OČUVANA Snovi o konačnoj teoriji: Traganje za temeljnim zakonima prirode / Stiven Vajnberg Beograd 1995. Mek povez, 281 strana. Stiven Vajnberg sticao je obrazovanje na univerzitetima Kornel, Kopenhagen i Prinston, a zatim je držao nastavu na univerzitetima Kolumbija, Berkli, MIT i Harvard, pre nego što je, godine 1982, prešao na Univerzitet Teksas u gradu Ostinu, gde je sada profesor na `Džouzijskoj regentskoj` katedri. Za svoj rad u fizici elementarnih čestica dobio je jedanaest počasnih doktorata i mnogo nagrada i medalja, uključujući Nobelovu nagradu za fiziku godine 1979. i Nacionalnu medalju za nauku godine 1991. Autor je i knjiga Piva tri minuta (The First Three Minutes], Otkrivanje subatomskih čestica (The Discovery of Subatomic Panicles), Gravitacija i kosmo-logija (Gravitation and Cosmology) i Elementarne čestice i zakoni fizike (Elementary Particles and the Laws of Physics) (sa Ricardom Fajnmenom). Osim toga, objavljeno je preko dve stotine njegovih članaka o fizici elementarnih čestica i o kosmologiji. Član je Londonskog kraljevskog društva i američke Nacionalne akademije nauka, kao i Američkog filozofskog društva, Američke akademije umet-nosti i nauka, Međunarodne astronomske unije, Američke akademije za medijevalistiku, Filozofskog društva Teksasa, kao i drugih uglednih organizacija. Sadržaj: Predgovor . 1. Prolog 2. O parčetu krede 3. Dvaput ura za redukcionizam 4. Kvantna mehanika i njena nezadovoljstva 5. Priče o teorijama i opitima 6. Lepe teorije 7. Protiv filozofije 8. Bluz dvadesetog veka 9. Oblik konačne teorije 10. Suočenje sa konačnošću 11. A Bog? 12. Silazak u okrug Elis Pogovor: Superkolajder, godinu dana kasnije Beleške O piscu

