Milika Pavlović : BROD ZA JEDNOGA , Univerzitetska riječ Nikšič 1990, tvrdi povez, str. 106. Poezija Očuvanost 4; ima posvetu.

BROD U ŽITU - Velimir Ralević - Panorama, Priština, 72 strane, 2006., tvrd povez, kao nova, nekorišćena, 250

Dobro očuvana. Zp

ZNANJE ZAGREB 1975g 64str SOLIDNO STANJE

Kao nova!

IZDAVAC ZNANJE,1977,64 STR,ILUSTROVANA KNJIGA JE VRLO DOBRO OCUVANA,POSVETA

Mek povez na 125 strana.Izdavac Kulturno -obrazovni centar Cukarica Savet za kulturu SO Cukarica Dereta Knjiga je u solidnom stanju.

BROD U BOCI: pjesme i šansone - Arsen Dedić Izdavač: ZNANJE Zagreb, biblioteka EVERGRIN Godina izdanja: 1980. Povez: broš Broj strana: 100 Pismo: latinica Stanje: dobro

dobro očuvana sa posvetom

Stanje: solidno Izdavač: Znanje, Zagreb Izdato: 1982 Korica:meka Pismo:latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! ----- 016 -----

VELIKA RASPRODAJA KNJIGA UPOREDITE CENE OVIH NASLOVA SA ONIMA NA KUPINDU I VIDEĆETE DA SU DRASTIČNO NIŽE KAD UĐETE U PREGLED SVIH NAŠIH PREDMETA, I NEŠTO VAM ZAPADNE ZA OKO, POTRAŽITE TAJ PREDMET U OPŠTEM PRETRAŽIVAČU DA BISTE VIDELI KOLIKO SU NAM CENE POVOLJNE. NEMOJTE DA VAS MRZI DA PROŠETATE KROZ MOJU PONUDU I NA KUPINDU JER ĆU U NAREDNIH NEKOLIKO MESECI SVAKODNEVNO PODIZATI PO PAR STOTINA NOVIH PREDMETA – KNJIGA, STRIPOVA, ALBUMA SA SLIČICIMA, DO KONAČNE CIFRE OD OKO 60.000 PREDMETA, KO NIJE LENJ SIGURNO ĆE NAĆI NEŠTO ZA SVOJU DUŠU Pitajte sve što vam je nejasno pre kupovine. Gotovo sve fotografišem sa istog stalka i pod istim svetlom da bi se izbegla sumnja da nešto prikrivam. U koliko u knjizi ima nešto pisano posveta ili slično, ili podvlačeno, trudim se da to prikažem na zasebnoj fotografiji. Kupljene predmete šaljem u rokovima predviđenim pravilima sajta na adresu navedenu u profilu kupca koju dobijam od sajta nakon prodaje, post ekspresom u njihovoj zaštitnoj kartonskoj koverti. Samo u koliko gabariti kupljenih predmeta prelaze veličinu koverte pakujem ih u kartone i tako upakovane šaljem. Šaljem nakon uplate a za članove koji nemaju negativnih ocena i pozitivne ocene od minimum pet prodavaca sa sajta moguće plaćanje pouzećem (samo za Srbiju). ŠALJEM ISKLJUČIVO POST EKSPRESOM i to tek nakon što mi porukom na sajtu javite TAČAN IZNOS koji je uplaćen I IME UPLATIOCA kao i potvrdu adrese na koju šaljem Ukoliko se pošiljka ošteti u transportu, ne prihvatam reklamacije. Ukoliko niste zadovoljni predmetom prema zakonu o zaštiti potrošača moram da pristanem da ga vratite ali isključivo post ekspresom pouzećem na vaš teret za sve troškove koji pri tome proizilaze. ODBIJAM DA NA MOJ RAČUN IDU BILO KAKVE POŠTARINE, TROŠKOVI TRANSFERA NOVCA I BILO ŠTA DRUGO OSIM CENE PREDMETA. P A Ž NJ A:::: SVA KOMUNIKACIJA ISKLJUČIVO PORUKAMA PREKO SAJTA. Za stare kupce koji imaju moj broj telefona, moguće dodatne fotografije na Viber. LIČNO PREUZIMANJE ISKLJUČIVO NA MOJOJ ADRESI uz prethodni dogovor porukom na sajtu kojom ću dati dva termina kada možete doći da preuzmete predmete, a u koliko Vam ti termini ne odgovaraju onda to javite na vreme da bih vam predmete poslao pod istim uslovima i u rokovima koji važe i za kupce koji su se pri kupovin odmah opredelili za slanje pošiljke. Kupci iz inostranstva su dobrodošli ali su opcije za plaćanje: plaćanje iz Srbije; plaćanje Western Unionom; plaćanje preko Pošte ako takva opcija postoji iz vaše zemlje, ali sve eventualne reklamacije prihvatam da rešavam samo u Srbiji i pod uslovima koji važe i za kupce iz Srbije.

