VELIKI FORMAT,72 STRANICE,STANJE KAO NA SLICI

RETKO,VELIKI FORMAT,STANJE KAO NA SLICI

Crkveni kalendari za 2011, 2015, 2016, 2017, 2018, 2020. i 2022. godinu. Dobro očuvani, kompaktni, bez podvlačenja, žvrljotina i fizičkih oštećenja. Izdanje Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC. *************************************************************************************** TAGS: Srpska Pravoslavna Crkva, manastir, Patrijaršija, Pravoslavlje, Srbija, kalendar

crkveni kalendar verski kalendar dobro očuvan izdanje udruženog saveza pravoslavnog sveštenstva SFRJ Beograd

MAĐARSKI CRKVENI KALENDAR ZA 1943. GODINU...

PRAVOSLAVNI KALENARI OD 13 KNJIGA MEKOG POVEZA 1. KALENDAR ZA PRESTUPNU 1980 2. NIKUATVANA BIGIRUDUCA SAPASE, SPASI NAS 3. KALENDAR ZA PROSTU 1999 4. KALENDAR ZA PROSTU 1999 5. KALENDAR ZA PROSTU 2001 6. KALENDAR ZA PROSTU 2002 7, KALENDAR ZA PROSTU 2004 8. KALENDAR ZA PROSTU 2005 9. KALENDAR ZA PROSTU 2005 10. CRKVENI KALENDAR PLANER 2009 11. CRKVENI KALENDAR I PLANER ZA PROSTU 2011 12. KALENDAR ZA PROSTU 2011 13. KALENDAR SVAKODNEVNI PODSETNIK 2012 TVRDOG POVEZA STANJE. OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA. 2. 3+, OSTALE 4, 4... DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 1/5 IZA

KALENDAR NARODNE ODBRANE ZA PROSTU 1925. Beograd, 1924. Udžbenički format, 336 strana. Povez popustio (grupe listova se drže o koncu), korice oštećene, požutela, ivice listova iskrzane nakon sečenja tabaka, sem toga očuvana. Crkveni kalendar 1925, Članci: Srpsko-turski rat 1912 - Živko Pavlović, Sarajevski atentat - Borivoje Jevtić, Jugoslovenska narodna muzika - Kosta Manojlović...

Beograd 1943. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 160 strana. Knjiga je, za godine, veoma dobro / odlično očuvana. Pored crkvenog kalendara za 1944,knjiga sadrži niz nacionih i eduukatvnih tekstova.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA PATRIJARSIJA - GODISNJAK I KALENDAR ZA PROSTU 1933. GODINU PRVI BROJ KALENDARA IKADA IZDAT , REKTO I KAPITALNO IZDANJE Crkveni kalendar , praznici , mnogo zanimljivih tekstova iz oblasti crkvenog zivota i manastira Izdavac - Sveti Arhijerejski Sinod SPC , Beograd Mek povez , veliki format 31x24 , 148 strana , cirilica Stanje kao na slici , losije , ostecen cosak prvih desetak listova , unutra obelezavano i pisano ponegde , kompletna bez bitnijih ostecenja Календар ЦРКВА свакако представља важан наслов у издаваштву Српске Православне Цркве. Ова публикација је намењена њеним вернима спајајући у себи календарски, поучни и званичан статистичко-обавештајни део. КалендарЦРКВА спада међу знамените серијске публикације српског црквеног издаваштва и покренута је у време патријарха Варнаве Росића (1930-1937) године. Са прекидом због Другог светског рата овај најпознатији календар са поучним и обавештајним штивом из црквеног живота поново је покренут 1965. године и излази до данас. ŠIF478

Pored crkvenog kalendara za 1944, knjiga sadrži niz nacionalnih i edukativnih tekstova. Retko izdanje, ima samo jedan primerak u Biblioteci Matice srpske. Korice kao na slici, stanje tabaka odlično, kompletno, bez pečata, pisanja, podvlačenja. Naslov Srpski kalendar : 1944 Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1944 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Presa, 1944 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 160 str. : ilustr. ; 21 cm Srbija, Drugi svetski rat, Milan Nedić, gajenje konja u Srbiji, suzbijanje metilja, praktični lekarski saveti, stočne zaraze, odabir vinove loze, bajke, basne... KC (N)

KALENDAR SRPSKE PRAVOSLAVNE PATRIJARŠIJE CRKVA 1935. **1856... --snižena cena Izdavač : Srpska Manastirska Štamparija u Sremskim Karlovcima 1934.g Mek povez , veliki format 29x21.cm , 112 strana , ćirilica ,ilustrovan cb.foto STANJE: -STANJE KAO NA SLIKAMA Očuvana veoma dobro za ovu starost , kao na slici , na par strana -stranice I. do XII.-KOJE ČINE CRKVENI KALENDAR-obeležavano i pisano obicnom olovkom , poneka zuta tačka -OSTALE STRANICE UREDNE-ponegde retko providna flekica ili ishrznuće listova u donjoj osnovi.-NEMA ORGINALNU PREDNJU KORICU-listovi sa Kraljem aleksandrom,arhiepiskopom Varnavom, unutrašnjom naslovnom i rodoslov kraljevskog doma-ojačani ispod masnim papirom-jer orginalan papir je veoma mek-pa su ove stranice ojačane, ZADNJA KORICA U PVC FOLIJI-zbog čvrstine i blagih hrzanja sa krajeva,čelo i rubovi zadnje korice-PRESVUČENI IMPREGNIRANOM PLATNENOM TRAKOM Календар ЦРКВА свакако представља важан наслов у издаваштву Српске Православне Цркве. Ова публикација је намењена њеним вернима спајајући у себи календарски, поучни и званичан статистичко-обавештајни део. Календар ЦРКВА спада међу знамените серијске публикације српског црквеног издаваштва и покренута је у време патријарха Варнаве Росића (1930-1937) године. Са прекидом због Другог светског рата овај најпознатији календар са поучним и обавештајним штивом из црквеног живота поново је покренут 1965. године и излази до данас.

SRPSKI PRAVOSLVNI I OBIČAJNI KALENDAR ZA PRESTUPNU 2008 Srpski pravoslavni i običajni kalendar za prestupnu 2008. godinu sadrži žitije svetih za svaki dan u godini po crkvenom kalendaru, kao i srpske narodne običaje vezane za velike crkvene praznike. Žitija svetih preuzeta su iz `Ohridskog priloga` Svetog vladike Nikolaja ohridskog i žičkog. Žitije Svetog vladike Nikolaja ohridskog i žičkog napisao je Episkop raško-prizrenski Artemije i nalazi se u ovoj knjizi. Srpski narodni običaji opisani su samo u onoj meri i obimu u kome su u direktnoj vezi sa pravoslavnom tradicijom i crkvenim praznicima. U uvodnom delu nalazi se spisak najčešćih Krsnih slava u Srba, kratka objašnjenja o pravoslavnom kalendaru i njegovim osnovama, popis pokretnih crkvenih praznika, kao i pravila posta. 16.x23.5 cm, meki povez, 302 str. L.. SAJ.D. O.1. . P. 6