Umetnost pobune – The Rolling Stones Ivan Ivačković Prošireno i dopunjeno izdanje kultne knjige Ivana Ivačkovića – „Umetnost pobune – The Rolling Stones“ Svojevrsna rok biblija, kultna knjiga Ivana Ivačkovića „Umetnost pobune – The Rolling Stones“ stiže u novom proširenom i dopunjenom izdanju Lagune. Potvrđeni muzički autoritet u svetu rok kritike, Ivačković je prvo izdanje ove knjige napisao pre više od 20 godina. „U prijateljstvu Mika Džegera i Kita Ričardsa, dva glavna člana Rolling Stonesa, decenijama se mešaju vatra i led, decenijama se smenjuju i prepliću naklonost i odbojnost“, rekao je svojevremeno Ivačković u jednom od mnogih intervjua povodom ove knjige. „Kada neko istinski voli Stonse i piše kao Ivan Ivačković, onda je to garancija da je knjiga odlična.“ Srđan Gile Gojković, Električni orgazam „Teško je i zamisliti da na planeti postoje dve osobe koje se toliko razlikuju. Mik je oportunista, Kit je provokator. Mik pazi na dobru reputaciju, Kit je uništava. Mik nalazi milione dolara od sponzora, Kit javno blati sponzore. Mik sebe vidi kao zvezdu, Kit sebe doživljava kao muzičara. Mik je mozak Rolling Stonesa, Kit je njihova duša. Mik je fizika, Kit je hemija. Zajedno su, uz Lenona i Makartnija, najveći tandem u kompletnoj istoriji muzike. Tokom šezdesetih smatrali su ih grupom koja je venčala raj i pakao. Tokom sedamdesetih pretvorili su se u decu kapitalizma. Tokom osamdesetih pokazali su da riznica nije ispražnjena, i odbili svrstavanje u kategoriju ’starih dobrih’ gde su, pod uslovom da su imali sreće, završili njihovi vršnjaci. Napokon, tokom devedesetih, a i u novom milenijumu, praćeni milionima obožavalaca, pokazali su kako se može prkositi zakonima prirode“, istakao je Ivačković. Format: 13x20 cm Broj strana: 384 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 7. avgust 2020.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! The Physics of Elementary Particles J.D. Jackson John David Jackson (19. siječnja 1925. - 20. svibnja 2016.) bio je kanadsko-američki profesor fizike na Kalifornijskom sveučilištu u Berkeleyu i fakultetski viši znanstvenik emeritus u Nacionalnom laboratoriju Lawrence Berkeley.[1][2] Kao teorijski fizičar, bio je član Nacionalne akademije znanosti, dobro poznat po svom radu u nuklearnoj fizici i fizici čestica, [3] kao i po široko korištenom diplomskom tekstu o klasičnoj elektrodinamici.[4] [5] Obrazovanje Rođen u Londonu, Ontario, Kanada, Jackson je pohađao Sveučilište Zapadnog Ontarija, stekavši diplomu B.Sc. s počastima iz fizike i matematike 1946. Otišao je na diplomski studij na MIT, gdje je radio pod vodstvom Victora Weisskopfa, dovršivši doktorat znanosti. disertaciju 1949.[6][7] Akademska karijera Jackson je nizao akademska imenovanja na Sveučilištu McGill, zahvaljujući Philipu Russellu Wallaceu, istaknutom kanadskom teoretskom fizičaru (siječanj 1950. – 1957.); potom Sveučilište Illinoisa u Urbana–Champaignu (1957.–1967.); i konačno Sveučilište Kalifornija, Berkeley (1967.–1995.). Na McGillu je bio asistent i izvanredni profesor matematike; u Illinoisu i Berkeleyju, bio je na odsjecima za fiziku. Kasnije je imao sastanke u kampusu iu Nacionalnom laboratoriju Lawrence Berkeley. Nakon povlačenja iz nastave 1993., nastavio je biti aktivan u LBNL-u.[6] McGill i Princeton U McGillu 1950-ih, uz značajno podučavanje, Jackson je našao vremena za istraživanje atomskih procesa i nuklearnih reakcija pri srednjim energijama i počecima svoje knjige o klasičnom elektricitetu i magnetizmu.[1] Dok je bio na dopustu na Sveučilištu Princeton, pronašao je plodonosnu suradnju sa Samom Treimanom i H. W. Wyldom na slabim interakcijama, posebno različitim vidljivim korelacijama raspada u dopuštenom nuklearnom beta raspadu koji uključuje impuls elektrona [1], njegov spin, moment momenta neutrina i nuklearni spin koji pruža informacije o očuvanju pariteta ili neočuvanju i očuvanju preokreta vremena ili ne.[8][9] Također je objavio rani rad o teoretskim osnovama za tada nedavno otkrivenu fuziju vodikovih izotopa kataliziranu mionima.[1][10][11] Illinois (1957–1967) i CERN (1963–64) Dok je bio na Sveučilištu Illinois (1957. – 1967.), Jackson je u početku nastavio rad na slabim interakcijama kao i interakcijama čudnih čestica pri niskoj energiji s Wyldom i drugima. Na godišnjem odmoru u CERN-u 1963.-64. surađivao je s Kurtom Gottfriedom na proizvodnji i raspadanju nestabilnih rezonancija u visokoenergetskim hadronskim sudarima. [12][13][1][14] Uveli su upotrebu matrice gustoće za povezivanje proizvodnih mehanizama s obrascima raspada i opisali utjecaj konkurentskih procesa (`apsorpcija`) na reakcije.[15] Tijekom tog razdoblja Jackson je predavao na tri ljetne škole - o odnosima disperzije na prvoj ljetnoj školi fizike škotskih sveučilišta, 1960.; o slabim interakcijama na Ljetnom institutu Brandeis, 1962.; i o distribucijama raspadanja čestica i polarizacije na Ljetnoj školi teorijske fizike, Les Houches, 1965. [16] [1] Također je objavio tri knjige, jednu o fizici čestica, temeljenu na predavanjima na Kanadskoj ljetnoj školi u Edmontonu i Jasperu, 1957.; [17] drugo, mala knjiga o matematici za kvantnu mehaniku (1962.) i treće, također 1962., prvo izdanje njegovog teksta o klasičnoj elektrodinamici.[4][16] Knjiga je poznata po težini svojih problema i sklonosti da neočite zaključke tretira kao očigledne. Jacksonovi visoki standardi i opomenuti rječnik predmet su zabavne memorijalne knjige njegovog sina Iana Jacksona.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U prvoj knjizi hem. olovkom ostavljane kvacice na marginama i po koja recenica podvucena, nista strasno! Sve ostalo uredno! Retko !!! I Izdanje !!! 1959 g, Supekovo delo nije ni fizika, ni istorija, ni filozofija - ono je zapravo sve troje zajedno. Pisano je živim i tečnim stilom, naučna je materija izložena kontinuirano i svakome pristupačno, a problemi o kojima se govori prikazani su sažeto i celovito. Izdavač IKP Naprijed Zagreb, 1959. godine, 16 x 23 cm, tvrdi povez, 289 + 278 stranica Supek, Ivan, hrvatski fizičar, filozof i književnik (Zagreb, 8. IV. 1915 – Zagreb, 5. III. 2007). Studij fizike i filozofije započeo je u Zagrebu, a nastavio u Zürichu i Leipzigu, gdje je doktorirao (1940). Bio je asistent Wernera Karla Heisenberga i radio na kvantnoj teoriji polja. Pošto ga je 1941. uhitio Gestapo, pa je potom na Heisenbergovu intervenciju pušten, vratio se u Hrvatsku i djelovao u Prosvjetnom odjelu ZAVNOH-a (1943). Kao član predsjedništva Kongresa kulturnih radnika u Topuskom (1944) upozorio je na opasnost od nuklearnog oružja. Predavao je fiziku na Medicinskom fakultetu u Zagrebu (1945–46) i bio prvi profesor teorijske fizike na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu (1947–85), gdje je osnovao školu teorijske fizike koja je fiziku u Hrvatskoj podigla na europsku razinu. Osnovao je Institut Ruđer Bošković (1950) i bio njegov prvi direktor, a zbog protivljenja nemirnodopskomu korištenju nuklearne energije za izradbu atomske bombe bio je isključen s Instituta (1958). Bio je i prvi profesor filozofije znanosti na Sveučilištu u Zagrebu, a osnovao je i Institut za filozofiju znanosti i mir (1960). Sudjelovao je u osnutku Pugwashke konferencije o znanosti i svjetskim zbivanjima. Pokrenuo je i uređivao časopis Encyclopaedia moderna. Rektor Sveučilišta u Zagrebu (1968–71), potaknuo je osnivanje Interuniverzitetskoga centra u Dubrovniku (1970). Nakon 1971. prisilno je bio isključen iz javnoga života; javnu djelatnost obnovio je 1989. Redoviti član JAZU (danas HAZU) od 1960., predsjednik (1991–97), profesor emeritus od 2000. Dobitnik je Nagrade za znanost »Ruđer Bošković« (1960) i Nagrade za životno djelo (1970). Bavio se problemima supravodljivosti i kvantne elektrodinamike, teorijom metala na niskim temperaturama, preinačio je Blochovu integralnu jednadžbu u diferencijalnu jednadžbu za električnu vodljivost na Fermijevoj plohi. Uz sveučilišne udžbenike i stručne knjige (Teorijska fizika i struktura materije, 1949; Moderna fizika i struktura materije, 1965; Nova fizika, 1965; Počela fizike: uvod u teorijsku fiziku, 1994), pisao je djela iz povijesti i filozofije znanosti (Od antičke filozofije do moderne nauke o atomima, 1946; Povijest fizike, 1980). U književnosti se javio dramama, koje je 1959. tiskao u drugom dijelu znanstvenoesejističkog izdanja Na atomskim vulkanima (Velika piramida, konačna verzija Piramida, 1971; Na atomskom otoku, konačna verzija 1974; Bijeg u svemirsku utopiju, poslije tiskana pod naslovom Let u nebo, 1970). Mnoštvo drama objavio je i 1960-ih, npr. Bajka modernog vremena (1962), kojom naznačuje političko-društvene i znanstvene igre oko izgradnje i vođenja Instituta »Ruđer Bošković«, Proces stoljeća (1962), koja prethodi pojavi istoimenoga romana, a u kojoj se usredotočio na suđenje R. Oppenheimeru, koji se protivio izradbi hidrogenske bombe, U kasarni na rubu šume (1963), Mirakul (1964), koja tematizira Hvarsku bunu pod vodstvom M. Ivanića, U predsoblju (1965), u kojoj bivši ratnici traže osobne odgovore na kominformsku osudu Jugoslavije, i Lovište (1969). Veliku pozornost izazvala je drama Heretik (1968) o M. de Dominisu, u kojoj se Supek približava metodologiji Sartreove filozofske drame, te nudi predodžbu o arhetipskom heretiku koji može biti i naš suvremenik. U povijesnoj drami Pjesnik i vladar (1980) rekonstruira sudbinu Jana Panonca. U posljednjih petnaestak godina stvaralaštva dramska je ostvarenja tiskao samo u periodici: Lutrija imperatora Augustusa (1991), Vrag je tiho naglas (1991), Gabrijel (1994), Biskup i ban (1995), Pusta, zatrovana zemlja (1996), Tais (1997). – Romaneskni prvijenac Dvoje između ratnih linija (1959; prerađeno izdanje objavljeno 1970. pod naslovom Sve počinje iznova) autobiografska je kronika o predratnim i ratnim političkim previranjima na Zagrebačkom sveučilištu. Pisao je i povijesne romane, a prema svojim ranijim dramama: Heretik (1968), Extraordinarius (1974) i Buna Janusa Pannoniusa (1992). Sva tri se bave izvorima hrvatskoga vjerskoga, političkog i državničkoga humanizma te idejama i nazorima njegovih pronositelja. Takav je donekle i političko-dokumentarni roman Krunski svjedok protiv Hebranga (1983; redigirana verzija Krunski svjedok u Hebrangovu slučaju, 1990). Sjećanja na pojedine epizode iz vlastitoga života sabrao je u romanu Otkriće u izgubljenom vremenu (1987). Zanimljiv je i satirični znanstvenofantastični roman EPR-efekt (1995), u kojem se bavi američko-ruskim sukobom što prijeti uništenjem života na planetu. Svojevrsni je misaoni vrhunac Supekova stvaranja romaneskni ciklus Hrvatska tetralogija (1995: Između ratnih linija; U prvom licu; Medvedgrad; Uzašašće), »društveno-povijesna freska« više naraštaja. Supekova esejistička i publicistička djela (Superbomba i kriza savjesti, 1962; Posljednja revolucija, 1965; Opstati usprkos, 1971; Krivovjernik na ljevici, 1980; Povijesne meditacije, 1996) također nose humanističku poruku. God. 2007. objavljena je njegova »intelektualna autobiografija« Tragom duha kroz divljinu. Ivan Supek (Zagreb, 8. travnja 1915. - Zagreb, 5. ožujka 2007.), hrvatski fizičar, filozof, pisac, borac za mir i humanist. Doktorirao je u Leipzigu pod vodstvom fizičara i nobelovca Wernera Heisenberga, s kojim je do 1943. radio na kvantnoj teoriji polja. Radom na zagrebačkom sveučilištu od 1946. podiže fiziku na europsku razinu, a 1950. vodi gradnju Instituta Ruđer Bošković kojem postaje prvi predsjednik. Ivan Supek rodio se u Zagrebu od oca Rudolfa i majke Marije, rođene Šips.[1] Nakon mature 1934. godine upisuje studij matematike, fizike i filozofije na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, te nastavlja studij u Beču, Parizu, Zurichu i Leipzigu. 1940. godine doktorira fiziku i filozofiju u Leipzigu pod vodstvom fizičara Wernera Heisenberga,[1] s kojim nastavlja rad na kvantnoj teoriji polja do 1943. godine. Kasnije se bavio istraživanjem teorije metala na niskim temperaturama te je poznat po otkriću diferencijalne jednadžbe za električnu vodljivost materijala na tim temperaturama. 1941. u Njemačkoj je uhićen od Gestapa, ali ga spašava Heisenberg pod izlikom da mu treba asistent bez kojega ne može provoditi daljnja istraživanja. Kao dosljedan antifašist pridružuje se narodnooslobodilačkom pokretu i u kolovozu 1943. odlazi na oslobođeni teritorij gdje radi u Prosvjetnom odjelu ZAVNOH-a. 1944. - u Topuskom, na kongresu kulturnih radnika, održao je zapaženi govor o znanosti, na kojem je uputio prvi javni apel protiv uporabe nuklearnog oružja a za stvaranje svjetske zajednice slobodnih i razoružanih naroda.[2] Nakon toga prekida s Partijom. 1946. - postaje profesor teorijske fizike na Sveučilištu u Zagrebu, gdje vodi grupu studenata koji fiziku u Zagrebu podižu na europsku razinu. 1948. - postaje dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (tada Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti).[3] 1950. - vodi gradnju Instituta Ruđer Bošković i postaje njegov prvi direktor. Godine 1958. isključen je iz Instituta zbog protivljenja planovima jugoslavenske Federalne Komisije za Nuklearnu energiju za izradu atomske bombe (predsjednik te komisije bio je Aleksandar Ranković). 1960. - osniva Institut za filozofiju znanosti i mira kao odjel HAZU. Institut je bio sjedište jugoslavenske konferencije svjetske organizacije protiv nuklearnog naoružanja Pugwash, među čijim je osnivačima, i organizacije Svijet bez bombe, čiji je također suosnivač i predsjednik.[2] 1961. - postaje redoviti član tada Odjela za matematičke, fizičke i tehničke nauke JAZU, danas Razreda za matematičke, fizičke i kemijske znanosti HAZU.[3] 1966. - inicira izdavanje tromjesečnika Encyclopedia moderna. 1969. - postao je rektorom Sveučilišta u Zagrebu.[2] 1970. - inicira osnivanje Interuniverzitetskog centra u Dubrovniku (IUC).[4] 1971. - Za Hrvatskog proljeća na popisu je nepoželjnih javnih osoba te je nakon konferencije u Karađorđevu, kada nije prihvatio zaključke CK SKJ, prisilno isključen iz javnog života na 18 godina.[5] 1976. - potpisuje Dubrovnik-Philadephia deklaraciju. Uz Supeka deklaraciju potpisuju i Ava i Linus Pauling, Philip Noel-Baker, Sophia Wadai te Aurelio Peccei.[6] Bio je kritičar procesa globalizacije i zagovornik teze o socijalnoj jednakosti te je u doba prisilne šutnje u domovini održavao predavanja na mnogim svjetskim sveučilištima (američkim, britanskim, njemačkim i francuskim).[5] Bio je predsjednik HAZU od 1991. do 1997. godine.[3] Umro je u svom stanu u Zagrebu 5. ožujka 2007. nakon duge bolesti. U spomen na Ivana Supeka, gimnazija u Zagrebu nosi njegovo ime kao X. Gimnazija `Ivan Supek` te svake godine od 5. ožujka do kraja mjeseca travnja održava proslavu Dani Ivana Supeka.[7] Književnost Supek je autor brojnih romana i drama s filozofskim, političkim i znanstveno-fantastičnim temama. Njegov roman Proces stoljeća priča je o procesu protiv poznatog američkog fizičara Roberta Oppenheimera. Popis njegovih radova može se pronaći na njegovoj stranici pri HAZU.

Autor - osoba Vlajić, Spasoje, 1946-2020 = Vlajić, Spasoje, 1946-2020 Naslov Istorija budućnosti : pogled u novi milenijum / Spasoje Vlajić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2000 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Miroslav, 2000 (Pančevo : Grafos-internacional) Fizički opis 185 str. : ilustr. ; 24 cm Zbirka Biblioteka Svedočanstva / [Miroslav] Napomene Tiraž 700 Bibliografija: str. 179-180. Sve je više dokaza da se i natčulne sile probijaju u naš svet i utiču na zemaljske događaje. Od suštinskog je značaja da upoznamo njihov udeo u stvaranju budućnosti. Spasoje Vlajić (Beograd, 4. april 1946) je srpski naučnik, inženjer kristalografije i pronalazač svetlosne formule. Spasoje Vlajić je rođen 4. aprila 1946. godine u Žarkovu, od oca Radomira i majke Drage, rođene Selaković. Njegova žena se zove Soka, rođena Simić, i njih dvoje imaju tri sina i devetoro unučadi. Na Prirodno-matematičkom fakultetu je diplomirao fiziku čvrstog stanja, odnosno kristalografiju. Istraživanja Istražuje psihofizičku vezu mehaničke energije glasova sa elektromagnetnom energijom nervnih impulsa i moždanih talasa. Pet godina je radio u SR Nemačkoj, od 1988. do 1993. godine, gde je obavljao svoja istraživanja. Od 1976. godine se bavi istraživanjem fizike i tehnologije svesti. Njegov rad podržalo je više doktora nauka u svetu. Centar za istraživanje nasleđa Nikole Tesle Spasoje Vlajić je jedan od osnivača „Centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle“. Centar je otvoren 7. januara 2013. godine, na 70 godišnjicu od smrti Nikole Tesle. Pored Spasoja Vlajića, osnivači centra su Milka Kresoja i Goran Marjanović. Knjige Objavio je do sada više knjiga i naučnih radova. Sledeće knjige je objavio od 1984. godine do danas: Svetlosna formula (1984), Svetlost i čula (1986), sa Jovanom Savkovićem, Nova (meta)fizika (1992), Lečenje zvukom i bojama (1992), Naum (1993), Luča (1994), Slovo (1995), Svestna formula (1996), Prvi svetski parapsihološki rat (1998), Prvi svetski antihrišćanski rat (1999), Istorija budućnosti (2000), Svest i naduzročni poredak prirode (2001), Etrurska tajna (2001), Teslini milenijumski darovi (2002), Ovako govori Tesla (2002), Stvaranje i privlačenje sreće (2003), Lečenje mislima (2003), Knjiga o radosti i uspehu (2004), Izazovi tajne nauke (2004), Razmišljajte kao Nikola Tesla (2005), Skriveni zakoni sudbine (2006), Magija i peta sila (2007), Moć je u mislima (2007), Rajski ritam života (2008), 365 razloga za radost (2009), Žena i ljubav (2009), Grupa 69 (2010), Večito plemstvo uma (2010), Pobeda bez pobeđenih (2010), Tesla čovek-anđeo (2011), Rešenje etrurske tajne (2012). Knjiga „Nikola Tesla – čovek anđeo“ na ruskom jeziku predstavljena je publici 10. jula 2013. godine, na dan rođenja Nikole Tesle, u mermernoj sali Centralnog doma novinara u Moskvi. MG62 (N)

