Detalji Podaci o nekretnini Transakcija: Prodaja Kategorija: Porodična kuća Kvadratura: 520 m² Uknjiženo: Da Stanje nekretnine: Standardna gradnja Ukupan broj soba: 10 Broj kupatila: 1 Dodatna opremljenost Garaža Terasa Ostava Vrt Ostalo Grejanje: Etažno grejanje na struju Gradski prevoz: Autobuska stanica Opis Izuzetna nekretnina u Barajevu: stambeno-komercijalna prilika Dobrodošli u investiciju za svaku preporuku. Ova komercijalna nekretnina u srcu Barajeva, na samo nekoliko koraka od Beograda, nudi savršen spoj stambenog komfora i komercijalnog potencijala. Smeštena u centru, sa lakim pristupom sadržajima, ovaj objekat se može pohvaliti praktičnošću i pristupačnošću. Raznovrsni prostori: Prostire se na preko 520 m2 i 14,70 ari placa. ima tri nivoa fleksibilnih životnih i poslovnih prostora, zadovoljavajući različite potrebe.Idealan za preduzetnike ili kao oaza za stanovanje. Donji nivo nudi četiri ulaza, dva prostrana otvorena prostora(open space), profesionalnu kuhinju (ukoliko je potrebna za poslovanje), pomoćne prostorije,kupatila,tri toaleta,savršena za postavljanje ketering servisa ili drugih poduhvata. Na drugom nivou se nalazi udoban dnevni boravak sa četiri spavaće sobe, kuhinja sa trpezarijom, kupatilo, toalet i terasa za opuštanje, pružajući dovoljno prostora za udoban život.Na trečem nivou mogu biti 3 spavaće sobe. Prostrani parking: Sa dve garaže i parking mesta za do 30 vozila na placu poseduje izuzetnu prednost za sve koji stanuju ili imaju polovnu delatnost. Imanje uključuje pomoćne zgrade na parceli, nudeći dalje mogućnosti za prilagođavanje i proširenje. Bez obzira da li želite da uspostavite uspešan posao, napravite udoban dom ili oboje, ova nekretnina nudi beskrajne mogućnosti. Ne propustite ovu retku priliku da posedujete delić šarma Barajeva. Kontaktirajte nas danas za više detalja i zakažite gledanje ove nepokretnosti. . Agencijska provizija 2% Vidite više

Dodatno Depozit Ostalo Klima Internet Garaža Sanitarni čvor Dodatni opis Izuzetan stan u funkciji poslovnog prostora, u zgradi novije gradnje, nadomak Štark arene i pristupa auto-putu. U samom centru polovno-rezidencijalne zone Novog Beograda, sa idealnom infrastrukturom, pogoduje širem spektru uslužno-komercijalnih delatnosti. Stan poseduje zasebnu garažu,sa kapacitetom za dva vozila i toplom vezom (liftom) je povezana sa stanom/prostorom. Smešten je na III sprat zuzetno održavane zgrade, površine 101m2+ 2 lodje (118m2), u kojoj je veći broj stanova angažovan za poslovne prostore. Dvostrane orijentacije, svetao, prozračan, sa idealnim rasporedom prostorija/kancelarija u okviru postojeće kvadrature. Na raspolaganju su: ulazni antre, gostinski toalet, ostava, centralna velika kancelarija sa sekretarskim deskom, zasebna,veća kuhinja, tri veće kancelarije, kupatila sa kadom, kao i dve veće lodje,od kojih je jedna kompletno zastakljena (pogodna za odlaganje dokumentacije). Udoban,okrečen,svetao, prozračan, predstavlja pravi izbor za kompanije šireg spektra poslovanja. ODLIČAN!! TROŠKOVI: - infostan 14 600 dinara/mesečno; - struja po utrošku; - održavanje zgrade i služba obezbedjenja 3 000 dinara/mesečno; - SBB klijent aplicira na svoje ime; - tel. linija 670 dinara/mesečno. Stan je useljiv od 15.10.2022. Uz stan se izdaje i GARAŽA-garažni box sa Rolo, daljinskim otvaranjem/zatvaranjem; sa 2 GM je 300€/mesečno i slobodna je od 01.06.2024. Agencijska provizija (od cene) 50 % Agencijska šifra oglasa 411