Bosanski Brod Alkion 1990g. 84str.

Milo Nardeli PESME Zrno po zrno, knjiga 7 Centar mladih, Slavonski Brod, 1988. 128 strana. Lepo očuvana.

Zbirke pesama 5 pesnika u tvrdom povezu i kutiji / 6 knjiga. Izdavač je UNIVERZITETSKA REČ - Nikšić 1990 g Knjige su : 1.) BRANKO RADIČEVIĆ- kadionik, str. 115 2.) PETAR ĐURANOVIĆ -Komadi smrti čiste, str.296 3.) ALEK VUKADINOVIĆ- Pesme potonjeg vremena, str.180 4.) TANASIJE MLADENOVIĆ- Vetrpmetina i izgnanstva, str. 143 5.) NOVICA TADIĆ - Noćna svita , str. 112 6.) MILIKA PAVLOVIĆ- Brod za jednoga, str 105

Milica Marković Deca Meki povez bila jednom jedna devojka lepa i ponosna brza i smejava sa dugom kosom i belim rukama i ta je devojka mislila ja sam najbolja i najlepša ovde nema nikoga za mene gde je taj koji je za mene jednom je dobila cveće devojka bacila je drugi put dobila je pesmu bacila je treći put dobila je prsten bacila je i jednog dana došao je vetar i vetar je tako zagrlio da nije mogla da diše i vetar joj je podigao suknju i vetar joj je podigao kosu i vetar je okrenuo i obrnuo i nije znala devojka šta se sa njom dešava i onda je nju vetar podigao i odneo daleko daleko više je nikad nisu videli ni mama ni tata ni bata ni seka postala je strašna vetrovita kraljica tamo u oblacima i jedino što je volela to su bila deca deca dole što trče i skaču deca što se smeju deca što ne plaču a sad spavaj Milena Marković rođena 9. aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala FDU dramaturgija, 1998. u Beogardu. Bibliografija Pas koji je pojo sunce (2001); Istina ima teranje (2003) 3 drame (2006); Crna kašika (2007) Ptičje oko na tarabi (2009);Pre nego što sve počne da se vrti (2011); Pesme(2012) Drame (2012); Pesme za žive i mrtve (2014); Zmajeubice (2014) Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017) Izvedene drame Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001); Šine (2002); Nahod Simeon (2006); Brod za lutke (2006); Šuma blista (2008); Zmajeubice (2014); Deca radosti (2016); Pet života pretužnog Milutina (2018); Livada puna tame (2019) Realizovani scenariji za igrane filmove Sutra ujutru (2007); Beli beli svet (2009); Otadžbina (2016); Živ čovek (2020); kao i za dokumentarni film Rudarska opera (2007) Nagrade Specijalna nagrada u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora; tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst (Nahod Simeon, Brod za lutke i Zmajeubice), kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“, 2007. i „Todor Manojlović“, 2009. povodom drame Brod za lutke. Za knjigu 3 drame dobila je nagradu „Miloš Crnjanski“, za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade „Biljana Jovanović“ i „Đura Jakšić“, kao i nagradu „Pero Despota Stefana“ za poeziju 2014.