Autor - osoba Vlajić, Spasoje, 1946-2020 = Vlajić, Spasoje, 1946-2020 Naslov Prvi svetski antihrišćanski rat : Teslina otkrića u odbrani hrišćanstva / Spasoje Vlajić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1999 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Miroslav`, 1999 (Pančevo : Grafos-internacional) Fizički opis 300 str. : ilustr. ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂSvedočanstva (broš.) Napomene Tiraž 700 Bibliografija: str. 293-296. Predmetne odrednice Hrišćanstvo – Odbrana Vlajić u knjizi (između ostalog) govori o razbijanju hrišćanstva, od strane antihrišćanske vlade SAD, na duhovnom, duševnom, finotvarnom, materijalnom planu i uticaju iz natčulnog. Spasoje Vlajić (Beograd, 4. april 1946) je srpski naučnik, inženjer kristalografije i pronalazač svetlosne formule. Spasoje Vlajić je rođen 4. aprila 1946. godine u Žarkovu, od oca Radomira i majke Drage, rođene Selaković. Njegova žena se zove Soka, rođena Simić, i njih dvoje imaju tri sina i devetoro unučadi. Na Prirodno-matematičkom fakultetu je diplomirao fiziku čvrstog stanja, odnosno kristalografiju. Istraživanja Istražuje psihofizičku vezu mehaničke energije glasova sa elektromagnetnom energijom nervnih impulsa i moždanih talasa. Pet godina je radio u SR Nemačkoj, od 1988. do 1993. godine, gde je obavljao svoja istraživanja. Od 1976. godine se bavi istraživanjem fizike i tehnologije svesti. Njegov rad podržalo je više doktora nauka u svetu. Centar za istraživanje nasleđa Nikole Tesle Spasoje Vlajić je jedan od osnivača „Centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle“. Centar je otvoren 7. januara 2013. godine, na 70 godišnjicu od smrti Nikole Tesle. Pored Spasoja Vlajića, osnivači centra su Milka Kresoja i Goran Marjanović. Knjige Objavio je do sada više knjiga i naučnih radova. Sledeće knjige je objavio od 1984. godine do danas: Svetlosna formula (1984), Svetlost i čula (1986), sa Jovanom Savkovićem, Nova (meta)fizika (1992), Lečenje zvukom i bojama (1992), Naum (1993), Luča (1994), Slovo (1995), Svestna formula (1996), Prvi svetski parapsihološki rat (1998), Prvi svetski antihrišćanski rat (1999), Istorija budućnosti (2000), Svest i naduzročni poredak prirode (2001), Etrurska tajna (2001), Teslini milenijumski darovi (2002), Ovako govori Tesla (2002), Stvaranje i privlačenje sreće (2003), Lečenje mislima (2003), Knjiga o radosti i uspehu (2004), Izazovi tajne nauke (2004), Razmišljajte kao Nikola Tesla (2005), Skriveni zakoni sudbine (2006), Magija i peta sila (2007), Moć je u mislima (2007), Rajski ritam života (2008), 365 razloga za radost (2009), Žena i ljubav (2009), Grupa 69 (2010), Večito plemstvo uma (2010), Pobeda bez pobeđenih (2010), Tesla čovek-anđeo (2011), Rešenje etrurske tajne (2012). Knjiga „Nikola Tesla – čovek anđeo“ na ruskom jeziku predstavljena je publici 10. jula 2013. godine, na dan rođenja Nikole Tesle, u mermernoj sali Centralnog doma novinara u Moskvi. MG62 (N)

Snovi o konačnoj teoriji: Traganje za temeljnim zakonima prirode / Stiven Vajnberg Beograd 1995. Mek povez, 281 strana. Napomena: u knjizi tragovi drvene bojice (uredno obeležen tekst); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Stiven Vajnberg sticao je obrazovanje na univerzitetima Kornel, Kopenhagen i Prinston, a zatim je držao nastavu na univerzitetima Kolumbija, Berkli, MIT i Harvard, pre nego što je, godine 1982, prešao na Univerzitet Teksas u gradu Ostinu, gde je sada profesor na `Džouzijskoj regentskoj` katedri. Za svoj rad u fizici elementarnih čestica dobio je jedanaest počasnih doktorata i mnogo nagrada i medalja, uključujući Nobelovu nagradu za fiziku godine 1979. i Nacionalnu medalju za nauku godine 1991. Autor je i knjiga Piva tri minuta (The First Three Minutes], Otkrivanje subatomskih čestica (The Discovery of Subatomic Panicles), Gravitacija i kosmo-logija (Gravitation and Cosmology) i Elementarne čestice i zakoni fizike (Elementary Particles and the Laws of Physics) (sa Ricardom Fajnmenom). Osim toga, objavljeno je preko dve stotine njegovih članaka o fizici elementarnih čestica i o kosmologiji. Član je Londonskog kraljevskog društva i američke Nacionalne akademije nauka, kao i Američkog filozofskog društva, Američke akademije umet-nosti i nauka, Međunarodne astronomske unije, Američke akademije za medijevalistiku, Filozofskog društva Teksasa, kao i drugih uglednih organizacija. Sadržaj: Predgovor . 1. Prolog 2. O parčetu krede 3. Dvaput ura za redukcionizam 4. Kvantna mehanika i njena nezadovoljstva 5. Priče o teorijama i opitima 6. Lepe teorije 7. Protiv filozofije 8. Bluz dvadesetog veka 9. Oblik konačne teorije 10. Suočenje sa konačnošću 11. A Bog? 12. Silazak u okrug Elis Pogovor: Superkolajder, godinu dana kasnije Beleške O piscu

Lepo očuvano Problems in Theoretical Physics Grechko, L. G., V.I. Sugakov and O.F. Tomasevich: Published by MIR, Moscow, 1977 Contents PREFACE 5 Section I. Classical Mechanics 9 Problems 25 Answers 141 Section II. Electrodynamics 50 Problems 61 Answers 160 Section III. Quantum Mechanics 78 Problems 92 Answers 230 Section IV. Statistical Physics and Thermodynamics 110 Problems 119 Answers 356 APPENDICES 424 1. Basic formulas of vector analysis 424 2. Curvilinear coordinates 425 3. Differential operators in curvilinear coordinates 429 4. Mathematical supplement 434 5. Legendre polynomials 441 6. Hermite polynomials 444 7. The confluent hypergeometric junction 446 BOOKS ON THE SUB1ECT 448 RETKO! RARE! This book is a collection of problems covering mechanics, electrodynamics, nonrelativistic quantum mechanics, !statistical physics and thermodynamics. Each Section opens with a brief outline of the main laws and relationships used to solve the problems. Also information about the needed mathematical apparatus is included. Along with answers there are guides to solving the more complicated problems. SI units are used throughout the book. Problems in Theoretical Physics is intended for physics majors at universities and other institutions of higher learning. Some of the problems are specifically for students majoring in theoretical physics. Certain ones can be used in the physics and mathematics departments of teachers colleges. From the Preface The text draws largely on the Course of Theoretical Physics by L. D. Landau and E. M. Lifshitz, but also makes use of other textbooks and handbooks recommended for the university course in theoretical physics. Some of the problems have been taken from published problem books listed at the end of this book, but many are original. The student will be able to solve the problems if he has a good knowledge of the fundamentals of theoretical physics, which are briefly outlined in each section of this book. Tags: Problemi teorijske fizike / Teorijska fizika moskva izdanja na engleskom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! The Strange Story of the Quantum. An Account for the General Reader of the Growth of the Ideas Underlying Our Present Atomic Knowledge Banesh Hoffmann Potpuno ne-matematički, ali potpuno verna osnovnim konceptima kvantne mehanike, ova knjiga priča fascinantnu priču o najdubljoj revoluciji u fizici od Njutna. U prvoj godini dvadesetog veka, profesor teorijske fizike u Berlinu, Maks Plank, sugerisao je da se svetlost ne apsorbuje glatko, već u malim snopovima ili „kvantima“. Pet godina kasnije, švajcarski službenik za patente, Albert Ajnštajn, predložio je da samo zračenje mora postojati kao kvanti. Tako je rođeno novo doba u fizici - doba kvanta - u kojem su neke od najosnovnijih pretpostavki klasične fizike pometene i stvorena veličanstvena nova teorijska struktura. Ova nova fizika bila je prožeta višom matematikom. Njegovi koncepti su često bili u suprotnosti sa zdravim razumom. Ubrzo je postajao sve apstraktniji i složeniji, do te mere da čak i oni koji su dobro upućeni u klasičnu fiziku često nisu bili u stanju da prate njene lavirintske obrte i obrte. Kako bi onda laik to mogao da razume? Ova knjiga odgovara na to pitanje. Pomoću analogija, primera i maštovitih uvida, upoznaje laika sa istorijskim razvojem i osnovnim značenjem takvih značajnih teorija i otkrića kao što su Borovi energetski nivoi atoma, Paulijev princip isključenja, de Broljeva teorija talasa, Borov princip korespondencije. Šredingerova talasna jednačina, Hajnsenbergov princip neizvesnosti, Dirakovi fundamentalni zakoni kvantne mehanike, Somerfeldova teorija fine strukture, Fajnmanove svetske linije, spin elektrona, invarijantnost, kvantni broj i brojni drugi koncepti koji su tako drastično promenili našu predstavu o univerzumu. Dugačak postskriptum, napisan posebno za ovo izdanje, dovodi čitaoca u svest o događajima u 1958. „Od knjiga koje pokušavaju da objasne istoriju i sadržaj moderne atomske fizike koje su mi privukle pažnju, ova je najbolja. Zadivljujuća lepota njene proze, domišljatost njene organizacije i naročita adekvatnost njenih analogija daju pravo recenzentu ove knjige na tako luksuznu pohvalu“. — Henri Margenau, profesor fizike na Univerzitetu Jejl. Banesh Hoffmann (6. rujna 1906. - 5. kolovoza 1986.) bio je britanski matematičar i fizičar poznat po svojoj povezanosti s Albertom Einsteinom.[1] Život Banesh Hoffmann rođen je u Richmondu, Surrey, 6. rujna 1906. Studirao je matematiku i teorijsku fiziku na Sveučilištu u Oxfordu, gdje je stekao diplomu diplomiranog umjetnika i doktorirao na Sveučilištu Princeton.[2] Dok je bio na Institutu za napredne studije u Princetonu, Hoffmann je surađivao s Einsteinom i Leopoldom Infeldom na klasičnom radu Gravitacijske jednadžbe i problem gibanja. Einsteinov izvorni rad o općoj teoriji relativnosti temeljio se na dvije ideje. Prva je bila jednadžba gibanja: da će čestica slijediti najkraći put u četverodimenzionalnom prostor-vremenu. Drugi je bio kako materija utječe na geometriju prostor-vremena. Ono što su Einstein, Infeld i Hoffmann pokazali jest da jednadžba gibanja slijedi izravno iz jednadžbe polja koja definira geometriju (vidi glavni članak). Godine 1937. Hoffmann se pridružio odjelu za matematiku Queens Collegea, dijela Gradskog sveučilišta u New Yorku, gdje je ostao do kasnih 1970-ih. Umirovljen je 1960-ih, ali je nastavio predavati - u jesen tečaj klasične i kvantne mehanike i napredni tečaj matematike za studente koji su prije upisa na koledž pohađali predračun, geometriju čvrstih tijela i naprednu algebru. Ovaj tečaj trajao je jedan semestar i zvao se Math 3: spoj jednogodišnjih tečajeva Math 1 i Math 2 koje je zahtijevao Queens College, ali se nudio u jednosemestralnom tečaju pod pritiskom. U proljeće je predavao specijalnu i opću teoriju relativnosti. U srpnju 1938. u New Yorku oženio se Doris Marjorie Goodday. Imali su sina i kćer.[3] Hoffmann je umro 5. kolovoza 1986. Jedna od nagrada matematičkog odjela Queens Collegea za maturante nazvana je u njegovu čast.[4] Djela Hoffmann je postao Einsteinov biograf 1972. kada je zajedno s Einsteinovom tajnicom, Helen Dukas, napisao knjigu Albert Einstein: Creator and Rebel. Par je ponovno surađivao u kompilaciji Albert Einstein: The Human Side, zbirci citata iz Einsteinovih pisama i drugih osobnih dokumenata.[5][6] Hoffmann je također bio autor Čudne priče o kvantumu, [7] O vektorima, [8] [9] Relativnost i njezini korijeni, [10] [11] i Tiranija testiranja. Bio je član The Baker Street Irregulars i napisao je kratku priču `Sherlock, Shakespeare, and the Bomb`, objavljenu u Ellery Queen Mystery Magazine u veljači 1966.

