Detalji predmeta Stanje Polovno Seme povrća, biljaka za proizvodnju stočne hrane, industrijskog i začinskog bilja, žitarica, ptičija hrana ptičja, seme voća, seme šumskog drveća, seme cveća, veštačko đubrivo, sredstva za zaštitu bilja

Prodaje se samo krojni arak sa šemama. Časopis nemam. Slike iz časopisa su od ranije. Sadržaj: Goblen šema: Žan Simeon Šarden - Cveće Goblen šema ukras: Crna tašna, Bež tašna, Motiv za papuče Šema za tepih 1 i tepih 2 Pravougaoni milje Ukrasni jastuci Skladište: Magazini 12 Tagovi: krojenje, šivenje, pletenje, vezenje, goblen, heklanje, štrikanje... U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Feler se odnosi na spoljašnost knjige. Knjiga je tvrdih korica, prepuna je različitih kreativnih ideja, u podnaslovu knjige piše KAKO DA SE RAZONODIMO TOKOM GODINE, ima 96 strana. Evo naslova: Smena godišnjih doba; Posmatramo nebo; Zašto postoje godišnja doba? PROLEĆE- Prolećno nebo noću; Posmatraj vremenske prilike; Prolećni pejzaži; Korenje i izdanci; Bele rade; Sadimo cveće, Posmatrajmo baru; Šarena jaja; Uskršnje zeke; Posmatraj mladunce; Na tragu gusenice. LETO - Letnje nebo noću; Koliko je časova? Uživaj u paradajzu; Šarlota od jagoda; Letnji cvetovi; Posmatraj bube; Trag puža; Istraži obalu; Blago sa plaže; Vreme žetve. JESEN - Jesenje nebo noću; Suvo cveće; Plodovi i seme; Voćni kolač; Jesenje lišće; Jesenje drveće; Tražimo pečurke; Svilene mreže; Sadimo lukovice; ,,Paukova mreža` od čokolade; Jesenje seobe; Priprema za zimu. ZIMA - Zimsko nebo noću; Zimsko vreme; Olujno nebo; Zimski poljupci; Drveće zimi; Zimsko cveće; Krompir u ljusci; Posmatramo ptice; Kako da se preživi zima; Korisne informacije; Azbučni registar. Knjigu je najjeftinije da Vam pošaljem tiskovinom.

Za IV razred srednje šumarske škole Zavod za udžbenike, 1990. Udžbenički format, 120 strana. U knjizi ima podvlačenja i zapisa, korice oštećene kao na slici, sem toga očuvana. Cveće

GOBLENI Prva knjiga goblena u Jugoslaviji✔️ LIDIJA RADOJKOVIĆ - TOMA RADOJKOVIĆ (autor) Izdavač: EKONOMSKI BIRO BEOGRAD Stanje: kao nova KORISTAN HOBI - 1.Siluete 2.Super gobleni 3.Cveće 4.Trouglaste minijature 5.Gobleni za dečju sobu, 25 goblena sa fotografijama i velikim šemama, Originalni gobleni: portreti, pejzaži, cvetni motivi, umetničke reprodukcije,+ VELIKE ŠEME/TABACI/✔️ Korice sa ilustracijama goblena u boji, Latinica 90 str Ostali naslovi iz oblasti: Kuća i domaćinstvo Biblioteka `UNOSNA ZANIMANJA`,KORISTAN HOBI. 1986; Broširani povez; VEZ; ⭐️Knjiga kao NOVA. ✔️ 1g

Kreativni centar, 2014. 139 strana, manji format. Veoma očuvana sem što naslovna korica ima neznatno oštećenje gde je odlepljena posveta. Koji to cvet ima brkove? Ko to na livadi samo zeva? Postoji li cveće magareće? Ko je kralj cveća, a ko biljna kraljica? Sve tajne koje kriju livade, bašte i cvećarnice pronaći ćete u stihovima našeg slavnog pesnika Dobrice Erića.

Autor - osoba Mihajlović, Bogomir M. = Mihajlović, Bogomir M. Naslov Cveće u narodnoj medicini : (650 recepata) / Bogomir Mihajlović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon, 1995 (Bor : Bakar) Fizički opis 251 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka Polja Partenona Napomene Bibliografija: str. 237-238 Registar. Predmetne odrednice Cveće -- Lekovitost Lekovite biljke PREDGOVOR Većini ljudi je poznato da je cveće ukras doma, kuće, balkona, terase, bašte – vrta, najlepši dekor za razne svečanosti, da se njime kite devojke i momci, svatovi i gosti, da se daje kao najprikladniji poklon u različitim prilikama, itd. Nije mali broj ni onih koji već poznaju i „tajni govor` cveća, poruke koje se njime mogu preneti. Međutim, znatno je manji broj onih koji znaju da pojedine vrste cveća sadrže i lekovite materije i da se kao takve koriste u fitoterapiji – lečenju biljem, kako u narodnoj medicini tako i za proizvodnju sintetičkih lekova, odnosno da na dohvat ruke imaju biljke koje im mogu pomoći u slučaju nekih povreda ili oboljenja, posebno kada se neki lekovi ne mogu naći u apotekama. Značaj korišćenja lekovitog bilja u predohrani, kao pomoćnog sredstva u lečenju, a u nekim slučajevima i samom lečenju, potvrdila je vekovna praksa i savremena medicinska nauka. Razumljivo, to ne znači da se treba sasvim odreći sintetičkih lekova, sem u slučaju kada ih nema u apotekama. No, i u tom slučaju neophodno je prethodno otići svom lekaru, koji će odrediti dijagnozu i svojim savetom pomoći da se i biljni lek što pravilnije i uspešnije primeni. Tom cilju treba da posluži i ova publikacija – da upozna čitaoca sa pojedinim vrstama cveća, njihovom lekovitošću i načinom korišćenja u domaćinstvu, u slučaju potrebe. U našoj zemlji о cveću u narodnoj medicini nije posebno objavljena nijedna knjiga, mada se u raznim knjigama о lekovitom bilju mogu naći obrađene i pojedine cvetne vrste. Ova knjiga je, prema tome, prva u kojoj se о cvetnim vrstama kao lekovitim biljkama govori najednom mestu i na iscrpniji način. U njenom sastavljanju – pisanju autor se koristio postojećom domaćom i stranom literaturom, iskustvima poznatijih travara i sopstvenim. U knjizi su detaljnije obrađene 37 vrsta cveća i za njih je navedeno: narodno i naučno ime, sinonim, strano ime, poreklo, rasprostranjenost, izgled i osobine, sastav i lekovitost, gajenje, berba i čuvanje do upotrebe, i, što je najhitnije, upotreba u lečenju – receptura, dok je za 33 vrste cveća dato: narodno i latinsko ime, sinonimi i receptura. U završnom delu knjige data su opšta uputstva i pravila koja su bitna za što uspešnije korišćenje cveća u narodnoj medicini: vreme berbe, postupak s ubranim biljkama, šta treba imati u domaćoj apoteci, pravila za pripremanje i upotrebu biljnih lekova, pripremu i korišćenje materijala i leka, kao i dijeta – ishrana u toku lečenja od pojedinih oboljenja, odnosno šta se preporučuje ili zabranjuje u ishrani. U nastavku su navedene manje poznate reci i pojmovi iz oblasti medicine i pregled korišćene literature. Na kraju, radi lakšeg korišćenja, dat je i registar