,,Ово је једна радосна књига пуна потресних ствари и тако је треба доживети зато што је ово књига о Светим Српским Новомученицима и Исповедницима. Дакле, то је само један мали део од хиљаде и хиљаде страдалих које је свакако Господ Бог препознао као своје, али и које су људи препознали као свете. Ова књига обухвата само оне који су уписани у црквени календар, имају своју службу, имају свој дан прослављења`, рекла је Зорица Ковачев овом приликом и додала: ,,Није ово моје дело - ја сам само овде мали проводник свега овога. Стицајем околности сам баш ја изабрана да ово саберем`. На крају свог излагања гђа Ковачев је истакла: ,,Ту мрвицу нечега што сам сазнала имала сам жељу да поделим са вама, са свима другима који ће узети ову књигу, који можда нису били у прилици да све ово виде. Молила бих све да нам ови свети мученици и исповедници, наши српски преци, наши савременици, између осталих којима се молимо, пред престолом Божијим буду молитвеници...``

Deo iz knjige: ŠTA JE TO VERA? Koren ovog pitanja se krije u hrišćanskoj antropologiji. Šta je to čovek? Po čemu se on razlikuje od drugih bića? Ovde, na zemlji, srećemo raznovrsne oblike i ispoljavanja života, ali između čoveka i bilo kog drugog bića postoji neizmerna provalija. Čovek – kakva je to tajna? Vidimo da je čovek po svom telesnom sastavu sličan drugim bićima, i da je on istovremeno velika tajna. Čovek ne pripada samo zemlji, on pirpada i večnosti. I on sam je svestan te tajne. S jedne strane, čovek je predmet ovog sveta, uslovljen je njegovim zakonima. S druge strane, čovek oseća da je slobodno biće, ličnost koja ima mogućnost samoopredeljenja. Sveto Pismo nam otkriva ovu tajnu. Gospod stvara čoveka od zemlje i istovremeno udahnjuje u njega nešto drugo, Božansko, nezemaljsko, što se u Bibliji naziva „dahom života“. To je čovekova duša. U duši se otiskuje obraz Božiji. On je kao senka Boga na zemlji. U samom stvaranju čoveka, koji se nalazi na granici dva sveta – materijalnog i duhovnog, u samoj duši čoveka, koji je odraz i obraz Boga, krije se tajna njegove unutrašnje slobode… SADRŽAJ Šta je to vera, 5 Poverenje u Boga, 11 Krštenje, 23 Pokajanje, 36 Duhovni otac – duhovnik, 40 Molitva, 44 Post, 70 Sveštenstvo, 86 Monaštvo, 92 Ikona, 110 Poštovanje Svetih, 123 Poklonjenje Krstu Hristovom, 136 Nedelja – dan Vaskrsenja Gospodnjeg, 140 Demoni – nepriajtelji čovekovog spasenja, 143 Prvorodni greh i izgnanje Adama iz Raja, 158 Sveti Praoci – starozavetni pravednici, 166 Strašni sud Božiji, 172 Nebesa – jedini istinski zavičaj čovekov, 178 SPSENjA NEMA VAN ŽIVOTA U CRKVI Jedna, Sveta, Apostolska Crkva, 187 Crkveni obredi, 199 Crkveni jezik, 209 Crkveno pojanje, 212 Crkveni kalendar, 218 HRIŠĆANSKA BORBA ZA ŽIVOT VEČNI Oosam osnovnih strasti protiv kojih Hrišćanin mora da se bori, 229 O prelesti, 242 O grehu bluda, 246 O grehu laži i licemerja, 254 O grehu praznoslovlja i brbljivosti, 258 O fanatizmu, 266 O tome da ne treba verovati snovima, 272 O neosuđivanju, 274 O ljubavi prema Boguu i prema ljudima, 280 O ljubavi prema neprijateljima, 287 Zbog čega nas Gospod trpi, 294 HRIŠĆANSKI PUT – PUT BOGOČOVEKA Hristov lik – spasenje sveta, 317 Krsna Stradanja Isusa Hrista, 323 Pokajanje – Put Hrišćaninov ka spasenju, 332

kindergarten teacher`s manual Ево увода у основна црквена учења, догађаје у литургијском календару, библијске приче и химне. student book

Домовина : илустровани календар за годину 1918 која је проста Издавач (штампар) Крф : Министарство просвете и црквених послова (У Крфу : Државна штампарија Краљевине Србије) ratno izdanje, meki orig. povez,(dodatno koričena a originalna korica nalepljena) stanje odlično (sem jedan list koji je ojačan selotejpom uskim oko 4 sm po dužini), str. 192, fotografije, cirilica

KNJIGE TRI ENOHA Džozef Lampkin TRI KNJIGE ENOHA Dr Dzozef B. Lampkin Dobro poznato i hvaljeno delo dr Džozefa Lampkina prošireno je tako da uključuje nova istraživanja o Enohovim knjigama, palim anđelima, čuvarima i nefilima. Nakon što predstavlja opsežnu istorijsku pozadinu Prve, Druge i Treće knjige Enohove, Lampkin sastavlja istorijsku priču o palim anđelima, čuvarima i nefilima, koristeći svoje opsežno poznavanje drevnih tekstova. Istorija palih anđela čvrsto je povezana uz pomoć drevnih knjiga kao što su Enoh, Jašer, Jubileji, Knjiga divova, Ratni svici i mnoge druge. Priča će vas zaprepastiti. Nove informacije o Prvoj knjizi Enohovoj su znatno proširene. Lampkin opisuje Enohov kalendar i njegovo ključno mesto u Danilovom proročanstvu. On rastavlja Prvu Enohovu, deo po deo, da bi opisao njenu istoriju, vremenski okvir autorstva i njen sadržaj. U celom tekstu je obilje korisnih beleški. Ovaj tom sadrži Prvu Enohovu knjigu (Etiopsku Enohovu knjigu), Drugu Enohovu knjigu (Slovenske tajne Enoha), Treću Enohovu knjigu (Hebrejsku knjigu o Enohu) i Knjigu o Palim anđelima, čuvarima i poreklu zla. Proširen komentar uključen je za tri Enohove knjige, kao i za odeljke o anđelima, proročanstvima i enohijanskom kalendaru. Dr Džozef Lampkin je autor preko dvadeset knjiga. Redovno se pojavljuje kao stručni gost o temama religije, teologije i crkvene istorije. ---------------------- Opis Sadržaj Uvod………………………………………………………………………………………….5 1. Enohova………………………………………………………………………………..25 Kalendar Enohovih i Danilovih proročanstava…………………………157 Zaključak 1. Enohove………………………………………………………………159 2. Enohova………………………………………………………………………………209 3. Enohova………………………………………………………………………………211 Priča o palim anđelima, čuvarima i nefilima……………………………217 Alfa…………………………………………………………………………………………275 Uvod……………………………………………………………………………………….277 Pali anđeli, čuvari i poreklo zla……………………………………………….335 Omega ……………………………………………………………………………………337 O drevnim tekstovima…………………………………………………………….351 Imena i položaji anđela……………………………………………………………366 Obim: 367 str, format: A5 Knjiga je NOVA..... ----------------------------------- 0,0