Naslov Istorija filozofije. T. 2, Filozofija XV-XVIII veka / u redakciji G. F. Aleksandrova...[et al.] ; [prevod Miroslava Markovića] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1949 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kultura, 1949 Fizički opis 479 str. ; 22 cm. Drugi autori - osoba Marković, Miroslav Napomene Registar. Predmetne odrednice Filozofija -- Istorija -- 15.-18. v. SADRŽAJ Uvod. Istorijski preduslovi razvitka buržoaske filozofije 5 Prvi odeljak Filozofija doba renesansa Glava I. Humanizam i reformacija 23 Glava II. Filozofija prirode 44 Glava III. Nove prirodne nauke 63 Glava IV. Socijalno-politička učenja 75 Drugi odeljak Osnivači filozofije i nauke Novog veka Glava I. Engleski materijalizam XVII veka 91 1. Frensis Bekon 91 2. Hobs 110 Glava II. Francuska filozofija XVII veka 127 1. Dekart i kartezijanstvo 127 2. Gasendi i „slobodoumnjaci“ 156 Glava III. Spinoza 172 Glava IV. Lajbnic 206 Treći odeljak Filozofija perioda posle buržoaske revolucije u Engleskoj Glava I. Kembrički platoničari 218 Glava II. Lok 219 Glava III. Njuton i fizika XVII veka 230 Glava IV. Engleski materijalizam XVIII veka 245 Glava V. Etička učenja 258 Glava VI. Berkli i Hjum 262 Glava VII. Škotska škola 276 Glava VIII. Razvitak filozofije istorije u Italiji (Viko) 280 31 Istorija filozofije Str. Četvrti odeljak Filozofija perioda uoči buržoaske revolucije u Francuskoj Glava I. Prethodnici francuske prosvećenosti 286 1. Bejl 286 2. Melije 293 Glava II. Volter 299 Glava III. Sociološka učenja 313 Glava IV. Demokratsko krilo francuske Prosvećenosti 329 1. Ruso 329 2. Mabli i Moreli 342 Glava V. Francuski materijalizam XVIII veka 347 1. Dva pravca francuskog materijalizma 347 2. Učenje о prirodi 367 3. Teorija spoznaje 387 4. Ateizam 399 5. - Etika 411 6. Socijalno-politička učenja 425 7. Mlađe pokolenje francuskih materijalista 440 Peti odeljak Filozofija američke prosvećenosti 453 Registar imena 475 MG56

Retko u ponudi Knjiga je u redu unutra, korice su požutele i imaju tragove jer su bile oblepljene folijom / trakom, povez je čvrst Malinovski Otac u primitivnoj psihologiji Bronislav Malinovski (polj. Bronisław Kasper Malinowski; Krakov, 7. april 1884 — Nju Hejven, 16. maj 1942) je bio poljski antropolog koji se smatra utemeljivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa XX veka. Iako je 1908. godine diplomirao fiziku na Jagelonskom univerzitetu, čitanje Frejzerove „Zlatne grane“ ga je okrenulo antropologiji. Prvi je uveo u antropološka istraživanja tehniku opservacije sa participacijom tokom svog višegodišnjeg boravka među urođenicima na Trobrijandskim ostrvima. On je tokom I svetskog rata boravio među urođenicima, naučio njihov jezik i običaje i aktivno živeo među njima podigavši svoj šator u središtu njihovog sela. Istraživao je svojevrstan način razmene dobara među njima poznat kao Kula. U svojim radovima je razvio posebnu teoriju socijalne antropologije poznatu kao funkcionalizam. Dela[uredi | uredi izvor] „Trobrijandska ostrva“ (1915) „Argonauti zapadnog Pacifika“ (1922) „Mit u primitivnom društvu“ (1926) „Zločin i običaji u primitivnom društvu“ (1926) „Seks i potiskivanje u primitivnom društvu“ (1927) „Seksualni život urođenika u severozapadnoj Melaneziji“ (1929) „Koralni vrtovi i njihova magija“ (1935) „Naučna teorija kulture“ (1944) „Magija, nauka i religija“ (1948) „Dinamika kulturnih promena“ (1945) „Dnevnik, u strogom značenju te reči“(1967)

INTER NATIONES 1973 ilustrovana odlično očuvana exlibris Wilhelm Conrad Röntgen 1845 - 1923 илхелм Конрад Рендген[3] (нем. Wilhelm Conrad Röntgen; Ленеп, 27. март 1845 — Минхен, 10. фебруар 1923), погрешно Рентген, био је немачки[1] физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетске зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци. Студирао је на Универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869, докторирао је на Универзитету у Цириху. Радио је као универзитетски професор физике у Стразбуру (од 1876. до 1879), Гисену (од 1879. до 1888), Вирцбургу (од 1888. до 1900) и Минхену (од 1900. до 1920). У својим је истраживањима испитао својства зрачења: способност деловања на фотографску плочу, проласка кроз различите материје, слабљења у вези с врстом материје и дебљином слоја кроз који пролазе и способност јонизирања зрака којим пролазе. Конструисао је рендгенску цев с конкавном катодом и платинском антикатодом.[4] Бавио се и истраживањем пијезоелектричних[5] и пироелектричних[6] појава код кристала.[7] Испитивао је специфични топлотни капацитет гасова и својства течности под високим притиском. За откриће рендгенског зрачења добио је 1901. прву Нобелову награду за физику. У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената. Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци. Једна од првих радиографија (рендгенска слика) које је Рендген снимио приказује шаку Алберта фон Келикера, а снимљена је на првој јавној демонстрацији икс-зрака. У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоресцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно. Рад О новој врсти икс-зрака објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895. Године 1901, добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом. У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум. PRO.20/5

Izdavač: Tehnička knjiga, Beograd Povez: broširan Broj strana: 268 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slici. Obrisi tečnosti i neka bleda fleka na donjim marginama listova (bez posledica). Ako se ovo izuzme knjiga je veoma dobro očuvana. Knjiga »Tehnologija prerade aluminija« obuhvaća izabrana područja nauke o metalima primjenjena na slučaj aluminija i njegovih legura. Kod ovoga se naročito nastojalo povezati rezultate klasične nauke, fizike metala i pogonska iskustva, što ima za cilj unapređenje tehnologije prerade ovoga metala. Obzirom da se je ovom knjigom želelo pridobiti čim širi krug čitalaca pokušalo se je sve probleme prikazati na jedan određeni lak način, kako bi ona mogla služiti na fakultetima, a i u praksi kao pomoć stručnim radnicima. S A D R Ž A J I. RAZVOJ, SVOJSTVA I OZNAKE ALUMINIJA I NJEGOVIH LEGURA 1. Razvoj upotrebe aluminija 2. Svojstva aluminija 3. Oznake aluminija i njegovih legura II. MEHANIZAM SKRUĆIVANJA I KRISTALNA GENEZA ALUMINIJA I NJEGOVIH LEGURA 1. Metalno stanje 2. Strukturna mreža 3. Greške u strukturnoj mreži 4. Tok kristalizacije 5. Termička analiza 6. Oblik i veličina kristalnih zrna 7. Pojmovi legiranja 8. Skrućivanje krute otopine i segregacije u kristalu 9. Proces skrućivanja eutektika 10. Segregacija 11. Promjene volumena kod skrućivanja 12. Plin u aluminiju 13. Metode proučavanja kristalnog stanja metala 14. Dijagrami stanja tehničkih legura aluminija III. STRUKTURA UCVRŠCENJA 1. Osnove plastične promjene oblika 2. Termička obrada IV. PROIZVODNJA POLUPROIZVODA 1. Taljenje i lijevanje blokova i trupaca 2. Kontinuirano lijevanje — valjanje 3. Valjanje u vrućem stanju 4. Hladno valjanje 5. Proizvodnja Al folija 6. Prešanje aluminija i njegovih legura 7. Izvlačenje aluminija i njegovih legura (K-102)