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Канг, Хан, 1970- Наслов Vegetarijanka / Han Kang ; prevod [s engleskog] Ana Marija Grbić Јединствени наслов ǂThe ǂVegeterian. српски језик Врста грађе роман Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2016 Издање 1. Deretino izd. Издавање и производња Beograd : Dereta, 2016 (Beograd : Dereta) Физички опис 152 str. ; 21 cm Други аутори - особа Грбић, Ана Марија Збирка ǂBiblioteka ǂ"Dereta vam predstavlja ---" / [Dereta, Beograd] Награда Internacionalni "Buker" 2016. ISBN 978-86-6457-089-3 (broš. sa klapnama) Напомене Prevedeno prema: The Vegeterian / Han Kang ; izvornik na kor. pismu Tiraž 1.500 Na presavijenom delu autorkina slika i beleška o njoj УДК 821.531-31 COBISS.SR-ID 225430796 Autor:: Han Kang Žanrovi:: Drama, Nagrađene knjige Izdavač:: Dereta Godina izdanja:: 2016. Broj strana: 152 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Internacionalni „Buker” 2016. Zašto se menjam? – pita se Jong-he, mlada i sasvim obična žena koja se sva u znoju budi usred noći, ustaje iz svoje bračne postelje i odlazi u kuhinju. Njen muž je zatiče dok kao sablast zuri u prazan frižider, jedini izvor svetlosti u mraku. Čini se kao da ona bez reči komunicira s nekim ili s nečim u tom svetlu. Pobacala je sve namirnice od mesa. Strah koji mu uliva taj prizor preneće se na čitavu porodicu i sa svakom stranicom samo će sve više rasti. Biće to početak velike promene. Nacrtaću cveće – rekao je umetnik. I to na dva gola ljudska tela koja vode ljubav. Dnevno i noćno cveće. I ne postoji sila koja će ga u tome sprečiti. Preskočiće samo jedno mesto, na ženskom telu, gde je sama priroda već ostavila svoj beleg – mongolsku fleku. Napraviće video-instalaciju od toga, treba samo naći modele. To će biti najteže od svega. Ali istinska umetnost ne trpi kompromise. Čak ni kada postane sam život? Kada je sve počelo da se raspada? – razmišlja In-he. Možda kada joj je sestra rekla da lišće raste iz njenog tela, korenje izrasta iz ruku i cveće buja iz prepona? Zato ih i toliko širi. I ruke i prepone. Ili kada je otac pred svima za večerom pokušao silom da joj strpa zalogaj mesa u usta? Ili možda još mnogo pre, kada je Jong-he usnila taj strašni san, probudila se usred noći i odlučila da nikada više neće jesti životinje? Onda, kada je odlučila da postane vegetarijanka. *** Kada je Vegetarijanka prevedena na engleski, južnokorejska autorka Han Kang, relativno nepoznata van granica svoje zemlje, preko noći je postala svetska književna senzacija o kojoj su pričali svi: i publika i kritika. U pitanju je originalni i, najblaže rečeno, šokantni roman o devojci koja iznenada odlučuje da unese radikalne izmene u svoju ishranu, što će imati velike posledice, kako za nju, tako i za njenu porodicu. Ispričana iz vizure tri glavna lika, ova priča u sebi vešto objedinjuje žanrovsku tradiciju dalekoistočnog horora u književnosti i na filmu i evropskog autorskog romana. *** Čitalac koji voli da istražuje tamne i nepoznate predele,biće oduševljen Vegetarijankom. Nekada pokorna korejska domaćica odlučuje da prestane da jede meso, što će pokrenuti spiralu događaja nad kojima niko neće imati kontrolu. Ovo je ogoljena priča o ljudskoj psihi i fiziologiji, strastima, krivici i ludilu. —MORE Magazine Ako je istina da ste ono što čitate, pripremite se da budete povređeni, da vaše telo bude oslikano i milovano, maltretirano i prebijeno, pripremite se za neverovatan šok kakav niste mogli ni da zamislite, za putovanje na tamnu zvezdu ove knjige. —Amelia Gray Nadrealno... zapanjujuća mešavina seksa i nasilja. Poput žene u klasičnom mitu, glavna junakinja je misteriozna prorčica koja sa svakom stranicom sve više gubi mentalnu ravnotežu. —Alexandra Alter, The New York Times Na kraju krajeva, kako možemo a da ne pomislimo na Kafku čitajući ovaj kratki roman? I to pre na njegove dnevnike i pripovetku „Umetnik u gladovanju“ nego na „Preobražaj“. —Porochista Khakpour, New York Times Book Review Mračni snovi, napetost, hladnokrvno nasilje... Ovaj južnokorejski roman je prava gozba: senzualan, provokativan i nasilan, pun snažnih slika, uzbudljivih boja i uznemirujućih pitanja. —The Guardian