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I. izdanje ! Prvo izdanje! Fra Augustin Kristić (Kreševo, 26. kolovoza 1892. – Travnik, 13. kolovoza 1960.), rimokatolički svećenik, hrvatski zavičajni i crkveni povjesničar, etnolog, etnomuzikolog, pisac za djecu, leksikograf iz Bosne.[1] Životopis Rodio se 1892. godine u Kreševu. 1915. se godine zaredio za svećenika. Službovao je u više mjesta. Bio je franjevac, a od 1935. je dijecezanski svećenik. Ostavio je iza sebe bogat znanstveni i književni opus. Najplodniji je pisac kreševskog područja. Intenzivno je proučavao crkvenu i narodnu povijest Hrvata kreševskog kraja ali i cijele BiH svog vremena. Brojni vrijedni radovi iz povijesti, etnologije i etnomuzikologije su iza njega. Umro je u bolnici u Travniku 13. kolovoza 1960. godine.[1] Djela Napisao je više knjiga te brojnih studija, članaka, reportaža i ost. priloga. Neka djela još mu nisu objavljena i u rukopisnoj su formi: zbirka dječjih pripovjedaka Put pisanice kroz tri carstva i kraljevstva, Dnevnik`, te Rječnik Kreševa i okolice. Svi mu se rukopisi čuvaju se u arhivu Franjevačkog samostana u Kreševu.[1] Časopisu u kojima je objavio djela su Glasnik Hrvatskih zemaljskih muzeja u Sarajevu, Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu, Kalendar Napredak, Dobri pastir

60467) Sveti Sava narodna čitanka sa kalendarom za 1934 godinu Izdanje Prosvetnog i dobrotvornog društva Sveti Sava Zagreb Sadržaj svetosavske čitanke za god. 1934. : Kalendarski deo sastavio prota Radivoj Kokić Naše slike Za slavu i čast - univ, prof. dr. Laza Popović. Prezident Masarik i Jugoslaveni - univ. prof. dr. Ferdo Šišić Sokolski pozdrav Kralju na Plitvicama 23/VII 1933 univ. prof. dr. Laza Popović. Evropska unija - univ. prof. dr. Jovan Stefanović Reč za proslavu Sv. Save u Mariboru 27/1 1933 - univ. prof. dr. Laza Popović Dositije Obradović - univ. prof. dr. Pavle Popović Dr. Radenko Stanković - univ. prof. dr. Laza Popović Mala antanta Bogoljub Jevtić Titulesko Eduard Beneš Dositej Mitropolit Zagrebački - univ. prof. dr. Laza Popović Jugoslavenska Omladina posle aneksije Bosne - univ. prof. dr.Đuro Šurmin Na Šar-planini, na carskoj planini - univ. prof. dr. Fran Tukan Zašto slavimo Kosovo ? - univ. prof. dr. Pero Slijepčević O značenju gvožđa za život - univ. prof. dr. Fran Bubanović. Kako su nas zavađali? - prota Milutin Jakšić O Franu Kurelcu, hrvatskom književniku i poborniku Jugoslavenstva - Mirko Brajer Tragedija žumberačkog poglavice Vuka Popovića - univ, prof. dr. Aleksa Ivić Đuro Daničić učestvuje u narodno-crkvenom životu - prota Dimitrije Vitković Megdan - univ, prof. dr. Dušan J. Popović Dr. Čeda Mihajlović - Gaston Kasteran. David Štrbac iz studije o Petru Kočiću - dr. Branko Čubrilović Naš stari zanatlijski stalež - univ. prof. dr. Mita Kostić Prvi Srbi doktori Vasa Stajić direktor u. p Bogovićeva ulic abroj 7 - univ. prof. dr. Laza Popović Otac i sin - Dinko Šimunović Sirotinjska vrata - Isidora Sekulić Čovek i šuma - univ. prof. dr. Aleksandar Ugrenović Rad prosvetno - dobrotvornog društva Sv. Sava u Zagrebu u godini 1932 - 1933 - Drag. K. Andrijašević Uz slike Nekrolog tvrd povez, format 17 x 23,5 cm , ilustrovano, ćirilica, 184 strane + reklame

IZDRŽIMO NA UZANOM PUTU - Jovan Janjić Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom „Izdržimo na uzanom putu“. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima „Na putu vere“, „Sloboda – prvo lice čoveka“, „Uvek i svuda ljudski“, „Večna borba dobra i zla“, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru… O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja. k15+

53623) AK 1 Sveti Kiprijan i Crkva u Africi u 3. veku na francuskom 1873 godina Saint Cyprien et l`église d`Afrique au IIIe siècle autor : Monsinjor Frepel -by Par Monseigneur Freppel (Charles-Émile ) Mesto izdanja : Pariz 1873 godine. Tascije Cecilije Ciprijan (Kartagina, oko 210. - Kartagina 258.), pisac, episkop Kartagine, crkveni otac, svetac i mučenik. Poreklom je iz plemićke porodice , bio je učenik retorike do 246., kada se obratio u hrišćanstvo. Izabran je za episkopa Kartagine 249., U vreme progona hrišćana za vladavine cara Decija bio je prisiljen da pobegne iz grada. Nakon završetka progona , Crkva je raspravljla o držanju otpadnika, to jest onih koji su se odrekli hrišćanske vere .Kiprijan je tražio oštre mere za njih, ali je priznao je ono što je rekao, papa Kornelije u njegovom suprostavljanju Novacijanu. Kiprijan je pravio razliku između onih koji su se odrekli svoje vjere i onih koji su bili kršteni kao jeretici: prema prvima Kiprijan je bio milosrdan dok je sa drugima bio strog videći protrebu da se ponovno krste. Na ovoj tačci, crkvena tradicija koja će doći s papom Stefanom I. (254. – 257.), bila je protiv mišljenja Kiprijana. U ponovnom progonu hrišćana od cara Valerijana, Kiprijan je bio osuđen na izgnanstvo a zatim u septembru 258. osuđen na odsecanje glave i umire kao mučenik. Dela : Cenjen je kao ugledan crkveni otac, napisao je mnogo apologetskih spisa : `Ad Donatum`, `Ad Demetrianum` i `Testimonia ad Quirinum`. Delo Svetog Kiprijana De catholicae Ecclesiae unitate spada u jedno od važnijih eklisioloških dela. Mnoge misli posudio je od Tertulijana. Sačuvano je 66 njegovih pisama (ili poslanica), koje čine dragocen izvor za istoriju Crkve u prvim vekovima Po njemu je nazvana Кiprijanova kuga. Njagov đakon i učenik bio je Flavijan Кartaginski. Pravoslavna crkva slavi Svetog Кiprijna zajedno sa Sv. Justinom 2. oktobra po julijanskom kalendaru. Cours d`éloquence sacrée fait à la Sorbonne pendant l`année 1863-1864 Synopsis L’École de Tertullien. — Dans quel sens on doit prendre ce mot. — Situation des esprits dans la première moitié du IIIe siècle. — Le droit romain et la conscience chrétienne. — Conquête de la foi dans les rangs des jurisconsultes, — L’Octave de Minucius Félix. — Idée du dialogue. — Caractère des interlocuteurs. — Date de la composition. — Comment Minucius Félix pouvait remplir à Rome l’office d’avocat ou de jurisconsulte sous Alexandre Sévère. Fruit d’une sélection réalisée au sein des fonds de la Bibliothèque nationale de France, Collection XIX a pour ambition de faire découvrir des textes classiques et moins classiques dans les meilleures éditions du XIXe siècle. tvrd povez, format 14 x 22 cm , očuvano, francuski jezik, 470 strana + 15 strana reklama , *AK 1