Ultrazvuk u medicini / glavni urednik Atanasije-Tasa Marković Beograd 1999. Tvrd povez, ilustrovano, veliki format (30 cm), XXIX+ 985 strana. Napomena: u sadržaju, na tri strane tragovi olovke (obeležena tri poglavlja - kao na fotografiji); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: 1. FIZIKA ULTRAZVUKA Fizika ultrazvuka i aparati za dijagnostiku pomoću ultrazvuka Osnovi korišćenja doplerovog efekta u dijagnostici pomoću ultrazvuka Karakteristike ultrazvučne slike, artefakti i mogućnosti korekcije Ultrazvučne sonde (tipovi i trend razvoja) Obrada ultrazvučnih slika pomoću računara Kvalitet ultrazvučne slike u b-modu 2. ULTRAZVUK U GASTROENTEROLOGIJI Primena ultrazvuka u bolestima jetre Dopler i kolor dopler ehosonografija u gastroenterologiji Ultrasonografija bilijarnog stabla Ultrasonografska dijagnostika opstruktivnog ikterusa Pankreas Ultrasonografija slezine Retroperitonealni prostor Intraoperativna ultrasonografija u biliopankreatičnoj hirurgiji Ehotomografski pregled gastrointestinalnog trakta Interventni ultrazvuk u abdomenu 3. ULTRAZVUK U OPSTETRICIJI Primena ultrazvuka u savremenoj opstetriciji Transvaginalni pregled trudnica u prvom trimestru -sonoembriologija Određivanje protoka krvi u ranoj trudnoći transvaginalnim doplerom u boji Anatomija ploda Sonografska biometrija u graviditetu i njena primena Plodova voda i pupčana vrpca Posteljica Mogućnost procene zrelosti ploda ultrazvukom Višeplodna trudnoća Dopler u blizanačkoj trudnoći Fetalna ehokardiografija Fetalne anomalije Trudnoće visokog rizika - postterminska gestacija Trudnoće visokog rizika - hipertenzivni sindrom u trudnoći Intrauterusni zastoj u rastu ploda Rh imunizacija Biofizički profil ploda Ektopična trudnoća - dijagnostika i tretman Tumori pelvisa i trudnoća Invazivne dijagnostičke metode Psihičke implikacije ultrazvučnog pregleda u trudnoći 4. ULTRAZVUK U GINEKOLOGIJI Principi sonografskog pregleda u ginekologiji Anatomija male karlice Ultrazvučna dijagnostika kongcnitalnih anomalija uterusa Ultrasonografija lejomioma Pravi tumori jajnika Inflamatorna oboljenja u maloj karlici Menstrualni ciklus Transvaginalna sonografija Savremeni sonografski postupci u in vitro fertilizaciji Primena kolor dopler ultrasonografije u ginekologiji - transvaginalni pristup Primena kolor doplera kod sindroma policističnih ovarijuma Transvaginalna ultrasonografija i kolor dopler u infertilitetu 5. ULTRAZVUK U UROLOGIJI I NEFROLOGIJI BUBREG I URETER Tehnika pregleda i ehotomografska anatomija Kongenitalne anomalije Opstruktivna stanja Tumori Ciste Pseudotumori Zapaljenjska oboljenja bubrega Parenhimska oboljenja bubrega Kalkuloza i nefrokalkulocinoza Bubrežna insuficijencija Dopler sonografija bubrega i velikih krvnih sudova retroperitoneuma Transplantirani bubreg DONJI UROTRAKT Mokraćna bešika Prostata Ultrasonografija penisa i uretre Ehotomografija skrotuma Endosonografija male karlice 6. ULTRAZVUK U KARDIOLOGIJI Ehokardiografija - dometi i perspektive Ehokardiografske metode Doplerska ehokardiografija Oboljenja mitralnog zaliska Prolaps mitralnog zaliska Prekid mitralnih hordi i papilarnih mišića Oboljenja aortnog zaliska Aneurizme i disekcije aorte Ehokardiografija u oboljenjima desnog srca Ehokardiogram veštačkih zalistaka Infektivni endokarditis Miokarditisi Kardiomiopatije Ehokardiografska dijagnoza u bolestima perikarda Intrakardijalne mase Kontrastna ehokardiografija Stresna ehokardiografija u dijagnostici ishemijske bolesti srca Transezofagealna ehokardiografija Zamke u dvodimenzionalnoj i doplerskoj ehokardiografiji Ehokardiografija u urgentnim stanjima Ehokardiografska procena sistolne funkcije leve komore Ehokardiografija u ishemijskoj bolesti srca Klinički značaj dvodimenzione kolorne ehokardiografije u otkrivanju komplikacija u akutnom infarktu miokarda Intraoperativna ehokardiografija Intravaskularni ultrazvuk 7. ULTRAZVUK U PEDIJATRIJI Ultrazvučna dijagnostika u pedijatrijskoj praksi Dečja ehokardiografija Atrijalni segment Atrio-ventrikularni spoj Komorski segment Ventrikulo-arterijski spoj Arterijski segment Karakteristike ultrasonografskog pregleda abdomena u dece Transfontanelarna neurosonografija (pregled mozga kroz veliku fontanelu) 8. ULTRAZVUK U ORTOPEDIJI Ultrasonografija razvojnog poremećaja kuka Ultrasonografija ramena Ultrasonografija kolena Ultrasonografski pregled kože i potkožnog tkiva Ultrasonografija tumora 9. ULTRAZVUK U ANGIOLOGIJI Patofiziologija periferne arterijske cirkulacije i određivanje perfuzionog pritiska ultrazvukom Osnovni principi kolor dopler ehosonografije Ispitivanje arterija donjih ekstremiteta doplerom u boji Ultrazvučna dijagnostika oboljenja arterija gornjih ekstremiteta Kolor dopler u dijagnostici oboljenja velikih krvnih sudova Patofiziologija venske cirkulacije ekstremiteta i ultrazvučna dijagnostika Ispitivanje vena gornjih i donjih ekstremiteta color-duplex ultrasonografijom Dijagnostka vaskulogene impotencije 10. ULTRAZVUK U NEUROLOGIJI Ultrasonografija u neurologiji Ultrazvučni dupleks skener Transkranijalni dopler (TCD) 11. ULTRAZVUK U ENDOKRINOLOGIJI I POVRŠNIM MEKIM TKIVIMA Primena ultrazvuka u oboljenjima organa i struktura vrata Ultrasonografija štitaste žlezde Kolor doppler u ultrazvučnoj dijagnostici fokalnih i difuznih promena štitaste žlezde Paratireoidne žlezde Ultrasonografija endokrinog pankreasa Ehotomografija nadbubrežnih žlezda Ehotomografija površnih mekih tkiva Ehotomografija dojke

RETKO U PONUDI Autor: Zvonimir Jakobovic Format: 20x12 cm. Broj strana: 131 Izdavač i godina izdanja: Zagreb 1988 Mek povez O knjizi: „Leksikon mjernih jedinica, u ovom obliku, namijenjen je širokom krugu čitatelja kako bi im pružio jezgrovitu i kratku informaciju o mjernim jedinicama i osnovnim mjeriteljskim pojmovima. Zato su ti pojmovi opisani kratko i jednostavno te, koliko je bilo moguće, na jednostavan način.Tako stoji u Predgovoru prvoga izdanja iz 1981. godine, koje se pojavilo u doba potpunoga prijelaza na Međunarodni sustav mjernih jedinica (SI), te napuštanja mnogih starih jedinica koje su potjecale iz CGS sustava, Tehničkoga sustava ili nisu pripadale nikakvome sustavu. Nakon višegodišnjega prijelaznog razdoblja taje 1981. godina bila zakonom predviđen trenutak nakon kojega su zakonite ostale samo jedinice SI, ograničena skupina iznimno dopuštenih jedinica te decimalni višekratnici i nižekratnici jedinica.U primjeni su ipak ostale još brojne teškoće: stare su se mjerne jedinice još spominjale u tadašnjoj literaturi, u laboratorijskim i radioničkim priručnicima i tablicama, u postojećim tehničkim normama, a osobito u navikama ljudi. Zato je prijelaz isključivo na jedinice SI potrajao još više od jednoga desetljeća, a u tome razdoblju izašla su još dva izdanja Leksikona (1988. i 1991.).U tom je razdoblju napuštanja starih mjernih jedinica i prijelaza na jedinice SI te, općenito, obuhvatnije primjene zakonitih mjernih jedinica, Leksikon mjernih jedinica imao vrlo važan utjecaj, osobito zbog mogućega brzog pronalaženja mjerne jedinice, jezgrovitoga definiranja i jasnoga navođenja zakonitosti ili nezakonitosti jedinice. Jakobović, Zvonimir, hrvatski fizičar i leksikograf (Brčko, BiH, 2. XI. 1937). U Zagrebu je na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu diplomirao eksperimentalnu fiziku, a doktorirao informacijske znanosti na Filozofskom fakultetu; od 1960. radio je na Farmaceutsko-biokemijskom fakultetu, a od 1975. u Leksikografskom zavodu Miroslav Krleža; na današnjem Zdravstvenom veleučilištu predavao je od 1969., te je bio višegodišnji pročelnik Katedre za fiziku. Bavio se zaštitom od zračenja, elektrokomunikacijama i mjeriteljstvom, bio je glavni urednik ili autor više leksikografskih i popularnoznanstvenih djela te udžbenika, među kojima su Uvod u radioamaterizam (7 izdanja, 1979–86), Leksikon mjernih jedinica (4 izdanja, 1981–2008), Ionizirajuće zračenje i čovjek (1991), Tehnički leksikon (2007), Leksikon mjernih veličina (2009). Bio je predsjednik Hrvatskoga radioamaterskoga saveza (1992–95), pokrenuo je časopis Radio HRS i bio mu glavni urednik (1992–2007). Dobitnik je Državne nagrade tehničke kulture Faust Vrančić za životno djelo (2007).