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Centar film : 1966-1996 / [urednici Slobodan Vukšić, Dragan Milosavljević] Врста грађе књига Језик српски, енглески Година 1997 Издавање и производња Beograd : Centar film ; Kragujevac : Prizma, 1997 (Kragujevac : Prizma) Физички опис 134 str, [32] str. s tablama ; 24 cm. Други аутори - особа Милојевић, Ђорђе Милосављевић, Драган Вукшић, Слободан ISBN 86-7084-013-8 (broš.) Centar film (prvobitno Servis FRZ, pa Centar FRZ SR Srbije) je preduzeće za proizvodnju filmova, distribuciju filmskog i TV programa.[1] Sadržaj/Садржај 1 Istorija 2 Koprodukcije 3 Rukovodioci 4 Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) 5 Izvori 6 Spoljašnje veze Istorija Centar film je pokrenut maja 1966. godine prvobitno kao Servis filmskih radnih zajednica. Početkom 70-ih godina promenilo je naziv u Centar Filmskih radnih zajednica SR Srbije, a konačan naziv Centar film dobili su 1978. godine. Od prvobitnog servisa filmskih radnih zajednica izrastao je u ugledno preduzeće koje je svojom organizacijom rada, proizvedenim filmovima i osvojenim nagradama steklo ozbiljan ugled u zemlji i inostranstvu. Centar film je predstavljao susretište mnogobrojnih autora različitih generacija i različitih stvaralačkih opredeljenja. Sa Centar filmom su sarađivali istaknuti filmski autori, a neki od njih su: Žika Mitrović (Nož, Brat doktora Homera, Operacija Beograd, Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda) Miomir Stamenković (Vuk sa Prokletija, SB zatvara krug, Devojački most, Neka druga žena, Opasni trag, Lager Niš) Zdravko Randić (Opklada, Tragovi crne devojke, Leptirov oblak) Živojin Pavlović(Kad budem mrtav i beo, Buđenje pacova, Zaseda, Crveno klasje, Hajka, Dezerter) Puriša Đorđević (Kiša, Pavle Pavlović, Skerco) Dragovan Jovanović (Devojka sa Kosmaja, Protiv Kinga) Soja Jovanović (Pusti snovi, Silom otac) Žorž Skrigin (Koraci kroz magle) Predrag Golubović (Crveni udar, Sezona mira u Parizu, Progon) itd. Centar film je pružao svesrdnu podršku u to vreme većem broju mladih filmskih autora koji su upravo sedamdesetih i osamdesetih godina stekli punu umetničku afirmaciju u produkciji Centar filma. Ovde se mogu spomenuti dela sledećih autora: Goran Paskaljević (Čuvar plaže u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Zemaljski dani teku, Poseban tretman, Suton, Varljivo leto 68) Goran Marković (Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa, Tajvanska kanasta, Sabirni centar) Srđan Karanović (Miris poljskog cveća, Petrijin venac, Nešto između, Za sada bez dobrog naslova, Virdžina) Slobodan Šijan (Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja), itd. Filmska dela Centar filma predstavljaju bogatsvo, raznovrsnost i ona su dela od trajne i nezaobilazne vrednosti za celokupnu eks-jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Koprodukcije Centar film je ostvario koproducije filmova krajem 70 ih i početkom 80 ih godina sa velikim filmskim i tv kućama širom bivše Jugoslavije. Tu su: Jadran film Zagreb (Atentat u Sarajevu, Seljačka buna 1573, Za sreću je potrebno troje, Rani snijeg u Minhenu) TV Zagreb (Ritam zločina, Treći ključ) Zagreb film (San o ruži) Viba film Ljubljana (Oksigen, Begunac, Crveno klasje), Autorski studio Ljubljana (Poslednja stanica)) Filmski studio Skoplje (Ukleti smo, Irina) Sutjeska film Sarajevo (Sutjeska, Partizanska eskadrila) TV Sarajevo (Žena s krajolikom, Ovo malo duše, Stanica običnih vozova) Forum Sarajevo (Od zlata jabuka) Rukovodioci Centar film je osnovao poznati scenarista i glumac Dušan Perković (1927-2000) koji je inače predstavljao glavnog organizatora proizvodnje i distribucije filmova koje je uradio Centar film u svojoj kuhinji. Uspio je da angažuje slobodne filmske radnike koji su rukovodili realizacijom filmova tokom 70 i 80 godina poput Slobodana Roganovića, Radivoja Popovića, Aleksandra Radulovića, Boška Savića, Nikole Popovića, Milana Žmukića (1922-1996) i Đorđa Milojevića (1939-2001). Filmovi u produkciji Centar filma su imali veliku gledanost u bivšoj Jugoslaviji a i u Evropi po čemu svedoče brojne nagrade koje su njihovi filmovi dobijali u inostranstvu. Centar film je privatizovan tokom 2000—ih godina i tad prelazi u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i danas se na čelu kompanije nalazi Jadranka Blanuša-Vučković. U poslednje vreme se dosta bave produkcijom dokumentarnih filmova (u okviru serijala Ličnosti i događaji snimljen je do sada 51 film o životu poznatih srpskih vojskovođa i glumaca), izdavanjem knjiga iz oblasti kinematografije, uvozom i plasmanom filmskog i tv programa. Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) Filmografija God. Naziv Uloga 1970.-te 1978. Boško Buha film i tv serija 1978. Paviljon 6 1979. Lične stvari 1979. Usijanje 1979. Nacionalna klasa 1979. Poslednja trka 1979. Zemaljski dani teku 1979. Partizanska eskadrila 1980.-te 1980. Dani od snova 1980. Petrijin venac film i tv serija 1980. Poseban tretman 1980. Ko to tamo peva 1981. Ritam zločina 1981. Pad Italije 1981. Erogena zona 1981. Sezona mira u Parizu 1981. Neka druga žena 1982. Suton 1982. Progon 1982. Idemo dalje film i tv serija 1983. Poslednja oaza dokumentarni film 1983. Treći ključ 1983. Nešto između film i tv serija 1983. Igmanski marš 1984. Rani snijeg u Minhenu 1984. Čudo neviđeno 1984. O pokojniku sve najlepše 1984. Varljivo leto 68 1984. Davitelj protiv davitelja 1984. Opasni trag 1985. Tajvanska kanasta 1985. Za sreću je potrebno troje 1986. San o ruži 1986. Lepota poroka 1986. Od zlata jabuka 1987. Svet koji nestaje dokumentarni film 1987. Kraljeva završnica 1987. U ime naroda 1987. Oficir s ružom 1987. Lager Niš 1988. Za sada bez dobrog naslova 1988. Drugi čovek 1988. Suncokreti 1989. Boj na Kosovu 1989. Sabirni centar 1989. Žena s krajolikom TV drama 1990.-te 1990. Stanica običnih vozova TV drama 1990. Ambasador je ubijen u Stokholmu dokumentarni film 1991. Ovo malo duše TV drama 1991 Virdžina 1992. Jevreji dolaze 1992. Dezerter 1993. Tri karte za Holivud 1994. Skerco 1996. Vek filma u Srbiji dokumentarni film 1996. Stevan Mokranjac dokumentarni film 1996. Nikola Pašić dokumentarni film 1996. 160 godina teatra Joakim Vujić dokumentarni film 1997. Vojvoda Živojin Mišić dokumentarni film 1997. Mija Aleksić 1922-1995 dokumentarni film 1997. Pavle Vujisić 1922-1988 dokumentarni film 1998. Zoran Radmilović 1933-1985 dokumentarni film 1998. Milivoje Živanović 1900-1976 dokumentarni film 2000.