Ventil za CO2 Ne znam da li je ispravan , koliko vidim nedostaje jedan manometar a ovaj je rekao bih ok Cena je fiksna , kako vidim nov je preko 100e

75093 fi 0.8 mm / 15kg Kvalitetna čelična žica za Co2 varenje sa bakarnom prevlakom koja je pogodna za zavarivanje čelika (niskougljeničnih i niskolegiranih) u mešavini gasa (Argon 80% i ugljen dioksid 20%) ili u čistom ugljen dioksidu, kao i za zavarivanje pod fluksom. Ova viskokvalitetna žica za Co2 zavarivanje odlikuje se konstantnim prečnikom duž cele dužine i opštom ravnotežom. Takva žica održava stabilan kontakt prilikom zavarivanja.

75094 fi 1.0 mm / 15kg Kvalitetna čelična žica za Co2 varenje sa bakarnom prevlakom koja je pogodna za zavarivanje čelika (niskougljeničnih i niskolegiranih) u mešavini gasa (Argon 80% i ugljen dioksid 20%) ili u čistom ugljen dioksidu, kao i za zavarivanje pod fluksom. Ova viskokvalitetna žica za Co2 zavarivanje odlikuje se konstantnim prečnikom duž cele dužine i opštom ravnotežom. Takva žica održava stabilan kontakt prilikom zavarivanja.

75095 fi 1.2 mm / 15kg Kvalitetna čelična žica za Co2 varenje sa bakarnom prevlakom koja je pogodna za zavarivanje čelika (niskougljeničnih i niskolegiranih) u mešavini gasa (Argon 80% i ugljen dioksid 20%) ili u čistom ugljen dioksidu, kao i za zavarivanje pod fluksom. Ova viskokvalitetna žica za Co2 zavarivanje odlikuje se konstantnim prečnikom duž cele dužine i opštom ravnotežom. Takva žica održava stabilan kontakt prilikom zavarivanja.

ok stanje, vidi slike

75169 fi 1.0 mm / 5kg

75331 Kvalitetna čelična žica za Co2 varenje sa bakarnom prevlakom koja je pogodna za zavarivanje čelika (niskougljeničnih i niskolegiranih) u mešavini gasa (Argon 80% i ugljen dioksid 20%) ili u čistom ugljen dioksidu, kao i za zavarivanje pod fluksom. Ova viskokvalitetna žica za Co2 zavarivanje odlikuje se konstantnim prečnikom duž cele dužine i opštom ravnotežom. Takva žica održava stabilan kontakt prilikom zavarivanja. Težina žice u buretu: 250 kg Debljina: 1 mm

Dimenzije: 100x63x31cm - Kapaciteta 50kg hrane - 10.000rsd 150x63x31cm - Kapaciteta 75kg hrane - 13.500rsd 200x63x31cm - Kapaciteta 100kg hrane - 16.000rsd Hranilice su namenjene za svinje od 25kg do 200kg težine Prave se od hladnovaljanog lima debljine 1mm, varene su CO2 aparatima i ofrabane su radi sprečavanja korozije. Za više informacija pozvati.

Dimenzije: 100x38x22cm - Kapaciteta 12kg hrane - 8.000rsd 150x38x22cm - Kapaciteta 20kg hrane - 9.500rsd 200x38x22cm - Kapaciteta 35kg hrane - 11.000rsd Hranilice su namenjene za prasiće do 25kg težine. Pravljene su od hladnovaljanog lima debljine 0.8mm, varene su CO2 aparatima i farbane su radi zaštite od korozije. Za više informacija pozvati.

Mladi fizičar broj 12 , godina III (1978/79) Časopis iz fizike za učenike izdavač: Društvo matematičara, fizičara i astronoma SR Srbije štampa: BIGZ 36 stranica [sve ukupno sa koricama], 15cm x 23cm težina 50 grama Očuvanost: 5-- sadržaj: D. Koledin : Enriko Fermi D. Kapor : Nobelovci 1978. godine M. Dimitrijević : Plazma L. Rak : Transmutacije elemenata V. Čadež : Kvazari S. Sekulić : Nuklearna medicina S. Božin : Opasnost od CO2 Lj. Ristovski : Otkriće neutrina

Prodajemo konfete u obliku listica od standardnog lakog papira i od metalizirane folije. Konfete od papira su bio-razgradive. Metalizirani listici u srebrnoj i zlatnoj boji. Prodaja konfeta u vidu traka širine 1cm, 2cm i 3cm, a dužina od 3m do 10m. Konfete se prodaju u pakovanjima od 1kg ili u originalnom pakovanju u patronama. Prodaja patrona koje se aktiviraju pokretom ruke. Patrone precnika 5cm i dužine 66cm sa 180 grama konfeta. Domet do 12m u vis. Prodaja patrona sa konfetama koje se aktiviraju elektro-signalom. Patrone precnika 5cm i dužine 77cm. Prodajemo i opremu za posipanje konfetama na stadionima ili u halama-balasteri, cevni lanseri, komandni punktovi, boce za co2, uredaji na daljinsku komandu, . . . Tel: e-mail:

Jedinstveno na tržištu. Profesionalna oprema. Dimenzija: 500x500mm debljina 6mm pun presek. Teško, masivno, jako. I druge dimenzije Vatrootporni materijali. Vezano CO2 varenjem. Rešetke svih dimenzija od firiketa i FLAK-a. 6x6, 8x8 ili 10x10mm. Može i 12x12. Rok trajanja beskonačno. 1M+ godina. Pravi materijal za roštilje. Plaćanje 1000rsd avans. Rok izrade do 4 radna dana. Podržavamo i Western Union plaćanje. Isporuka kurirskom službom, autobusom, lično. Ostale čelične tipske rešetke (crni čelik): 400x500mm je 3400 rsd. ***** 10x10mm 5000 rsd 400x700mm je 3700 rsd. ***** 10x10mm 5300 rsd 600x800mm je 5900 rsd. ***** 10x10mm 6500 rsd 500x750mm je 4200 rsd. ***** 10x10mm 4900 rsd 500x600mm je 4100 rsd. ***** 10x10mm 5200 rsd 700x700mm je 4900 rsd. ***** 10x10mm 5400 rsd 600x1000mm je 6500 rsd. ***** 10x10mm 7500 rsd 650x1400mm je 8900 rsd. ***** 10x10mm 9900 rsd 900x550mm je 6500 rsd. ***** 10x10mm 6900 rsd 610x1260mm je 8500 rsd. ***** 10x10mm 9500 rsd 760x430mm je 4900 rsd. ***** 10x10mm 5300 rsd 900x550mm je 5500 rsd. ***** 10x10mm 6400 rsd Rešetke od flaka za ribu: 400x500mm je 3700 rsd. 400x600mm je 4500 rsd. 600x800mm je 5000 rsd. 500x750mm je 8000 rsd. 700x700mm je 8500 rsd. 600x1000mm je 10500 rsd. 650x1400mm je 13000 rsd. Modifikacije bezgranične kao i dodaci: Rućke, šarke, nosači rešetke za zidani roštilj. . . Sve po principu ugradi sam. Pravimo i okrugle i elipsaste rešetke po meri. Šaljemo na adresu. Covid 19 free, Sterilisano pre slanja. ░P░O░G░L░E░D░A░J░T░E░░░S░V░E░░M░O░J░E░░░O░G░L░A░S░E░

Profesionalna oprema. Brutalno jaka rešetka Vatrootporni materijali. Vezano CO2 varenjem. Flah rešetke za ketering - ugostiteljstvo svih dimenzija od pločastog firiketa. Rok trajanja beskonačno. 1M+ godina. Pravi materijal za roštilje. Ima izuzetno veliku moć akumulacije toplotne energije. Specijalni materijali Plaćanje 1000rsd avans. Rok izrade do 4 radna dana. Isporuka kurirskom službom, autobusom, lično. Podržavamo i Western Union plaćanje. Ostale klasične tipske rešetke: 400x500mm je 3400 rsd. ***** 10x10mm 5000 rsd 400x700mm je 3700 rsd. ***** 10x10mm 5300 rsd 600x800mm je 5900 rsd. ***** 10x10mm 6500 rsd 500x750mm je 4200 rsd. ***** 10x10mm 4900 rsd 500x600mm je 4100 rsd. ***** 10x10mm 5200 rsd 700x700mm je 4900 rsd. ***** 10x10mm 5400 rsd 600x1000mm je 6500 rsd. ***** 10x10mm 7500 rsd 650x1400mm je 8900 rsd. ***** 10x10mm 9900 rsd 900x550mm je 6500 rsd. ***** 10x10mm 6900 rsd 610x1260mm je 8500 rsd. ***** 10x10mm 9500 rsd 760x430mm je 4900 rsd. ***** 10x10mm 5300 rsd 900x550mm je 5500 rsd. ***** 10x10mm 6400 rsd Rešetke od flaka za ribu: 400x500mm je 3700 rsd. 400x600mm je 4500 rsd. 600x800mm je 5000 rsd. 500x750mm je 8000 rsd. 700x700mm je 8500 rsd. 600x1000mm je 10500 rsd. 650x1400mm je 13000 rsd. Modifikacije bezgranične kao i dodaci: Rućke, šarke, nosači rešetke za zidani roštilj. . . Sve po principu ugradi sam. Pravimo i okrugle i elipsaste rešetke po meri. Šaljemo na adresu. Covid 19 free, Sterilisano pre slanja. ░P░O░G░L░E░D░A░J░T░E░░░S░V░E░░M░O░J░E░░░O░G░L░A░S░E░