Izdavač: RAD 1986; Tvrd povez DOM I ŠKOLA POEZIJA Predosećaj, Ofelija, Bal obešenih, Prvo veče, Zlo, Moje boemstvo, Gavranovi, Pariska orgija, Pijani brod, SVETKOVINA STRPLJENJA Majski barjaci, Pesma s najviše kule, Večnost, Zlatno doba, Svetkovine gladi, Šta su za nas srce ti slapovi krvi, Sram, Pustinje ljubavi, BORAVAK U PAKLU Nekada, ako se dobro sećam, Zla krv, Noć u paklu, Bunila I. Luda devica - Pakleni suprug, IZ ILUMINACIJA, PISMO VIDOVITOG, Izbor, prevod i predgovor NIKOLA BERTOLINO, Likovna oprema Dobrilo Nikolić, Ćirilica, Šiveno 161 str očuvana, imala malenu posvetu na prvoj strani, isečen taj deo...

U dobrom stanju Autor - osoba Dojnaš, Štefan Augustin, 1922-2002 = Doinaş, Ştefan Augustin, 1922-2002 Naslov Pijač rose / Štefan Augustin Dojnaš ; izbor i prevod Petru Krdu Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Vršac : Književna opština Vršac, 1990 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 78 str. : slika autora ; 19 cm Drugi autori - osoba Krdu, Petru, 1952-2011 = Cârdu, Petru, 1952-2011 Zbirka ǂBiblioteka Evropska nagrada EVROPSKA NAGRADA Prevod Petru Krdu, Miodrag Pavlović: Dojnaš mi najzad postaje pesnik strašne smelosti, Jedan od prvih kandidata za Nobelovu nagradu - Brod ludaka, Proročka kuga, Zvono, Legenda o gralu, Poezija kao dobitak smrti, Agonija, Hronika osuđenih, Anđeo diletant Poezija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Fridrih Nice - Detlev Fon Lilijenkron - Gustav Falke - Peter Hile - Ferdinand Avenarijus - Jonhanes Slaf - Rihard Demel - Arno Holc - Ludvig Sarf - Oto Erih Hartleben - Rikarda Huh - Frank Vedekind - Oto Julijus Birbaum - Maks Dautendaj - Stefan George - Gustav Siler - Kristijan Morgenstern - Alfred Mombert - Jakob Vaserman - Hugo Fon Hofmanstal - Rihard Saukal - Beris Fon Minhauzen - Rajner Maria Rilke - Maks Bruns - Leo Grajner - Ernest HArt - Teodor Dojbler - Elza Siler - Herman Hese - Karl Gustav Folmeler - Hans Karosa - Valter Kale - Vilhelm Klem - Stefan Cvajg - Paul Ceh - Vilhelm Leman - Jakob Haringer - Joahim Ringerlnac - Rene Sikele - Maks Brod - Jakob Van Hodis - Bruno Gec - Albert Sefer - Armin T. Vegner ...

Tvrd povez sa omotom, 340 strana, deo sadržaja ima na slikama. Dobro očuvana, izdanje Matica srpska Novi sad 1973 Branko Radičević (Brod na Savi, 28. mart 1824 — Beč, 1. jul 1853) je bio srpski romantičarski pesnik. Radičević je uz Đuru Daničića bio najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost. Napisao je pedeset četiri lirske i sedam epskih pesama, dva odlomka epskih pesama, dvadeset osam pisama i jedan odgovor na kritiku. Branko Radičević je pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića bio najznačajniji pesnik srpskog romantizma. U spomen na pesničku tekovinu B. Radičevića svake jeseni na Stražilovu, u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu održava se manifestacija Brankovo kolo.