-te 2003. Bora Todorović dokumentarni film 2003. Ružica Sokić dokumentarni film 2006. Nikola Simić dokumentarni film 2010. Bogdan Diklić dokumentarni film 2013. Zmaj i Dunav dokumentarni film Izvori „Centar film Beograd”. Arhivirano iz originala 2017-06-28. Pristupljeno 2017-07-04. Spoljašnje veze Centar film na Internet Movie Database ((en)) [sakrij]vru Jugoslavenska kinematografija Filmovi Igrani (partizanski) Kratki Dokumentarni Animirani Yugoslavia film clapperboard.svg Biografije Glumci Glumice Režiseri Scenaristi Producenti Kritičari Akademije Beograd Ljubljana Novi Sad Sarajevo Skopje Zagreb Organizacije Hrvatski filmski savez Udruženje filmskih radnika BiH Udruženje filmskih umetnika Srbije Kompanije Avala Film Bosna film Centar film Centar FRZ Croatia film Dunav film Jadran film Lovćen film Sinema dizajn Triglav film Zagreb film Festivali Animafest FEST Filmski susreti Festival jugoslavenskog filma u Puli Nagrade Nagrada Pavle Vuisić Zlatna arena Po republikama Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Kategorije: Nastanci 1978.Jugoslavenske filmske kompanijeSrpska kinematografija Напомене Tekst na srp. i engl. jeziku Tiraž 1.000 Godišnjica jednog verovanja u budućnost / Đorđe Milojević ; Anniversary of faith in the future / Đorđe Milojević: str. 7-10, 73-76. Предметне одреднице Филм, играни -- Србија -- 1966-1996 Филм, документарни -- Србија -- 1966-1996 УДК 791.43(497.11)"1966/1996" 791.43-92(497.11)"1966/1996"

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor: Borivoj Vezmar Žanr: Poezija Pismo: Latinica Broj strana: 95 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2019 Kontemplirajući u časovima samoće, lirski subjekat nazire smisao u otkrivanju elementarnih činilaca, onoga od čega se sve sastoji i teži da objasni ono što i sam smatra neobjašnjivim i nerazrešivim. Autor se suočava sa gorčinom koja dolazi od odsustva suštinske vrednosti u tekstovima bez stava, bez provokacije, bez određenja. Ono što ovakav tip govora o poeziji čini privlačnim jeste upravo odmerenost u kritikovanju sebe i drugih i odsustvo nadmenosti. Vezmar piše o ukrštanju prostora poezije i prostora svakodnevnog života, o pisanju koje se pretvara u pisanje knjiga za po jednog čitaoca.Borivoj Vezmar rođen je 1971. godine u Pakracu. Objavljene su mu tri zbirke pesama: Opis mesta (Pančevo, Grafos, 2000), Ploča se otvara (Beograd, Zora, 2005), Noć u čitalištu (Zagreb, SKD Prosvjeta, 2008). Radi u biblioteci Filološkog fakulteta u Beogradu.IMTČitavu noć probdeh nad prospektom IMT-ovog motokultivatora iz ’78. poput prevodioca nadnesenog nad Kolridžovog Kublaj Kana ili kabaliste nad mističnu Kabalu, povezujući delove, odgonetajući njihove funkcije, namenu, princip rada, nadajući se da će mi poći za rukom da u svitanje pokrenem motor i uronim u njivu kao u drugi život tanjirajući mrak, patnju i zlo (ali neće da upali, majku mu njegovu!)KNJIGEPisaćemo knjige – za po jednog čitaoca. Objavljivaćemo ih u najviše tri primerka. Zapravo, nećemo ih ni objavljivati. Učićemo ih sa telefona, naizust, i recitovati ih po napuštenim stratištima. Sami sebi. Svak za sebe. Cepteći.ALADINSinoć, prolazeći pored kontejnera, spazih urolani ćilim. Jutros ga tamo više nije bilo. Kasno se setih. Neko je već odleteoKONCIČega god da se taknem u iskustvu neko je već obznanio – sve to piše u novinama i drugde, oblažu se kištre crnog luka, ili potpaljuju vatre, pa ipak mati je tkala tvoj šapat u meni i konci su se kidali u tim ponorimaMOJ KOREKTNI VRŠNJAKPesme nemačkog pesnika J. V. Moje godište. Piše o nekakvoj kuhinji, boravcima punim detalja koji nam najčešće promiču. Zapisi su uzdržani, uravnoteženi, pazeći da se ne preliva. To je korektna, izgrađena poezija. Nema padova, niti uzleta. Otvara slike, jasne i privlačne. Tako da se neko ko to čita možda tek ovlaš osmehne. Ne pada u vatru, ni u kuknjavu. Sudeći po pročitanom, J. V. je sasvim korektan pesnik. Treba pisati tako da se nikome ne zameriš, čak ni između redova, svoj izraz odenuvši u staloženu mudrost, odnosno u mudru staloženost. Da pri tom nema tebe izvan tih lepo upakovanih sekvenci, tako da tamo možeš smestiti bilo čiju