Za paulovniju se slobodno može reći da je drvo budućnosti. Upotreba paulovnije je višestruka. Kao i Elongata, i Tomentosa je listopadno drvo koje spada među najbrže rastuće vrste drveća na svetu i za 5 godina dostiže visinu do 20 metara i prečnik stabla do 30-40cm. Bolje podnosi niske temperature od Elongate. Elongata nakon cepovanja moze podneti do -27 C a Tomentosa i do -35 C. Posle treće godine počinje najveći debljinski prirast i on traje do pete godine. Posle četvrte godine se može seći za ogrev ili građu kada daje oko 0,4 kubika drveta, a nakon što se poseče iz panja raste ponovo i opet se za isti period može seći. Ciklusi sečenja se mogu ponavljati desetak puta. Izuzetno je kalorična, više od bukve ili hrasta po kilogramu drveta, a od sagorevanja jednog kubnog metra drveta ostaje samo pola kilograma pepela, pri čemu nema emisije štetnih gasova. Nakon treće godine cveta i medi, cveta krajem aprila, nekoliko nedelja pre bagrema. Daje vise meda od Elongate, oko jedne tone izuzetno kvalitetnog meda po hektaru. Paulovnija je cenjeno drvo i za izradu nameštaja, slabo upija vlagu pa se može koristiti i za izradu buradi. Lako je drvo i ne deformiše se, koristi se u avioindustriji, a recimo daske za surfovanje se danas proizvode isključivo od paulovnije. Kubni metar kvalitetnog drveta dostiže cenu do 1000 dolara. Od treće godine se može seći za izradu biomase ili biodizela. Krupan list paulovnije je izuzetno bogat azotom, sadrži ga više nego lucerka pa se može koristiti za ishranu stoke, silažu, kompost ili za đubrenje zemljišta zaoravanjem. List i kora se koriste i u medicinske svrhe a pogodna je i za sadnju u parkovima jer cvet deluje izuzetno dekorativno. Paulovnija je biljka koja bi mogla biti najzaslužnija za promenu ekološke slike planete. Proizvodi najveće koncentracije kiseonika. Odraslo drvo svakog sata apsorbuje 2,25 kg CO2 i u isto vreme proizvede 1,75 kg kiseonika. Godišnje je to neverovatnih 19,5 tona apsorbovanog CO2 i 15 tona proizvedenog kiseonika. To je svrstava u grupu veoma retkih biljaka pripadnika C4 grupe fotosinteze. Takođe svojim ogromnim listovima i samom korom stabla godišnje prečisti 6,4 miliona kubnih metara vazduha tako što se čestice prašine, čađi i ostalih zagađivača zalepe za njenu površinu. Pored toga što sagorevanjem drveta nema emisije štetnih gasova, jedno stablo paulovnije dnevno preradi 90 litara otpadnih voda, što je danas izuzetno bitna činjenica. Jos jedna razlika u odnosu na Elongatu je ta sto joj je krosnja vise razgranata pa ima manje ravnih komada drveta. Prednost u odnosu na Elongatu je, kao sto sam rekao, sto je medonosnija, podnosi nize temperature i izuzetno je dekorativna. UZGOJ Paulovnija se iz semena moze uzgojiti na dva nacina. Prvi je sejanjem u kontejnere. Za supstrat je najbolje koristiti treset ili prosejani prevreli kompost biljnog porekla. Seme se prekrije tankim slojem supstrata, oko 3 mm i odrzava se vlaznost. Nikne za desetak dana. Drugi nacin je naklijavanjem semena u vodi, cime se ubrzava proces i efikasnije se iskoristi seme jer je tako procenat klijavosti preko 90%, a desava se da je cak i skoro 100%. Seme stavite u casu ciste vode, po mogucnosti destilovanje. Za oko 7-10 dana iz semena ce niknuti mali koren i prva dva listica. Nakon toga pazljivo posadite biljke u kontejnere u nakvasen treset, tako sto cackalicom napravite malu rupu u koju ubacite mladu biljku iz case. Biljke iz case vadite takodje cackalicom, nemojte pincetom da se nebi ostetile. U oba slucaja kad biljke malo porastu presadjujete u vecu posudu zapremine oko 1 litar, u kojoj ce biti dok ne porastu oko 20 cm. Tad se presadjuju napolje. Kupujete 200 semenki. Tekst je moje vlasništvo i njegova upotreba bez moje dozvole je protivzakonita.

Teško bi bilo poreći da se u poslednjih 20–30 godina okruženje veoma izmenilo. Onaj ko nije baš siguran u to neka samo pogleda oko sebe i videće da pije flaširanu vodu, da na letovanje ide opremljen sredstvima za zaštitu od sunca sa velikim zaštitnim faktorom, da nije siguran kako da planira neke aktivnosti zbog toga što se vremenske prilike ubrzano menjaju, da ga mediji bombarduju informacijama o mogućim posledicama kvara na nuklearnim elektranama i zastrašuju mogućim nuklearnim terorizmom, da su gradovi prepuni kamera koje prate svaki pokret građana u strahu da se ne dogodi upravo tako nešto, da prestaje da se reklamira jedna vrsta dezodoransa a počinje drugi, „ekološki ispravniji“, da se tehnologije sagorevanja fosilnih goriva u automobilima sve više usavršavaju, da su upozorenja o višku CO2 koji se izbacuje u vazduh sve učestalija, da stepen motorizacije u svim zemljama vrtoglavo raste, da se sve više poljoprivrednog zemljišta pretvara u izgrađeno zemljište, da se stepen urbanizacije u svim sredinama ubrzano povećava, da se neprekidno vode regionalni ratovi uz prisustvo ili podsticanje svetskih sila upravo tamo gde se nalaze izvori fosilnih goriva ili prirodnog gasa, da se preporučuje upotreba štedljivih sijalica koje su višestruko skuplje od neštedljivih, da se insistira na prelasku na nove, čistije tehnologije (koje su, uzgred, po inicijalnim troškovima višestruko skuplje), da se u celom svetu svi nešto bune i organizuju protiv zagađenja prirode, da parlamenti više ne mogu da odole pritisku onih partija i stranaka koje se brinu o okruženju te da one postaju sastavni deo nacionalnih i nadnacionalnih politika, da se političari utrkuju ko će biti ekološkiji u svojim izjavama, da sve više dece u zemljama koje zovemo nerazvijenim umire od neuhranjenosti, da su deponije smeća prepune ostataka hrane onih koji veruju da su siti ili pak proizvodima koji ne mogu da se recikliraju…

14520 Ekološki roštilj CasusGrill je savremeni i instant praktični, jednokratni roštilj, koji predstavlja zelenu verziju klasičnog aluminijumskog jednokratnog roštilja. Ekološki roštilj CasusGrill je izrađen od prirodnih materijala, bez upotrebe metala, sa manje otpada, bezbedniji, efikasniji i pravi hranu koja je izvrsna. Ekološki grill CasusGrill se sastoji od brzo zapaljivih briketa od bambusovog uglja, laganog izolacionog kamenja od lave, prirodnog bambusa i kartonskog pakovanja. CasusGril je lako upaliti zahvaljujući Quick Oxylite tehnologiji, a spreman je za pečenje već nakon 5 minuta, a svoju toplotu zadržava i više od 60 minuta. Stvara visoku i ravnomernu temperaturu koja omogućava da se hrana ravnomerno peče uz hrskavu, roštiljsku završnicu. Termalana izolacija ekološkog roštilja CasusGrill od lava kamena smanjuje spoljnu temperatururoštilja, a moguće je i držati roštilj golim rukama prilikom pečenja, bez rizika od opekotina. CasusGrill je zaštićen sa tri patenta širom sveta, a njegovim korišćenjem izabraćete bolji način za spremanje vašeg obroka na otvorenom, pri čemu će te imati manju emisiju CO2. Ekološki roštilj možete poneti skoro svuda-na plažu, pecanje, izlet, u park...nema ograničenja, a može se koristiti tokom cele godine - zimski dani na -10 stepeni na 20000 metara nadmorkse visine, kao i letnjim danima na plaži. Posle korišćenja, ekološki roštilj Casus Gril treba odložiti u kantu za đubre. Ukoliko to niste učinili on će se razgraditi i neće ostaviti iza sebe nikakve tragove za razliku od konvencionalnih jednokratnih aluminijumskih roštilja kojima je potrebno i do 200 godina za razlaganje. Posle upotrebe CasusGrillTM možete ubaciti u logorsku vatru i neće ostaviti iza sebe nikakav otpad, osim specijalnog lava kamenja. Ovo kamenje se često koristi u rasadnicima za poboljšanje kvaliteta zemljišta, tako da neće naneti nikakvu štetu životnoj sredini. Dolazi iz prirode i vraća se u prirodu bez ikakvih tragova u životnoj sredini. Vreme rada: 60 min Dimenzije: 32 x 24 x 5.5 cm

Šta ćeš biti kad porasteš? Uzgajivač morskih algi? Dizajner održivih vozila? Menadžer za sreću? Ova knjiga sadrži šest oblasti: Nove tehnologije, Životna sredina i održivost, Zdravlje i blagostanje, Pravo i finansije, Međuljudski odnosi i Umetnost i kreativnost. Za svako od ovih zanimanja dat je kratak opis posla, kakva je situacija u svetu, sektor u kome može biti najveća potražnja, kompetencije koje neko treba da poseduje da bi se bavio tim poslom, kao i preporuku najprikladnijih studija koje dete treba da pohađa ako želi da razvija karijeru u tom pravcu. Možda će tvoja granica biti univerzum, možda ćeš graditi kuće na Marsu, uzgajati tamo salatu i sretati se sa vanzemaljcima. Svejedno, moraćeš da naučiš kako da konstantno ideš u korak sa tehnologijom koja se sve više razvija. Ovo je knjiga koja govori o sadašnjosti da bi ti pomogla da zamisliš budućnost, da sagledaš trenutnu situaciju, da pokušaš da shvatiš kuda ide ovaj svet i da pronađeš svoje mesto u njemu. Iz sadržaja: Nove tehnologije Programer Inženjer astronautike Projektant objekata za 3D štampu Inženjer robotike Svemirski arhitekta Svemirski pilot Konstruktor pametnih kućnih uređaja Tehničar fuzijske nuklearne elektrane... Životna sredina i održivost Energetski menadžer Astrobiolog Dizajner vozila za mikromobilnost Stručnjak za eko‑marketing Dizajner bicikala koji proizvode električnu energiju Programer sistema za apsorpciju CO2 Dizajner održivih vozila... Zdravlje i blagostanje Inženjer bioštampe Radiolog – stručnjak za veštačku inteligenciju Voker/Toker Medicinski tehničar potpomognut veštačkom inteligencijom Sajber‑psiholog Pravo i finansije Stručnjak za e‑trgovinu Direktor za digitalizaciju Advokat specijalista za sajber‑bezbednost Savetnik za kriptovalute Strateg za privatnost podataka... Međuljudski odnosi Kulturni medijator Stručnjak za gejmifikaciju Turistički vodič kroz svemir Virtuelni prodavac Internet‑analitičar Stručnjak za bihejvioralno‑psihološko profilisanje... Umetnost i kreativnost Lični brend menadžer Dizajner komunikacije Stručnjak za digitalni PR Dizajner nakita pomoću 3D CAD alata Stručnjak za holograme u šou‑biznisu Menadžer digitalnog sadržaja i SEO ekspert Menadžer društvenih mreža...