Posveta i potpis autora! Autor - osoba Karanović, Vojislav, 1961- = Karanović, Vojislav, 1961- Naslov Zapisnik sa buđenja / Vojislav Karanović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1989 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 81 str. ; 21 cm Sadržaj Obasjan zaspalim suncem (7-8); Glavobolja (9-10). - Put (13); Skica za autoportret (14-15); Mitologija metala (16); Iznenadna (javna) radost (17); Grad (18-19); Pesma bez središta (20-21); Poezija nastaje (22); Anđeo glatkog lica (obrijan) (23-24); Ozon, ironični četinar (25-26); Lik na zidu (27-28); Slika koja izmiče (29-30); Iris, životna sredina (31-32); Kraljici Jeleni (33-34); Ljubavna, ipak (35); Lisabon (36-37); Zapis o buđenju (38-39); Pesma o Lazaru (40-41); Dijalog (42-44); Lako je nama (45-47); The Ship = Brod (48-49); Razjasnica : pesma The Ship - Brod (50-51); 14. decembar : (iz dnevnika) (52-53); Pismo Helderlinu (54-55); Ovo je pesma (56-57); Zmijolik (58-59); Bicikl za kralja Velimira (60-61); Moja soba (62-63); Trenutna (64-67); Patetična (68-70); Duhovita (71). - Strašna simetrija (75-76); Ptica (77-78). Beleška o piscu (79). (broš.) Napomene Tiraž 750 Beleška o piscu: str. 79. Vojislav Karanović (1961, Subotica), diplomirao je jugoslovenske i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i eseje. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Objavio je knjige pesama: Tastatura (1986), Zapisnik sa buđenja (1989), Živa rešetka (1991), Strmi prizori (1994), Sin zemlje (2000), Svetlost u naletu (2003), Dah stvari (izabrane pesme, 2005), Naše nebo (2007), Unutrašnji čovek (2011), Poezija nastaje: izabrane pesme / Poetry Originating: selected poems: bilingual edition (2014), Izbrisani tragovi (2017), kao i knjigu eseja Oslobađanje anđela (2013). Živi u Beogradu. MG47 (K)

Vladimir V. Predić : SEVERNI PROZORI - Soneti, BIGZ 1980, str. 88. Očuvanost 4. Vladimir Predić, ro­đen je 1934. u Sko­plju. Pe­snik, dram­ski pi­sac, ese­ji­sta, knji­žev­ni, po­zo­ri­šni i TV kri­ti­čar. Di­plo­mi­rao na fa­kul­te­tu dram­skih umet­no­sti. Sa­ra­đu­je sa ča­so­pi­si­ma. Za­stu­pljen u zbor­ni­ci­ma. Pre­vo­đen na en­gle­ski, ita­li­jan­ski, če­ški, polj­ski, bu­gar­ski, ru­ski. Knji­ge pe­sa­ma: Na sun­ča­noj stra­ni uli­ce (1961), Ne­bo (1961), Na če­lu vo­de (1967), Vlta­va (1974), Ska­ge­rak (1977), Se­ver­ni pro­zo­ri (1980), Kne­žev dvor (1985), Me­ri­lend (1986), Kar­lov­ci (1989), Po­vra­tak u Vi­tle­jem (1992, 2006), Ru­san­da (1998), Pi­sma zi­me (2004), Pod ma­čem Ori­o­na (2007), Se­ća­nja na Vi­tle­jem (2008), San obe­ća­ne ze­mlje (2008); knji­ga pro­ze: Noć­na pi­sma (1994, 1995); kri­ti­ke: De­san­ka Mak­si­mo­vić (1967); dra­me: Ali, za­bo­ga, mi­ster Drink, sti­šaj­te se!, Že­na od mal­te­ra, Pla­va tra­ka, Ka­ko je pao olov­ni voj­nik, Je­se­nji lo­vac, Noć, Sa­mo je Sta­rac sti­gao na brod. Ži­vi u Be­o­gra­du.