JEZUITSKA NAUKA I ZAJEDNICA UČENIH RANE MODERNE EVROPE: Mordekaj Fajngold Naslov Jezuitska nauka i zajednica učenih rane moderne Evrope / priredio Mordekaj Fajngold ; s engleskog preveo Predrag Milidrag Jedinstveni naslov Jesuit Science and the Republic of Letters. scc Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 2012 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 489 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Fajngold, Mordekaj, 1951- Milidrag, Predrag, 1969- = Milidrag, Predrag, 1969- Zbirka Biblioteka Društvo i nauka ISBN 978-86-519-1527-0 (broš.) Napomene Prevod dela: Jesuit Science and the Republic of Letters / edited by Mordechai Feingold Tiraž 750 Predgovor: str. 7-11 O autorima: str. 473-475 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Jezuiti -- Obrazovanje -- Istorija Malo je poznato da su jezuitski naučnici prvi potvrdili Galilejeva otkrića Jupiterovih satelita i da su izvršili važan, možda i presudan uticaj na njega. Tek se poslednjih decenija otkriva njihov pionirski doprinos primeni matematike na fiziku kakvu danas poznajemo. Kao misionari, jezuitska braća obavljala su najrazličitija posmatranja i merenja prirodnih pojava, a Muzej Kolegijum romanum bio je evropska atrakcija u XVII veku. Tek odnedavno je postalo jasno da je misao jezuitskih filozofa jedan od izvora rane moderne filozofije. U zborniku Jezuitska nauka i zajednica učenih rane moderne Evrope, vodeći istoričari nauke, filozofije i kulturne istorije pišu o doprinosu pripadnika Društva Isusovog obrazovanju modernog evropskog duha i o tome kako su mirili naučni rad s pripadništvom jednom religioznom redu. Odlično očuvana knjiga. fs

472 strane 1974g odlično očuvana Зиман ПРИНЦИПИ ТЕОРИЈЕ ЧВРСТОГ СТАЊА Књига садржи јасно и приступачно излагање главних идеја и резултата савремене теорије чврстог стања. То је курс из теорије чврстих тела, заснован на предавањима које је аутор одржао у Енглеској студентима Универзитета у Кембриџу. Ово 2. издање је значајно ревидирано и проширено тако да књига одражава тренутно стање физике чврстог стања. Укључени су нови параграфи о методи псеудопотенцијала, површинским електронским стањима у металима, осцилацијама неидеалних решетки, магнето-оптичким феномени, утицај магнетних примеса у металима, суперпроводници типа ИИ . Књига је од интереса за студенте физичких, физичко-техничких, металуршких и других специјалности који изучавају курс теорије чврстог стања , као и за наставнике, младе научнике и инжењере који почињу да раде у овој области. САДРЖАЈ Предговор уредника превода 5 § 1 0. Анхармоничност и топлота 83 Ауторов предговор другом издању 9 проширење § 11 . Фонон- фонон 85 Ауторов предговор првом 10. издању интеракције § 1 2. Вибрације неидеала 88 Поглавље 1. Периодичне структуре 15 решетке § 1. Транслациона симетрија 15 Поглавље 3. Електронска стања 95 § 2. Периодичне функције 20 § 1 . Слободни електрони 95 § 3. Особине реципрочне решетке 23 § 2. Дифракција валентних електрона 97 § 4. Блохова теорема 30 електрона § 5. Свођење на Брилуенову зону 34 § 3. Готово слободни модел 102. Б. Бројање 38 електронских стања § 4. Метода јаке спреге 109 Поглавље 2. Вибрације решетке 43 § 5. Метода ћелије 115 § 1 . Динамика решетке 43 § 6. Ортогонализовани равни таласи 118 § 2. Особине вибрација решетке 47 таласи § 3. Решеткасти збир 54 § 7. Прикључени равни збирови 1 23 § 4. Специфична топлота 59 решеткастог таласа § 8. Метод Гринове функције 1 26 § 5. Спектрална густина 65 § 9. Модел псеудопотенцијала решетке 1 129 0. Резонантне зоне 134 § 6. Дифракција на идеалу 68 § 11 . Симетрија кристала и 137 кристална спин-орбитна интеракција § 7. Дифракција на кристалу са 72 Поглавље 4. Статичка својства 1 41 осцилирајуће решетке чврстих тела § 8. Фонони 76 § 1 . Врсте чврстих материја. Зона 1 41 § 9. Дебај-Валеров фактор 79 слика § 2. Врсте чврстих тела. Слика 1 46 примеса везе § 11. Адијабатски принцип 230 § 3. Енергија везе 151 § 1 2. Ренормализација брзине 233 § 4. Модел круте зоне и густина звука 156 стање § 1 3. Интеракција електрона са 235 Ферми§ статистике 159 фотони електрона § 1 4. Деформациони потенцијали 239 § 6. Статистика носилаца наелектрисања у 163 Поглавље 7. Кинетичка својства 242 полупроводник § 1 . Кинетичка једначина 242 § 7. Електронски топлотни капацитет 168 § 2. Електрична проводљивост 246 Поглавље 5. Интеракција између 170 § 3. Рачунање времена 250 релаксациони електрони § 1. Формулација уз помоћ 170 § 4. Расипање примеса 252 теорија пертурбације § 5. Отпор решетке 253 § 2. Екран статичког поља 173 § 6. Покретљивост носиоца 260 § 7.3 Кинетички екран2 коефицијент § атоми 175 § 8 Топлотна проводљивост 264 примесе и неутрали § 9. Термоелектрични ефекти 268 псеудоатоми § 1 0. Решеткаста топлотна проводљивост 272 § 4. Сингуларност 179 § 11 . Пхонон драг 277 сцреенинг. Конов ефекат § 12. Холов ефекат 280 § 5. Фриделово правило збира 182 § ​​1 3. Двозонски модел. 283 § 6. Диелектрик 187 Магнеторесистанце Пермеабилити оф а Семицондуцтор Цхаптер. 8. Оптичка својства 288 § 7. Осцилације плазме 189 § 1 . Макроскопска теорија 288 § 8. Квазичестице и енергија 192 § 2. Дисперзија и апсорпција 293 спрега § 3. Оптичке осцилације у 299 § 9. Мотов прелаз 195 јонски кристали Поглавље 6. Динамика електрона 198 § 3. Прелаз на фото н§3 § 4 Општи принципи 198 § 5. Међупојасни прелази 306 § 2. Ванијеове функције 199 § 6. Интеракција са 313 § 3. Једначине кретања у 202 електрона проводљивости у Ванијеровом приказу § 7. Аномални скин ефекат 317 § 4. Еквивалентни Хамилтонијан. 204 § 8. Пригушење ултразвука 322 Нивои нечистоћа Поглавље 9. Фермијева површина 327 § 5. Полукласична динамика 208 § 1 . Јака магнетна поља 327 § 6. Тензор масе. Електрони и 21 0 § 2. Дијамагнетне и циклотронске резонанције § 7. Екситони 215 § 3. Магнеторотпор у 336 § 8. Зенеров пробој. 21 8 јаких поља Тунелирање § 4. Отворене орбите 341 § 9. Електрони на површини 225 § 5. Магнетоакустичка 345 § 10. Расипање електрона 229 осцилације § 6. Квантовање орбите 348 §1 Гроунд стање 1 § 7. Де Хас-ван ефекат 354 Алфенов антиферомагнет Поглавље 11 . Суперпроводљивост 418 § 8. Магнето-оптички 360 § 1. Привлачење између 41 8 апсорпција електронима § 9. Магнетни слом 362 § 2. Куперови парови 421 Поглавље 1 0. Магнетизам 365 § 3. Основно стање

Aristotel PolitikaTvrdi povezPrevod Tomislav Ladan1988 ZagrebPolitika (gr. Π ο λ ι τ ι κ ά) je jedno od značajnijih djela antičkog grčkog filozofa Aristotela, u kojem je on iznio jednu od prvih teorija političke filozofije o nastanku države.Naslovna reč politika doslovno znači `stvari vezane za polis`. Na kraju druge Aristotelove knjige, Nikomahove etike, stoji da istraživanje o etici nužno prelazi u politiku, pa se ova dva dela često smatraju delovima veće rasprave, ili možda serije predavanja koja se bave `filozofijom ljudskih stvari`.Aristotel (grč. Α ρ ι σ τ ο τ έλ η ς ; [2] 384. p. n. e. — 322. p. n. e. )[3] bio je starogrčki filozof i besednik, Platonov učenik i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji evropske misli. [4][5][6]Aristotel je bio grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke. [7] Njegov otac, Nikomah, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proksenus od Atarneusa postao njegov staratelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje 37. godine (c. 347 p. n. e. ). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muziku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p. n. e. [5] Prema pisanju Encyclopæ dia Britannica, „ Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji . . . [i] svaki naučnik mu duguje5/22

