Srpski pravoslavni i običajni kalendar za prestupnu 2008. godinu sadrži žitije svetih za svaki dan u godini po crkvenom kalendaru, kao i srpske narodne običaje vezane za velike crkvene praznike. Žitija svetih preuzeta su iz "Ohridskog priloga" Svetog vladike Nikolaja ohridskog i žičkog. Žitije Svetog vladike Nikolaja ohridskog i žičkog napisao je Episkop raško-prizrenski Artemije i nalazi se u ovoj knjizi. Srpski narodni običaji opisani su samo u onoj meri i obimu u kome su u direktnoj vezi sa pravoslavnom tradicijom i crkvenim praznicima. U uvodnom delu nalazi se spisak najčešćih Krsnih slava u Srba, kratka objašnjenja o pravoslavnom kalendaru i njegovim osnovama, popis pokretnih crkvenih praznika, kao i pravila posta.

Broj strana: 292 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 17 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Informatika “Srpski narodni kalendar” predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar.Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve.Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara.

Srpski narodni kalendar za 2018. godinu „Srpski narodni kalendar“ predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Prikaži više

Srpski narodni kalendar: za prestupnu 2020/7528. Srpski narodni kalendar predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Prikaži više

Broj strana: 318 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 17x22 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Informatika „Srpski narodni kalendar“ predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara.

Srpski narodni kalendar za 2015. Poštuj tuđa verska uverenja i običaje, a čuvaj svoja! Kalendar predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar - mesecoslov - dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Osnivanjem štamparije kod Srba, 1831, počelo je zlatno razdoblje za izdavače i štampare kalendara. Vuk Karadžić je zapisao: „Kalendar je knjiga koja narodu najviše polze može učiniti; jedna zato što se svake godine izdaje; druga, što je gotovo svi ljudi kupuju, koji čitati znadu; a treće što se cijelu godinu po rukama neprestano premeće."... Prikaži više

Opis Trodelni kalendar Sa crkvenim praznicima 3 x 12 lista Dimenzije: 59 x 30,5 cm Deklaracija: Naziv proizvoda: Kalendar Proizvođač: Univerzal d.o.o. Novi Sad, Srbija

Broj strana: 310 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 17 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Informatika Srpski narodni kalendar predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara.

Српски народни календар представља скуп правила, прописа о временском рачунању и дељењу времена на временске јединице (дане, седмице, месеце, године). Реч календар потиче од латинске речи календа, што значи први дан у месецу. У новије време постоје и мишљења да реч потиче од српске речи колодар. „Српски народни календар“ представља скуп правила, прописа о временском рачунању и дељењу времена на временске јединице (дане, седмице, месеце, године). Реч календар потиче од латинске речи календа, што значи први дан у месецу. У новије време постоје и мишљења да реч потиче од српске речи колодар. Стари словенски назив за календар – месецослов – дуго је био уобичајен у српском језику. Много пре штампаних календара у Срба су постојали рукописни календари, од којих је сачуван календар Гаврила Тројичанина из 1648, који се данас налази у Прагу. По времену настајања и садржају слични су му рукописни календари који се чувају у Српској академији наука и уметности, Манастиру Хиландар и Патријаршији Српске православне цркве. Први српски календари, месецослови, штампани су у Венецији, Бечу, Будиму и Темишвару, где су у то време постојале велике заједнице Срба. У штампарији Димитрија Теодосијева у Венецији, 1765. године штампан је, Славеносрпски црквени календар. У Бечу, 1783, Захарије Орфелин објавио је свој Вечни календар, који се сматра првим вечитим календаром у Срба. У том календару објашњена су раздобља: час, дан, седмица, месец, година, век. Говори се и о месечевим менама, с напоменом да су стари народи о младини приносили жртве. Затим, помињу се кретање Сунца по зодијаку и појаве у природи које га прате, па неједнакости дана и ноћи. Следи таблица деветнаестогодишњег круга Месеца. Могу се наћи и други кругови, те правила како се налазе епахте, индикт, круг година. На крају је штампано упутство за употребу Вечног календара. Наслов: Српски народни календар за 2016. годину Издавач: Informatika Страна: 256 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17x12 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-84497-50-7