bezimenost, pa i više njih istovremeno, a da te ne boli ni glava, a ni srce. Korektno. Ni o čemu loše. O svakome dobro. Da te nema iza rečenog. Da se u bilo kojoj prilici svak na tebe može pozvati, kao što ni ne mora, uopšte. Jer ti i ne prisustvuješ, sem kao nemi beležnik, posmatrač, ameba, vilin konjic, kolibri, drška za krpe. Аутор - особа Vezmar, Borivoj, 1971- = Везмар, Боривој, 1971- Наслов Zidovi i pismo / Borivoj Vezmar Врста грађе поезија URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2019 Издавање и производња Mladenovac : ǂDruštvo za afirmaciju kulture ǂPresing, 2019 (Mladenovac : Presing izdavaštvo) Физички опис 95 str. : autorova slika ; 20 cm Други аутори - особа Purić Jovanović, Nadežda, 1974- = Пурић Јовановић, Надежда, 1974- Збирка ǂЕdicija ǂPrisustva ; ǂknj. br. ǂ6 ISBN 978-86-6341-374-0 (broš.) Напомене Tiraž 300 O autoru: str. 88 Str. 89-92: Na Pitagorinom gumnu / Nadežda Purić Jovanović. УДК 821.163.41-1

Detalji predmeta Stanje Polovno Soneti sa sela Slobodan Zubanović(autor) Izdavač: Zavod za udžbenike - Beograd Knjiga Soneti sa sela Slobodana Zubanovića glas je pune lirske zrelosti i sabranosti, u kojem pesnik vrhuni svoj lični ton ali se i saglašava sa poetičkim precima i savremenicima. Kada se liričar koga će svaki tumač prvo počastiti oznakom urbanog pesnika pojavi sa knjigom soneta, pa još „sa sela“, onda to znači, što pevaše Crnjanski, „jedan stepen više“. Velikog lirskog melanholika često se dosećamo čitajući Zubanovićeve stišane i na svaki način odmerene stihove, u kojima je negdašnja sveprisutna ironija uveliko ustupila mesto elegičnim notama. Zapravo, obe su lirske intona cije u ovoj pažljivo komponovanoj zbirci prisutne u sadejstvu, što produbljuje ukupan autorski učinak. Dodir sa elementarnim, prisni pejzaž i ritam, kao protivteža gradskom, čini pozorje za suštije iskustvene uvide i intimna sumiranja. Prikaži manje Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 2009; ćirilica; 20 cm; 90 str.; 978-86-17-16467-4; 748 din Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Biografija Intervju Prikaz Slobodan Zubanović Slobodan-Zubanovic Slobodan Zubanović je rođen 16. marta 1947. u Beogradu. Radio je na poslovima urednika za poeziju, sekretara i operativnog urednika lista „Književne novine" (1982-2001). Bio je glavni urednik časopisa za poeziju i teoriju poezije „Poezija" (1996-2002) i glavni urednik „Književnog magazina", mesečnika Srpskog književnog društva (od 2001. do 2010. godine), čiji je jedan od osnivača 2000. godine. Primljen je u Udruženje književnika Srbije 1976, član je Srpskog književnog društva od 2001. godine, i Srpskog PEN centra. Dobitnik je „Zmajeve nagrade" (2009), nagrade „Desanka Maksimović" za pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji (2007), „Disove nagrade", za sve-ukupno pesničko delo (2005), kao i nagrada za poeziju „Vasko Popa" (1998), „Milan Rakić" (1986), „Isidora Sekulić" (1983), „Nolitove nagrade" (1995), i posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije (2010). Pesme Slobodana Zubanovića prevoćene su na engleski, ruski, francuski, italijanski, poljski, rumunski, beloruski, kineski, švedski, slovenački i makedonski jezik, a o njegovoj poeziji izdato je nekoliko zbornika. 