Етно-столњак (72х44) са словенским мотивима!

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Neostecen bele boje . Duzina 132 ,sirina 117 cm

Detalji predmeta Stanje Polovno prodajem polovan strikani stolnjak dobro ocuvan kockasti --- 18.03. 08:14 prodavac je promenio načine plaćanja ---

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Porubljen po širini obostrano 220cm x 138cm Nikad korišćen,opran zbog stajanja

Detalji predmeta Stanje Polovno prodajem polovan strikani stolnjak kruzni dobro ocuvan --- 18.03. 08:15 prodavac je promenio načine plaćanja ---

Detalji predmeta Stanje Polovno prodajem polovan strikani kockasti stolnjak dobro ocuvan --- 18.03. 08:15 prodavac je promenio načine plaćanja ---

Ikein pamučni stolnjak,veličine 200cm sa 140cm,belo Ljubicasti.Nekorišcen,samo opran.

Detalji predmeta Stanje Polovno prodajem polovan strikani stolnjak dupli trougao dobro ocuvan --- 18.03. 08:16 prodavac je promenio načine plaćanja ---

Detalji predmeta Stanje Polovno Prelep rucno izradjen stolnjak.Bez ostecenja u odlicnom stanju. Dimenzija manji 37x33cm, veliki 84x84cm.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno JUNGLE stolnjak za proslavu, rođendan 180*108cm Materijal: plastika

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno SIRENA stolnjak za proslavu, rođendan 220*130cm Materijal: plastika

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Pamucni material svetlo plave boja,providan,izvezan.Za košulju,tuniku,stolnjak.

nov,nekorišćen,Okrugli frotir ,sa resama, precnika 150cm. Može kao stolnjak a moze i za plažu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Materijal Ostalo duž-160cm,šir-120cm,ima jedno malecno oštećenje...Može i kao stolnjak...

Detalji predmeta Stanje Polovno NOVA TURA EKSTRA KVALITETNIH JASTUCNICA,POSTELJINE,ZAVESA,STOLNJAKA DRAPERIJA--SVE IZ UVOZA PRATITE MOJE AUKCIJE VELIKO BELO PARCE TKANINE ZA SVAKAKVE NAMENE 268 X118 1KC

Detalji predmeta Stanje Polovno Jako lepa cipka za zavesu ili drugo.Uvozne su mi sve cipke ,imam jos na limundu.Sirina je 5 metara i75cm a visina je 36cm Moze biti i za zavesu a i za stolnjak

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Proizvođač Made in Italy Boja Bež Izgled Sjajno Detaljno stanje Nekorišćeno bez etikete Materijal Tekstil Prelepa satenska tašna, nežna, za romantične dušice, namenjena za svečane trenutke. Unutrašnjost sa jednom pregradom i 3 džepa, izrađena takođe od satena. Boja je slonove kosti ( stolnjak je beo, radi upoređivanja ) , sa velikom mašnom kao ukras. Zatvara se srebrnastom kopčom, koja dodatno ukrašava i ističe njen glamur. Obrubljena crnim paspulom. Mnogo lepša uživo. Donesena iz Italije Širina dole 25 cm Širina gore 18 cm Visina 18 cm Bočna širina 6-3 cm Pogledajte i ostale moje ponude, većina asortimana je na fiksnoj ceni.

NECANA MARAMA – NECANI SA ETNO MOTIVOM Šarena etno marama –šal Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme izrade: oko 1920. godine Boja: Osnova: crna, Motiv: narandžansto, crveno, maslina, braon Materijal: Pamuk Dimenzije: 100 cm x 100 cm + 12 cm froncle Status: Vintadž komad etno starine Detaljno stanje:Antikvitet - stogodišnjak. Ima malih oštećenja što se može videti i na slikama. Opis: Osnova je crna necana struktura koja je popunjavana svilenim koncem, tkzv. kum svilom u raznim bojama. Etno šara, motiv cvetova uz ivicu četvrtastog stolnjaka, marame … a u sredini su unakrsni kvadrati u narandžastoj i crvenoj boji. Ovaj komad može da se koristi kao etno marama –šal, na ramenima uz odgovarajuću odeću.

Knjiga je nova. Đurđica Petrović - Od pusta do zlatoveza, Tkanja i vez Ђурђица Петровић - Од пуста до златовеза, Ткања и вез 406 strana : ilustrovano ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2003 Prof. dr Đurđica Petrović (Nova Pazova 1927 - Beograd 2003) – redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu – ulazi u red naših najznačajnijih etnologa druge polovine XX veka. Gimnaziju je pohađala u Beogradu; studirala etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1948-1952); doktorirala na istom fakultetu sa temom Oružarski zanati u našoj zemlji za vreme osmanske uprave (1964). Radila je u Vojnom muzeju JNA u Beogradu (1952-1971) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (1971-1992). Više puta je bila upravnik Odelenja za etnologiju, rukovodilac naučnih projekata Odelenja, član fakultetskih komisija, predsednik Velikog saveta Fakulteta, prva žena dekan u istoriji Filozofskog fakulteta (1989-1992). Objavila je preko 160 naučnih radova i posebnih izdanja u zemlji i inostranstvu. Bila je stalni drugi sekretar Etnološkog društva Srbije, član-osnivač Mreže za etnološka i istorijska istraživanja Saveta Evrope, kao predstavnik SFRJ, a zatim Srbije. Specijalnosti: zanatska izrada oružja u zapadnom delu jugoistočne Evrope, materijalna kultura i svakodnevni život (kraj XIII-polovina XIX. veka), pretežno na Jadranu i bližem kopnenom zaleđu. Bila je član Demokratske stranke od njenog osnivanja, predsednik Odbora za kulturu Demokratske stranke i član njenog Glavnog odbora. Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega.Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope,Sadržaj: Tkanja Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.