"Srpski narodni kalendar" je knjiga u kojoj su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz istoriju. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu i zvezdama. Sačuvana su verovanja o mnogim prirodnim pojavama i kako se prema njima odnositi. Svaka Krsna slava u Srba je zabeležena i jednostavnim rečima opisan život svetitelja čije se ime slavi. „Srpski narodni kalendar“ predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Orfelin objavio je svoj Večni kalendar, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. U tom kalendaru objašnjena su razdoblja: čas, dan, sedmica, mesec, godina, vek. Govori se i o mesečevim menama, s napomenom da su stari narodi o mladini prinosili žrtve. Zatim, pominju se kretanje Sunca po zodijaku i pojave u prirodi koje ga prate, pa nejednakosti dana i noći. Sledi tablica devetnaestogodišnjeg kruga Meseca. Mogu se naći i drugi krugovi, te pravila kako se nalaze epahte, indikt, krug godina. Na kraju je štampano uputstvo za upotrebu Večnog kalendara. Čitaj dalje

САДРЖАЈ Шта је то вера, 5 Поверење у Бога, 11 Крштење, 23 Покајање, 36 Духовни отац - духовник, 40 Молитва, 44 Пост, 70 Свештенство, 86 Монаштво, 92 Икона, 110 Поштовање Светих, 123 Поклоњење Крсту Христовом, 136 Недеља - дан Васкрсења Господњег, 140 Демони - неприајтељи човековог спасења, 143 Првородни грех и изгнање Адама из Раја, 158 Свети Праоци - старозаветни праведници, 166 Страшни суд Божији, 172 Небеса - једини истински завичај човеков, 178 СПСЕЊА НЕМА ВАН ЖИВОТА У ЦРКВИ Једна, Света, Апостолска Црква, 187 Црквени обреди, 199 Црквени језик, 209 Црквено појање, 212 Црквени календар, 218 ХРИШЋАНСКА БОРБА ЗА ЖИВОТ ВЕЧНИ Оосам основних страсти против којих Хришћанин мора да се бори, 229 О прелести, 242 О греху блуда, 246 О греху лажи и лицемерја, 254 О греху празнословља и брбљивости, 258 О фанатизму, 266 О томе да не треба веровати сновима, 272 О неосуђивању, 274 О љубави према Богуу и према људима, 280 О љубави према непријатељима, 287 Због чега нас Господ трпи, 294 ХРИШЋАНСКИ ПУТ - ПУТ БОГОЧОВЕКА Христов лик -спасење света, 317 Крсна Страдања Исуса Христа, 323 Покајање - Пут Хришћанинов ка спасењу, 332 Наслов: С Христом ка висотама обожења Издавач: Светигора Страна: 332 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2001 ИСБН:

U ovom najboljem, najnovijem i najobimnijem izdanju večitog kalendara pronaćićete sanovnik - horoskop života - planetar - ljubavni susreti - roždanik - trepetnik - gledanje u šolju - bacanje karata - gatanja - o sudbini iz dlana, plećke, kobilice, slezine, pasulja, sveće, arapskog kruga - srećni brojevi i dani - predskazivanje događaja - znameniti istorijski događaji - predskazivanje vremena - kalendarske tablice, UVODNA REC Dragi čitaoci, Dajemo Vam u ruke ovaj DOMAĆIZABAVNIK sa njegovim tajanstvenim, a nadamo se, i zanimljivim poglavljima. Na početku svakog poglavlja ako je bilo potrebno izneli smo nedvosmisleno, jasno i glasno, svoje mišljenje o materiji koju to poglavlje obrađuje. Kakvo je to mišljenje, saznačete kada ovu knjigu pročitate. No, da bismo koliko-toliko zadovoljili Vašu radoznalost, reči čemo Vam da je jošpre 150 godina na korici jedne slične knjige pisalo: ROŽDANK (HOROSKOP) ILI ČUDNOVATI VTTAO (TOČAK) SREĆE ČREZ (KROZ) KOISE PO ASTRONOMIČESKOMU NAČINU NA RAZLIČNE VOPROSE (PITANJA) KOISU PO DVANAJST ZNAMENJA NEBESNIMA ODELJENI. ODGOVOR NAĆI MOŽE, ŠTA ĆE SE KOMU DOBROGILINEUGODNOG SLUČm (DESITI), NE ZAISTINU, NO ZA ZABAVU SOČINSJENO (SASTATVLJENO). Prema tome, drage čitateljke i čitaoci, ovaj DOMAĆI ZABAVNIK namenili smo Vašoj razonodi: Za sve ono što Vas „živo interesuje“ i za sve sudbinski vezano za Vas ili Vaše bližnje, potražite odgovor u ovoj knjizi. Ako Vam je odgovor po volji, ako Vam je prijatan, ako Vas je obradovao iprorekao Vam ružičastu sutrašnjicu Viga prihvati te i verujte u to što Vam knjiga kaže. U protivnom, sve ono što Vam je u knjizi ,,cmo zapisano“, ono što bi Vas ražalostilo, rastužilo, zabrinulo ili pokvarilo Vaše raspoloženje, sve to odbacite kao besmislicu, jer ovaj DOMAĆIZABAVNIK sačinili smo NE ZA ISTINU, NO ZA ZABAVU! VEČITI KALENDAR NEKAD I SAD Naši prvi Večiti kalendari pisani su pre 200 godina i imali su više crkveni a manje zabavni i praktični karakter. No, vremenom sastavljači ovih kalendara, osećajući potrebe čoveka, sve više su smanjivali crkveni a povećavali praktični i zabavni deo. Sadržaj Večitog kalendara stalno se menjao i dopunjavao, jer svako vreme i svaka generacija imali su svoje specifične zahteve, želje i potrebe. Ipak, sve te promene i evolucije Večitih kalendara u suštini nisu bile bitne: menjao se samo jezik, ubačen poneki nov izraz, pojam, reč ili igra i ništa više! Gotovo svi Večiti kalendari naših starih imali su približno ovakav sadržaj: Crkveni deo kalendara, zatim podatke o postovima, mesojeđama, pokladama, pokretnim i nepokretnim crkvenim praznicima, o iznalaženju nedeljnih dana i dana Uskrsa, o pashalnim i nedeljnim slovima, itd. Zabavni i praktični deo kalendara bio je već malo raznovrsniji: Sadržavao je Sanovnik, Roždanik, Trepetnik, Gatanje vremena, Gledanje sudbine iz šolje i dlana, Proricanje sudbine po planetama i nebeskim znacima, Planete vladarice, izlazak i zalazak sunca tokom godine, o mesečevim menama, o srećnim i nesrećnim danima, o poljskim radovima, o lečenju bolesti domaćim lekovima, itd. Danas bi ovakav Večiti kalendar predstavljao anahronizam svoje vrste: zastareo, prevaziđen, nerazumljiv, neinteresantan i nepraktičan! No poneka poglavlja iz tih starih Večitih kalendara mi smo ipak uneli u ovu našu knjigu, jer smo uvereni da će u tim poglavljima, iako su ona iz starih vremena, mnog čitaoci naći dosta zanimljivosti i razonode Ta novouneta poglavlja pokazuju nam i slikaju neke detalje iz vremena Srbije XIX veka, pa će na taj način neko moći da ih koristi ne samo kao zabavu, već i u druge svrhe. Dakle, sve u svemu, umesto nekadašnjeg Starinskog večitog kalendara, preživelog i vremenom prevaziđenog, pružamo Vam ovaj naš, starim materijalom dopunjeni, DOMAĆI ZABAVNIK i prijatna Vam zabava!

Mitrovdan je pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovedniku Soluna, koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Slavi se 8. novembra. Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom. Ikona je urađena u duborezu i dodatno oslikana pozlatom. Ram je bogatog ornamenta izražen u listovima vinove blagorodne loze i plodovima Dodatno oslikana zlatnim bojama. Duborez jasnih kontura i detalja. Drvo: crna lipa Zaštićena lanenim uljem.