oboljenja koja se leće upotrebom cveća. Nadamo se da će ovako koncipirana knjiga pomoći našim čitaocima ne samo da upoznaju lekovitost pojedinih vrsta cveća, već da lekovite biljke, koje su im na dohvat ruke, na najbolji način iskoriste za očuvanje zdravlja, u predohrani, lečenju onoga, što se njima može lečiti ili koristiti kao dodatnu – pomoćnu terapiju. Na kraju, bićemo zahvalni i svim čitaocima knjige – pacijentima, lekarima i drugim, koji ukazu na nova iskustva do kojih su u praksi došli, jer će to biti veliki doprinos obogaćivanju saznanja iz oblasti fitoterapije – lečenja biljem, a posebno lečenja korišćenjem pojedinih vrsta cveća. Redakcija Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične, pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni berači zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR – plodovi breze, borovi pupoljci MART – kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL – pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ – bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN – gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL – bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST – kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR – divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR – brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR – gloginje, iđirot, maslačak Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova (jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: „August Cesarec“. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje „Dr Jovan Tucakov“. MG59 (N)

Praktična žena strana: 92 Iz sadržaja: Naslovna: ? Okom žene: Ljiljana Orlović (Mića Orlović) Patar Stambolić primio učesnike akcije Plus Ultra Vršac: `Veza` za barokni stil (trgovina antikvitetima u Balati) na 3 strane Film, pozorište, TV: `Ljubav na seoski način` (na 3 strane)), Sofija Đurić Moda: Samuraji i kurtizane (Armani, Valentino, modeli ?) Narodni heroj Gojko Kruška Selo Amerić, kraj Paloge: Dragiša Vujičić i neobični spomenik Feljton: Sandra Pareti - Odjeci tvoga glasa 2.deo Feljton: Zaljubiti se u ubicu (Zagreb 1923.) 2.deo Reprodukcija za goblen: `Suvo cveće sa karanfilima` - Srećko Podvinec Šema za goblen: `Suvo cveće sa karanfilima` - Srećko Podvinec Roman u nastavcima: Zbogom, Žanet - Harold Robins 2.deo Ljubavni roman u nastavcima: Povratak ljubavi - Mari Luize Fišer 11.deo (KRAJ) Modni kreator: Dunja Skopljanac - Kišni modeli (modeli ?) Vez, vezenje, kukičanje: Motivi slatki plodovi, Okrugli stolnjak Tapiserija: Jesenja priča Stari ručni radovi 3 - Klepovanje (na 4 strane) Strip: Maja (Askanio Popović) Pletenje: Bluza, Bluzon, Džemper Kuvar: Recepti Doktor u kući ... Skladište: Magazini 57 Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična Žena Iz sadržaja: Naslovna: ? Glumci iz serije `Dinastija` privatno Muzika: Hulio inglesijas, Đorđe Marjanović Ličnosti: Majda Sepe (na 3 strane i 5 fotografija) Zašto ste ih voleli: Veronika Lejk (na dve strane i 4 fotografije) Majk Hamer: Novi doživljaji - Greška/Ljubavnik Roman u nastavcima: Ljubav i bes 10.deo Kompletan roman Bolnica u centru grada: I otac, i majka - Glenda Stoun Doktor u kući Šema za goblen: Cveće - Pablo Pikaso Likovni prilog: Cveće - Pablo Pikaso Uradi sama: Pokretne figure Kultura stanovanja: Romantična okna stana Pletenje: Bluza melirana Moda: Hipi gusar i romantični Kolorado, Modna revija Pariz (modeli ?) Vez, Kukičanje: Stolnjak, Ukrasna bordura, Vez na odeći Kuvar (recepti): Dalmatinski specijaliteti, Od kačamaka do mušmula, Poljski kolači Ljubavna priča: Lena Levin - Kraj igre ... Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Skladište: Magazini 58/II Težina 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Odgovori na dječja pitanja PRIRODA zašto, kako, želim znati Naša djeca, Zagreb, 2002. 125 ilustrovanih strana, kvalitetan papir, tvrd povez. Sem posvete veoma očuvana. Zašto meteoriti padaju na Zemlju? Kako je nastala nafta? Zašto se treba čuvati vulkana koji spava? Zašto su biljke zelene? Zašto cveće vene? Svi odgovori na ta i na još skoro 500 pitanja, nalaze se u ovoj knjizi koja je prava riznica neverovatnih i zanimljivih obaveštenja, za male i velike.

Ivo Cenerić: BISERI NARODNE MUZIKE 2 Mek povez - format: 16x22cm, 64strane, NOTE, izdavač: NOTA - Knjaževac sadržaj: - ALIJA SE JEZERU PRIKRADA - GOR ČEZ IZARO - BOLUJEM JA - TAMO DALEKO VODA MI DOTEČE - VEHNI, VEHNI FIOLICA - IGRALE SE DELIJE - LEPTIRIĆI MALI - ĐELEM, ĐELEM - TELAL, VIČE - ČUPČIK, ČUPČIK - BILJAN PLATNO BELEŠE - PO VIJNE KRUSHQIT - KO JE SRCE, U TE DIRNO - DAFINA BOLNA LEGNALA - OJ JESENSKE DUGE NOĆI - JA TE LJUBIM DJEVO ,ILA - RUZMARINE MOJ ZELENI - MOJ DILBERE, DUŠO MOJA - AJTE AMO, MOMCI, CURE - CRVEN FESIĆ MAMO - LJUBILA SAM CRNO OKO - TEŠKO MI JE ZABORAVITI TEBE - ĆUK SEDI NA ZELENOM BORU - ŠANO, DUŠO - MEĐIMURJE MALO - ŽALIM TE MOMČE - NEBO JE TAKO VEDRO - ROŽICA SEM BILA - SIMBIL CVEĆE - STUDENA ME KIŠA ŠIBA - NE LUDUJ, LELO - JEČAM ŽELA GRUŽANKA DEVOJKA - KJE SO MOJEROŽICE - MARA IMA ČARNE OČI - SUNCE JARKO, JUTROM KAD SE RODIŠ - TIŠINA NEMA - GDE SI DUŠO, GDE SI RANO - RASLO MI JE BADEM DRVO - EVO SRCU MOM RADOSTI - AJDE, SLUŠAJ, KALEŠ, BRE ANĐO - AH, KAD TEBE LJUBIT NESMEM - DA SMO SE RANIJE SRELI - DARINO KOLO - SREMČICA KOLO - STARA ŠAPČANKA - BUNJAVAČKO MOMAČKO KOLO