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dr Ilija Ognjanović Abukazem (Novi Sad, 30. april 1845 — Budimpešta, 8. avgust 1900) bio je srpski lekar, književnik, humorista i urednik časopisa. Školovanje Fotografija članova Srpske đačke literarne družine u Pečuju (Ognjanović je poslednji od osoba koje sede sleva nadesno). Poticao iz jedne od najstarijih novosadskih porodica. Deda Gliša bio je paroh novosadski, a otac Stevan asesor i titularni solgabirov.[2] Osnovnu školu pohađao je Ilija u Sremskoj Kamenici i Novom Sadu.[3] Četiri razreda gimnazije završio u rodnom gradu. Pošto je dobio stipendiju gradskog Magistrata 5. i 6. razred gimnazije završio u Sremskim Karlovcima, a 7. i 8. u Pečuju i Budimpešti. U Pečuju je organizovao đačko udruženje kojem je bio predsednik. Kao pitomac Tekelijanuma 1866/67. godine upisao je studije medicine u Pešti, da bi ih nastavio u Beču, gde je i diplomirao (1872). Lekar Po završetku studija vratio se u Novi Sad, gde je radio kao privatni lekar. Zahvaljujući svojim profesionalnim kvalitetima 1884. imenovan je za gradskog fizika. Pored diplome doktora medicine takođe je stekao i diplomu magistra hirurgije i opstetricije (porodiljstva), pa je od 1888. obavljao i funkciju upravnika Porođajnog odeljenja novosadske bolnice. Bio je i lični lekar čuvene dobrotvorke Marije Trandafil. Naslovna strana pete sveske Šale i satire od Abukazema Autor je više naučno-stručnih članaka i brošura iz medicine, od kojih se izdvajaju O difteričnoj vratobolji za srpske matere (1876) i Kako se valja čuvati i lečiti od kolere (1884). U Novom Sadu je 1894. objavio Imena bolesti što smrt mogu da donesu, medicinski rečnik u kome je sa latinskog preveo imena bolesti i uzroke smrti na srpski, nemački i mađarski jezik. Živeo je u Kazandžijskoj ulici (današnja Subotićeva) broj 9 gde je imao i ordinaciju. Književni rad Od mladosti piše, pa tako još kao gimnazijalac pokreće đačke, rukom pisane, listove Zolju i Đački venac u kojima su učenici objavljivali pesme i prozne tekstove. Od 1864-65. godine objavljuje pripovetke u Danici i Zmaju, šaljivom listu koji je u Pešti izdavao Jovan Jovanović Zmaj. Od tada počinje njegovo prijateljstvo sa Zmajem, pod čijim je uticajem 1866. uzeo nadimak Abukazem.[3] Pisao je i za druge Zmajeve listove - Žižu i Starmali. Njegove Šetnje Novim Sadom, objavljivane u Starmalom, su se na satiričan način bavile životom i zbivanjima u gradu. U periodu od 1874. do 1892. uređivao je Javor, časopis za zabavu, nauku i književnost. U njemu je objavljivao pripovetke, beleške, crtice i informacije. Autor je više humorističko-satiričnih dela poput Abukazemovog šaljivog kalendara (1878. i 1881), Veselih pripovetki (1880) i Šale i satire (1882). Ognjanović je punih 39 godina delovao kao humorista, i kao takav proslavio se. Govorilo se u njegovo vreme: ono što je Zmaj bio u poeziji to je Abukazem u prozi. Srskoj narodnjačkoj političkoj borbi Ognjanović je svojim humorom i satirom obilato pomagao. Njegovi bolji humoristički članci su vredeli kao i dobri politički. Njegov humor je bio silan, jedar, neusiljen, vedar, i od neobičnog utiska; njegova satira oštra ko sablja, od koje su narodni neprijatelji imali razloga da prezaju. Umro je 1900. godine u Pešti, a potom je njegovo telo preneto u Novi Sad, gde je sahranjeno na Almaškom groblju.[6][7] Ilija Ognjanović Sa suprugom Darinkom pl. Lemajić, imao je troje dece - ćerku Dobrilu i sinove Georgija (koji je umro sa dve godine) i Žarka. Bio je član i potpredsednik Književnog odeljenja Matice srpske[8], član Eparhijske uprave bačke, dopisni član Srpskog lekarskog društva[3], dopisni član Srpskog učenog društva (od 1883) i počasni član Srpske kraljevske akademije (od 1892). Ulica u centru Novog Sada nosi njegovo ime.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U ovom klasiku, David Bohm nam je prvi ponudio svoje kauzalno tumačenje kvantne teorije. Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici nastavlja da omogućava dalji uvid u značenje kvantne teorije i predlaže načine da se teorija proširi u nove pravce. Dejvid Bom (20. decembar 1917 — 27. oktobar 1992) bio je američki naučnik koji se smatra jednim od najznačajnijih teorijskih fizičara 20. veka [1] i koji je doprineo nestandardnim idejama u kvantnoj mehanici, neuropsihologiji i filozofiji uma. Dobitnik je nagrade Kraljevskog društva u Londonu.[2] Bom je smatrao da kvantna fizika sugeriše da je stari dualistički model realnosti, u kome postoje dve vrste supstance, mentalna i fizička koje međusobno interaguju, previše ograničen. Da bi dopunio ovaj model, razvio je matematičku i fizičku teoriju „implicitnog“ i „eksplicitnog“ redosleda.[3] Smatrao je da mozak, na ćelijskom nivou, radi u skladu sa matematikom nekog kvantnog efekta, i postulirao je da je misao nelokalizovana baš kao i kvantni entiteti. Bomovo glavno intersovanje je bilo razumevanje prirode realnosti uopšte, a posebno svesti kao koherentne celine, koja, po Bomu, nikada nije statična i završena već proces koji se odvija.[4] Mladost i školovanje Dejvid Bom je rođen u Pensilvaniji. Pored toga što je odgajan u jevrejskoj porodici, postao je agnostik u ranoj mladosti.[1] Diplomirao je na Pensilvanijskom državnom univerzitetu 1939. godine, posle čega je godinu dana pohađao Kalifornijski institut tehnologije. Doktorirao je pod mentorstvom Roberta Openhajmera pri Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Doktorat i rad Doprinos Projektu Menhetn Iako je Robert Openhajmer pozvao Boma da radi sa njim na Projektu Menhetn, čiji je cilj bio pravljenje prve nuklearne bombe, direktor projekta general Lesli Gruvs nije to odobrio zbog Bomovih političkih stavova i veza sa komunistima. Za vreme rata predavao je fiziku u Berkliju i bavio se istraživanjima u oblasti fizike plazme, kao i sinhotrona i sinhociklotrona. Doktorirao je 1943. pod neobičnim okolnostima. Naime, neki od proračuna u njegovom doktorskom radu su bili važni za projekat „Menhetn“, te je njegov rad bio zaplenjen i dobio status „strogo poverljivog“, a samom Bomu uskraćen pristum. Zbog toga Bom nije branio svoj rad, već je doktorirao tako što je Robert Openhajmer uverio univerzitet da je Bom uspešno završio svoje istraživanje. Posle rata radio je kao profesor na Univerzitetu Prinston. Blisko je sarađivao sa Albertom Ajnštajnom. Zbog njegovih veza sa optuženim komunistima i odbijanjem da svedoči protiv njih prekinut mu je radni ugovor na Prinstonu. Openhajmer i Ajnštaj su mu svojim preporukama pomogli da dobije poziciju profesora na Univerzitetu Sao Paolo u Brazilu.[5][6] Kvantna teorija i Bomova difuzija U svojim ranim radovima Bom je dao značajni doprinos fizici, naročito kvantnoj mehanici i teoriji relativnosti. Kao postdiplomac na Berkliju, razvio je teoriju plazme, otkrivši elektronski fenomen, danas poznat kao Bomova difuzija.[7] Njegova prva knjiga „Kvantna teorija“ bila je dobro prihvaćena, između ostalih i od strane Alberta Ajnštajna. Međutim, Bom je postao nezadovoljan ortodoksnom interpretacijom kvantne teorije o kojoj je pisao u svojij knjizi. Bomov cilj nije bio da razvije deterministički, mehanički pogled na svet, već da pokaže da se fizičke karakteristike mogu pripisati dubljoj realnosti. Počeo je da razvija svoju sopstvenu interpretaciju kvantne mehanike (De Brolj-Bomova teorija), čija su se predviđanja savršeno slagala sa nedeterminističkom kvantnom teorijom. Na početku je svoj pristup nazivao teorija skrivenih promenljivih, ali ju je kasnije nazvao ontološka teorija.[8][9] Svest i misao Pored svog načnog rada, Bom je bio duboko zainteresovan za proučavanje prirode svesti, sa posebnom pažnjom na ulogu mišljenja i na njegove veze sa pažnjom, motivaciojom i unutrašnjim i spoljašnjim sukobima jedinke. Svoje stavove je preciznije formulisao kroz saradnju sa psihologom-filozofom Džidu Krišnamurti, koja je započela 1961. i trajala četvrt veka.

Lukije Anej Seneka O gnevuMeki povezIzdavač Izdavačka organizacija RadEdicija Reč i misaoO gnevu: Lukije Anej Seneka (4. ne – 65. ne) jedan od najznačajnijih predstavnika rimskog stoicizma.Još kao dečak interesovao se za filozofiju, da bi joj se kasnije sasvim predao.Stekao je široko obrazovanje, te je kao besednik, pesnik, mislilac i državnik mnoge nadmašio. Godine 65. za vladavine Nerona ovaj ga osudi na smrt otkrivši zaveru.Kao posebnu milost dopusti mu da se sam ubije. Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj književnosti. Osim važnijih dela sačuvana su Prirodnjačka istraživanja u sedam knjiga, Dijalozi u dvanaest knjiga i čuvena Pisma Luciju u dvadeset tomova.Lukije Anej Seneka stekavši najbolje obrazovanje, okrenuo se asketskoj strogosti u duhu stoičara. Uz obuhvatanje ideja platoničara i novopitagorejaca. Pored pisane reči, istakao se i kao besednik. Sačuvana dela: Dijalozi u 12 knjiga, u kojima je prilično grubo grupisano njegovih deset dijaloga, i to nakon njegove smrti. Poznatiji “ dijalozi” su: traktati O proviđenju, O postojanosti mudraca, O gnevu, O kratkoći života, O dokolici, i spis Pisma Luciliju (Pisma prijatelju).Senekina “ životna oblast” bila je etika.Obilje Senekinih originalnih ideja i etičkih stavova nalazimo u spisu “ Pisma Luciliju” (Lucilije je bio njegov prijatelj, obrazovani Rimljanin, prokurator na Siciliji). Pošto je voleo Platona, Seneka je usvojio staru podelu filozofije na logiku, fiziku i etiku. Nalazio je da upravo između fizike i etike postoji razlika kao između Boga i čoveka.On razlikuje silu od materije, a materiju od božanstva, koje kao duh kroz sve prodire. Pretpostavlja da u duši, pored racionalnog, postoji i iracionalni element (sposobnost za afekte i požude, čije obuzdavanje vodi sreći). Takođe, pravi razliku između duše i tela (koje je samo ljuska, okov, tamnica za “ meso” ). Uzimao je u obzir dve hipoteze o sudbini duše posle smrti: besmrtnost (o kojoj se ništa sigurno ne može tvrditi) i večno nepostojanje (koje je u delima vrlo sugestivno opisao).Po Seneki, cilj egzistencije je ostvarenje sreće, do koje se dolazi kad se pomoću vrline ostvari duševni mir, spokojstvo i nepokolebljivost duše. Vrlina je najveće dobro, jer vodi sreći; jedan od glavnih uslova sreće jeste živeti u saglasnosti sa prirodom. Seneka je uviđao negativna svojstva ljudi, mučnost i jad egzistencije, retkost vernosti i poštenja, ali je govorio da zbog toga ne treba očajavati. Čovek treba da više liči na Demokrita (koji se smejao prilikom izlaska iz kuće, uviđajući komediju u svemu što radimo), nego na Heraklita (koji je plakao kada je iz kuće polazio, uviđajući sveopštu bedu).Seneka je pisao i tragedije po grčkim uzorima (Medeja, Atamenon, Fedra, Edip), kao i epigrame. Današnje vreme zadužio je i svojim zalaganjem za ukidanje smrtne kazne, kao i preporukom ljubavi prema ljudima.12/7