Mitrovdan je pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovedniku Soluna, koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Slavi se 8. novembra. Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom. Ikona je urađena u duborezu i dodatno oslikana pozlatom. Ram je bogatog ornamenta izražen u listovima vinove blagorodne loze i plodovima Dodatno oslikana zlatnim bojama. Duborez jasnih kontura i detalja. Drvo: crna lipa Zaštićena lanenim uljem.

Pravoslavni podsetnik za prostu 2013.godinu.Potpuno ocuvan I neostecen. Na pocetku je kalendar a posle toga neki crkveni tekstovi dok je na samom kraju srpski imenoslov.

Pravoslavni podsetnik za prostu 2011.godinu. Potpuno ocuvan I neostecen. Na pocetku je kalendar a posle toga neki crkveni tekstovi dok je na samom kraju srpski imenoslov.

Rodjendanske svećice Maloprodaja i veleprodaja povoljno Upakovane Slavske svece,zute,bele,vostane,sve vrste sveca,svece za krstenje i vencanje,kandila,srpsko platno i peskiri i kutijica za kosicu.kadionice,ciraci,fitilj za kandilo,briket,grcki briket,pravi tamjan,mirisljavi u listicima,hilandarski,mokri tamjan,slavsko slovo,ruze za svece,sveta voda i ulje od nektara,crkveni kalendari mali i zidni,ikone,plastificirane ikonice za novcanik,brojanice za odrasle i decu ,krstici,privesci za ključeve slikom svetaca,krst za vozace,slovo za slavski kolac,modlice za slavski kolac,čaše za slavu,čaše za venčanje.Za dodatne i detaljnije fotografije pišite na viber. Sve možete poručiti pojedinačno i na više.

Podstaknuta lepotom crkvenih napeva kompozitorka Vera Milanković napisala je Srpski duhovni kalendar, zbirku tropara za soliste i različite horske sastave. Odabrani himnografski tekstovi iskazani su kroz tradicionalne napeve srpskog pojanja i uobličeni u tri celine: u tropare posvećene Gospodnjim praznicima, zatim Presvetoj Bogorodici, dok najobimniji, treći deo sadrži tropare svetiteljima od kojih se mnogi praznuju kao krsne slave u srpskim porodicama. Osnovna namera autorke jeste da u nešto drugačijem obliku u odnosu na kanonizovanu crkvenu praksu približi srpsko crkveno pojanje onima koji su nedovoljno upućeni.

Poslovni zidni kalendar, b3, 12 listova, Papir: Kunstdruk 90 g/m2 Povez: Žičana spirala

Srpski narodni kalendar za 2014 - 7522. godinu U „Srpskom narodnom kalendaru“ su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz vaskoliku istoriju. Srpska istorija nije bila laka a ni kratka. Traje preko sedam hiljada i pet stotina godina. Kalendar kojim su se Srbi nekad služili a koji nisu zaboravili najstariji je na svetu. Računajući vreme po njemu, 2014. godina je 7522. Srbi nemaju nikakvog razloga niti smeju da odbace preko pet i po hiljada godina svoje istorije, jer u istoriji su sadržane mnoge mudrosti koje nam i danas mogu biti od koristi. Ponešto iz davne istorije objavljeno je u „Srpskom narodnom kalendaru“. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu i zvezdama. Sačuvana su verovanja o mnogim prirodnim pojavama i kako se prema njima valja odnositi. Svaka Krsna slava u Srba je zabeležena i jednostavnim rečima opisan život svetitelja čije se ime slavi. Veliki pravoslavni i narodni praznici: Vaskrs, Božić, Trojice, Preobraženje, praznici Presvete Bogorodice i svi drugi su pažljivo zabeleženi. Objašnjeni su i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima: Nekršteni dani, Pasji dani, Gorešnjaci, Deveti utorak, Međudnevice i drugi koji su se sačuvali hiljadama godina u narodnom verovanju i običajnoj ritualnoj praksi. U „Srpskom narodnom kalendaru“ zabeležen je značaj svakog dana. Šta valja kog dana raditi, a šta ne valja. Koji su dani obični, bez obrednih radnji, a kojim danima bi trebalo izvesti određene radnje. Sve je zasnovano na milenijumskom iskustvu i praksi sačuvanoj u narodnom pamćenju Srba. Bez izmišljanja. Danas je savremena nauka dokazala da su mnoge činjenice zapisane u narodnom verovanju tačne. Prikaži više