Većina informacija iz ove knjige predstavlja najnovije doprinose savremene nauke, koji se mogu opisati kao prelaz od neophodne, ali nedovoljne, deskriptivne botanike ka ekologiji, zasnovane na posmatranju međusobnih odnosa biljaka, životinja i čoveka. Bogatstvo i raznolikost međusobnih veza stvaraju dinamičniju sliku živog sveta i otkrivaju radikalno novu viziju okruženja u kojem sva bića komuniciraju na neočekivane načine. Iznenađujuće posledice muzike na biljke, dokazi da biljke takođe osećaju, da su sposobne za spontane pokrete, da čuvaju u sećanju traume i događaje iz mladosti, da javljaju komšiji kada preti opasnost, …otvaraju čitaocu nesagledive dimenzije u doživljaju živog sveta oko nas. Tajni govor prirode je himna životu, šetnja kroz njegove arkane i tajne, koja menja sumornu i statičnu predstavu o biljkama, a koja nam nikada nije otkrila da i biljke poseduju dušu. Ako ovo izdanje doprinese uspostavljanju osnova onoga što će biti prihvaćeno kao biologija trećeg milenijuma, nesumnjivo će ispuniti misiju. Ako, posle čitanja, prestanete da gledate na biljke kao ranije, cilj će u potpunosti biti postignut! Žan-Mari Pelt, rođen 1933. godine u Rofemaku, u Loreni, čuveni je francuski botaničar-ekolog, osnivač Evropskog instituta za ekologiju u Mecu i jedan od osnivača Komiteta za nezavisno istraživanje i obaveštavanje o genetskom inženjerstvu (Comite de recherche et d’information independantes sur le genie genetique – CRIIGEN). Naučnu karijeru započeo je kao profesor biologije na Farmaceutskom fakultetu u nansiju i fiziologije biljaka na Prirodnjačkom fakultetu Univerziteta u Mecu, da bi se definitivno opredelio za farmakologiju. Posebno polje njegovog interesovanja je tradicionalna farmakologija zemalja u koje su ga vodile brojne naučne misije – Maroka, Togoa, Dahomeja, Obale Slonovače, avganistana… U javnosti je poznat kao izuzetno kompetentan sagovornik u pitanjima bezbednosti namirnica, posebno onih genetski modifikovanih, čiji je veliki protivnik. I danas su veoma popularne njegove radio emisije o prirodi na talasima Radija Frans-Inter (CO2 mon amour i Chasse croise), kao i njegove televizijske emisije i filmovi (L’Aventure des plantes 1 i L’Aventure des plantes 2, proglašen najboljim dokumentarcem 1987). Za mnogobrojne stručne publikacije piše tekstove o svetu biljaka i ekologiji. Kod nas je prevedeno i objavljeno njegovo delo Zakon džungle (Geopoetika, 2005).

Jedinstveno na tržištu. `Trenutno` postoji mogućnost korekcije cene jer je malo bolja cena materijala. Produbljeni model za dodavanje šamotne opeke. Kreiranje roštilja po meri Vatrootporni materijali. Vezano CO2 varenjem. Rešetka od firiketa 10x10mm, može minimalna doplata i za 12mm firiket. 4 nezavisne rešetke. Dubina povećana za debljinu šamotne cigle. Lim 3mm Ram od čeličnih cevi debelozidih. Bočna ručka za laku manipulaciju i pomeranje čak i kada je upaljen. 4 točka u `kvalitetu` sa dve kočnice da se ne pomera ni milimetar tokom korišćenja. Sprečava nenamerno ili namerno pomeranje. Dimenzija 2000x700 - stojeći stav. Profesional ketering. Namena: Za ketering ili za prestižni ukras u svom dvorištu. Rok trajanja: Neograničeno. Otporan na grubi transport. Nepoderivo. Gratis obojeno u crnu metalik nemačku skupu MATTE boju. Termo otpornu. Tipski roštilji: 200mm x 400mm je 6500 rsd. 400mm x 400mm je 8000 rsd. 515mm x 400mm je 9000 rsd. 625mm x 400mm je 12000 rsd. 515mm x 300mm je 9000 rsd. 300mm x 300mm je 5500 rsd. 200mm x 300mm je 5000 rsd. 800mm x 600mm je 22000 rsd 2000mm x 600mm je 35000 rsd. 3mm lim 1000mm x 500mm je 28000 rsd. 3mm lim 2000mm x 700mm je 42000 rsd. 3mm lim 2000mm x 1000mm je 60000 rsd. 3mm lim tri pregrade Sam uvlači potreban vazduh. Može da primi 3-5kg mesa po postavci. Peče savršeno i profesionalno uz minimalno angažovanje. Peče praktično sam. Doplata za farbanje termootpornom bojom je 800 rsd. Boje mogu srebrna, crna i zlatna. U pitanju su boje na bazi čestica aluminijuma. Plaćanje 1000 ~ 2000 rsd avans. Rok izrade do 4 radna dana. Isporuka kurirskom službom, autobusom, lično. Podržavamo i Western Union plaćanje. Održavanje: Pre upotrebe se opere kuhinjskom žicom (ili žičanom četkom ko ima) i čist sudomilom (najbolje Taš). Ispere običnom vodom. Posle upotrebe se ne čisti do naredne upotrebe jer masnoća štiti čelik od atmosferilija (ili se namaže mašću ili lojem, nikako uljem). Takođe izrađujemo sve mere porodičnih roštilja, ketering roštilja, rešetki za zidane roštilje, korita za zidane roštilje. . . +20 godina iskustva, 100% zadovoljnih kupaca. Naši roštilji za kućnu upotrebu su pravi. Profesionalni. Ovo nema na našem tržištu. Rok trajanja je nograničen. Lično koristimo sličan model. Vreme montaže oko 60 sekundi. Vreme demontaže oko 30 sekundi. Demontažni nogari dužine 50/75/100cm prema želji. Ista je cena. Skidaju se na leptir. ░P░O░G░L░E░D░A░J░T░E░░░S░V░E░░M░O░J░E░░░O░G░L░A░S░E░