Sećanje na Vitlejem Vladimir Predić O autoru Ro­đen je 1934. u Sko­plju. Pe­snik, dram­ski pi­sac, ese­ji­sta, knji­žev­ni, po­zo­ri­šni i TV kri­ti­čar. Di­plo­mi­rao na fa­kul­te­tu dram­skih umet­no­sti. Sa­ra­đu­je sa ča­so­pi­si­ma. Za­stu­pljen u zbor­ni­ci­ma. Pre­vo­đen na en­gle­ski, ita­li­jan­ski, če­ški, polj­ski, bu­gar­ski, ru­ski. Knji­ge pe­sa­ma: Na sun­ča­noj stra­ni uli­ce (1961), Ne­bo (1961), Na če­lu vo­de (1967), Vlta­va (1974), Ska­ge­rak (1977), Se­ver­ni pro­zo­ri (1980), Kne­žev dvor (1985), Me­ri­lend (1986), Kar­lov­ci (1989), Po­vra­tak u Vi­tle­jem (1992, 2006), Ru­san­da (1998), Pi­sma zi­me (2004), Pod ma­čem Ori­o­na (2007), Se­ća­nja na Vi­tle­jem (2008), San obe­ća­ne ze­mlje (2008); knji­ga pro­ze: Noć­na pi­sma (1994, 1995); kri­ti­ke: De­san­ka Mak­si­mo­vić (1967); dra­me: Ali, za­bo­ga, mi­ster Drink, sti­šaj­te se!, Že­na od mal­te­ra, Pla­va tra­ka, Ka­ko je pao olov­ni voj­nik, Je­se­nji lo­vac, Noć, Sa­mo je Sta­rac sti­gao na brod. Ži­vi u Be­o­gra­du. Apostrof, Beograd, 2008 Knjiga je u odličnom stanju, posveta autora.

Noćna pisma Vladimir Predić O autoru Ro­đen je 1934. u Sko­plju. Pe­snik, dram­ski pi­sac, ese­ji­sta, knji­žev­ni, po­zo­ri­šni i TV kri­ti­čar. Di­plo­mi­rao na fa­kul­te­tu dram­skih umet­no­sti. Sa­ra­đu­je sa ča­so­pi­si­ma. Za­stu­pljen u zbor­ni­ci­ma. Pre­vo­đen na en­gle­ski, ita­li­jan­ski, če­ški, polj­ski, bu­gar­ski, ru­ski. Knji­ge pe­sa­ma: Na sun­ča­noj stra­ni uli­ce (1961), Ne­bo (1961), Na če­lu vo­de (1967), Vlta­va (1974), Ska­ge­rak (1977), Se­ver­ni pro­zo­ri (1980), Kne­žev dvor (1985), Me­ri­lend (1986), Kar­lov­ci (1989), Po­vra­tak u Vi­tle­jem (1992, 2006), Ru­san­da (1998), Pi­sma zi­me (2004), Pod ma­čem Ori­o­na (2007), Se­ća­nja na Vi­tle­jem (2008), San obe­ća­ne ze­mlje (2008); knji­ga pro­ze: Noć­na pi­sma (1994, 1995); kri­ti­ke: De­san­ka Mak­si­mo­vić (1967); dra­me: Ali, za­bo­ga, mi­ster Drink, sti­šaj­te se!, Že­na od mal­te­ra, Pla­va tra­ka, Ka­ko je pao olov­ni voj­nik, Je­se­nji lo­vac, Noć, Sa­mo je Sta­rac sti­gao na brod. Ži­vi u Be­o­gra­du. Knjiga je u odličnom stanju, posveta autora. Pogledajte i druge knjige koje prodajem na Kupindu i Limundu. http://www.limundo.com/Clan/JovanBeograd/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/JovanBeograd/SpisakPredmeta Kupovinom dve ili više mojih knjiga uštedećete na troškovima slanja.

SV9 61909) MAGLENO ZVONO savremena japanska haiku poezija , Rad Beograd 2006 , Haikai ili haiku kratka je pesnička forma nastala u Japanu koja pleni sugestibilnošću, lepotom i tananošću. Haikai potiče iz srednjevekovne kolektivne pesničke igre renga, koja znači ulančavanje stihova. Sedamnaesti vek je u haiku poeziji obeležio Macuo Bašo koji je u haiku uveo misaonost i kontemplaciju. Njegov sledbenik Josa Buson poetici ove poezije dodao je mističnost i karakterističnu likovnost. U devetnaestom veku haiku je obnovio Šiki. On je smatrao da je haiku - mogućnost pesnika da izrazi sopstveno, unutarnje osećanje.`Magleno zvono` predstavlja nove haiku stihove iz modernog Japana. Prvi put , tako, u haiku stihovima susrećemo telefon. `Kiša u junu. Telefonom se javl ja: brod će kasniti`, ali i tradicionalni trešnjev cvet: `S trešnje cvet pada. Kada je more plavo, pada u more`. I savremeni haiku poseduje ono što je ovu pesničku formu proslavilo širom planete: blistavu jednostavnost i drhtavu lepotu, nalik na lepotu snega koji pada, ili duboku samoću večernjeg javora. mek povez, format 10,5 x 18 cm , latinica, 111 strana