DETALJNIJE Ikona Velika Gospojina se nalazi u ramu Dimenzije: 41x33 Sadrži sertifikat Riznice nacionalnog blaga 24-karatna pozlata metalnih delova Ikone nisu osveštane! Ikona se prema Hrišćanstvu treba držati na istočnom zidu kuće! Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice, ili Međudnevnica, je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Jedan je od pet Bogorodičinih praznika, koji su crveno slovo (veliki praznik) u crkvenom kalendaru. Poslednji je veliki praznik crkvene godine, koja počinje 1. septembra, a završava krajem avgusta. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i, prema crkvenom predanju, dan kada se ona vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika. Srpska pravoslavna crkva i ostale pravoslavne crkve koje koriste julijanski kalendar ga slave 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i post koji traje 14 dana. Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.

Broj strana: 250 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 25 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Informatika U „Srpskom narodnom kalendaru“ su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz vaskoliku istoriju. Srpska istorija nije bila laka a ni kratka. Traje preko sedam hiljada i pet stotina godina. Kalendar kojim su se Srbi nekad služili a koji nisu zaboravili najstariji je na svetu. Računajući vreme po njemu, 2014. godina je 7522. Srbi nemaju nikakvog razloga niti smeju da odbace preko pet i po hiljada godina svoje istorije, jer u istoriji su sadržane mnoge mudrosti koje nam i danas mogu biti od koristi. Ponešto iz davne istorije objavljeno je u „Srpskom narodnom kalendaru“. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu i zvezdama. Sačuvana su verovanja o mnogim prirodnim pojavama i kako se prema njima valja odnositi. Svaka Krsna slava u Srba je zabeležena i jednostavnim rečima opisan život svetitelja čije se ime slavi. Veliki pravoslavni i narodni praznici: Vaskrs, Božić, Trojice, Preobraženje, praznici Presvete Bogorodice i svi drugi su pažljivo zabeleženi. Objašnjeni su i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima: Nekršteni dani, Pasji dani, Gorešnjaci, Deveti utorak, Međudnevice i drugi koji su se sačuvali hiljadama godina u narodnom verovanju i običajnoj ritualnoj praksi. U „Srpskom narodnom kalendaru“ zabeležen je značaj svakog dana. Šta valja kog dana raditi, a šta ne valja. Koji su dani obični, bez obrednih radnji, a kojim danima bi trebalo izvesti određene radnje. Sve je zasnovano na milenijumskom iskustvu i praksi sačuvanoj u narodnom pamćenju Srba. Bez izmišljanja. Danas je savremena nauka dokazala da su mnoge činjenice zapisane u narodnom verovanju tačne.

Zbog različitih faktora koji utiču na jačinu i svetlinu ekrana, kao i zbog prilagođavanja boja tokom proizvodnje, ne možemo garantovati da će slika prikazana na našem sajtu biti u potpunosti identična predmetu u prirodnom ambijentu. Iako ćemo se truditi da naši prikazi budu što verniji, molimo vas da imate u vidu da se boje, sjaj i drugi faktori mogu razlikovati u zavisnosti od postavki vašeg ekrana i osvetljenja prostora u kojem se nalazite. Uvek smo tu da odgovorimo na vaša pitanja i pružimo dodatne informacije o proizvodu ako vam je potrebno.

Novi, trodelni kalendar za 2024. godinu. Prikaz prethodnog, tekućeg i narednog meseca, sa crkvenim i državnim praznicima.

Novi, trodelni kalendar za 2024. godinu. Prikaz prethodnog, tekućeg i narednog meseca, sa crkvenim i državnim praznicima.