Tehnika i tehnologija prerade gasa Ova knjiga se bavi prečišćavanjem i pripremom gasa za transport. U uvodnom delu date su definicije, klasifikacija ležišta i terminologija vezana za prirodni gas. Gas je fizički i hemijski definisan i dat je pregled rezervi potrošnje i eksploatacije po svetskim regionima. Objašnjeno je fazno ponašanje, data je podela rezervoara za gas i detalno su obrađeni zakoni i parametri koji određuju karakteristike idealnog gasa i realnog gasa. U glavnom poglavlju knjige dati su opisi pojedinih procesa vezanih za preradu gasa. Dati su opisi pojedinih procesa i opreme za adsorbciju i absorbciju u cilju uklanjanje kontaminanata.Sadržaj: 1. Gasovite petrobitumije – gasovi 21 1.1. Uvod 21 1.2. Razvoj istraživanja vezanih za prirodni gas 22 1.3. Šta je prirodni gas? 23 1.4. Sastav i fizička svojstva gasa 23 1.5. Prednosti i nedostaci naftnih gasova 25 1.6. Prednosti prirodnog gasa kao energenta: 26 1.7. Poreklo, geneza i tipovi ležišta PNG 26 1.8. Klasifikacija ležišta prirodnog naftnog gasa 27 1.9. Sastav i fizičko-hemijska svojstva prirodnih gasova 28 1.10. Nalazišta i proizvodnja (eksploatacija) prirodnog gasa 28 1.11. Obezbeđenje prirodnog gasa za potrošnju 29 1.12. Transport i distribucija prirodnog gasa 30 1.13. Podzemno skladište gasa 30 1.14. Terminologija 31 1.15. Osobine prirodnih naftnih gasova 32 1.16. Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 32 1.17. Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 33 1.18. Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih ležišta 33 1.19. Hemijski sastav kaptažnih naftnih gasova 34 1.20. Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG 34 1.21. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija gasa 37 1.21.1. Lokacije super gigantskih gasnih polia 41 1.21.2. Države i regije sa najvećim rezervama gasa u periodu 1982/2018 42 1.21.3. Prognoze za otkrivanje novih rezervi PNG 42 1.21.4. Tokovi proizvodnje PNG u svetu 42 2. Fazno ponašanje 46 2.1. Faza 46 2.2. Sistem 47 2.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 47 2.4. Fazni prelazi 47 2.5. Čiste supstance 48 2.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 48 2.5.2. Linija tačaka isparavanja 49 2.5.3. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 49 2.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 51 3. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 52 3.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 52 3.2. Rezervoari za gas 52 3.2.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 53 3.2.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 55 3.2.3. Rezervoar vlažnog gasa 56 3.2.4. Rezervoar suvog gasa 57 4. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 58 4.1. Boyleov zakon 58 4.2. Charles-ov zakon. 58 4.3. Gay-Lussacov - Amontonov zakon 59 4.4. Avogadrov zakon 60 4.5. Zakon idealnog gasa, kombinovana jednačina 60 4.6. Jednačina idealnog gasnog stanja 61 4.7. Opšta i individualna gasna konstanta 61 5. Prirodni naftni gas 63 5.1. Fizičke-hemijske osobine prirodnih naftnih gasova 63 5.2. Korekcije za realne gasove 63 5.3. Van der Waalsova jednačina stanja 64 5.4. Faktor kompresibilnosti 64 5.5. Jednačina stanja realnog gasa (JS, engl. compressibility real gas equation) 65 5.6. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) 65 5.7. Kritični parametri naftnih gasova 66 5.8. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smeše 67 5.8.1. Izotermska kompresibilnost 70 5.9. Karakteristike realnih gasova 71 5.9.1. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg) 71 5.9.2. Gustina prirodnog naftnog gasa 72 5.9.3. Viskozitet realnog gasa 74 5.9.4. Toplota sagorevanja naftnih gasova 76 5.9.5. Vlažnost prirodnog naftnog gasa 76 5.9.6. Tačka rose 77 5.9.7. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 77 5.9.7.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 80 5.9.8. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 82 5.9.9. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 83 5.9.10. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 84 5.9.11. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 86 5.9.12. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 87 5.9.13. Koeficijent degazacije 91 5.9.14. Fazna ravnoteža 92 5.9.15. Pritisak zasićenje naftnog gasa 93 6. Kubne jednačine stanja realnih gasova 94 6.1. Van der Waalsova jednačina stanja 94 6.2. Parametri kubne jednačine stanja 95 6.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 96 6.4. Pravila mešanja 97 6.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 98 6.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 98 6.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 98 6.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 99 7. Postrojenja 100 7.1. Osnovni koncept prerade prirodnog gasa 100 7.1.1. Uvod 100 7.2. Procesni moduli 101 7.2.1. Grejanje 103 7.2.2. Separacija 103 7.2.2.1.Princip separacije 104 7.2.2.2. Podela separatora 105 7.2.2.3. Vodoravni separatori 106 7.2.2.4. Nedostaci vodoravnih separatora 106 7.2.2.5. Uspravni separatori 107 7.2.2.5.1. Dvofazni vertikalni separatori 107 7.2.2.5.2 Trofazni vertikalni separatori 108 7.2.2.6. Nedostaci vertikalnih separatora 110 7.2.3. Hlađenje 110 7.2.4. Stabilizacija 110 7.2.4.1. Zašto je potrebna stabilizacija kondenzata? 111 7.2.4.2. Parcijalni pritisak 111 7.2.4.3. Konvencionalna dvostepena separacija 112 7.2.4.3.1. Opis procesnog toka 112 7.2.4.4. Višestepena flash stabilizacija kondenzata 113 7.2.4.4.1. Princip višestepene flash stabilizacije 114 7.2.4.4.2. Opis postupka višestepene flash separacije 114 7.2.4.5. Višestepena flash stabilizacija kondenzata na konstantnom pritisku i uz povećanje temperature 115 7.2.4.6. Stabilizator kondenzata, stabilizacija frakcionisanjem 116 7.2.4.6.1. Opis procesa 117 7.2.4.6.2. Napredna kontrola procesa 118 7.2.4.7. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa ulaskom hladne sirovine 119 7.2.4.7.1. Opis procesa 119 7.2.4.7.2. Princip rada rektifikacione kolone 120 7.2.4.8. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa refluksom 122 7.2.4.9. Ključne komponente 123 7.2.4.10. Napon pare po Reid-u 123 7.2.4.11. Prinos komponenti 124 7.2.4.12. Ograničenja kolone Constraints 124 7.2.4.13. Razmatranje konstrukcije kolone za stabilizaciju 124 7.2.4.14. Opis opreme za stabilizaciju 129 7.2.4.15. Podovi 130 7.2.4.15.1. Rešetkasti podovi, perforirani, sita 130 7.2.4.15.2. Ventilski podovi 131 7.2.4.15.3. Podovi sa `zvonima` (Bubble Cap Trays) 132 7.2.4.15.4. Podovi visokog kapaciteta/visoke efikasnosti 132 7.2.4.15.5. Podovi sa ventilima u odnosu na podove sa zvonima 132 7.2.4.15.6. Efikasnost podova i visina kolone 133 7.2.4.16. Pakovanje 133 7.2.4.16.1. Nasumično pakovanje 133 7.2.4.16.2. Strukturno pakovanje 134 7.2.4.17. Podovi ili pakovanje 135 7.2.4.18. Izbor i održavanje kolone za destilaciju 136 7.2.4.19. Rad kolone za stripovanje 136 7.2.4.20. Rebojler stabilizacione kolone 136 7.2.4.21. Hladnjak produkta dna stabilizacione kolone (Stabilizator Bottom Product Cooler) 137 7.2.4.22. Refluksni sistem stabilizatora (Stabilizer Reflux System) 137 7.2.4.23. Hladnjak sirovine stabilizatora (Stabilizer Feed Cooler) 138 7.2.4.24. Grejač sirovine za stabilizer (Stabilizer Feed Heater) 138 7.2.5. Dehidracija 138 7.2.5.1. Adsorbcija 139 7.2.5.1.1. Uvod 139 7.2.5.1.2. Principi adsorpcije 140 7.2.5.1.3. Reverzibilni proces 140 7.2.5.1.4. Zona prenosa mase 140 7.2.5.2. Principi rada 141 7.2.5.2.1. Uvod 141 7.2.5.2.2. Komponente sistema 142 7.2.5.2.3. Ciklus sušenja / reaktivacije 142 7.2.5.3. Performanse 143 7.2.5.3.1. Kvalitet ulaznog gasa 144 7.2.5.3.2. Temperatura 144 7.2.5.3.3. Pritisak 145 7.2.5.3.4. Vreme ciklusa 146 7.2.5.3.5. Brzina gasa 146 7.2.5.4. Izvor gasa za regeneraciju 147 7.2.5.5. Pravac protoka gasa 148 7.2.5.6. Izbor sredstva za sušenje 149 7.2.5.6.1. Molekulska sita 150 7.2.5.6.2. Silika gel i alumina 150 7.2.5.6.3. Silica Gel 150 7.2.5.7. Poželjne karakteristike čvrstih sredstva za sušenje 150 7.2.5.8. Oprema 150 7.2.5.8.1. Oprema za prečišćavanje ulaznog gasa 150 7.2.5.9. Adsorbciona kolona 151 7.2.5.9.1. Opšte napomene 151 7.2.5.9.2. Loša distribucija gasa 152 7.2.5.9.3. Neadekvatna izolacija 152 7.2.5.9.4. Neodgovarajući nosač sloja 152 7.2.5.9.5. Presurizacija 153 7.2.5.9.6. Izmenjivači regeneracionog gasa, grejači i hladnjaci 154 7.2.5.9.7. Separator regeneracionog gasa 154 