Srpski jerarsi:od devetog do dvadesetog veka,Sava,episkop šumadijski Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,† САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ Овај угледни архијереј Српске православне цркве био је одличан организатор, изузетан домаћин, свестран научни радник, један од нај-образованијих епископа свога времена. Рођен је 13. априла 1930. године у Сенти. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном месту, потом се уписао у Богословију Светог Саве у манастиру Раковици и завршио је 1950, а на Богослов-ском факултету у Београду дипломирао је 1954. године. Академску 1957/58. годину провео је на постдипломским студијама на Старокато-личком богословском факултету у Берну. По повратку из Швајцарске, постављен је 1958. године за суплента Богословије Светог Саве у Бео-граду. Поред професорских обавеза марљиво је радио на докторској те-зи: Типик архиепископа Никодима, коју је одбранио 15. маја 1961. годи-не на Богословском факултету у Београду. Замонашен је 3. новембра 1959. у манастиру Ваведењу у Београ-ду, а 4. децембра исте године рукоположен је за јерођакона; у чин јеро-монаха рукоположен је 1961. године. Исте године изабран је за викар-ног епископа моравичког; хиротонисан је у београдској Саборној црк-ви 23. јула 1961. Као епископ предавао је на Богословском факултету литургику са црквеном уметношћу у времену од 1961. до 1967, а тада је изабран за епископа источноамеричког и канадског. У тој епархији остао је до 1977, када је изабран за епископа шумадијског. Овом углед-ном архијереју често су повераване на администрирање упражњене епархије: Источноамеричка и Канадска (1977-1978), Жичка (1978), Ба-натска (1980-1985), Темишварска (1980-1996), Средњезападноамеричка (1986-1988), Западноамеричка (1986-1988) и Бачка (1988-1990). За време свога архипастирског служења владика Сава је представ-љао нашу Цркву у Комисији за припрему Светог и Великог сабора Православне цркве (1979-1991); био је члан Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом у периоду од 1980. до 1991. и члан Комисије Светога архијерејског сабора за вођење разговора с представницима такозване Македонске православне цркве; узео је учешћа на више свеправославних и међуцрквених скупова. У Шумадијској епархији владика Сава је започео градњу више од сто нових храмова (педесетак ових осветио је за време свога живота). За његово време обновљени су манастири Никоље Рудничко, Петков-ица у Страгарима, Павловац на Космају и Брезовац на Венчацу. Својим средствима подигао је цркву Светог великомученика Георгија у Ви-шевцу, родном месту Карађорђа Петровића (Свети великомученик Ге-оргије био је Владикина крсна слава). Захваљујући њему, враћен је ко-нак манастиру Каленићу, који је држава била национализовала после Другога светског рата. У овом манастиру основао је епархијску ризни-цу и библиотеку. У Крагујевцу, седишту епархије, подигао је Епархиј-ски центар. У свом пастирском раду посебну пажњу је посветио подмлађи-вању свештеничког кадра, попуњавању упражњених, као и оснивању нових парохија. Вредни епископ Сава основао је више епархијских фондова, Дом за децу „Свети Јован Крститељ“, амбуланте у селима Клоки и Цветојевцу, добротворни фонд „Човекољубље“ итд. Веома је био ангажован на развоју црквене просвете. Дао је велик допринос ре-форми и унапређењу нашега црквеног школства. Његовим заузимањем, у Крагујевцу је отворено 1997. године одељење Београдске богослови-је, које је на ванредном заседању Светога архијерејског сабора 2000. проглашено самосталном Богословијом Светога Јована Златоуста. Као викарни епископ моравички покренуо је на српском и енгле-ском језику часопис „Српска православна црква – њена прошлост и са-дашњост“. Уређивао је „Православље. Новине Српске патријаршије“ и „Гласник. Службени лист Српске православне цркве“. У Америци је покренуо часопис „Стаза православља“. У Шумадијској епархији по-кренуо је епархијски лист „Каленић“. Под истим називом основао је епархијску издавачку установу, која је објавила више од 120 наслова. Од 1997. године редовно је штампао епархијски шематизам. У епархи-јама у којима је администрирао обновио је часописе: у Банатској – „Ба-натски весник“, а у Бачкој – „Беседу“. Поводом значајних датума уре-дио је више споменица које је издала Српска православна црква. Дуже је време уређивао годишњак Црква. Календар Српске православне па-тријаршије, био је и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научно-истраживачком пројекту Матице српске у Новом Саду. Ценећи научно-истраживачки рад Саве (Вуковића), епископа шу-мадијског, Српска академија наука и уметности га је 1991. изабрала за дописног члана; исте године Матица српска, где је био члан Лексико-графско-библиографског одељења и Темишварског одбора, изабрала га је за члана сарадника, а 1995. за сталног члана сарадника. Научним радом почео је да се бави као студент Богословског фа-култета. Објавио је велик број чланака, прилога и приказа, као и велик број одредница за разне енциклопедије, претежно из области историје Српске православне цркве али и из литургике. Навешћемо најважније књиге из историје Српске православне цркве: Писма патријарха Геор-гија Бранковића са коментарима(1983); Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941 (1994, на српском и енглеском); Српски јерарси од деветог до двадесетог века (1997); Гробна места српских архијереја (1999). Од литургичких радова, поред докторске ди-сертације Типик архиепископа Никодима, издвајамо: Први превод Јерусалимског типика код Срба. Поводом 650. годишњице преставље-ња архиепископа српског Никодима, „Гласник. Службени лист Српске православне цркве“, Београд 1974, 271-276; Заамвоне молитве, „Гла-сник. Службени лист Српске православне цркве“ Београд, 1976, 106-108; Слављење празника телесног рођења Господа, Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, у Црква. Календар Српске патријаршије за пре-ступну 2000. годину, Београд, 1999, 34-43; Богослужбена употреба Романових кондака данас, у Црква. Календар Српске патријаршије за преступну 2001. годину, Београд, 2000, 48-54; Свештеничке униформе и одежде, у Службено одело у Србији у 19. и 20. веку, Историјски музеј Србије и Галерија САНУ, Београд, 2001, 226-237. Скупштина града Крагујевца одликовала је 1998. владику Саву Орденом Светог Георгија. Последњи Свети архијерејски сабор у чијем је раду учествовао одликовао га је Орденом Светог Саве првог степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за самопрегорно и успешно архијерејско служење, као и за научни рад у духу православља, којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте. Десетак дана после овога указаног поверења епископ Сава се 17. јуна 2001. године, након краће болести, преселио у вечност. То је било изненађење за све, а посебно за људе који су с њим сарађивали, који су га уважавали и поштовали. Сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу. Објављивање ове књиге именских и хронолошких регистара добро је дошло као путоказ за сналажење у Владикином капиталном делу о српским јерарсима. проф. др Предраг Пузовић``