lepo izdanje ilustracije sa Brankovim siluetama, zapravo neka vrsta reprinta izdanja iz 19. veka Branko Radičević (Brod na Savi, 28. mart 1824 — Beč, 1. jul 1853) je bio srpski romantičarski pesnik. Branko Radičević Branko Radičević 2.jpg Branko Radičević Datum rođenja 28. mart 1824. Mesto rođenja Slavonski Brod, Austrijsko carstvo Datum smrti 1. jul 1853. (29 god.) Mesto smrti Beč, Austrijsko carstvo Potpis Kuća u kojoj je stanovao dok je pohađao Gimnaziju u Sremskim Karlovcima Radičević je uz Đuru Daničića bio najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost. Napisao je svega pedeset četiri lirske i sedam epskih pesama, dva odlomka epskih pesama, dvadeset osam pisama i jedan odgovor na kritiku. Branko Radičević je pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića bio najznačajniji pesnik srpskog romantizma.[1] U spomen na pesničku tekovinu B. Radičevića svake jeseni na Stražilovu, u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu održava se manifestacija Brankovo kolo. Biografija Uredi Otac Branka Radičevića Todor Radičević je rođen u Brodu na Savi 28. marta 1824. godine u porodici Todora (Božidara[2]) i Ruže Radičević, kćerke bogatog Vukovarskog trgovca Janka Mihajlovića. Pošto je rođen dan uoči svetog Aleksija, po njemu je i dobio ime Aleksije.[3] Kršten je sutradan od strane kuma Janka Božića, građanina brodskog. Branko po ocu vodi poreklo (iz Boljevaca) starinom iz stare srpske Zete, pa se porodica zbog turskog nasilja selila preko Kotora i Budve, u Slavoniju.[4] Pred objavljivanje svoje prve knjige, svoje ime će promeniti u Branko (posrbljeno ime). Brankov otac Todor je bio carinski činovnik, ali se takođe bavio i književnošću i preveo je sa nemačkog jezika Šilerovog „Viljema Tela“. Branko je imao brata Stevana i sestru Amaliju, koja je umrla u drugoj godini života. Majka Ruža (* 1802 - † 1833)[5] umrla je prerano od tuberkuloze, kada je Branko bio dete. Baba po ocu bila je Stana rođena Stajčić u Kupinovu 1781. godine.[6] Njegovo poreklo je bilo predmet sporova, a po jednom predanju preci su mu iz Zete [7]. Golub (novine) su takođe o tome pisale [8]. U rodnom gradu (danas nosi ime Slavonski Brod) po Branku su nosile naziv dve škole, današnji Strojarski (mašinski) fakultet (tada gimnazija) i osnovna škola Đure Pilara u Brodskom Vinogorju. Jedna ulica je nazvana po njemu, a imao je i dve spomen ploče, na rodnoj kući i starijoj gimnaziji, danas Mašinskom fakultetu. Pred rat devedesetih godina 20. veka (1991. godine) sve je to uklonjeno, a od nestanka je sačuvana samo jedna spomen ploča sa Mašinskog fakulteta koja se čuvala u depou gradskog muzeja. Ona je nastojanjima Srba iz Broda 2018. godine opet na javnom mestu. Postavljena je u porti pravoslavne crkve u izgradnji (nakon što je srušena 1991. godine). Osim nekih Srba koji su prisustvovali svečanosti ponovnog otkrivanja spomen ploče, svečanosti se nije odazvao niko od zvaničnih predstavnika grada i županije.