7.2.5.9.8. Regulacioni ventili 154 7.2.5.10. Absorbcija 155 7.2.5.10.1. Uvod 155 7.2.5.10.2. Principi absorbcije 155 7.2.5.10.3. Raoulov i Daltonov zakon 155 7.2.5.10.4. Ravnoteža glikol-voda 156 7.2.5.11. Dehidratacija glikolom 157 7.2.5.11.1. Princip rada 157 7.2.5.12. Gasni sistem 158 7.2.5.12.1. Gas-glikol kontaktor 158 7.2.5.13. Glikolni sistem 160 7.2.5.13.1. Izmenjivač toplote glikol/gas 160 7.2.5.13.2. Kontaktor Glikol/gas 160 7.2.5.13.3. Refluks kondenzator 161 7.2.5.13.4. Grejač glikol-glikol 161 7.2.5.13.5. Filter od mikrovlakana (mikrofibera) 161 7.2.5.13.6. Ugljeni filter 162 7.2.5.13.7. Glikol-glikol izmenjivač toplote 162 7.2.5.13.8. Destilaciona kolona sa `pakovanjem` 162 7.2.5.13.9. Reconcentrator 163 7.2.5.13.10. Stripovanje gasom 164 7.2.6. Uklanjanje sumpora i ugljen dioksida 164 7.2.6.1. Fizički efekti dejstva H2S i CO2 164 7.2.6.2. H2S i CO2 limiti u gasu 165 7.2.6.3. Parcijalni pritisak 165 7.2.6.4. Postrojenja za `slađenje` gasa 167 7.2.7. Procesi sa čvrstim slojem 168 7.2.7.1. Opis procesa 168 7.2.7.2. Procesi sa metalnom sunđerastom mrežicom 169 7.2.7.2.1. Primena 169 7.2.7.2.2. Regeneracija 171 7.2.7.2.3. Problemi vezani za stvaranje hidrata 172 7.2.7.3. Procedura projektovanja postrojenja sa gvozdenom sunđerastom mrežicom 172 7.2.7.3.1. Opšta razmatranja 172 7.2.7.3.2. Razmatranja dizajna 173 7.2.7.4. Sulfa-Treat Proces 176 7.2.7.4.1. Opis procesa 176 7.2.7.5. Procesi sa molekulskim sitima 176 7.2.7.5.1. Regeneracija 176 7.2.7.5.2. Mehanička degradacija 177 7.2.7.5.3. Primena 177 7.2.7.6. Cink oksid procesi 177 7.2.7.6.1. Proces 177 7.2.7.6.2. Razmatranje parametara vezanih za sloj 177 7.2.7.6.3. Primena 177 7.2.8. Procesi sa hemijskim rastvaračem 177 7.2.8.1. Opšti opis procesa 177 7.2.8.1.1. Regeneracija 177 7.2.8.1.2. Najčešće korišćeni hemijski rastvarači 178 7.2.8.2. Aminski procesi 178 7.2.8.2.1. Razmatranja vezana za korišćenje amina 178 7.2.8.2.2. Opis procesa 178 7.2.8.3. Metildietanolamin 179 7.2.8.4. Monoetanolaminski sistemi 179 7.2.8.4.1. Opšta diskusija 179 7.2.8.4.2. Regeneracija 179 7.2.8.4.3. Nedostaci 180 7.2.8.4.4. Reklejmer (povratnik) 180 7.2.8.4.5. Koncentracija i uvođenje rastvora 180 7.2.8.4.6. Razmatranja o koroziji 180 7.2.8.4.7. Razmatranje penjenja 180 7.2.8.4.8. Separator sa filterom od mikrofibera 181 7.2.8.4.9. Sistem za blanketiranje 181 7.2.8.4.10. MEA gubici 181 7.2.8.4.11. Rezime 181 7.2.8.5. DEA sistemi 181 7.2.8.5.1. Opšta diskusija 181 7.2.8.5.2. Reklejmer 181 7.2.8.5.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 181 7.2.8.5.4. Gubici amina 182 7.2.8.6. Di-glikol-aminski sistemi 182 7.2.8.6.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.6.2. Koncentracija i uvođenje rastvora 182 7.2.8.6.3. Prednosti 182 7.2.8.7. Diizopropanolaminski sistemi 182 7.2.8.7.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.7.2. Prednosti 182 7.2.8.8. MDEA sistemi 182 7.2.8.8.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.8.2. Odnos CO2 / H2S 182 7.2.8.8.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 183 7.2.8.8.4. Prednosti 183 7.2.8.9. Inhibirani aminski sistemi 183 7.2.8.9.1. Opšta diskusija 183 7.2.8.10. Aminski sistem 183 7.2.8.10.1. Opšta razmatranja 183 7.2.8.10.2. Aminski absorberi 183 7.2.8.10.3. Recirkulacioni odnos amina 184 7.2.8.10.4. Toplota reakcije 186 7.2.8.10.5. Flash posuda 187 7.2.8.10.6. Aminski rebojler 188 7.2.8.10.7. Aminski striper 190 7.2.8.10.8. Vršni kondenzator i akumulaciona posuda sa refluksom 191 7.2.8.10.9. Izmenjivači bogatih/siromašnih amina 193 7.2.8.10.10. Aminski hladnjak 194 7.2.8.10.11. Prečišćavanje rastvora amina 194 7.2.8.10.12. Pumpe za rastvor amina 195 7.2.8.10.13. Procedura za određivanje veličine aminskog sistema 195 7.2.8.11. Sistemi vrućeg kalijum karbonata 196 7.2.8.11.1. Opšta diskusija 196 7.2.8.11.2. Opis procesa 196 7.2.8.11.3. Performanse 197 7.2.8.11.4. Razmatranja mrtvih tačaka u sistemu 197 7.2.8.11.5. Razmatranja o koroziji 197 7.2.8.12. Licencirani karbonatni sistemi 197 7.2.8.13. Grupa procesa sa specijalnim hemijskim rastvaračima 197 7.2.8.13.1. Opšta diskusija 197 7.2.8.13.2. Opis procesa 198 7.2.8.13.3. Performanse 198 7.2.8.13.4. Sulfa-Check 198 7.2.8.13.5. Razmatranje koncentracije 198 7.2.8.13.6. Protok mehurića 198 7.2.8.13.7. Odlaganje oksidacionog rastvora 198 7.2.9. Fizički procesi 198 7.2.9.1. Opšti opis procesa 198 7.2.9.2. Procesi sa flornim rastvorom 200 7.2.9.3. Sulfinol® postupak 200 7.2.9.3.1. Ulaz kiselog gasa 201 7.2.9.3.2. Karakteristike 201 7.2.9.3.3. Razmatranja vezana za dizajn 201 7.2.9.3.4. Razmatranje vezano za penjenje 201 7.2.9.3.5. Faktori koje treba uzeti u obzir pre izbora postupka za tretiranje 201 7.2.9.4. Proces Selexol® 201 7.2.9.5. Rectisol postupak 201 7.2.10. Procesi za direktnu konverziju 202 7.2.10.1. Opšti opis procesa 202 7.2.10.2. Stretford proces 202 7.2.10.2.1. Opšta diskusija 202 7.2.10.2.2. Opis procesa 202 7.2.10.3. IFP postupak 203 7.2.10.3.1. Opšta diskusija 203 7.2.10.3.2. Opis procesa 204 7.2.10.3.3. Odnos H2S prema SO2 204 7.2.10.4. LO-CAT® 204 7.2.10.4.1. Opšta diskusija 204 7.2.10.4.2. Opis procesa 204 7.2.10.4.3. Razmatranja vezana za tehnologiju 205 7.2.10.5. Sulferox® 205 7.2.10.6. Claus 205 7.2.10.6.1. Opšta diskusija 205 7.2.10.6.2. Opis procesa 205 7.2.10.7. Obrada otpadnog gasa 206 7.2.10.7.1. Opšta diskusija 206 7.2.10.8. Sulfa-Check proces 207 7.2.10.8.1. Opšta diskusija 207 7.2.11. Procesi destilacije 207 7.2.11.1. Proces destilacije Rian-Holmesa 207 7.2.11.1.1. Opšta diskusija 207 7.2.11.1.2. Opis procesa 207 7.2.12. Procesi zasnovani na propusnosti (permeation) gasa 208 7.2.12.1. Membrane 208 7.2.12.1.1. Definicija 208 7.2.12.1.2. Aplikacije 208 7.2.12.1.3. Propusnost membrane 208 7.2.12.1.4. Važni parametri pri izboru membrane 209 7.2.12.2. Asimetrična struktura membrane 210 7.2.12.3. Kompozitna membranska struktura 210 7.2.12.4. Membranski elementi 211 7.2.12.4.1. Membrana u obliku ravnog lista 211 7.2.12.4.2. Permeatni gas 212 7.2.12.4.3. Optimizacija sistema 212 7.2.12.4.4. Šuplja vlakna 212 7.2.12.4.5. Spiralno uvijeni membranski elementi u odnosu na šuplja vlakna 213 7.2.12.4.6. Spiralno uvijeni membranski elementi 213 7.2.12.4.7. Šuplja vlakna 213 7.2.12.4.8. Membranski moduli 214 7.2.12.4.9. Glavni dobavljači 214 7.2.12.5. Membranski skidovi (klizači) 214 7.2.12.6. Razmatranja dizajna 214 7.2.12.6.1. Protok 214 7.2.12.6.2. Radna temperatura 215 7.2.12.6.3. Pritisak u dovodu 216 7.2.12.6.4. Permeatni pritisak 216 7.2.12.6.5. Uklanjanje CO2 217 7.2.12.7. Ostala razmatranja vezana za dizajn 218 7.2.12.7.1. Uslovi procesa 218 7.2.12.7.2. Propisi vezani za životnu sredinu 218 7.2.12.7.3. Lokacija 218 7.2.12.8. Procesne sheme 219 7.2.12.8.1. Jednostepeni membranski proces (Slika 7.65) 219 7.2.12.8.2. Višestepeni membranski proces 219 7.2.12.9. Predobrada kod membranskih procesa 221 7.2.12.9.1. Opšta razmatranja 221 7.2.12.9.2. Razmatranja sistema predobrade 221 7.2.12.9.3. Tradicionalna prethodna obrada 222 7.2.12.9.4. Dodatna oprema koja se koristi prilikom predhodne obrade 222 7.2.12.9.5. Hladnjak (Chiller) 222 7.2.12.9.6. Turbo-ekspander 222 7.2.12.9.7. Glikolna jedinica 222 7.2.12.10. Poboljšanja prethodne obrade 223 7.2.12.10.1. Potreba za poboljšanjima vezanim za predobradu 223 7.2.12.10.2. Potpuno uklanjanje teških ugljovodonika 224 7.2.12.10.3. Regenerativni sistem 224 7.2.12.10.4. Sposobnost obrade sirovina sa različitim sastavom 224 7.2.12.10.5. Pouzdanost 224 7.2.12.10.6. Efikasnost 225 7.2.12.11. Prednosti membranskih sistema 225 7.2.12.11.1. Niži kapitalni troškovi (CAPEX) 225 7.2.12.11.2. Operativni troškovi (OPEX) 225 7.2.12.11.3. Odložena kapitalna ulaganja 225 7.2.12.11.4. Visok odnos maksimalnog i minimalnog kapaciteta (high turndown) 225 7.2.12.11.5. Operativna jednostavnost i visoka pouzdanost 226 7.2.12.11.6. Mala težina i efikasnost korišćenja prostora 226 7.2.12.11.7. Prilagodljivost 226 7.2.12.11.8. Ekološki aspekti korišćenja membranskog procesa 227 7.2.12.11.9. Efikasnost dizajna 227 7.2.12.11.10. Proizvodnja energije 227 7.2.12.11.11. Idealno za uklanjanje uskih grla (De-bottlenecking) 227 7.2.12.11.12. Idealna solucija za udaljene lokacije 227 7.2.12.12. Izbor procesa 227 7.2.12.12.1. Analiza ulaznog gasa 227 7.2.12.12.2. Opšta razmatranja 228 7.2.12.12.3. Uklanjanje H2S da bi se postiglo kvalitet za cevovodni transport (4 ppm) 228 7.2.12.12.4. Selekcione šeme 229