Kraljević Marko u slikama : srpska narodna pevanija u 25 pesama : sa istumačenim rečima turskim i gdekojim neobičnim srpskim / za štampu uredio i slike udesio Aleksandar Sandić U Novom Sadu : Srpska knjižara Braće M. Popovića, 1886 (Novi Sad : A. Fuks) 150 str., [9] listova s tablama ; 24 cm. RETKO!!! ukrašeno sa 10 slika solidno očuvano, tabak je stavljen u kasnije napravljeni papirni omotač, sve strane su na broju Историја света. Књ. 1, (Стари век) / својим ученицима превео и прерадио Александар Сандић У Новом Саду : У штампарији Игњата Фукса, 1869 272 стр. ; 19 cm Приступ: стр. 3-4 ; Први део: стр. 5-41 ; Други део: стр. 42-58 ; Трећи део: стр. 59-83 ; Друго доба: од сеобе Дорјана па до персијских ратова, 1104-500: стр. 84-102 ; Треће доба: од персијских ратова па до пропасти Грчке 500-338: 103-163 ; Историја Римљана: Рим за краљева 735-510 пр.Хр.: стр. 164-172 ; Рим република, 509-30 пр. Хр.: стр. 173-230 ; Рим под царевима од 30г. пре Христа до 476 после Хр.: стр. 231-260 ; Кад је ко живео и шта се кад збило: стр. 260-270 Aleksandar Sandić (Veliki Bečkerek, 14. maj 1836 — Novi Sad, 15. april 1908), je bio srpski filozof, filolog, istoričar, književnik, kulturni radnik, političar, autop Ximne Svetom Savi, i dopicni član mnogih akademija u inostranstvu. Doktorirao je filozofiju i filologiju na Univerzitetu u Beču kod profesora Franca Miklošiča.Prof.dp.Aleksandar Sandić je bio jedini Cpbin diplomac znamenitog profesora Franca Miklošiča.Aleksandar Sandić se školovao u rodnom Velikom Bečkereku, a zatim u Temišvaru. Kao stipendista Matice srpske završio je studije u Beču - pravne nauke i slovensku filologiju. Radio je kao profesor u Novosadskoj srpskoj velikoj gimnaziji, počev od 1866. godine, pune 33 godine. U prvo vreme je bio i konzistorajni beležnik bačke dijeceze.[1] Bio je starog kova, enciklopedijskog znanja; okupljao je oko sebe gimnaziste i snažno uticao na njih i sa naučne i sa nacionalne strane.[2] Predavao je u gimnaziji staro-slovenski i srpski jezik i istoriju književnosti.[3] Godine 1880. predavao je u trećem razredu gimnazije i mađarski jezik.[4] Proslavio je svečano profesor Sandić svoje jubileje, druženjem sa prijateljima, jedne nedelje u Novom Sadu. Dana 6/18. oktobra 1891. godine obeležio je dvadesetpetogodišnjicu svog profesorovanja u novosadskoj gimnaziji i tridesetogodišnjicu svog bavljenja na književnom polju. Život mu je protekao burno, doživeo je i slavu i osporavanja. Vodio je javne polemike sa neistomišljenicima, a pod stare dane umro je tiho, posle dugog bolovanja. Ostao upamćen kao `čitač i pisar` - lični sekretar Vuka Karadžića, tokom studiranja u Beču. Pisao je više puta o Vuku, i radio na njegovoj glorifikaciji.[5] Bio je i bliski saradnik Svetozara Miletića, čijoj je Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci i pripadao. Biran je za poslanika na Srpskom crkveno-narodnom saboru u Karlovcima 1879. godine. Aktivan je u Matici srpskoj, čiji je član od 1866. godine kao Bečlija[6], a pored pisanja za Letopis matičin, on je 1897. godine biran za člana Književnog odeljenja. Počeo je sa pisanjem još kao `jurista` (pravnik) u Beču, sarađujući prvo u srpskim listovima: bečkom `Svetovidu` od 1857. godine i novosadskom Miletićevom `Srbskom dnevniku`. Kasnije je proširio saradnju sa velikim brojem srpskih listova i časopisa, naročito onim novosadskim. Pored pisanja bavio se prevođenjem tekstova na srpski jezik: Getea, Mozentala, Kanica. Preveo je na srpski jezik i dopunio istorijskim činjenicama 1862. godine, važno delo Feliksa Kanica `Vizantijski spomenici po Srbiji`. Izdavao je i uređivao u Beču, posle odlaska urednika Hrvata, Imre Tkalca, list koji je izlazio na nemačkom jeziku, a služio slovenskim interesima - `Ost und West` tj. `Istok i Zapad`, 1862-1865. godine. Zbog tog književnog angažmana imao je puno problema i potezanja po sudovima. Po želji arhimandrita Germana Anđelića potonjeg Patrijarha, pokrenuo je 1868. godine i uređivao - pisao članke godinu dana, prvi (van Srbije) srpski crkveni list `Besedu`, sa dodatkom `Duhovni zbornik`. U tom `Zborniku` su objavljivane crkvene besede i propovedi. Takođe je bio pozvan i napisao tri udžbenika za veronauku u osnovnim školama. Sandić se bavio mnogo srpskom istoriografijom; skupljao građu za istoriju srpske književnosti i srpskog pokreta 1848-1849. godine, ali nije ostavio obimnije radove. Vredan pažnje je njegov poduhvat iz 1885. godine sa vrednim pisanim spomenikom. Dao je fotografisati `Ravaničku povelju` srpskog kneza Lazara izdatu njegovoj zadužbini - manastiru 1381. godine. Uz tu diplomu snimljen je i veliki državni pečet otisnut na njoj. Odštampani su ti predmeti u više dimenzija, i uz njih je profesor napisao opširan opis i stručna objašnjenja. Objavio je 1885. godine to lepo ilustrovano izdanje, da bi približio narodu vredno svedočanstvo njegove stare slave i visokih pozicija, u srednjem veku. `Ravanička hrisovulja` - zlatopisano pismo carsko sa zlatnim carskim pečetom, jeste doista jedan od najlepših srpskih spomenika starih`.[7] Bio je po mišljenju savremenika, najbolji uređivač početnog dela kalendara, u kojem se nalaze dani, crkveni praznici, mesečeve mene, nebeske planete itd.[8] Sarađivao je u mnogo kalendara, časopisa i listova, sa svojim prilozima. Izdavao je svoj `Godišnjak` - veliki srpski narodni ilustrovani kalendar, u Novom Sadu (1887.).[9] Pisao je jedan srpski časopis 1886. godine, da taj srpski kalendar izlazi već 36 godina, i da ga i taj put izdaje profesor Sandić.[10] Negovao je njemu svojstven `biblijski stil`, obrađujući pažnju na sve aktuelne događaje i istaknute ličnosti; praveći kulturološki osvrt o njima u svojim govorima, člancima i nekrolozima. Priređivao je za objavljivanje tri sveske edicije `Knjige za narod` (o slavnim srpskim ličnostima) - brojeve 2, 3 i 4.[11] Profesor je bio poznat kao istaknuti javni i nacionalni radnik koji deluje u narodu. Uticao je tako na srpske zanatlije 1870. godine, da se organizuju i povežu u zanatlijske zadruge. Za njih je 1872. godine pokrenuo i uređivao stručni organ `Srpski zanatlija` u Novom Sadu. Podstakao je 1880. godine i žene da se udružuju u ženske `Dobrotvorne zadruge`, za koje je sastavio pravila organizacije i delovanja. Godine 1897. je član eparhijskog bačkog Školskog odbora. Kada je 1901. godine rađeno na osnivanju Narodne biblioteke na Cetinju, povodom pedesetogodišnjice Njegoševe smrti, Sandić je ponudio za nju kao dar, celu svoju knjižnicu od preko 1000 vrednih knjiga, među kojima i raznih `srbulja`, štampanih ali i u rukopisu.[12] Učestvovao je aktivno na Prvom kongresu srpskih novinara, održanom 1902. godine u Beogradu.[13] U rodnom gradu Zrenjaninu, uspomenu čuvaju na njega spomen-bista u Karađorđevom parku, otkrivena 1971. godine, i stara, ruinirana rodna kuća sklona padu - od naboja pokrivena trskom - samo na papiru `zaštićena od strane države`!? Na rodnoj kući je 1967. godine grad Zrenjanin postavio spomen-ploču. stare retke knjige, ignjat fuks, stara srpska knjiga, istorija sveta svetska istorija istorija srpskog naroda ... knjige devetnaestog veka 19. vek XIX