[9] Porodica mu se 1830. godine preselila u Zemun, gde je Branko završio pet razreda srpske (1830—1832) i nemačke (1832—1835) osnovne škole. U gimnaziju u Sremskim Karlovcima se upisao 1836. godine. Sremski Karlovci i obližnje Stražilovo su imali velik uticaj na Brankova kasnija dela, od kojih su najpoznatija „Đački rastanak“, u kojoj izražava svoju želju da tu bude i sahranjen. Nakon završenih šest razreda u Sremskim Karlovcima, sedmi i osmi razred je završio u Temišvaru, gde mu je otac bio premešten 1841. godine. U Temišvaru mu je preminuo brat Stevan. Statua Branka Radičevića na Stražilovu Godine 1843. je upisao studije prava u Beču, ali nakon tri godine studija odustaje od fakulteta. Staro prijateljstvo porodice Radičević sa Vukom Karadžićem bila je Branku najbolja preporuka za stupanje u krug Vukovih saradnika i prijatelja. Kada mu je preminuo brat Stevan, Branko se zbratimio sa drugim mladim Vukovim sledbenikom Đurom Daničićem. Branko Radičević je bio sledbenik ideja Vuka Karadžića. Svoju zbirku pod nazivom „Pesme“ napisao je na narodnom jeziku. Branko Radičević je bio vesele naravi i pisao je najpre ljubavne i rodoljubive pesme. Kada se razboleo, počeo je da piše tužne pesme (elegija). Prve stihove Branko je napisao još dok je pohađao Karlovačku gimnaziju, a oduševljen Vukovim reformama se intenzivnije počeo baviti književnim radom. Prvu knjigu pesama je objavio u Beču 1847. godine, na čistom narodnom jeziku u duhu modernog evropskog romantičarskog pesništva. Iste godine su objavljeni i Vukov prevod Novog zaveta, Daničićev „Rat za srpski jezik i pravopis“ i Njegošev „Gorski vijenac“, tako da se ta godina smatra godinom nezvanične Vukove pobede. Zbog revolucije koja je zahvatila Habzburšku monarhiju, Radičević je napustio Beč i živeo je po raznim mestima u Sremu. Slava koju su mu donele prve pesme bila je velika i u Kneževini Srbiji, u koju je nekoliko puta dolazio. U strahu da njegovo prisustvo ne izazove nemire među velikoškolskom omladinom, vlasti su ga proterale iz Beograda. U to vreme je počeo da oboljeva od tuberkuloze. Vrativši se u Beč 1849. godine upisao je studije medicine,[10] pokušavajući da nađe sebi leka, ali je nastavio da se bavi književnošću i godine 1851. je objavio još jednu zbirku pesama. Po savremeniku Aci Popoviću Zubu, Branko je bio: lepuškast, okretan, prijatan, čist. Nije pio, nije bekrijao. On te vrste demokratije nije trpeo. Radičević je umro od tuberkuloze 1. jula 1853. godine u bečkoj bolnici, navodno na rukama Vukove žene Ane. Savremenik Lazar Zaharijević je to u svojim uspomenama negirao;[11] Branko je umro sam tokom noći. Imao je 29 godina, opojan je u grčkoj crkvi[12] a sahranjen je bečkom groblju Sv. Marka. Posthumno zbirku pesama je objavio njegov otac 1862. godine. Prenos posmrtnih ostataka pesnikovih na Stražilovo Uredi Branko Radičević, crtež objavljen u kalendaru Vardar za 1925. godinu Branko Radičević je nakon prerane smrti bio donekle zaboravljen, a grob mu - nije održavan i negovan. Njegov `kult` je počeo da se stvara među Srbima nakon dve decenije. Kada je Stevan Popović Vacki 1877. godine pokrenuo srpski ilustrovani kalendar `Orao`, njegova glavna tema bio je Branko. `Čika Steva` je dakle prvi izneo u javnost ideju,[13] kojim bi se ispunio Brankov zavet, da njegove kosti budu prenete u Karlovce. Afirmaciji ideje je veoma doprineo i pesnik Jovan Jovanović Zmaj, sa svojom potresnom pesmom `Brankova želja`, koju su preneli skoro svi srpski listovi. Tada je krenula velika akcija skupljanja priloga za prenos njegovih kostiju, o dvadesetpetogodišnjici