JEDINO ORIGINALNO IZDANJE, KUPLJENO OD IZDAVACA-KAO NOVA STANJE(5+)! Višnja ISBN:86-83979-03-2 Kategorija:POLJOPRIVREDA Izdavač: Srpski izdavač Naslov: Višnja Autor:-Prof.dr Evica Mratinić Izdavač: `Vizartis`,2002.god.Beograd Mesto: Beograd Godina: 2002. Broj strana: 174 Format: 14,5x20,5cm Pismo: Latinica Ilustracija:Da - u koloru Povez:Broš-meki-ilustracije u koloru Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Voćarstvo , Višnja Ostali naslovi iz oblasti: Poljoprivreda Postojbina višnje je Južna Evropa i Zapadna Azija – područje od Balkanskog poluostrva do Kaspijskog jezera. Višnja, koja je redovan pratilac trešnje, spada takođe u najstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju i koštice otkrivene u peščarama Amerike, kao i na Skandinavskom poluostrvu. Prve pisane podatke o gajenju višnje daje nam Plinije Stariji (I vek pre nove ere), koji Lucijusu Lukulusu pripisuje kao zaslugu donošenje višnje sa pribrežja Crnog mora u Rim. Odatle se vremenom širila i u druge zemlje Evrope i sveta. Danas se višnja gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi. Plod višnje je visoke biološke vrednosti. On sadrži: 12,-22% suve materije, 10-,13% šećera, 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, od 0,7do 1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana (činioca vida), kao i drugih korisnih supstanci. Plod višnje je velike tehnološke vrednosti i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za industriju prerade u sokove, kompote, slatka i rakiju, kao i za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Plod nekih sorti višnje može da se koristi i kao stono voće. Autor: Prof. dr Evica Mratinić Literatura 1. UVOD 2. PRPOIZVODNJA VIŠNJE U SVETU Proizvodnja višnje u SR Jugoslaviji 3. MORFOLOGIJA VIŠNJE Koren Korenov vrat Stablo Deblo Kruna Grane i grančice Rodne grančice višnje List Pupoljci Cvet Plod Seme 4. EKOLOGIJA VIŠNJE Klima-podneblje Temperatura Padavine Svetlost Vetar 5. FIZIOLOGIJA VIŠNJE Periodičnost u životnom ciklusu višnje Periodičnost u godišnjem ciklusu višnje Period zimskog mirovanja Period vegetacije višnje Cvetanje višnje Oprašivanje višnje Oplođenje višnje Razvitak ploda i semena Formiranje cvetnih pupoljaka SORTE VIŠNJE 6. PODLOGE ZA VIŠNJU Generativne podloge Vegetativne podloge 7. PODIZANJE ZASADA VIŠNJE Priprema zemljišta Neposredna priprema zemljišta za sadnju Razmeštaj sorti višnje u zasadu Sadni materijal 8. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 9. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje 9. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 10. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje Alat, pribor i mašine za izvođenje rezidbe višnje Rezidba višnje u uzgojnom periodu Rezidba višnje na rod Održavanje i iskorišćavanje zemljišta u višnjicima Đubrenje Makroelementi i njihova uloga Mikroelementi i njihova uloga Vrste đubriva Navodnjavanje višnje Zaštita višnje od prouzrokovača bolesti i štetočina Zaštita višnje od niskih temperatura Mehanizacija u proizvodnji višnje 11. BERBA VIŠNJE Određivanje vremena berbe Način berbe 12. ČUVANJE PLODOVA VIŠNJE 13. HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA VIŠNJE 14. PRINOS I RENTABILNOST GAJENJA VIŠNJE 15. LITERATURA Čuvanje plodova višnje Iako je trajnost višnje ograničena, njeni plodovi se retko čuvaju u hlađenom skladištu. Razlog tome je činjenica da se oni teško mogu održati u dobrom stanju više od 2 nedelje, čak i u optimalnim uslovima hlađenja. Čuvanje plodova višnje ima smisla samo u slučajevima kada je zagušenost tržišta voćem takva da nema potražnje za stonim sortama. isti je slučaj i sa sortama za preradu (koje kod višnje dominiraju). Kada su prerađivački kapaciteti iskorišćeni do maksimuma, da se plodovi višnje ne bi kvarili, stavljaju se u hladne komore i drže 3-5 dana, dok se stvore uslovi da uđu u liniju prerade. U razvijenim industrijskim zemljama, gde je voćarstvo visokointenzivno, plodovi višnje za preradu se odmah po berbi stavljaju u kontejnere sa hladnom vodom radi brzog spuštanja temperature plodova, što poboljšava ne samo čvrstinu ploda za dalju preradu već i olakšava čuvanje. Plodovi višnje se mogu čuvati u običnoj (NA) hladnjači 10-14 dana, pri temperaturi od 1 do 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90-92%. Prema Gvozdenoviću i sar. (1995), vlažnost ne bi smela biti veća od 95%. Održavanje ovog režima vlažnosti veoma je značajno, jer pri nižoj vlažnosti može nastupiti smežuravanje i sušenje peteljke, a zatim njihovo otpadanje, što čini plodove neupotrebljivom za stonu upotrebu. Time se čini i ekonomska šteta, jer se plodovi moraju realizovati za preradu po znatno nižoj ceni, a moraju se takođe nadoknaditi i troškovi za čuvanje u hlađenom prostoru. Isti autori navode da se i višnja bolje čuva u CA hladnjači u kontrolisanoj atmosferi, sa 1-2% CO2 i 2,5-3,0% O2. Uspeh i kvalitet čuvanja plodova stonih sorti višnje umnogome zavisi od stepena zrelosti pri kojoj su obrani plodovi. Kod zrelijih plodova gubici mase mogu biti i preko 10%, a pojava gljivičnih oboljenja (koje izazivaju gljivice iz rodova Monilia, Botrytis, Penicillium i dr.) mnogo brža i intenzivnija. To znatno smanjuje dužinu čuvanja (na svega par dana) kao i kvalitet ploda, jer je povećano smežuravanje i trulež, potamnela peteljka i dr. Ovakve posledice se mogu desiti i čuvanjem višnje na višim temperaturama. Čuvanjem plodova višnje u kontrolisanoj atmosferi, gde je uspostavljen povoljan odnos CO2 i O2, postižu se dvostruki efekti: produžava se vreme čuvanja (na više od 3 nedelje) i kvalitet plodova višnje, jer se sprečava trulež, održava se sjajna privlačna boja pokožice i peteljka ostaje sveža. Poseban i najčešće primenjivan način čuvanja višnje je duboko zamrzavanje. Plodovi višnje se mogu čuvati više od godinu dana ako se odmah nakon berbe brzo duboko zamrznu, na temperaturi od -25 do -20°C. Brzo zamrznuti plodovi čuvaju se u hladnjači do upotrebe na temperaturi od -18°C. Na ovaj način plodovi višnje veoma dobro zadržavaju svoju prirodnu strukturu, boju i posebno ukus i aromu, te se posle odmrzavanja mogu upotrebiti za voćne salate ili za razne vidove prerade. Hranljiva i upotrebna vrednost plodova višnje Plod višnje je sitan, naoko privlačan, atraktivno sjajno crvene boje, sočan, ukusa kiselkasto-slatkog. Od ukupne mase ploda, koja se kreće u proseku od 3 do 6 g, na jestivi deo otpada 85-90%, što zavisi od sorte. U hemijskom pogledu plod višnje je biološki visokovredan, jer sadrži 12-22% suve materije, 10-18% šećera (sa dominantnim učešćem invertnih šećera, monosaharida fruktoze i glukoze i vrlo malim sadržajem disaharida-saharoze), 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg% vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana, kao i drugih korisnih supstanci. Posebno treba istaći, da je plod višnje izvor organskog joda, koji je neophodan ljudskom organizmu za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde i svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (Stanković,1981). S obzirom na ovakav hemijski sastav, plodovi višnje deluju na ljudski organizam osvežavajuće, diuretično, antireumatično, umirujuće, energetski detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno. Mogu se preporučiti u manjim količinama i dijabetičarima, a čaj od višnjevih peteljki odličan je diuretik i regulator krvnog pritiska. Zahvaljujući ovako bogatom hemijskom sastavu plodovi višnje su vrlo pogodni za razne namene. Mogu se upotrebljavati kao sveže voće, i odlična su svojstva u industrijskoj preradi. Od plodova višnje prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sirupi, sokovi, slatka, kompoti, marmalade, džemovi, likeri, rakije i dr. Mogu se koristiti i u konditorskoj industriji (kolači, pite, čokoladni deserti i dr.), a mogu se i sušiti. U proizvodnji sokova naročito su cenjene sorte tamnog crvenog mesa i sorte koje se često koriste i kao bojadiseri. Za konditorsku industriju i kompote više su interesantne sorte svetlije crvene boje pokožice i mesa i bezbojnog soka. Za sušenje su izuzetno pogodne sorte visokog sadržaja suve materije, poput maraske i oblačinske višnje.

Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Kratak sadržaj Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zavarivanje i srodni postupci - Milenko Rakin Tehnička knjiga, Beograd, 1971. 267 str. ilustrovano, tabele Zavarivanje je proces spajanja dva ili više metalna dela istog ili približno istog hemijskog sastava. Spajanjem se dobija nerazdvojiva veza. Zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote, uz dodavanje ili ponekad bez dodavanja dodatnog materijala i uz primenu pritiska ili bez njega. Pri zavarivanju vrši se lokalno zagrevanje ivice metalnih delova koje treba spojiti (zavariti). Zagrevanje se vrši do temperature pri kojoj metal prelazi iz čvrstog u testasto ili tečno stanje, što zavisi od vrste i načina zavarivanja. Postoje dve vrste zavarivanja: zavarivanje topljenjem i zavarivanje pritiskom. Različiti izvori energije se mogu koristiti za zavarivanje, kao što je mlaz vrućih plinova (plinski plamen ili mlaz plazme), električni luk, tok nelektrisanih čestica (mlaz elektrona ili jona u vakuumu), tokovi zračenja (laser), električna struja (elektrootporno zavarivanje), trenje, ultrazvuk i sl. Zavarivanje se može obavljati u radionici, na otvorenom prostoru, u vodi ili u svemiru. Sve do kraja 19. veka, jedino je bilo poznato kovačko zavarivanje, s kojim su kovači vekovima spajali željezo i čelik grejanjem i udaranjem čekića. Elektrolučno zavarivanje i gasno zavarivanje kiseonikom su bili među prvim postupcima koji su se razvili u 20. veku. Nakon toga su se razvili mnogi procesi, ali među najzastupljenijim je postalo ručno elektrolučno zavarivanje.[1] Istorija zavarivanja Istorija spajanja metala je započela pre nekoliko hiljada godina, u bronzano doba i u željezno doba, na prostorima današnje Evrope i Bliskog istoka. Razvilo se kao sastavni deo veština kovača, zlatara i livača pri izradi oruđa za rad, oružja, posuda, nakita i građevina. U srednjem veku se razvilo kovačko zavarivanje, gde su se dva dela koja su se spajala, na kovačkoj vatri, dovela do belog usijanja i ako je bilo potrebno, posipali bi se određenim prahom ili peskom za „čišćenje”. Čekićanjem spoja istiskivali bi se s dodirnih površina rastopljeni oksidi ili troska, te se sučeljavaju čiste metalne površine, kada počinju delovati međuatomske sile dva dela i dolazi do čvrstog spoja. Najbolji mačevi od čelika u srednjem veku bili su rađeni iz niskougljeničnog čelika (do 0,4% ugljenika), a na njihove rubove su kovački zavarivane (udarcima čekića u toplom stanju) trake od visokougljeničnog čelika (od 1,0 do 2,1% C), koje su uz određenu toplotnu obradu davale tvrde i oštre bridove. Mačevi, vrhovi strela i koplja, noževi i drugo, kod kojih su primenjivali kovačko zavarivanje, bili su poznati u Grčkoj, Franačkoj državi, Kini, Japanu, Indoneziji, te u Siriji. Poznata je bila tehnika spajanja traka iz različitih vrsta željeznih materijala kovanjem kao “damaskiranje” (od Damask, Sirija), a u cilju postizanja posebnih dobrih svojstava za mačeve i puške. Godine 1802. ruski naučnik Vasilij Petrov istražuje električni luk za opštu namenu i predlaže primenu za zavarivanje. Godine 1882. ruski naučnik Nikolaj Benardos prvi koristi električni luk između ugljene elektrode i metala, uz dodavanje žice u metalnu kupku. Godine 1888. ruski naučnik Nikolaj Slavjanov je predložio postupak elektrolučnog zavarivanja metalnom elektrodom. Godine 1895. počinje se koristiti aluminotermijsko zavarivanje koloseka i za popravku odlivaka. U isto vreme prvi put se zavaruje gasnim plamenikom, koji je koristio kiseonik i vodonik. Kasnije se razvija gasno zavarivanje kiseonik-acetilenskim (O2 + C2H2) plamenom. Godine 1907. švedski naučnik prvi patentira i primenjuje obloženu elektrodu. Obložena elektroda se proizvodila uranjanjem gole žice u rastvor minerala, a od 1936. obloga se nanosi ispresivanjem ili ekstrudiranjem. Od 1925. počinje zavarivanje u zaštitnoj atmosferi vodonika, a kasnije se prešlo na argon i helijum. Od 1930. primenjuje se automatsko zavarivanje pod praškom u brodogradnji SAD. Pred, a posebno nakon Drugog svetskog rata, počinje razvoj i primena zavarivanja u zaštitnom gasu - zavarivanje TIG postupkom. Zavarivanje MIG postupkom se počinje primenjivati 1948, a od 1953. u Sovjetskom Savezu se prvi put primenjuje zavarivanje MAG postupkom s CO2 zaštitnim aktivnim plinom. Hladno zavarivanje pod pritiskom se primenjuje od 1948. Nakon 1950. godine se razvijaju mnogi novi postupci kao što su: zavarivanje pod troskom (1951), zavarivanje trenjem (1956), zavarivanje snopom elektrona (1957), zavarivanje ultrazvukom (1960), zavarivanje laserom (1960), zavarivanje plazmom (1961) i drugi. Prvo zavarivanje i toplotno rezanje u svemiru izvedeno je 1969. na sovjetskom svemirskom brodu Sojuz 6. Godine 1932. u Rusiji, Konstantin Hrenov je prvi uspešno primenio podvodno elektrolučno zavarivanje....