BIJEDNI LJUDI - Pripovijesti - Milan Budisavljević Zagreb 1899 štampano u Srpskoj štampariji Sadržina - NA BREZOVOJ POLJANI - HRISTOS SE RODI - BORIĆA SIROTE - NA CRNOM VRHU - SJENI - U NOĆI - JAKOV SKENDŽIĆ - U MEĆAVI - NA BOROVAČI - ZIMSKA PRIČA BUDISAVLJEVIĆ, Milan, pisac i prevodilac (Vrelo kod Korenice, danas Titove Korenice, 16. III 1874 — Sremski Karlovci, 21. II 1928). Brat Budislava, novinara i saborskog zastupnika. Osnovnu školu učio u Vrhovinama, gimnaziju u Gospiću i Sremskim Karlovcima (1886–94), klasičnu filologiju u Zagrebu (1894–99). Za studija služio je kao pomoćni učitelj u zagrebačkoj donjogradskoj gimnaziji, potom je gimnazijski profesor u Karlovcu (1899/1900) i Gospiću (1900–03) te upravitelj Bogoslovnog konvikta u Sremskim Karlovcima (1903–28). Bio je urednik Brankova kola (1905–11), član književnog odjela Matice srpske i književnog društva u Beogradu. Kao član Srpske samostalne stranke bio je izabran u Srpski crkveni sabor. — Pisao je pripovijetke, većinom iz narodnog života u Gornjoj krajini, radove o filološkim pitanjima, rasprave o L. Kostiću, J. Palmotiću, Ilijadi u ogledalu srpskih narodnih pjesama te prikaze djela pojedinih pisaca (A. Aškerc, Z. J. Jovanović, K. Š. Đalski, F. Prešeren, M. Car, M. Begović, V. Ilić, I. Vojnović). Od 1892. do 1925. objavljivao je u publikacijama Vijenac, Život, Bosanska vila, Brankovo kolo, Nada, Letopis Matice srpske, Školski vjesnik, Kolo, Kalendar Matice srpske, Srpsko kolo (kalendar), Hrvatska njiva, Reč i dr. Zastupan je u zbirci Noviji srpski pripovjedači (Zagreb 1907). Dijelove nedovršene tragedije Momir i Grozdana objavio je u Glasniku Narodnoga veća (1918). S grčkog je preveo u stihovima Euripidovu Medeju (Zemun 1920); u Brankovu kolu (1899) objavio je Murkov prijevod Gete i srpska narodna poezija. Pripovijetke su mu prevođene na madžarski, njemački, slovački i ruski. Kritičari su isticali da je bio dobar analitičar i psiholog, ali kadikad melodramatik te podložan Turgenjevljevim utjecajima. DJELA: Bijedni ljudi, pripovijetke. Zagreb 1899. — Priče. Nova zbirka »Bijednih ljudi«. Mostar 1902. — Tmurni dnevi, pripovijetke. Mostar 1905. BIJEDNI LJUDI - Pripovijesti Milana Budisavljevića 1899 LIT.: Milan Budisavljević, Bijedni ljudi. Nada, 5(1899) 8, str. 126–127. — I. Lorković: Milan Budisavljević, Bijedni ljudi. Brankovo kolo, 5(1899) 44, str. 1404–1408; 45, str. 1440–1442; 46, str. 1467–1472; 47, str. 1502–1506; 48, str. 1520–1533. — M. Savić (M. S-ć): Bijedni ljudi. Letopis Matice srpske, 1899, CXCVIII/2, str. 155–156. — J. Skerlić: Bijedni ljudi, pripovijesti Milana Budisavljevića. Delo, 6(1899) XXII/6, str. 481–484. — M. Nikolić (mn): Milan Budisavljević, Bijedni ljudi. Život, 1900, I/3, str. 101–103. — P. Skok (Mikov): Milan Budisavljević, Bijedni ljudi. Svjetlo, 15(1900) 16, str. 3. — M. Car: Milan Budisavljević, Tmurni dnevi. Letopis Matice srpske, 1906, CCXXXVIII/4, str. 89–95. — B. Vodnik: Milan Budisavljević, Tmurni dnevi. Savremenik, 1(1906) I/5, str. 388. — J. Živojnović: (J. Ž.): Noviji srpski pripovedači. Letopis Matice srpske, 84(1908) CCXLVII/1, str. 94–96. — A. Sovrè: Evripides, Medeja. Sa grčkog prev. M. Budisavljević. Ljubljanski zvon, 40(1920) 12, str. 763–764. — (Nekrolozi): Reč, 5(1928) 1170, str. 4; Riječ, 24(1928) 44, str. 1; Srpsko kolo, 25(1928) 9, str. 4. — Gl. M.: Milan Budisavljević. Letopis Matice srpske, 102(1928) CCCXVI/2, str. 264–266. — Ž. S. Kalinić: Milan Budisavljević. Glasnik Profesorskog društva, 8(1928) 3, str. 188–192. — M. Leskovac: Jedno pismo Antuna Gustava Matoša Milanu Budisavljeviću. Letopis Matice srpske, 110(1936) CCCXLVI/1, str. 95–97. — S. Georgijević: Lika u našoj književnosti i kulturi. Glasnik Jugoslavenskog profesorskog društva, 19(1938–39) 10, str. 740–746. — K. Petrović: Istorija Srpske pravoslavne velike gimnazije karlovačke. Novi Sad 1951; 315–317. — S. Korać: Pregled književnog rada Srba u Hrvatskoj. Zagreb 1987. L. 1 POL. BELA. 4.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez popustio, sve ostalo u redu. Kraljevsko Visoko i samostan sv. Nikole / Julijan Jelenić 1096. Prvo Izdanje! Julijan Jelenić (Riječani, Modriča, 29. kolovoza 1877. – Zagreb, 5. kolovoza 1931.)[1] bio je hrvatski i bosanskohercegovački povjesničar i pisac. Životopis Osnovnu školu završio je u Modriči i Tolisi, gimnaziju u Gučoj Gori. Nakon novicijata u Fojnici, stupio je u franjevački red 1903. godine. Filozofsko-teološki studij završio je u Kraljevoj Sutjesci i Budimpešti, gdje je 1908. godine doktorirao disertacijom De pattarenis Bosnae. Intenzivno je proučavao prošlost Crkve, franjevačkog reda, djelovanje istaknutih pojedinaca crkvenog, kulturnog i društvenog života. Predavao je na Franjevačkoj bogosloviji u Livnu i u Sarajevu. Od 1919. profesor je na Sveučilištu u Zagrebu Bio je izvrstan poznavatelj ne samo naše već i svjetske povijesti. Pisao je studije, članke, rasprave, prikaze i ocjene knjiga. Njegov opus broji više od tri stotine bibliografskih jedinica samostalnih djela. JELENIĆ, Julijan (Marko), povjesničar (Riječani kraj Modriče, 29. VIII. 1877 — Zagreb, 5. VIII. 1931). Gimnaziju završio u Gučoj Gori 1898, filozofsko teološki studij