19.02.10 Polja Pisma Horaciju Soneti sa sela, Slobodan Zubanović Pretprošlogodišnjem izboru iz Zubanovićevog pesništva, objavljenom pod naslovom Kad budem imao 64 godine, treba odmah pridodati i celokupnu knjigu Soneti sa sela. Bez obzira na kritičarske izbore i nagrade koje su mu dodeljene do sada, može se sa punom odgovornošću reći da Zubanovićeva nova knjiga predstavlja njegov najveći poetski do-met. Nekakav opšti kritičarski uvid o Zubanovićevom pesništvu mogao bi da se svede na primedbu o ironično-melanholičnom čitanju i promišljanju svakodnevice. Ma koliko ovakav komentar zvučao prividno besmisleno-ograničavajuće, u njega ipak može da stane osnovno usmerenje ove poezije. Nije reč samo o pojedinim knjigama, već je reč o najvećem broju pojedinačnih pesama ovog pesnika, sa mestimičnim, srazmerno retkim iskliznućima u istoriju, ponekad opštu ili nacionalnu, ali mnogo češće intimnu, onu zasnovanu na biogra?ji. Nedavno izrečena primedba Gojka Božovića o „hermetičnoj intimizaciji pesničkog jezika“, kao opštoj odlici naše savremene poezije, mogla bi se, sa dobrim razlozima pripisati i poeziji Slobodana Zubanovića. Međutim, ovde treba biti nešto precizniji. Božovićeva ocena, i pored nesumnjivog opštijeg značaja, utemeljena je prevashodno na čitanju i tu-ma čenju nove i najnovije poezije. Ona zapravo nema negativan vrednosni predznak, to je konstatacija koja zahteva da se prema njoj svako pojedinačno odredi po sopstvenom sudu i ukusu. Nešto drugo u vezi sa ovim je, međutim, još interesantnije. U trenutku kada se Zubanovićeva generacija pojavljuje na srpskoj pesničkoj sceni ovakvo tematsko usmerenje imalo je sasvim drugačiju speci?čnu težinu. Kada se danas pome-nu imena Novice Tadića, Duška Novakovića, Raše Livade ili samog Zubanovića, ona se sva podrazumevaju, a njihova poezija ubraja se u klasičnu, među najznačajnije u posleratnom srpskom pesništvu. Pri ovakvim podrazumevajućim kvali?kacijama gubi se iz vida činjeni-ca da nijedna poezija, niti njen značaj ne padaju s neba, kao nešto poklonjeno, već se svaki pojedinačni status stiče i zaslužuje, putevima koji nisu jednostavni i zacrtani, još manje svakom otvoreni. Tako su pesnički modeli, koje sredinom sedamdesetih godina navedena četvorica pesnika uvode u srpsku poeziju, sa svojom uronjenošću u svakodnevicu, intimnim mitologijama i autoreferencijalnošću, urbanim predznakom, otvarali bitno nove poetske prostore. Strogo kontrolisana uljuđenost sedamdesetih godina, koja se često navodi kao nekakav civilizacijski vrhunac ovih prostora, u književnosti, pored raznih pojedinačnih uspeha, donosi rivajval ruralnih i plemensko-istorijskih tema i svetonazora, ako se od njih ikad i odlazilo, pa tako ovi napori i otpori, mada ne tako beskompromisni kao novosadska neoavangarda toga doba, dobijaju na značaju budući da ostaju unutar onoga što bi se moglo nazvati klasični pesnički model. Nasuprot većini pesnika, koja otvara srce ili dušu, Zubanović je srpskoj poeziji otvorio – Kupatilo – i pokazao nove intimne prostore i mitologije. Istovremeno, preko ove naglašenije (pseudo)intimizacije poetskog prostora, subverzivno se tretirala i socijalistička stvarnost uoči donošenja Ustava 1974. godine. U trima knjigama iz osamdesetih godina, koje su u kratkom naletu usledile nakon duge pauze, Zubanović se malo više otvorio prema dru-štveno-istorijskoj stvarnosti, beležeći male i neznatnije prizore sa gradskih ulica, neprimetne metamorfoze i deformacije urbanog prostora i njegovih stanovnika, jednako kao i one sopstvene. Na osnovu ovih nekoliko knjiga mogao se utvrditi Zubanovićev pesnički postupak. Osnovno tematsko jezgro pesme formira se oko određenog prizora iz svakodnevice, gotovo neobavezno, kao kod dobrih novinara, ili oko neke emotivne nedoumice, egzistencijalnog uvida, društvene nepravilnosti. Potom ne sledi produbljivanje osnovnog motiva i njegovo uzdizanje na ravan simbolički-univerzalnog iskaza, naprotiv, oko njega se nižu grupe drugih, okolnih, bliskih motiva, sa sentencama opštijeg zamaha, koje samo dodatno distanciraju motive