GLOBALNA PROGNOZA ZA SLEDEĆIH ČETRDESET GODINA! Znamo ono što želimo znati o tome kako će svet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svet zaista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers pokušao da odgovori u knjizi 2052. Pre četrdeset godina, Randers je bio jedan od koautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje. U knjizi 2052, Randers polazi od sopstvenog iskustva iz oblasti održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih naučnika, ekonomista, futurista i drugih mislilaca, koji bi nas trebalo voditi kroz najizgledniju budućnost. Ovaj uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja: • Koliko će ljudima na planeti trebati pomoć? • Hoće li biti dovoljno hrane i energije? • Hoće li verovanje u beskrajni rast doživeti slom? • Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način? • Hoće li trka prema obnovljivim izvorima energije uspeti? • Hoće li preovladati nekontrolisane klimatske promene? • U kojim delovima sveta će se kvalitet života poboljšati, a u kojima pogoršati? Ova pitanja, kao i brojna druga, se postavljaju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore.. ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI? Pre četrdeset godina moje kolege i ja proveli smo dve godine marljivo radeći u svojim kancelarijama na MIT-u. Dugo smo i detaljno razmišljali o budućnosti i - uz vodstvo Dennisa L. Meadowsa i uz autorstvo Donelle H. Meadows proizveli smo ono što je postalo nepopularna mala knjiga nazvana Granice rasta (The Limits to Growth). Knjiga je bila analiza scenarija kojom smo pokušali da odgovorimo na pitanje „Šta će se dogoditi tokom sledećih 130 godina ako se čovečanstvo odluči na sprovođenje određenih političkih odluka?` Na primer, šta će se dogoditi ako celokupno društvo nastavi da stremi ka ekonomskom rastu bez posebnog akcenta na kontrolisanje rasta stanovništva? Ili šta će se dogoditi ako čovečanstvo odluči da usmeri svoje veoma veliko tehnološko umeće (i nešto novca) na razvijanje ekološki benigne poljoprivrede na globalnom nivou? Razvili smo nekoliko različitih slika budućnosti. Neke opisuju budućnost u kojoj su stvari pošle po zlu; druge opisuju budućnost gde je situacija bila puno bolja za sve ljude. Glavni zaključak naše analize bio je da se čovečanstvo, bez velikih promena, spremalo na rast opasno iznad fizičkih granica naše planete. To je bio zaključak koji se zasnivao na opažanju da treba vremena da čovečanstvo reši bilo koje važno pitanje koje proizlazi iz konačnosti planete. Treba vremena da bi se identifikovao problem, vreme da se prihvati da je taj problem stvaran, vreme da se reši i vreme da se primeni novo rešenje. Prvi deo - „zastoj između opažanja i prihvatanja` - doprineo je verovatnosti (šta je jasno nama, ali ne i svima) da bi čovečanstvo moglo da dopustiti rast u brojkama i fizičkom utiecaju iznad održivog kapaciteta globalnog ekosistema da podržava takav rast. Takav dugi zastoj omogućio bi, čak i prizvao, ono što smo mi nazvali premašivanje (overshoot), posebno ako bi čovečanstvo raslo usprkos planetarnim ograničenjima. U praktičnom smislu, moguće je da čovečanstvo neko vreme ostane u fazi premašivanja (kao što je slučaj i s prekomernim lovom ribe), međutim premašivanje neće i ne može trajati zauvek u trenutku kad se njegovi temelji unište (kad više ne bude ribe). HOĆE LI SVET PROPASTI? Onog trenutka kada dođe do premašivanja, postoje samo dva puta nazad prema održivosti: kontrolisano smanjivanje uređenim uvođenjem novog rešenja (riba iz uzgajališta), ili slom (prestajete da jedete ribu jer je više nema - i uništite posao ribara, kao što se dogodilo na Newfounland-u nakon 1992.). Premašivanje se ne može održati. Ako pokušate da ga održite, kratkoročno će nastati problemi koje će biti teško kontrolisati. Ti problemi biće snažna motivacija za identifikaciju i pokretanje novih rešenja. Međutim, do novog rešenja ne dolazi se preko noći, već tek nakon „zastoja donošenja rešenja i njegove primene` - što može trajati jednu celu deceniju. Zbog toga čak i da započnete pre nego što su temelji potpuno nestali, reskirate da ćete ih iscrpeti do kraja dok čekate novo rešenje. To je bila prava poruka Granica rasta 1972. godine. U decenijama nakon što je knjiga objavljena, spora ljudska reakcija na klimatski problem pružila je prvoklasnu ilustraciju ove poruke. Problem je prvi put prepoznat 1960-ih godina, 1988. godine formiran je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), s ciljem pružanja naučnog gledišta, a 1997. potpisan je Protokol iz Kyot-a. A i dalje - nakon četrdeset godina - još ne vidimo godišnje smanjenje emisija štetnih gasova. Čovečanstvo je i dalje u stanju solidnog premašivanja (ispuštanjem oko dvostruko više CO2 na godinu nego što svi okeani i šume sveta mogu da apsorbuju), a možemo prepoznati i rane znakove nadolazećeg postupnog uništenja ekosistema - koji pruža nebrojeno mnogo ekoloških usluga od kojih ljudi zavise. O kontrolisanom smanjivanju raspravlja se na svakoj konferenciji, ali bez imalo efekata na emisije štetnih gasova. U scenarijima u Granicama rasta premašivanje i pad bili su mogućnost u budućnosti za koju smo moje kolege i ja zaista verovali da će se izbeći novim, mudrijim i dugoročnijim političkim odlukama. U trenutku kada bi ljudi razumeli potencijalne opasnosti beskonačnog rasta i zakasnelih rešenja, mere bi se brzo počele preduzimati. Mislili smo da će razumno upozorenje, zasnovano na najtačnijim podacima dostupnim u to vreme, možda podići osvešćenost, skratiti zastoje i promeniti mračne izglede za budućnost. Nažalost, očigledno je da period od proteklih četrdeset godina nije pružio podršku našem mladalačkom optimizmu. Ali u najmanju ruku Granice rasta definisale su konceptualna oružja za jednu detaljnu debatu - iako se ta debata nikada nije održala. INFORMISANA PROCENA U ovoj knjizi napravio sam nešto potpuno drukčije. Uz veliku pomoć svojih novih prijatelja („novi` u smislu da se svi oni koji su doprineli knjizi 2052 - osim Williama W. Behrensa - nisu pridružili prvim naporima pre četrdeset godina), pokušao sam dati prognozu šta će se dogoditi tokom sledećih 40 godina. Jednim delom to radim da bih zadovoljio sopstvenu znatiželju, a delom da pokušam da društvo prisilim na delovanje. Stvaranje takve prognoze zastrašujući je zadatak, zadatak koji se ne može obaviti s velikom preciznošću. Toliko toga se može dogoditi od sada do 2052. godine da je ishod nemoguće prognozirati u naučnom smislu, tj. sa uskim marginama neizvesnosti. Postoje brojne moguće budućnosti, puno njih je verovatno, dok je većina malo verovatna. Zbog toga ne mogu pružiti naučnu prognozu - u smislu da je moguće autoritativno izjaviti da je ta prognoza najverovatniji ishod. Ali na sreću, moguće je napraviti procenu. A još i bolje, moguće je napraviti informisanu procenu koja bi se, u najmanju ruku, trebala zasnivati na dostupnim činjenicama i biti interno sistemska, tj. takva da ne protivreči sama sebi. Ova knjiga sadrži moju informisanu procenu. To nije „naučna istina` - takva istina ne postoji u oblasti budućnosti. To je pročišćena procena, dobro informisana procena. Ja sam siguran da imam pravo, iako je to nemoguće dokazati. Ali nemoguće je dokazati i da nemam pravo dok se god ozbiljno ne približimo 2052. godini. POHVALE KNJIZI „ ...nadahnujuće i izazovno za svakoga ko zaista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.” — Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške „Ova knjiga je od izuzetno velikog značaja.” — James Gustave Speth, autor knjige America the Possible „Suviše je kasno da se upitamo koliko bi drugačijim i svežim vazduhom bio bogatiji današnji svet da smo poslušali Jorgena Randersa pre četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga napokon ovaj put poslušati.” — Alan Weisman, autor knjige Svet bez nas (The World Without Us) „Uz jasnoću, svest i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je postavio put konceptu globalnih sistema, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje stvari koje će oblikovati naredne četiri decenije” — Amory B. Lovins, predsednik i naučnik, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing Fire Kratak sadržaj Zahvale Predgovor: Što nam budućnost donosi? PRVI DIO: POZADINA 1. Zabrinutost za budućnost 2. Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustava DRUGI DIO: MOJA GLOBALNA PROGNOZA 3. Logika moje prognoze 4. Broj stanovnika i potrošnja do 2052. 5. Energija i CO2 do 2052. 6. Hrana i ekološki otisak do 2052. 7. Nematerijalna budućnost do 2052. 8. Duh vremena 2052. 9. Razmišljanja o budućnosti 10. Pet regionalnih budućnosti 11. Usporedba s drugim budućnostima 12. Što biste trebali učiniti Završne riječi Prilozi Bilješke Kazalo pojmova JORGEN RANDERS je profesor klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI. Bavi se oblastima klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsednik BI-ja i zamenik glavnog upravnika WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švajcarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime, učestvuje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Član je veća za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji, kao i Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine bio je predsednik Agencije za smanjenje efekata staklene bašte osnovanom odlukom britanskog Kabineta, koja je iznela zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih gasova za dve trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i naučne referate, bio je koautor čuvenih knjiga The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Coskic malo uflekan! Retko !!! Indoor Marijuana Horticulture Jorge Cervantes Robert Connell Clarke Ed Rosenthal Sve najnovije informacije o uzgoju u zatvorenom prostoru stavlja vam na dohvat ruke. Saznajte kako uzgajivači maksimiziraju prinose, ubirajući više od pola kilograma pupoljaka vrhunske kvalitete po žarulji od 1000 W svaka dva mjeseca. Uključuje precizne crteže i fotografije brojnih problema s biljkama, grafikon za rješavanje problema, četiri studije slučaja, tjedni popis za provjeru, kalendar, pojmovnik i indeks. Knjiga je prepuna opsežnih informacija o hidroponici, uključujući Sea Of Green, rasvjetu, tlo i mješavine bez zemlje, CO2, insekte, paukove grinje, suzbijanje gljivica i bolesti, gnojiva, poremećaje nutrijenata, sjemenke i sadnice, tvrtke za proizvodnju sjemena, njegu biljaka, matične biljke, obrezivanje i savijanje, određivanje spola, kontrola mirisa, sušenje, berba, medicinska uporaba, sigurnost i sigurnost. Postavljanje prostorija za uzgoj Postavljanje sustava rasvjete Postavljanje pokretača svjetla Postavljanje ventilacijskih sustava Sadnja idealnih vrtova Uzgoj savršenih klonova Presađivanje bez greške Obilne žetve Uzgoj i dalje Indoor Marihuana Horticulture: je najprodavanija knjiga o uzgoju marihuane u zatvorenom prostoru na svijetu. Zbog toga su je uzgajivači krstili `Indoor Bible`. Sva izdanja knjige su bestseleri otkako je prvi put objavljena 1983. Knjiga je prepuna jednostavnih primjera i uputa korak po korak koje uspješno koriste i početnici i napredni uzgajivači. Ako želite pročitati samo jednu knjigu o uzgoju u zatvorenom prostoru, to je to! Jorge Cervantes je ime Georgea Van Pattena, američkog hortikulturista, izdavača i pisca specijaliziranog za uzgoj medicinskog kanabisa u zatvorenom, na otvorenom i u staklenicima. Njegove knjige, članci, fotografije i DVD-i s poukama pokazuju tehnike za visokoprinosne ormare, podrume, dvorišta i gerilske vrtove. Sveučilišta kanabisa u SAD-u koriste njegovu knjigu, Marihuana Horticulture, kao glavni udžbenik, a njegove video zapise kao pomoć u nastavi. Cervantes je 10 godina pisao kolumnu Q & A (Jorge`s Rx) i nastavlja pisati članke u časopisu High Times. George Van Patten rođen je 1953. u obitelji dr. Cecil Robert i Ester Van Patten. Odrastao je u Ontariju, Oregon. Kao dječak dostavljao je lokalne novine. Kasnije je radio u press sobi i ubrzo postao fotograf za lokalne novine, The Argus Observer, od 1969. do 1973. Van Patten je učio o tiskanju, fotografiji, vijestima i publicitetu u novinama. Van Patten je uspio uštedjeti novac od svog posla u novinama kako bi platio svoje sveučilišne studije u inozemstvu i SAD-u, prvo na Sveučilištu u Valenciji u Valenciji, Španjolska, a kasnije na Sveučilištu Américas u Puebli, Meksiko. Kao student na sveučilištu u Meksiku, razvio je svoju cjeloživotnu strast prema biljci kanabisa. Godine 1976. Van Patten se preselio u Portland, Oregon, kako bi bio blizu svojih roditelja nakon što mu se otac razbolio. Diplomirao je na Portland State University 1977. godine. Nakon diplome, Van Patten se preselio u Santa Barbaru u Kaliforniji gdje je s čileanskim partnerom pokrenuo posao s vrtovima. Tamo je ilegalno uzgajao marihuanu `sinsemilla` (španjolski za `bez sjemena`) u Nacionalnoj šumi Los Padres u blizini Santa Barbare. Sinsemilla je bila `novi` visokokvalitetni kanabis koji su Meksikanci u to vrijeme rezervirali za domaću potrošnju. Godine 1979. Van Patten i njegov partner prodali su posao s vrtovima i krenuli na jednogodišnju ekskurziju sa svojim djevojkama kroz srce Meksika, Srednje Amerike i Južne Amerike. Godine 1981. Van Patten se oženio s Estellom Cervantes u Portlandu u Oregonu. Nisu imali djece. Osnovao je tvrtku za vrtove u Portlandu i uzgajao kanabis u zatvorenom prostoru. Nedostatak vjerodostojnih informacija o uzgoju kanabisa u zatvorenom prostoru doveo ga je do analize, istraživanja i autora Indoor Marihuana Horticulture 1983. Knjiga je postala bestseler, a uspješni uzgajivači u zatvorenom prostoru nazvali su je `Biblija kućnog uzgajivača` koja je postala podnaslov knjige. Van Patten je razvio vlastite sustave rasvjete visokog intenziteta za uzgoj marihuane i prodavao ih u maloprodaji i poštom putem svoje tadašnje trgovine Jorge Cervantes u zatvorenom vrtu. Jorge u Spannabisu koji je domaćin natjecanja Seedsman Seeds. DEA-ina operacija Zeleni trgovac (1989.) zatvorila je njegovu trgovinu i više od 40 drugih u SAD-u. Nakon istrage na razini cijele zemlje, Van Patten je preradio Indoor Marihuana Horticulture i ponovno je objavio kao Gardening Indoors with Soil & Hydroponics 1995. kako bi izbjegao pravne probleme. Marihuana je biljka Cannabis sativa, koje se koristi kao opojna droga i lek. Marihuana je halucinogeno sredstvo (neki autori uopšte je ne svrstavaju u taj skup psihoaktivnih supstanci). Sadrži psihoaktivni THC. Dvojbeno je utiče li konoplja na kratkotrajan gubitak pamćenja. Taj uticaj najlakše je za primijetiti. Takvi simptomi javljaju se samo u vrijeme trajanja djelovanja konoplje, dakle, nekoliko sati, a nije nasljedan niti trajan. Isto tako, pretrage osoba, čestih konzumenata konoplje, izgleda, ne pokazuju nikakve nedostatke niti oštećenja.