KARL POPER TRAGANJE BEZ KRAJA - INTELEKTUALNA AUTOBIOGRAFIJA Prevod - Branislav Kovačević Izdavač - Nolit, Beograd Godina - 1991 306 strana 19 cm Edicija - Filozofska biblioteka ISBN - 86-19-01898-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Zahvalnost 1 Sveznalaštvo i pogreška 2 Sećanja na detinjstvo 3 Rani uticaji 4 Prvi svetski rat 5 Jedan rani filozofski problem: beskonačnost 6 Moj prvi filozofski neuspeh: problem esencijalizma 7 Duga digresija vezana za esencijalizam: šta me još uvek deli od većine savremenih filozofa 8 Ključne godine: marksizam, nauka i pseudonauka 9 Rane godine studija 10 Druga digresija: dogmatsko i kritičko mišljenje; učenje bez indukcije 11 Muzika 12 Razmišljanja o nastanku polifone muzike: psihologija ili logika otkrića 13 Dve vrste muzike 14 Progresivizam u umetnosti, naročito u muzici 15 Poslednje godine na univerzitetu 16 Teorija znanja: Logik der Forschung 17 Ko je ubio logički pozitivizam? 18 Realizam i kvantna teorija 19 Objektivnost i fizika 20 Istina; verovatnoća; potkrepljenost 21 Približavanje rata; jevrejsko pitanje 22 Emigracija: Engleska i Novi Zeland 23 Početni rad na Novom Zelandu 24 Otvoreno društvo i Beda istoricizma 25 Ostali rad na Novom Zelandu 26 Engleska: na londonskom fakultetu za ekonomiju i političke nauke 27 Početak rada u Engleskoj 28 Prva poseta Sjedinjenim Državama Susret sa Ajnštain 29 Problemi i teorije 30 Debate sa Šredingerom 31 Objektivnost i kritika 32 Indukcija; dedukcija; objektivna istina 33 Metafizički istraživački programi 34 Borba protiv subjektivizma u fizici: kvantna mehanika i sklonost 35 Boleman i strela vremena 36 Subjektivistička teorija entropije 37 Darvinizam kao metafizički istraživački program 38 Svet 3 i treći svet 39 Problem telo - um i svet 3 40 Mesto vrednosti u svetu činjenica Pogovor Beleške Glavna dela i skraćenice naslova Odabrana bibliografija `The book chronicles Popper`s life from the beginning, including wider implications he drew from his experiences. In chapter 1, `Omniscience and Fallibility,` for example, he describes his apprenticeship to a cabinetmaker while he was a university student. His master invited him to ask anything he liked, because, with due modesty, the master claimed to know everything. From his omniscient master, Popper writes that he became a disciple of Socrates and learned more about the theory of knowledge, including how little he knew, than from his university teachers. Other thematic chapter subjects include music, education, philosophical problems Popper encountered, and his differences from other philosophers, whether earlier or contemporary. These are woven into an account of events in his life and research programmes that he developed. For example, Chapter 24 discusses 2 of his best-known works, The Open Society and Its Enemies and The Poverty of Historicism, and the origins of `critical rationalism` to describe the approach he espoused.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Popper Unended Quest

Nova, nekorišćena Jezuitska nauka i zajednica učenih rane moderne Evrope Mordekaj Fajngold Prevod: Predrag Milidrag Izdavač: Službeni glasnik 2012; Broširani povez; latinica; 23 cm; 485 str.; 978-86-519-1527-0; Malo je poznato da su jezuitski naučnici prvi potvrdili Galilejeva otkrića Jupiterovih satelita i da su izvršili važan, možda i presudan uticaj na njega. Tek se poslednjih decenija otkriva njihov pionirski doprinos primeni matematike na fiziku kakvu danas poznajemo. Kao misionari, jezuitska braća obavljala su najrazličitija posmatranja i merenja prirodnih pojava, a Muzej Kolegijum romanum bio je evropska atrakcija u XVII veku. Tek odnedavno je postalo jasno da je misao jezuitskih filozofa jedan od izvora rane moderne filozofije. U zborniku Jezuitska nauka i zajednica učenih rane moderne Evrope, vodeći istoričari nauke, filozofije i kulturne istorije pišu o doprinosu pripadnika Društva Isusovog obrazovanju modernog evropskog duha i o tome kako su mirili naučni rad s pripadništvom jednom religioznom redu. SADRŽAJ Predgovor | 7 | Mordekaj Fajngold Jezuiti: Učenjaci | 13 | Ugo Baldini Akademija za matematiku Kolegijuma romanuma od 1553. do 1612. | 59 | Vilijam A. Volas Galilejeve veze s jezuitima i njihov uticaj na njegovu nauku | 109 | Edvard Grant Delimičan jezuitski preobražaj srednjovekovne kosmologije u šesnaestom i sedamnaestom veku | 135 | Rodžer Erju Dekart i jezuiti: sumnja, novum i euharistija | 163 | Alfredo Dini Đovani Batista Ričoli i nauka njegovog doba | 203 | Pola Findlen Naučni spektakl baroknog Rima: Atanasijus Kirher i Muzej Rimskog kolegijuma | 233 | Marta Boldvin Pobožna ambicija: prirodna filozofija i jezuitska strategija pronalaženja pokrovitelja za štampanje knjiga u sedamnaestom veku | 293 | Viktor Navaro Tradicija i naučna promena u ranoj modernoj Španiji: uloga jezuita | 337 | G. H. V. Vanpamel Jezuitska nauka u Španskoj Nizozemskoj | 391 | Brendan Duli Storia Latteraria D`ltalia i rehabilitacija jezuitske nauke | 433 | O autorima | 473 | Indeks | 477 | Napomena prevodioca | 485 | ključne reči: Jezuiti , Obrazovanje , Rimokatolička crkva Religija i teologija

Mordekaj Fajngold: JEZUITSKA NAUKA I ZAJEDNICA UČENIH RANE MODERNE EVROPE Mek povez, 24cm, 489strana, izdavač: SLUŽBENI GLASNIK - Beograd NOVA - NEKORIŠĆENA KNJIGA!! Malo je poznato da su jezuitski naučnici prvi potvrdili Galilejeva otkrića Jupiterovih satelita i da su izvršili važan, možda i presudan uticaj na njega. Tek se poslednjih decenija otkriva njihov pionirski doprinos primeni matematike na fiziku kakvu danas poznajemo. Kao misionari, jezuitska braća obavljala su najrazličitija posmatranja i merenja prirodnih pojava, a Muzej Kolegijum romanum bio je evropska atrakcija u XVII veku. Tek odnedavno je postalo jasno da je misao jezuitskih filozofa jedan od izvora rane moderne filozofije. U zborniku Jezuitska nauka i zajednica učenih rane moderne Evrope, vodeći istoričari nauke, filozofije i kulturne istorije pišu o doprinosu pripadnika Društva Isusovog obrazovanju modernog evropskog duha i o tome kako su mirili naučni rad s pripadništvom jednom religioznom redu. SADRŽAJ Predgovor | 7 | Mordekaj Fajngold Jezuiti: Učenjaci | 13 | Ugo Baldini Akademija za matematiku Kolegijuma romanuma od 1553. do 1612. | 59 | Vilijam A. Volas Galilejeve veze s jezuitima i njihov uticaj na njegovu nauku | 109 | Edvard Grant Delimičan jezuitski preobražaj srednjovekovne kosmologije u šesnaestom i sedamnaestom veku | 135 | Rodžer Erju Dekart i jezuiti: sumnja, novum i euharistija | 163 | Alfredo Dini Đovani Batista Ričoli i nauka njegovog doba | 203 | Pola Findlen Naučni spektakl baroknog Rima: Atanasijus Kirher i Muzej Rimskog kolegijuma | 233 | Marta Boldvin Pobožna ambicija: prirodna filozofija i jezuitska strategija pronalaženja pokrovitelja za štampanje knjiga u sedamnaestom veku | 293 | Viktor Navaro Tradicija i naučna promena u ranoj modernoj Španiji: uloga jezuita | 337 | G. H. V. Vanpamel Jezuitska nauka u Španskoj Nizozemskoj | 391 | Brendan Duli Storia Latteraria D`ltalia i rehabilitacija jezuitske nauke | 433 | O autorima | 473 | Indeks | 477 | Napomena prevodioca | 485 | ključne reči: Jezuiti , Obrazovanje , Rimokatolička crkva Religija i teologija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis! Bronislav Malinovski - Magija, nauka i religija Prosveta, Karijatide, 1971. 378 strana, tvrd povez, udžbenički format. Tri poznata eseja Malinowskog! Malinowski, jedan od najvećih svjetskih antropologa svih vremena, imao je talent za spajanje u jedinstvenom shvaćanju toplu stvarnost ljudskog življenja s hladnim apstrakcijama znanosti. Njegove stranice postale su gotovo neophodna poveznica između poznavanja egzotičnih i udaljenih ljudi s teorijskim znanjem o čovječanstvu. Važna zbirka od tri njegova najpoznatija eseja, Magija, znanost i religija, nudi čitateljima niz koncepata o religiji, magiji, znanosti, obredu i mitu tijekom formiranja živopisnih dojmova i shvaćanja Trobriandera iz Nove Gvineje. Tijekom Prvog svjetskog rata, antropolog Bronislaw Malinowski našao se nasukan na otocima Trobriand, uz istočnu obalu Nove Gvineje. Živeći među ljudima koje je ovdje proučavao, govoreći njihovim jezikom i sudjelujući u njihovim aktivnostima, izumio je ono što je postalo poznato kao promatranje sudionika. Ova nova vrsta etnografske studije trebala je imati ogroman utjecaj na novonastalu disciplinu antropologije. U ovom radu Malinowski je svoja iskustva na otocima Trobriand primijenio na proučavanje seksualnosti i pratećih pitanja erotike, opscenosti, incesta, ugnjetavanja, moći i roditeljstva. Pritom je koristio i dovodio u pitanje psihoanalitičke metode koje su u to vrijeme u Europi popularizirali Freud i drugi. Rezultat je ova knjiga, koja je, iako revolucionarna kada je prvi put objavljena, od tada postala standardno djelo o psihologiji seksa. Bronislav Malinovski (polj. Bronisław Kasper Malinowski; Krakov, 7. april 1884 — Nju Hejven, 16. maj 1942) je bio poljski antropolog koji se smatra utemeljivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa XX veka. Iako je 1908. godine diplomirao fiziku na Jagelonskom univerzitetu, čitanje Frejzerove „Zlatne grane“ ga je okrenulo antropologiji. Prvi je uveo u antropološka istraživanja tehniku opservacije sa participacijom tokom svog višegodišnjeg boravka među urođenicima na Trobrijandskim ostrvima. On je tokom I svetskog rata boravio među urođenicima, naučio njihov jezik i običaje i aktivno živeo među njima podigavši svoj šator u središtu njihovog sela. Istraživao je svojevrstan način razmene dobara među njima poznat kao Kula. U svojim radovima je razvio posebnu teoriju socijalne antropologije poznatu kao funkcionalizam.