smrti. Ali Laza Kostić je `sve pokvario`, objavljujući svoj neprilični `odgovor` Zmaju, u pesmi `Prava Brankova želja`. Ta pesma u kojoj je preinačena poslednja volja Brankova, je odbila Zmaja, ali i druge Srbe poštovaoce Brankove, da nastave aktivnosti. I Karlovački odbor koji je činio praktične korake sa velikim uspehom, prestao je da deluje. Nastupilo je nekoliko godina neočekivanog muka. Srpska bečka omladina `Zora` je 1883. godine ipak ispunila pesnikovu želju, i prenela je njegove ostatke iz Beča na Stražilovo. Sve se to dogodilo za kratko vreme i na brzinu, jer je pretila opasnost da se tokom planiranog preseljenja Sanmarkovskog groblja, izgubi svaki trag pesnikov. Bečka srpska omladina pod predsedništvom Petra Despotovića je stvar pokrenula u Beču o Sv. Savi 1883. godine, a svečano preseljenje (prvo vozom, a zatim dunavskom lađom `Nimfom`) na Stražilovo, završeno je 10. jula te godine, na Brankovom visu kod Karlovaca.[14] Po njemu se zovu trgovi u Sremskim Karlovcima i Zemunu, osnovna škola u Vranju, kao i osnovna škola u Smederevu. Imao je podignut spomenik u Slavonskom Brodu 1984. godine [15] i dve škole u Slavonskom Brodu su bile po njemu nazvane. Dela Uredi Brankov grob na Stražilovu Sa Brankom Radičevićem su u nacionalnu književnost prvi put ušle pesme sa izrazito lirskim motivima i raspoloženjem. Te pesme su prvenstveno pevale o radosti i lepotama mladosti. Ipak, veći deo svojih pesama, kao što su „Kad mlidija` umreti“ ili Đački rastanak Radičević je pisao kao elegije (tužne pesme). U jeku Vukovih polemika sa protivnicama reforme srpskog jezika, Radičevića prva zbirka pesama je dokazala da se i na narodnom jeziku mogu ispevati umetničke pesme. Najpoznatije Radičevićevo delo je poema Đački rastanak, u kojoj je opevao Frušku goru, đačke igre i nestašluke. . Elegija „Kad mlidijah (razmišljah) umreti“, objavljena posle Radičevićeve smrti, je jedna od najlepših elegija u srpskoj književnosti, u kojoj je pesnik predosetio blisku smrt. Pored lirskih pesama, ljubav prema narodnoj poeziji uputila je Radičevića i na pisanje epskih pesama. Dve epske pesme izašle su 1851. godine kao druga zbirka pesama. Ostale neobjavljene pesme su izdane u zbirci iz 1862. godine Branko Radičević se prvenstveno ugledao na narodnu deseteračku pesmu i na Džordža Bajrona,[16] ali nije uspeo da stvori ozbiljnija umetnička dela, pa njegov rad nije doživeo slavu njegovih lirskih pesama. Kao pristalica Vukovih shvatanja, Radičević je napisao alegoričnu-satiričnu pesmu „Put“, uperenu protiv pseudoklasičarske poezije i starog književnog jezika. U prvom delu pesme Radičević ismeva najvećeg Vukovog protivnika Jovana Hadžića, a u drugom delu pesme se veličaju reforme Vuka Karadžića. Nasleđe Uredi Nagrade i ustanove nazvane po njemu Uredi Nagrada Branko Radičević Brankova nagrada Kulturno umetničko društvo `Branko Radičević` Zemun — osnovano 1921. godine OŠ „Branko Radičević“ — škole nazvane po njemu Biblioteka `Branko Radičević` u Lebanu Narodna biblioteka „Branko Radičević“ u Derventi Crkveni hor Branko (Leskovac) Gradski tamburaški orkestar „Branko Radičević” Ruma Knjige Uredi Zbirke pesama Pesme I (1847). Pesme II (1851). Pesme III (1862, posthumno) Srpski romantizam srpska romantizarska poezija romantizma