pohađao 1899–1901. u Kraljevoj Sutjesci i 1901–05. u Budimpešti, gdje je položio rigoroze iz biblijskih znanosti 1904, bogoslovnih studija 1906, pastoralne i moralne teologije 1907. i svetoga bogoslovlja 1908. čime je postignuo doktorat iz teologije obranivši tezu De Patarenis Bosnae. Za svećenika zaređen 1903. Predavao je dogmatiku, crkvenu povijest i crkveno pravo u Franjevačkoj teologiji u Livnu 1905–09. i Sarajevu 1909–19. te crkvenu povijest na Bogoslovnom fakultetu u Zagrebu 1919–31. Dužnost rektora Teologije u Sarajevu obnašao je 1910–19, 1910. izabran je za definitora Provincije Bosne Srebrene, a u Zagrebu je bio dekan Bogoslovnoga fakulteta 1921–22. i 1927–28. Bio je i politički aktivan, u početku proaustrijski orijentiran vidio je Habsburšku Monarhiju kao okvir za BiH ujedinjenu s Hrvatskom, a poslije se u promijenjenim političkim okolnostima priklonio jugoslavenskoj opciji. S obzirom na povijesnu ulogu franjevaca u BiH držao je da se svećenstvo treba brinuti za dobro Crkve i države, ali da u politici ne bi smjelo prelaziti određene granice. U strahu od protuvjerskoga djelovanja držao je neprihvatljivim da se svećenstvo isključi iz politike i zagovarao tezu da ono mora »stupiti u aktivne i pasivne izbore, te dostojno zastupati Crkvu i narod«. Kao povjesničar proučavao je uglavnom crkvenu povijest, napose prošlost Franjevačkoga reda na širem području nekadašnje Bosanske vikarije. Objavio je više od 300 studija, članaka, rasprava, prikaza, osvrta, nekrologa i poučnih tekstova. Posebnu pozornost poklanjao je izvornoj građi, napose nastaloj u bosanskim franjevačkim samostanima, te je u Glasniku Zemaljskog muzeja u BiH priredio i tiskao Izvore za povjest kulturnoga rada bosanskih Franjevaca (1912–13), Ljetopis fra Nikole Lašvanina (1914–15), Necrologium Bosnae Argentinae. Prema kodeksu franjevačkog samostana u Kr. Sutjesci (1916), Ljetopis franjevačkog samostana u Kreševu (1917), Dva ljetopisa Bosne Srebrene (1918), Ljetopis franjevačkog samostana u Kr. Sutjesci (1923–27), Spomenike kulturnoga rada bosanskih franjevaca 1835–1878 (1941–43) i 1918. u Starinama Spomenike kulturnoga rada bosanskih franjevaca (1437–1878). Ti kao i neki drugi Jelenićevi radovi objavljeni su i kao posebni otisci. Surađivao je u novinama, časopisima i prigodnim zbornicima Franjevački glasnik (1899–1901; Serafinski perivoj, 1903, 1906, 1908–13; Naša misao, 1914–16, 1919; Franjevački vijesnik, 1927–30, 1932), Osvit (1904), Prosvjeta (1906), Hrvatski dnevnik (1908), Školski vjesnik (1909), kalendar Napredak (1911, 1916–17), Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH (1912–18, 1923–27, 1930, 1941–43), Hrvatska (1912), Bullettino di archeologia e storia dalmata (1913), Luč (1913–14), Obzor (1913, 1927–28), Hrvatska narodna zajednica (1915, 1918), Dušobrižnik (1916), Jedro (1916), Nastavni vjesnik (1918–19), Novine (1918), Starine (1918), Katolički list (1920, 1922–24, 1926, 1928), Ljetopis JAZU (1920–21), Vedre hrvatske duše (1922–23; Hrvatska duša, 1923), Bogoslovska smotra (1923, 1926–27), Godišnjak Sveučilišta Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu (1924/25–1928/29), Narodna enciklopedija (1925–29), Narodna starina (1925), Znameniti i zaslužni Hrvati (1925), Nova revija (1926), Kršćanska škola (1927), Šišićev zbornik (1929), Croatia sacra (1931). Okušao se i kao prevoditelj s mađarskoga objelodanivši 1913. djelo F. Kajzera Mali vođa hodočasnika. U rukopisu je ostavio više radova; dovršeni su Ljetopis fra Andrije Šipračića, zvanog Dubočanina (iz XVII. stoljeća), Povijest Hristove crkve, 4. sv. i Spomenici kulturnog rada franjevaca Bosne Srebreničke (drugi dio), a nedovršeni Kultura i bosanski franjevci, 3. sv., Bio-bibliografija franjevaca Bosne Srebreničke, 2. sv. i Postanak i razvoj franjevačkih bogoslovnih studija. Bio je urednik Serafinskoga perivoja (1908–13) i Naše misli (1914–16) te član odbora pučkoga sveučilišta (od 1921), potpredsjednik Hrvatske bogoslovne akademije i dopisni član JAZU (1931). DJELA: Kraljevsko Visoko i samostan sv. Nikole. Sarajevo 1906. — De Patarenis Bosnae. Sarajevii 1908. — Kultura i bosanski franjevci, 1–2. Sarajevo 1912–1915 (pretisak 1990). — Povijest Hristove crkve, 1–3. Zagreb 1921–1928, 1931². — Bio-bibliografija franjevaca Bosne Srebreničke, 1. Zagreb 1925. — Spomenici kulturnoga rada franjevaca Bosne Srebreničke. Mostar 1927. — Pravopisna rasprava između dra. Tome Košćaka i dra. fra Grge Čevapovića. Prilog povijesti hrvatskoga pravopisa. Zagreb 1930. — Potpunija bibliografija te literatura do 1976. u: B. Ćorić, Bibliografija radova Julijana Jelenića. Godišnjak Instituta za jezik i književnost u Sarajevu, 8(1979) str. 379–407. LIT.: (Osvrt na Kraljevsko Visoko i samostan sv. Nikole): Prosvjeta, 14(1906) 17, str. 549–550. — (Osvrt na De Patarenis Bosnae): Hrvatska straža, 6(1908) str. 593–594. — (Osvrti na Kultura i bosanski franjevci, 1–2): N. Andrić, Serafinski perivoj, 26(1912) 11, str. 181–184; 12, str. 200–212. — J. Milaković, Hrvatski dnevnik, 7(1912) 223, str. 2–3. — S. Ritig, Bogoslovska smotra, 3(1912) str. 450. — (F. Bulić), Bullettino di archeologia e storia dalmata, 36(1913) str. 84. — J. Dujmušić, Südslavische