jedne od drugih. Pesma se tako raslojava, rastače u blage, talasave celine. To se može videti i na formalnom nivou. Mada većinom napisane u vezanom stihu i, u stvari, u strogoj pesničkoj formi, Zubanovićeve pesme retko čuvaju taj utisak čvrstoće. Brojna opko-račenja, ne preterano često podudaranje sintaksičkog i stihovnog niza, odsustvo rima na pojedinim mestima, sve to stvara utisak rasplinutog govora i sveta, koji izmiče i subjektu ove poezije i onima koji je čitaju. Najveći semantički naboj ima kraj pesme, gde se iskustvo sabira u univerzalni iskaz, ali taj iskaz, kao mali prelom, neretko provučen kroz ironijsku prizmu, na izvestan način deluje subverzivno u odnosu na telo pesme. Druga mogućnost završnice nije ništa manje subverzivna. Ukoliko je osnovni ton pesme ironičan, završni uvid je po pravilu izrazito melanholičan. Kao primer se može uzeti pesma „Pijenje vode“ iz knjige Domaći duh. Pored naslova i teme, koji deluju sasvim nepesnički nasuprot, recimo, tada aktuelnim Simovićevim pesmama iz ciklusa/zbirke Um za morem, subjekt Zubanovi-ćeve pesme svedoči o nesvakidašnjim naporima koje preduzima u intimnom, prividno mirnom prostoru: „Svet – menjam – dabome/ Promene se ne događaju mirno:// U kuhinji – (kao – iz daljina – voz),/ Prepun lonac zasviro je himnu“. I potom, neočekivani, pa ipak ne dramatični preokret: od poigravanja sa svetsko-istorijskim zadatostima, koje su uvek sudbinske i zahtevaju da im se pojedinac maksimalno posveti, dolazi se do potpuno subjektivnog, sudbinskog ogledala: „Ne – nije nikom do sna – stalo./ Na noge stajem. Da bih –// U čaši jutarnjoj – u staklu, sreo/ Svoj dan, i mrak, u sebi“. Ova pesma je ne samo reprezentativna, nego i jedna od najuspelijih u celokupnom Zubanovićevom opusu. Kada se na ovu Zubanovićevu poeziju pogleda sa distance od par decenija, činjenica je da jedan deo tih pesama nema više ironično-subverzivnu oštricu koju su imale u trenutku pojavljivanja. One bi mogle da budu ponovo interesantne i čitane iz perspektive (naj)no-vije poezije, koja tematsku i svaku drugu decentriranost iznova uvodi kao svoj gradivni princip. U dve zbirke iz devedesetih godina, primetna je veća motivska usredsređenost i, u skladu s tim, promišljanje namesto posmatranja. Kao potvrda ovog preokreta, mada ne-očekivano, može se uzeti ciklus „Likovi pesnika“ iz knjige Strategija lirike. Subjekt se ovde javlja iz glasa i duha svojih prijatelja-pesnika; na samoj ivici parodije, ove pesme se uobli-čavaju oko tog duha, ostajući u njemu, a ne uspostavljaju, što je za savremenu poeziju ka-rakterističnije, klasični intertekstualni odnos. U Sonetima sa sela, Zubanovićev izraz postaje još svedeniji i precizniji. Situacija koja uokviruje ovu pesničku knjigu (nasuprot zbirkama pesama, koje je Zubanović do sada pi-sao), jeste horacijevska ili puškinovska (potonjeg pesnika subjekt i zaziva u uvodnoj pesmi), da kle, situacija koja podrazumeva povratak iz civilizacije grada na selo. Sanjarije i uspomene usamljenog šetača već se u toj pesmi, „Tri dana na selu“, navode kao osnovna tema: „Bio sam na ti sa uspomenama./ Čeprkao po njima, prebiro./ Ništa ne nađoh naročito/ novo, što dotad nisam diro.// Šetao sam po navici, dugo./ Ko nekada, dečak kad sam bio,/ bežeći ši nama, prugom,/ od seoskog groblja daleko“. Ova pesma, kao i završna, sastavljena je od četiri katrena, dok čitava knjiga dosledno sprovodi sonetnu formu. Svaki od tri ciklusa, „Dođosmo nekada“, „Reč mi je izmakla“ i „Popadale žute kruške“, sastavljen je od četiri manje celine/podciklusa od po 4+4+3+3 pesama. Tako se sonetna forma poštuje i unutar samih ciklusa, ali i na nivou knjige, pošto sama knjiga ima 1