Srpska akademija nauka Odeljenje za jezik i knjizevnost M. Moskovljevic Govor ostrva Korcule Iz Dijalektoloskog zbornika knj. XI Beograd 1950. Urednik akademik Aleksandar Belic Naucna knjiga Izdavacko preduzece Narodne Republike Srbije Broj strana 72 Knjiga je u vrlo dobrom stanju Korice su po obodu pozutele (pogledati slike) Pojedini listovi nisu seceni po gornjoj ivici (greska pri koricenju) tako da ne mogu da se listaju (pogledati slike). Papir nije presecen vec je koriceno samo presavijeno. kljucne reci za pretragu retka knjiga retke knjige antikvitet antikvarna antikvarne antikvarnica ostrvo korcula korčula korčule ostrvo ostrva hrvatska hrvatsko sfrj nostalgija cakavski stokavski dalmatinski govor dijalekt dijalekat fonetika kvantitet i akcenat morfologija Govor ostrva Korčule (Polovne i antikvarne knjige) Miloš Moskovljević(autor) Izdavač: Srpska akademija nauka Stanje: veoma dobro studija čuvenog profesora Miloša Moskovljevića o jeziku , dijalektu, fonetici,itd..69 stranica, ćirilica, dobro očuvano../ DR SOKRATES Ostali naslovi iz oblasti: Istorija 1950; Broširani povez; govori milos kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri kljucne reci za pretragu šema šeme 84 1984 zimske olimpijske igre olimpijada vuk vucko vučko maskota skijaška skakaonica skijaške skakaonice kljucne reci za pretragu knjiga knjige brosura brosure turisticki vodic turisticki vodici published in the ussr yakay zakaz sssr rusija rusije rusku grad gradovi iy iz rusije sovjetski savez socijalistickih republika turizam turisticki mapa mape moskve ruske putovanja o belgiji turisticki vodic ucenje ucenja brosura brosure o ruciji o moskvi prica price turizam turiyam turizam turiyam turisticki turistički turisticka turistička turisticko turističko mesto mesta grad gradovi vodic vodici vodič vodiči sfrj srj jugoslavija jugoslovenski srbija jugoslovenska ponuda ponude jugoslovensko primorje primorja more letovanje letovanja obilayak obilazak obilasci jugoslavije srbije cudo cuda izlet izleti aranzman aranzmani turizmologija turizmologije knjiga knjige iz iy geografija georgajije geografski geografsko geografska falultet fakulteti туризам туриyам туристицки туристички туристицка туристичка туристицко туристичко место места град градови водиц водици водич водичи drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old острво острва сфрј носталгија социјалистицка федеративна република југославија црна гора цвјеца цвеца цвеце ostrvo ostrva sfrj nostalgija socijalisticka federativna republika jugoslavija turizam u jugoslaviji cvjece cvece cvjeca cveca cvijeca cvijece tivat tvta jugoslavije primorje primorja pkb crnogorski jib banka banke bar beograd pruga pruge zeleznica zajam zajmovi zajam se vraca pruga ostaje 1862 turisticka informacja turisticke informacije boke kotorske kotor kotora herceg novi herceg novog lastva prevlaka jat general turist ylatar arandjelovac ulcinj kljucne reci za pretragu rucni rad rucni radovi uputstva slika slike mustra mustre italijanski jezik na italijanskom jeyiku uputstva uputstvo papirno papirni vez veyenje heklanje kucni rucni rad rucni rado za zenu za zene za domacicu za domacice domacica platenje pletivo za kucu rusanj šema šeme sema seme za ya heklanje heklanja rucni rad rucni radovi traka ya zavesu zavesa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old ljucne reci za pretragu stare mape stara mapa knjiga knjige karta karte sema seme ljubljana ljubljane gospodarsko razstavisce gr ljubljana razstavišče hiša moda tekstil konfekcija mode tekstila konfekcije modne kuce modna kuca kuće kuća ljubljana ljubljane informacije sfrj slovenija slovenije slovenia socijalistička federativna republika jugoslavija yugoslavia gplovec savsko naselje tivoli šišenski hrib rožnik titiva cesta tito josip broz maribor dbajovic Kupindo - Kupovina preko Interneta kljucne reci za pretragu knjiga knjige dbajovic casopis casopisi novina novine sami svoji majstori 5 6 5. tajna zanata majstorije u kuci uradi sam revija revije sfrj stari stara staro seme sema tv televizor alat alati mala privreda majstor majstori majstorija popravka popravke u kuci kuca kucne dom u domu casopis casopisi novina novine maketa makete maketarstvo bih bosna i hercegovina sarajevo sarajeva olimpijada ski skijanje zimski sportovi sport sper ploca abc tehnika socijalisticka narodna federativna republika jugoslavija yugoslavia serbia croatia језик говор острва корчуле корчула

Praktična žena strana: 82 Naslovna: ? Okom žene: KUD `Abrašević` maskenbal, Mlade radnice čuvaju kombinat `Kostolac` (Požarevac), Blaženka Knjaz delegat, Albina Škrnjug-Pavić (Hotel `Slavija` Opatija)... Porodica Bordžija Simon de Bovoar (na 3 strane i 3 fotografije) Ljudi oko nas: Anka Dimšić igumanija Paraskeva Film: Poslednja oaza, Medeni mjesec Svet: Džon Travolta Poznati kad su bili mali: Marija Crnobori Zašto ste ih voleli: Robert Mičam (na dve strane i 5 fotografije) Poseta: Slavka Jerinić (na 3 strane i 3 fotografije) Roman u nastavcima: Dinastija 1.deo Ljubavni roman u nastavcima: Divlji vetar - Margaret Ros 10.deo Roman Bolnica u centru grada: Mladenci - Doroti Grej Roman Dinastija po seriji 1.deo (na 5 strana sa fotografijama) Tumačenje snova 2.deo Doktor u kući Likovni prilog: Crveni konji - Franc Mark Feljton: Akupresura 2.deo Krojenje: Svečana haljina, Komotna tunika, Somotske pantalone, Karo haljina... Pletenje: Šal i kapa Vez, vezenje, kukičanje: Čipkane iskre, Milje iz Norveške... Moda: Haljine od žerseja, Pantalone (modeli ?) Modni kreator: Dušica Kostić (modeli ?) Goblen šema: Cveće Kostimografija 2.deo Ljubavna priča: Ljubav u januaru - Artur Džouns ... Skladište: Magazini 53 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena broj 810 (1987.) FALI 1 list! Iz sadržaja: Naslovna: Model kreatora Čedomira Čedomira Okom žene: Dva modela kreatora Čedomira Čedomira, Dunja Pastizi Ferenčić, Jagoda Sučić (Čigoć, Sisak), Živana Jovanović (Crvica, Bajina Bašta) Manastir Prohor Pčinjski U poseti: Dragoš Kalajić Pešterska visoravan sa svojim kantunima Belmina Koca (Novi Pazar) Svet: Majkl Nader, Adrijano Ćelentano Kino spomenar: Mira Stupica (Ranko Munitić) Ličnosti: Danka Novović (na dve strane i 4 fotografije) Zašto ste ih voleli: Fred Aster (na dve strane i dve fotografije) Roman u nastavcima: Devojka zvana vatra - Rozmeri Harlan 10.deo Feljton: Holivud sa druge strane kamere 1.deo Doktor u kući Šema za goblen: Cveće Moda: Pareo marama, Veš kao dragulj, Haljine vaše mladosti, Francuska moda Lanven (modeli ?) Pletenje: Pamučne bluze u mornarskom stilu Vez, Kukičanje: Rustični milje, Končane minijature, Prolećni pejzaž Kuvar (Recepti): Povrće na više načina, Supe Ljubavna priča: Robert je doneo svetlost - Linda Šipard ... Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 35 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bazar, list za ženu i porodicu Stavio sam u neispravne FALE 3 lista gde je bio kuvar! Strana: 80 Iz sadržaja: Na naslovnoj strani: ? (foto agencija Fur Sie) Bazar u poseti: Selo Kovilovo (Negotin) na dve strane i 5 fotografije Danijel Miteran o sebi Ivanjica: Seoski turizam (na dve strane i 5 fotografije) Beograd: Dečiji i omladinski studio `Škozorište` (na dve strane i 4 fotografije) Pamučni kombinat `Beograd`: Ivana Šubert Sa svih strana: Alberto Soldi, Salvador Dali, Goldi Houn... Sećanja: Nada Marinković Ćaskanja o modi: Čipka, vez i `zlato` Krojenje: Za letnje dane, Šanel stil, Sve od platna (modeli?) Šema za goblen: Pomona II deo + Ptice Vez, vezenje, kukičanje: Cveće vez pokrsticom, Stolnjak, Pleteni postolnjak... Roman Bazara: Danijela Stil - Kraj leta 3.deo Sašijte sami: Pončo Ljudi i događaji: Festival romskog stvaralaštva (Leskovac), OOUR `Gaj` (Mikleuš, Podravska Slatina)... Priča Bazara: Medaljon - Mikele Prisko Ogledalo: Mersiha Čolaković i Marija Baksa, Jašar Ahmedovski i Boki Milošević... ... Skladište: Magazini 98 Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Vrt za odmor oko kuće,hrabat blago pocepan u donjem delu, korice iskrzane po rubovima. Autor:Ljerka Zelenko. Izdavač:Mladost,Zagreb 1980. Format:20cm x 15,5cm. Broj Strana:227 strana,ilustrovana,tvrd povez,latinica. Knjiga „Vrt oko kuće za odmor“ autorke Ljerke Zelenko je veoma opširna i pokriva sve najbitnije oblasti oko uređenja okućnice. Štampana je na kvalitetnom papiru i sadrži priličan broj kolor strana sa prikazom cveća i ukrasnog drveća u koloru. Ima dosta ilustracija koje su crno bele, ali su one sve jasne i dosta dobro prikazuju stvari iz vrta. Ilustovani su detalji o uređenju vrta (alati, osvetljenje ako napraviti put ili stepenište), delovi biljaka, načini sadnje i orezivanja, kako ih razmnožavati, oštećenja na biljkama od štetnih insekata). Broj biljaka koji je prikazan u knjizi je preko 250, za svaku je dat latinski naziv i ukratko opsi njenog izgleda i načina gajenja. Biljke su grupisane u logične celine što omogućava da lakše pronađete šta vam odgovara u skladu sa zahtevima koje imate. Ima opis biljaka koje se mogu gajiti u jezercima, što je dekorativno, a retko se opisuje kod nas. Deo posvećen zaštiti bilja je sažet, ali sadrži sve najbitnije informacije. Uz njih se nalaze i kvalitetne ilustracije najčešćih problema koji nastaju usled delovanja bolesti na biljkama. Na kraju ide jedna stavka koja se zanemaruje u novije vreme, a to je planiranje vrta. Ovde je predstavljeno nekoliko primera koji se međusobno razlikuju po klimatskim uslovima, sastavu zemljišta i konfiguraciji terena. Pored grafičkog prikaza tlocrta sve je to dobro objašnjeno, šta kako i zašto. Sadržaj knjige Vrt oko kuće za odmor 5 – Predgovor 7 – Upoznajmo se sa vrtom – ► Najpre plan, a onda vrt ► Prilagodimo vrt klimi i položaju ► Tlo, zemlja, voda, osnova su svakog vrta ► Obrada tla u vrtu ► Bez alata nema zanata ► Vrtni nameštaj, svetlo u vrtu, tuš, pješčanik, ► Putevi, plotovi,zidovi, stepenice, suhozid, pergola 34 – Upoznajmo se sa životom biljaka – ►Šta treba znati o građi biljke ►Kako biljke rastu, Život biljke ovisi o listu ► Koren – kako se biljka hrani ► Stabla, stabljike, peteljke i stapke ► Cvijet, plod, seme ► Bez botanike nemožemo ► Ah, ta latinska imena 42 – Ukrasni vrt – ► Travnjak, san svakoga vlasnika vrta ►Šta treba znati o setvi trave ► Košenje, i to treba znati ► Gnojenjem hranimo naše travnjake ► Jednogodišnje cvetajuće biljke sa pretkulturom ► Dvogodišnje cveće – polutrajnice ► Trajnice ► Cveće iz lukovice i gomolja ► Tlo i priprema tla ► Najlepša od svih je ipak ruža ► Grmlje i drveće u malom vrtu ► Cvetuće i zimzeleno grmlje ► I o živici treba nešto reći ► Paprati i trave daju vrtu poseban čar ► Bazen sa biljem – to je pravi ukras svakog vrta ► Biljke penjačice zauzimaju malo mesta 146 – Korisni vrt – ► Povrtnjak ► Jagode se nesmeju zaboraviti ► Začini i lekovito bilje ► Za voćke ima mesta i u malom vrtu ► Jagodasto grmoliko voće ► Vinova loza 166 – Zaštita biljaka 180 – Ptice i ostale korisne životinje u vrtu 182 – Plan kućnog vrta 216 – Kalendar prskanja 218 – Kazalo 225 – Literatura

Bazar, list za ženu i porodicu Strana: 68 Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija Grazia) Modni hit: Šik raskošnih kamenčića (modeli?) Modno savetovalište Izbor Bazara: Maneken Ivana Medić, Djuk Elington... Kosovo nekad i sad Kim Besindžer - Vanzemaljac u kombinezonu (na dve strane i jedna velika fotografija) `Bazar` pita: Birgit Nilsen, Arsen Dedić, Svetlana Bojković... Zanimanje: Pilot Svetlana Mitrović Ljutovnica, Rudnik: Tkanje ćilima (Ivanka Vidojević) Svet: Grejs Džons, Brit Ekland, Kim Novak... Ekskluzivno: Žaklina Kenedi-Onazis 5.deo (na 3 strane i 3 fotografije) Ćaskanja o modi: modeli bez cena (modeli?) Moda: U plavim tonovima, Klasični kaputi (modeli?) Šema za goblen: Devojčica u cveću Poseban prilog: Med kao hrana i lek Roman Bazara: Začarani krug - Tina Dalberg 6.deo Ako imate 14, 16, 18 godina: Madona (na dve strane i 8 fotografije) Kuvar, recepti: Probajte nešto novo Priča Bazara: Bivši ljubavnici - Lori Kolvin ... Skladište: Magazini 36 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bazar, list za ženu i porodicu Stavio sam u neispravne jer NEMA naslovnicu! Strana: 54 Iz sadržaja: Roditelji i deca - Povratak batina Ljudi i događaji: Gordana Stojinić (Novi Zagreb), `Leb i Sol`, Zvonimir Rogoz... Uspešna mladost: Mirjana Obradović i Mirjana Đurica Bazar u poseti: Modna konfekcija `Kolor`, Arilje Paraćin: Zanimanje dizajner Cvetanka Vukobratović Beograd: Donče Konzulovski - Butik za starine Svet u Bazaru: Federika Moro, Žan Pol Belmondo... Volja jača od bolesti Ćaskanja o modi: Vaših devet meseci Moda: Haljine (modeli?) Moda: Za punije (modeli?) Moda: Safari (modeli?) Odabrane stranice: Gvozdena ledi na čelu Britanije` Roman Bazara: Kuća zaborava - Mej Farington 8.deo Škola mršavljenja 6.deo Filmovi Merilin Monro 1.deo Priča Bazara: U pozorištu - Suzan Selis Kako urediti stan Sve o cveću: Zaštita ruža Vreme jagoda Ručni rad: Safari stil (modeli?) Šema za goblen: Uz obalu reke II deo ... Skladište: Magazini 98 Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena NEMA sredinu: roman ili šemu za krojenje i 1 list! strana: 80 Iz sadržaja: Naslovna: Gari Kuper Okom žene: Amatersko pozorište (Nova Varoš), Dolfe Jenko, Branka Marić slikarka... U poseti: Nikola Karović (na dve strane i 4 fotografija) Idealna žena Jugoslavije 73. polufinale Sport: Đurđica Bjedov Kamerom kroz svet: Rita Hejvort, Mina, Alen Delon, Pjer Karden i Žana Moro, Marčelo Mastrojani i Katrin Danev, Kasijus Klej Slavne žene: Nadežda Petrović 4.deo Film, pozorište, TV: Džudi Garland i Liza Mineli Moda: Leto u gradu (modeli ?) Doktor u kući Tereza Kesovija - Kad je život avantura Uz naslovnu stranu: Gari Kuper Uradi sama: Sanduk za cveće Uređenje stana: Dvosoban stan Vi kao krojačica: Suknja za letnje dane Vez, Kukičanje: Cvetna torba, Veseli stolnjak, Vezeni prsluci Uz likovni prilog: Materinstvo - Pablo Pikaso Kuvar (Recepti) ... Skladište: Magazini 65 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bazar, list za ženu i porodicu Strana: 80 Iz sadržaja: Na naslovnoj strani: ? (foto agencija Fur Sie) Dani rata i dani mira: Živka Bogošević-Koka, Ljubica Ivančević-Đurić i Jelena Topalov Razvod na španski način Moj muž, moj kolega: Olgica i Ivko Spiroski (Saračino, Tetovo) Susret: Neda Ukraden - Dve diplome i ploče (jedna strana i manja fotografija) Porodica pred malim ekranom: Erotski film u ponoć Silvija Kristl u filmu `Verna žena` Kako se hrane Amerikanci Sa svih strana: Mik Džeger, Marianđela Melato... Ćaskanja o modi: Kupaći kostimi za leto 81 (modeli?) Moda: Za letovanje (modeli?) Moda: Vez i čipka (modeli?) Moda: Uvek moderno (modeli?) Sećanja: Mojca Platner (na dve strane i 4 fotografije) Šema za goblen: Devojka sa konjem I deo Vez, vezenje, kukičanje: Bluza, Bikini, Okrugli stolnjak, Četvrtasti stolnjak, Torba, Oaza na bluzi... Krojenje: Modela 6 Roman Bazara: Danijela Stil: Kraj leta 4.deo Test: Da li ste romantični Sašijte sami: Dugačka haljina sa volanima Kuvar, recepti: Umesto roštilja tiganj, Jelovnik za 14 dana Cveće: Žuti ljiljan Sokovi i napici sve skuplji Naučite da kukičate Sukob oko vaspitanja dece Najlepše istinite priče Priča Bazara: Slučajni susret - Florans Džejn Somen Ogledalo: Biljana Ristić, Nela Eržišnik, Cune Gojković... ... Skladište: Magazini 98 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Maja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru. Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane! I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica! Ili je obrnuto? I ima Prevrtljive Ljiljane, a one su ključ svih zagonetki. Ima i nesnosnog komšiju koji svima pravi smicalice. Povrh svega, na tavanu bakatine kuće živi dobrodušni duh jednog dečaka sa amnezijom. Njemu Maja mora da pomogne! ``

NOVA KNJIGA Lekovito bilje i narodni čajevi – Vasa Pelagić Br. str.: 196 Povez: Mek Format: 150mm x 230mm ilustracije crno bele U narodu je postigao popularnost svojim delom Narodni učitelj, u kome je objavio mnogobrojne savete o potrebama zdravog načina života, kao i pouke za razvijanje i održavanje telesnog zdravlja. Knjiga je pisana jednostavnim, jasnim jezikom, razumljivim za široke narodne mase. Prvo izdanje ove knjige štampano je 1879. godine u 12.000 primeraka. Ono po čemu se naročito izdvaja po značaju jeste lekarski odeljak ili jevanđelje lečenja, u kojem su obuhvaćene mnogobrojne bolesti, definicije, uzroci i posledice, kao i praktična uputstva o načinu lečenja narodnom medicinom i upotrebom lekovitog bilja. To je upravo deo koji vi držite u rukama. Iz sadržaja knjige Lekovito bilje i narodni čajevi: Predgovor LEKOVITO BILJE Beli slez Beli slez kao lek Bela slačica Bela slačica kao domaća lekarija i začin uz jelo Slačičnik Slačičnik kao lek i kako se on spravlja i upotrebljava Biber Biber kao začin i lek Breza Brezovina, breza kao lek Brđanka Arnika, moravka veprovac (trava) kao lek od rana Venja Venja, smrekovina, je lekarija za mnoge bolesti Vodnjika (venjovača) kao lekarija i prijatno piće Vinova loza Grožđe kao hrana i mnogostruki lek – jedimo ga što više i što duže Grožđe održati do proleća u onom stanju kao što je bilo u jesen Kiselo mleko Odlična hrana i lekarija Višnja Višnjevo lišće kao lek Vodopija Ženetrga, gologuza, zmijina trava, cikorija Vranilova trava Vranilova trava ili crnovrh Vrba Vrbova kora i njeno lišće kao lek Gavez Glog Debela tikva Debelica, debela tikva kao lek od svinjske bolesti – groznice Divlji kesten Kesten divlji kao lek, kao hrana za marvu i kokoši, i sapun Duvan Duvan kao lek Žalfija Kadulja, kaduna, kalaver, kaloper kao lek Zob Zob kao lek Tej (odvar) od zobi spravlja se ovako za piće: Za kupanje ovako se spravlja: Zova Ivanjsko cveće Ivanjsko cveće kao lek Iđirot Jabuka Jabuka kao hrana i lekarija Jagoda Jagode kao lek Jagorčevina Ječam Ječam kao lek Kafa Kafa kao lek za ljude i marvu Kantarion Kim Kukuta Kukuta kao lek od rane Kupina Kupina, ostruga kao lek Konoplja Konoplja i seme joj, kao lek Kopriva Kopriva kao hrana i lekarija protivu više bolesti ljudskih, marvenih i živinskih Kopriva kao ljudska hrana Kopriva kao stočna hrana Kopriva kao hrana za živinu Kopriva kao platnarska biljka Gajenje koprive Kopitnjak Krušina Lincura Lincura, raven kao ugodna lekarija Lubenica Majkina dušica Maslačak Mečije grožđe Mrkva Šargarepa, žuta repa, stidak, sramak kao zdrava i lekovita hrana Neven Odoljen Oman Pasulj Pasulj kao lek Paradajz Patlidžani crveni kao zdrava i lekovita hrana za čoveka za bilje i žito Pelin Pelin kao lek Peršun Petroželj, petrusin Pirevina Pirevina kao lek Pitoma nana Gajena, paprena ili ljuta nana, metvica, metva, kao jevtina začina i lekarija