Revue, 2(1913) 3, str. 59–61. — I. Gavrić (I. G.), Vrhbosna, 27(1913) 6/7, str. 111–112. — P. Kolendić, Bosanska vila, 28(1913) 2, str. 31–32. — A. G. Matoš (A. G. M.), Obzor, 54(1913) 238, str. 1–2. — M. Zjalić, Sv. Cecilija, 7(1913) 5, str. 77–78. — (Osvrti na Ljetopis fra Nikole Lašvanina): H. Kreševljaković, Nastavni vjesnik, 24(1915–16) 10, str. 699–701. — A. Donković (Donković), Glasnik biskupija bosanske i srijemske, 44(1916) 9, str. 63–64. — B. Inhof, Vrhbosna, 30(1916) 7/8, str. 104–106. — E. Matić (N. Jenko), Novine (Zagreb), 3(1916) 102, str. 3–4; 103, str. 3–4. — H. Kreševljaković (H. K.): Tri nove knjige dra Jelenića. Sarajevski list, 39(1916) 115, str. 1–2; 116, str. 2–3. — (Osvrt na Necrologium Bosnae Argentinae): (G.), Hrvatski dnevnik, 12(1917) 102, str. 2. — (Osvrti na Ljetopis franjevačkog samostana u Kreševu): A. Buljan (Dr. A. B.), Vrhbosna, 32(1918) 8/9, str. 112. — E. Matić (Na. Jen.), Novine, 5(1918) 99, str. 2. — V., Hrvatska narodna zajednica, 6(1918) 4, str. 59–60. — S. Blažeković: Dr. Fra Julijan Jelenić. Hrvatska prosvjeta, 6(1919) str. 185–190. — (Osvrti na Povijest Hristove crkve, 1–3): F. Binički, Hrvatska prosvjeta, 9(1922) 7/8, str. 191–192; 9/10, str. 234–238. — G. Cvitanović, Nova revija, 1(1922) 1, str. 81–83; 3(1924) 3, str. 279. — F. Kovačić, Časopis za zgodovino in narodopisje (Maribor), 17(1922) str. 105–106. — J. Marić (Marić), Katolički list, 73(1922) 22, str. 262–266; 78(1926) 23, str. 318–319; 24, str. 336–339; Bogoslovska smotra, 11(1923) 2, str. 99–106; 14(1926) str. 361–369. — M. Pavić, Glasnik biskupija bosanske i srijemske, 50(1922) 10, str. 83–84. — I. Zorè, Bogoslovni vestnik (Ljubljana), 3(1923) str. 292–296. — I. Hergešić (Ivo H.), Obzor, 65(1924) 254, str. 1. — J. Šimrak, Kršćanska škola, 29(1926) 1/2, str. 21–23; Hrvatska straža, 3(1931) 129, str. 4. — O. Knezović, Franjevački vijesnik, 35(1928) 6, str. 190–191. — R. Rogošić, Nova revija, 7(1928) 2, str. 194–195. — (Osvrti na Biobibliografiju franjevaca Bosne Srebreničke): B. Inhof, Nastavni vjesnik, 34(1925–26) str. 248–251. — J. Turk, Bogoslovni vestnik, 6(1926) str. 257–258. — J.: 50-godišnjica dra fra Julijana Jelenića. Franjevački vijesnik, 34(1927) 12, str. 256–257. — (Osvrt na Ljetopis franjevačkog samostana u Kraljevoj Sutjesci): B. Badrov, Franjevački vijesnik, 34(1927) 8, str. 179–180. — (Osvrti na knj. Spomenica kulturnog rada franjevaca Bosne Srebreničke): R. Rogošić (Rr.), Nova revija, 7(1928) 2, str. 198–199. — J. Turk, Bogoslovni vestnik, 9(1929) str. 306–307. — (Osvrt na Problem dolaska franjevaca u Bosnu i osnutka Bosanske vikarije): M. Barada, Starohrvatska prosvjeta, NS 2(1928) 1/2, str. 160–163. — (Prigodom 30-godišnjice književnog rada): S. Ilijić, Obzor, 70(1929) 103, str. 2. — K. Ivić, Franjevački vijesnik, 36(1929) 5, str. 142–148. — H. Makvić, Katolički list, 80(1929) 18, str. 233–235. — F. Šišić: Dr. Julijan Jelenić. Ljetopis JAZU, 1930–31, 44, str. 101–102. — (Nekrolozi): Hrvatska straža, 3(1931) 177, str. 4, 178, str. 3; Jutarnji list, 20(1931) 7009, str. 6; Katolički list, 82(1931) 33, str. 401–404; Nova revija, 11(1931) 5/6, str. 435–436; Obzor, 72(1931) 179, str. 3; Vrhbosna, 45(1931) 7/8, str. 120; Croatia sacra, 2(1932) 2, str. 150–151; Kalendar sv. Ante, 7(1932) str. 145. — Ć. Iveković, Godišnjak Univerziteta Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, 1929/30–1932/33, str. 5–15. — R. Drljić (R. D.), Franjevački vijesnik, 38(1931) 9, str. 259–265. — G. Gavranić, Ibid., str. 257–258. — P. Grgec (P. G.), Hrvatska straža, 3(1931) 181, str. 4; Seljačke novine, 14(1931) 33, str. 4. — A. Kotlarski, Katolički list, 82(1931) 34, str. 415–417. — D. M., Pregled, 5(1931) VII/93, str. 219–220. — A. Živković, Bogoslovska smotra, 19(1931) str. 406–408. — T., Napredak, kalendar, 21(1932) str. 211–212. — V. Novak (V. N), Jugoslovenski istorijski časopis (Ljubljana—Zagreb—Beograd), 1(1935) 1/2, str. 261–262. — H. Kreševljaković: Dva Bošnjaka povjesničara. Narodna starina, 10(1931) 26, str. 273–277. — Spomenica Franjevačke klasične gimnazije u Visokom. Beograd 1932, 75–83, 187–191. — R. Drljić: Refleksije o životu i radu dra fra Julijana Jelenića. Dobri Pastir, 23(1973) 1/4, str. 303–306. — S. Džaja: Povijesno-kulturne odrednice Jelenićevih doprinosa jezičnoj i književnoj baštini Bosne i Hercegovine (s bibliografijom). Godišnjak Instituta za jezik i književnost u Sarajevu, 3–4(1974–75) str. 183–195. — M. Karamatić: Povijesno-kulturni okviri Jelenićeve historiografije i njegovi pogledi na neke probleme tadanjeg vremena. Jukić, 5–6(1975–76) str. 140–147. — B. Ćorić: Književnopovijesne odlike djela Kultura i bosanski franjevci J. Jelenića. Godišnjak Instituta za jezik i književnost u Sarajevu, 8(1979) str. 9–35. — A. Kovačić: Značajan bio-bibliografski rukopis. Bibliotekarstvo, 28(1982) str. 45–46. — M. Karamatić: Fra Julijan Jelenić – život i djelo. U: J. Jelenić, Kultura i bosanski franjevci, 1. Sarajevo 1990², str. V–XXVIII. — A. S. Kovačić: Biobibliografija franjevaca Bosne Srebrene. Sarajevo 1991. — D. Lovrenović: Fra Julijan Jelenić, Kultura i bosanski franjevci. Bosna Franciscana, 10(2002) 17, str. 236–243.