prepričavanje“ jedne stare knjige o onaniji jeste jasna priča i o političkom sistemu bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj su očevi-ljudožderi proždirali percepciju svoje dece. S ove strane ogledala, priča o Koraksu je priča o srpskom Menkenu, a na nju se nastavljaju razni bedekeri, od vodiča kroz hipnotične halucinacije jednog Zografa, pa do onog koji prati sociokulturni milje nekadašnje Jugoslavije i njene regalske književnosti, milje „zemlje koja je svoju istinu učinila teško razumljivom“. Kroz radove pojedinih umetnika, Pištalo kao da određuje geografiju ova dva društva. U tom moru različitih svetova, on čitaoca skoro neočekivano vodi i do sveta reklame. Reklama je prostor u kome se ovaj autor igra sa svim i svačim, to je put kroz ideje i jezičke kontekste uokviren utilitarnim zahtevom za dopadanjem. Pisani u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, svi odreda usmereni protiv propagande, tih „vođenih zapažanja“, otkrivaju nam smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije ove knjige, već i kao crvenu nit naših života. Kao svaka prava knjiga, i „Značenje džokera“ nam, u ovo raspolućeno vreme post-istina, svedoči sobom kao prethodnom istinom. U našem svetu, u kome se najveća moć ipak postiže smehom.“ ODLOMAK IZ KNJIGE ZNAČENJE DŽOKERA DUŠU SU EMIGRANTI DONELI Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije. Na putu do škole, iznalazio je okolišne puteve kroz dvorišta. Vidim ga, gladnog, kako gleda posleratni Beograd: snobove, vojna lica, došljake iz provincije sa nekim jadnim ženama i nekom jadnom decom, u nekim sivim dvorištima. Vidim kako čitač dlana Desan gleda u nerazumljivu žvrljotine na dlanu Duška Simića i izjavljuje: – Ovako nešto nisam nikad video. U tim linijama sve je bilo izmešano, život, sreća, ljubav, sudbina. Vidim ga, nešto starijeg, kako luta noćnim pariskim bulevarima, sa naočarima za sunce. Čekao je da ga puste da ide u Ameriku. Bio je loš đak U Francuskoj značenja stvari su bila zakovana. Znalo se tačno kakva budućnost čeka dečaka kao što je on. Za njega bi veliki uspeh bio da dogura do automehaničara. Nesuđeni automehaničar je kasnije postao američki akademik. Taj akademik je ponavljao: – Slučaj je lirična sila. Sebe je doživljavao kao kunića iz laboratorije istorije. Staljin i Hitler su mu se rukovali nad kolevkom. Gvozdena zavesa podelila je njegovu porodicu. Ni on ni majka nisu videli oca deset godina. Sreli su se u Njujorku jednog avgustovskog dana 1954 godine. Majka i otac se možda više nisu dopadali jedno drugom. Otac i sin su propustili momenat da komuniciraju kao otac i sin, pa su ceo život razgovarali kao dva drugara, filozofirali, pili, išli na večere. Tajms Skver je upalio svoje reklame. U Evropskim gradovima je bilo reda. Ovde je šesnaestogodisnjak izašao iz pravila. Osetio je moć džokera. Okruživala ga je velika razobručenost. Grad je bio prevelik za jednog boga ili đavola. I sebe i Ameriku učio je od pesnika. – Postoje pesnici koji te tretiraju kao budalu i pesnici koji te tretiraju kao pesnika. – zapisao je. Srpski kunić u laboratoriji istorije, Čarls Simić, se pretvorio u urbanog američkog pesnika. Za njega, jednostavnost je metafizika. Sposoban je da se začudi vrani na krovu crkve ili starim cipelama. Uopšte, kao mnogi dobri pesnici, pokazuje entuzijazam za većinu stvari na koje sunce sija. O odnosu kritičara prema sebi je rekao: – Prvo ti kažu da si kreten. Pa ti onda kažu da si mnogo talentovan dečko. Pa ti kažu da si kreten. Pa ti onda kažu da si među najvažnijim predstavnicima srednje generacije. Pa ti kažu da si kreten. Pa ti kažu da si živi klasik. Pa ti onda kažu da si kreten. Vidim ga kako prima nagrade, Mnoge. Vidim ga kako čita knjige. Mnoge. Vidim ga u restoranima. Mnogim. Vidim ga kako otvara flaše. Vidim ga kako šeta sa svojim psima. Vidim ga kako drži svoju unuku. Jednom sam sa Čarlijem šetao Njujorkom: Njujork je izgledao kao zaustavljeni vatromet. Upitao sam ga: – Boston je osnovan sa namerom da bude grad na brdu, hrišćanska zajednica bolja nego ijedna pre. Ali Njujork nije. Osnovali su ga Holanđani u isključivo komercijalne svrhe, pa ipak je pun srca i duše. Kako to? – Emigranti – odgovorio je on. – Emigranti su je doneli. Jedan od tih emigranata je i Čarls Simić. Njegova iznenađujuća, poetična, nadrealistička Amerika je – srpska Amerika.