Podbel Podubica Raž Raž i kafa od raži kao odlična hrana i lek Kafa koja ne škodi, a pitka je i zdrava za grudi i ostalo telo Rastavić Ren Ren je lek i začin Rotkva Rotkva i rotkvica kao hrana i lek Rogač Ruzmarin Ruzmarin-špirit kao lek Rusa Salep Salep, kaćun, kaćunak, kao lek i hrana Sarsaparila Smokva Roščići, smokve i drugo kao lek od kašlja Suncokret Titrica Troskot Troskot kao lek Trava od srdobolje Hajdučka trava Ajdučica, sporiš, hajdučka trava, paprac, kunica kao lekarija Heljda Heljda kao hrana i lek Hrast ili rast Hrastova kora kao lek Crni i beli luk Luk crni i beli (češnjak) kao hrana i lekarija Kako se odstranjuju žuljevi Crni slez Čaj Čaj s mlekom kao lek Čičak Čičak, repuh, repušina, lapak kao lekarija Špargla, spanać, kiseljak, zelje Kafa od žira kao hrana i lekarija Hleb od hrastovog žira Šimširika Štir Strator, trator (crveni štir) kao lek KAKO I KAD BRATI LEKOVITO BILJE Šta moraju znati oni koji žele da se posvete sakupljanju, sušenju, upotrebi i prodaji lekovitog bilja Vreme berbe Biljarski kalendar sve u svoje vreme Kad koje bilje treba brati? Praktična sušara za lekovito bilje Vitrina – izložba lekovitog bilja Praktična uputstva o upotrebi lekovitog bilja u domaćinstvu Domaća apoteka lekovitog bilja Lekovitost voća i povrća, biljni sokovi kao lek, hrana i poslastica Voćni dani Jugoslavija ima divno voće i povrće, ali se ono ne iskorišćava ni dovoljno ni razumno Vitamini I – vitamini rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) II – vitamini rastvorljivi u mastima O belom i crnom hlebu, vitaminizacija belog brašna i belog hleba Antibakterijski sastojci višeg bilja, antibiotici u višem bilju (fitoncidi) Isparljivi i neisparljivi fitoncidi Isparljivi fitoncidi Neisparljivi fitoncidi Domaći narodni čajevi zamena za kineski čaj Koje se bolesti mogu izlečiti ili ublažiti medicinskim biljem Bolesti organa za varenje Bolesti organa za disanje Bolesti bubrega i mokraćnih organa Za znojenje Živčane bolesti Bolesti kože i sluzokože Bolesti srca i krvnih sudova LEKOVITO BILJE – ILUSTRACIJE

Stavio sam u neispravne jer NEMA šemu i 2 lista gde je bio vez! Nada - Jedan od najpoznatijih ženskih časopisa na ovim prostorima. Bavio se najzanimljivijim temama iz javnog života, od zdravlja do estrade. Žene iz nekadašnjeg srednjeg sloja kupovale su ovaj list iz nedelje u nedelju. Kao i mnogi drugi, ugašen na početku finsnijske krize u zemlji. Iz sadržaja: Na naslovnoj strani: Ljuba Stepanović i njegova kćerka Jasmina Moda: Pletene slike (Sirogojno), Iz Pariza, Jednostavno uvek lepo (modeli?) Karikatura: Dragan Rumenčić - Neda Spasojević Ljudi i događaji: Marta Nedić i Kata Marošević (Orašani), Kurs Prve pomoći (Novi Pazar)... Veronika i Ficroj Maklejn: Ovde smo sreli istoriju Titov Veles: Brži od plamena (fabrika Braša Košulčevi`) Iz Kine: Tri pokolenja pred matičarom Kome deca posle razvoda braka: Podeljena mišljenja Intervju: Milka Babović (na dve strane i jedna fotografija) Najduži bračni staż: Milunka i Sava Stokić (Đunis) Nove mere: Kad naučimo, biće lakše Iz Palate pravde: Kad palme njišu grane Napravite sami: Cveće na tacni U poseti: Ljuba Stepanović i kćerka Jasmina (na dve strane i 6 fotografije) Četiri decenije revolucije: Borac sa ogledalom (Zora Vuković-Žunić) Posle saobraćajnih nesreća: Svedoci ljudskih drama U belom svetu: Danijela Salnev, Čarls Bronson, Grejs Keli... Konkurs za mlade kreatore Ljubavni roman u nastavcima: Pravila igre - Lil Kaningen 5.deo Konkurs za najlepši ljubavni stih Krojenje: Modeli s krojnog arka: Haljine iz dva dela Kuvar, recepti: Za hladne dane Kod ginekologa: Sifilis i trudnoća Kako ćemo živeti u 21. veku: Čudesan svet budućnosti Film, TV, Estrada: Goran Bregović Čuveni filmski parovi: Šeli Vinters i Vitorio Gasman Ljubavna priča: Službeno putovanje u sreću - Margot Laser ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 87 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Laguna, 2019. 301 strana. Sem posvete - odlično očuvana. Dobitnik Nobelove nagrade Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“

Autor - osoba Nikolić, Vlastimir = Nikolić, Vlastimir Naslov Od prehlade do raka : lečenje prirodnom medicinom / Vlastimir Nikolić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom i škola ; Novi Sad : Trio, 2004 (Užice : Lapčević) Fizički opis 421 str., [40] listova s tablama ; 24 cm Drugi autori - osoba Baćević, Željko = Baćević, Željko (karton) Napomene Tiraž 1.500 Str. 5-6: Predgovor / Željko Baćević Bibliografija: str. 415-416. Predmetne odrednice Narodna medicina Lekovite biljke „Od prehlade do raka“ je izuzetna knjiga Vlastimira Nikolića korisna za svaku porodicu. Bavi se zdravljem i očuvanjem istog, kao i lečenjem bolesti sa aspekta prirodne medicine. Veoma sadržajna, razvrstana po bolestima i biljkama, bogato ilustrovana u boji. Izuzetna knjiga koja nas uči kako da očuvamo zdravlje i ozdravimo uz pomoć prirodne medicine. U okviru knjige nalazi se i indeks sa zdravstvenim tegobama koji vam može pomoći u snalaženju u knjizi. Takođe jedan deo knjige posvećen je faktorima koji utiču na naše zdravlje u celini (hrana, imunitet, zdrav san, fizička aktivnost, buka, stres, gojaznost i celulit, mršavost...). Ova knjiga namenjena je svima onima koji veruju da za svaki njihov zdravstveni problem lek postoji u prirodi, samo ga treba pronaći i pravilno koristiti. Lečenje biljem je najstariji način terapije medikamentima, a njihov značaj u medicini ni danas nije umanjen. Naprotiv, biljke su veoma važne u farmakološkim istraživanjima i proizvodnji lekova, ne samo kada se koriste njihovi sastojci nego kada se upotrebljavaju kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za aktivne sastojke u lekovima. Prirodni lekovi za skoro sve zdravstvene tegobe, koji ne škode, a dokazano pomažu. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razbolevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće Jestivi koren čička U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Branje Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Priprema Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice i td. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Branje Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Priprema Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Branje Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Priprema Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica - džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice - ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Branje Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili. Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.]] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Priprema Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Proklijale seme Proklijalo seme monokotiledonih (levo) i dikotiledonih biljaka (desno) Proklijalo seme nekih biljaka u Kini se u ishrani koristi već 5000 godina, ali se u zapadnoj civilizaciji koristi tek u novije doba. Proklijalo seme je ukusnije i lakše se vari od neproklijalog. Osim toga daleko su bogatije hranljivim materijama od onih neproklijalih. U procesu klijanja kod semena (koje je samo po sebi bogato izvorima energije) dolazi do hemijskih reakcija tokom kojih se povećava njihova prehrambena vrednost. Veliki deo skroba tokom klijanja pretvara se u šećer, a količine prisutnih vitamina se već posle četiri dana klijanja povećavaju 4–10 puta. Klice razvijene na svetlu bogatije su vitaminima A i C, dok su klice razvijene u mraku blede, ne sadrže hlorofil i karoten, ali su bogatije vitaminima B kompleksa. Mnoge klice bogate su i gvožđem, fosforom i kalijumom. Za ovakvu upotrebu može se prikupljati seme različitih detelina, loboda, štavelja, štireva, trupaca, grbica, seme maslačka i drugo. Branje Seme se sakupljaju kada je potpuno zrelo, najčešće tokom leta i jeseni, što zavisi od biljne vrste. Najlakše ga je sakupiti sa biljaka kojima su plodovi skupljeni u klas, klip ili metlicu. Priprema Neko seme samoniklih biljaka može se jesti sirovo, kakav je slučaj sa pitomim kestenom ili pinjolima. Seme drugih vrsta najčešće se koristi kao zamena za hlebno brašno. Ako se koriste kao proklijalo, seme se po potrebi očisti i ostavi preko noći da odstoji u mlakoj vodi. Zatim se ispere i ostave u plitkoj posudi da navlaženo klija nekoliko dana, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura klijanja je 15-18°C, a maksimalna 24°C. Može se naklijavati na svetlu ili u mraku, a sam proces traje 2-6 dana, zavisno od vrste, za koje vreme klice dostignu visinu od 1 do 3,5 cm. Većina proklijalog semena samoniklih biljaka ukusno je i sirovo, pa se tako i konzumiraju, kao poseban obrok ili u različitim salatama, ali se može dodavati i različitim kuvanim jelima od mesa i povrća. Upotreba samoniklih jestivih biljaka Osušeni aromatični listovi divljeg pelina (Artemisia vulgaris) u dobro zatvorenoj staklenoj posudi Samonikle jestive biljke najčešće se koriste kao divlje voće i povrće i konzumiraju se u svežem stanju i li kuvane. Osim toga divlje samonikle biljke mogu se koristiti i na druge načine. Najčešće je to u vidu aromatičnih začina, za pripremanje osvežavajućih (često i lekovitih) napitaka, odnosno čajeva, kao zamena za kafu ili hlebno brašno. Začinsko bilje Mnoge samonikle jestive biljke sadrže u pojedinim svojim delovima eterična ulja sa aromatičnim sastojcima specifičnog mirisa i ukusa. Dodati u hranu kao začin, sveži ili osušeni, ovi sastojci oplemenjuju hranu, daju joj prijatan miris, poboljšavaju ukus, poboljšavaju varenje, pospešuju apetit i td. Često nije moguće oštro razgraničiti začinsko bilje od divljeg povrća, a još je teže razdvojiti ga od čajnih i lekovitih biljaka. Najveći broj aromatičnih vrsta nalazi se u porodicama štitarki, krstašica i usnatica, a najčešće rastu na toplim staništima i suvom i kamenitom zemljištu. Mnoge začinske biljke sadrže fitoncide, materije koje imaju antibakterijsko dejstvo. Najviše fitoncidnih materija nalazi se u eteričnim uljima. Zato ove biljke ispoljavaju i lekovito i preventivno dejstvo, a zbog svojih antiseptičnih svojstava često se koriste kao konzervans, posebno za meso i mesne prerađevine. Najveći broj začinskih biljaka suši se i tako upotrebljava ili čuva za zimu. Najbolje ih je koristiti sitno iseckane ili samlevene u prah i dodavati na samom kraju kuvanja. kako visoke temperature ne bi uticale na promenu sastava aromatičnih ulja. Da bi se aroma što duže zadržala začinske biljke čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama. Biljke koje sušenjem gube ili menjaju miris (kakav je slučaj kod nekih usnatica) mogu se čuvati i u zamrzivaču, slično divljem povrću, samo ga prethodno ne treba blanširati. Biljke prikupljene u godini sa više padavina i manje sunčanih dana imaće blaži ukus i imaće manji sadržaj eteričnih ulja. Isto važi i za biljke ubrane na zasenjenim mestima. Čajne biljke Biljna mešavina za aromatični čaj – suvi cvetovi kamilice i latice ruže Teško je oštro razdvojiti lekovite od jestivih biljaka, jer se ove dve grupe međusobno preklapaju. Veliki broj samoniklih jestivih biljaka ispoljava i lekovita svojstva, poput začinskih, a neke od njih koriste se i za spravljanje ukusnih i osvežavajućih biljnih napitaka, poput crnog ili zelenog čaja. U tu grupu spadaju prvenstveno vrste iz porodice ruža (Rosaceae). Tako se listovi divlje maline, kupine ili jagode mogu, poput listova čajne biljke, izložiti procesu fermentacije i od njih se kasnije mogu pripremati napici slični crnom čaju. Druge vrste pripadaju aromatičnim biljkama, bogatim eteričnim uljima, od kojih se spravljaju napici specifičnog ukusa, kakvi su čaj od nane, kamilice, matičnjaka, majkine dušice i drugi. Zamena za kafu Prženi i samleveni podzemni delovi ili seme nekih samoniklih biljaka mogu poslužiti i kao više ili manje ukusna zamena za kafu. Osnovna odlika napitaka spravljenih od ovih biljnih vrsta je da ne sadrže kofein. Među ovim biljkama najpoznatija je cikorija, a ukusni napici slični kafi mogu se napraviti i od semena lepljive brođike, sparožine, lokvanja i lopoča, koštice gloga, koren maslačka i kozje brade, rizom trske, žirovi hrasta i bukve i druge. Rizom grebića može se upotrebiti kao ukusna zamena za kakao. Zamena za hlebno brašno Delovi pojedinih samoniklih biljaka mogu se mleti i koristiti kao zamena za brašno. Najvrednija i najpristupačnija zamena za hlebno brašno je polen rogoza. Takođe je, uz prethodnu obradu, pogodno i podzemno stablo ove i nekih drugih barskih biljaka (lopoč, lokvanj, žabočun, vodoljub, trska, trolistica, zmijinac, šašina). Takođe su kao dodatak hlebnom brašnu pogodni podzemni delovi nekih livadskih biljaka, kakve sukaćun, kozlac, zlatan, ptičije mleko). Sasvim drugačiji izvor skroba je seme koje se može mleti i takođe dodavati hlebnom brašnu. Još jedan zanimljiv izvor sirovine koja se može koristiti kao zamena za hlebno brašno svakako je unutrašnja kora (kambijum) nekih vrsta drveća, kao što su borovi, jele, smrče, breze, bukve i hrastovi. Podzemna stabla barskih biljaka su najjednostavnija za prikupljanje jer se lako vade, jednostavnim povlačenjem stabljike iz vodenog mulja. Seme šumskog drveća sakuplja se kada je sasvim zrelo, zavisno od vrste. Koru drveta najbolje je skidati u proleće, kada se najlakše odvaja od drveta. Bira se samo mlada kora. Zamene za brašno se koriste u krajnjoj nuždi i oskudici. U većini slučajeva poželjno ih je mešati sa uobičajenim brašnom žitarica, jer se sama najčešće ne mogu dobro umesiti i ne daju ukusan hleb. Za podzemne delove nije potrebno sušenje i mlevenje, već se samo mogu prokuvati, propasirati i dodati hlebnom testu. Seme je potrebno osušiti, očistiti od zaštitnog omotača, sitnije prosejati i samleti. Kora drveta se suši i potom melje u brašno. Spisak samoniklih jestivih biljaka Veliki broj samoniklih biljaka može se koristiti u ishrani. Ovde su pobrojane neke od vrsta koje se mogu naći u našem podneblju:[6] Bedrenika mala (Pimpinella saxifraga) Bokvice (Plantago sp.) Borovnica (Vaccinium myrtillus) Bosiljak (Ocimum basilicum) Brašnjenik (Chenopodium bonus-henricus) Brusnica (Vaccinium oxycoccos) Bujad (Pteridium aquilinum) Vranilova trava (Origanum vulgare) Vrbovica (Epilobium anguistifolium) Gavez (Symphytum officinale) Dinjica (Sanguisorba minor) Estragon (Artemisia dracunculus) Žalfija (Salvia officinalis) Žutika (Berberis vulgaris) Zelje divlje (Rumex sp.) Zova crna (Sambucus nigra) Iđirot (Acorus calamus) Jagorčevina (Primula vulgaris) Jarebike (Sorbus sp.) Kesten pitomi (Castanea sativa) Kiselica (Rumex acetosa) Kopriva (Urtica dioica) Krbuljica (Anthriscus cerefolium) Krasuljak, bela rada (Bellis perennis) Lazarkinja (Galium odoratum) Lokvanji (Nuphar sp. i Nymphaea sp. ) Lukovi divlji (Allium sp.) Ljoskavac (Physalis alkekengi) Majkina dušica (Thymus serpyllum) Maslačak (Taraxacum sp.) Matičnjak (Melissa officinalis) Medveđa šapa (Heracleum sphondylium) Mente (Mentha sp.) Miloduh (Hyssopus oficinalis) Mirođija (Anethum graveolens) Mišjakinja (Stellaria media) Pasji trn (Hippophae rhamnoides) Pelini (Artemisia sp.) Pepeljuga (Chenopodium album) Potočarka (Nasturtium officinalis) Sedmolist (Aegopodium podagraria) Selen (Levisticum officinale) Slačica bela (Sinapis albalba) Slačica crna (Brassica nigra) Timijan (Thymus vulgaris) Tušt (Portulaca oleracea) Hrastovi (Quercus sp.) Cikorija (Cichorium intybus) Čičak veliki (Arctium lappa) Čičoka (Helianthus tuberosus) Čubar (Satureja hortensis) Čuvarkuća (Satureja hortensis) Špargla (Asparagus officinalis) Štir (Amaranthus retroflexus) Branje samoniklih biljaka Samonikle biljke važnija su hrana za divlje životinje nego za ljude. To uvek treba imati na umu Pri branju i sakupljanju trebalo bi poštovati neke osnovne principe, tako da kvalitet prikupljenih biljaka bude zadovoljavajući, a naše delovanje ne ostavi trajne posledice na prirodu. Ne sme se zaboraviti da o ovom resursu zavisi, posredno ili neposredno, i celokupan životinjski svet. Sakupljati treba isključivo vrste koje se dobro poznaju i samo onoliko koliko se može potrošiti. Samonikle jestive biljke treba brati na čistim i nezagađenim mestima, udaljenim od prometnih saobraćajnica. Nikada ne treba pobrati svu količinu biljaka pronađenu na jednom mestu. Kod berbe listova iste treba brati sa različitih primeraka po nekoliko, nikako sve listove sa jedne biljke, kako bi se biljke preživele berbu i kasnije se oporavile teranjem novih listova. Kod berbe nadzemnih delova višegodišnjih zeljastih biljaka neophodno je iste odsecati makazama ili nožem, kako bi koren ostao u zemlji i biljka se sledeće godine ponovo razvila. Čupanjem biljaka često se iščupa i koren. Kod branja divljeg korenastog povrća neophodno je, nakon vađenja korena odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka. Retke i ugrožene vrste su zakonom zaštićene i njihovo branje opravdano je samo u ekstremnim situacijama i krajnjoj nuždi. Otrovne biljke Treba brati samo one biljke koje se dobro poznaju, kako ne bi došlo do zamene, u najgorem slučaju otrovnim vrstama! Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične,[4] pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni beraši zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR - plodovi breze, borovi pupoljci MART - kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL - pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ - bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN - gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL - bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST - kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR - divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR - brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR - gloginje, iđirot, maslačak[8] Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova ( jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: `August Cesarec`. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje `Dr Jovan Tucakov`. MG139 (N)