GÉPEK A KONYHÁBAN-ROBOTGÉP ÉS TÁRSAI FRANK JULIA .KIADÁS 1990 POMOĆNE MAŠINE U KUHINJI

Korica ohabana

Autor: Elmor Lenard Povez: broširan Br. strana: 202 Format: 14x20 Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds naFloridi kada je naleteo na Karen Siskonaoružanu sacmarom. Iznenada, lopovdžentlmenje delio skuceni gepek kola sa timrazoružanim saveznim šerifom – ciji Šanelkomplet košta više od plena Folijeve poslednjepljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona kojiFoli krši kako bi zaradio za život. I cim Karenpobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma lošiljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Dobro očuvana, 296 strana, izdanje Evro 1999, detaljniji opis: Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva

POSVETA NA PREDLISTU Dobitnik nagrade Premio Grinzane Cavour 2003. godine Izdavač:RENDE Broj strana: 160 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2009. 450,00 RSD Rasprodato Kategorija: Priče Autor: Miljenko Jergović Odlazimo zauvijek. Mislim da odlazimo zauvijek jer se drukčije ne može objasniti to da smo u gepek spremili svoje zimske džempere i cipele i da ništa iza sebe nismo ostavili osim tog osjećaja da se nikada nećemo vratiti ili ćemo se vratiti kao ljudi koji dolaze na odmor i kojima je sve privremeno i jako su nervozni jer se trude da se što bolje odmore, pa zato viču jedni na druge i potežu za uši tuđu djecu. Muka mi je kad pomislim da ćemo i mi sljedeće godine biti turisti …

Odlično očuvana ( jedina mana je što je prednja korica nazad a zadnja napred ) tvrd povez 296 strana 380 grama Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Odlično očuvana ( jedina mana je što je prednja korica nazad a zadnja napred ) tvrd povez 296 strana 380 grama Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds na Floridi kada je naleteo na Karen Sisko naoružanu sacmarom. Iznenada, lopov džentlmenje delio skuceni gepek kola sa tim razoružanim saveznim šerifom – ciji Šanel komplet košta više od plena Folijeve poslednje pljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona koji Foli krši kako bi zaradio za život. I cim Karen pobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma loši ljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva. stan

Izdavač:EVRO Beograd Broj strana:296 Pismo:Ćirilica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20 x 14 cm Godina izdanja:1999 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Džek Foli je bežao iz zatvora okruga Glejds naFloridi kada je naleteo na Karen Siskonaoružanu sacmarom. Iznenada, lopovdžentlmenje delio skuceni gepek kola sa timrazoružanim saveznim šerifom – ciji Šanelkomplet košta više od plena Folijeve poslednjepljacke banke – i hemija je ucinila svoje. Ovoje žena u koju bi Džek mogao da se zaljubi, daona nije posveceni predstavnik zakona kojiFoli krši kako bi zaradio za život. I cim Karenpobegne, odmah mu nedostaje.Ali Džeka u Detroitu cekaju neki veoma lošiljudi i velika pljacka. I sva je prilika da ce,kada se njemu i Karen putevi ponovo ukrste,ona biti tu zbog posla, a ne zbog zadovoljstva.

Zbirka priča Odlično je baviti se kriminalom (priče nezaštićenog svjedoka) Nenada Stipanića čim je počnete čitati otet će vas iz omiljene fotelje i ubaciti u zagušljivi gepek, provozati krivinama hrvatskih 90-ih godina prošlog stoljeća i izručiti sretne – jer ste preživjeli i jer ste se pri tom još i smijali – i promijenjene u svakidašnjicu u kojoj ćete, odjednom prodorniji, vidjeti repove i čuti eksplozije 90-ih. Stipanićev nezaštićeni pripovjedač stalno pleše na rubu i tupom zubu zakona, bavi se kamatarenjem, reketarenjem, utjerama, ali “ne radi drogu i oružje“, u nuždi izigrava i detektiva i profesionalno zaštitari – čuva Papu i rock-zvijezde – još k tomu romantično voli svoju malu… Kreće se, dakle, u milieu koji smatra da je jedina ulaznica za ovozemaljski raj – politika ili gangsteraj, legalizacija ilegalnog, prevođenje podzemlja u elitu. Priče nastale u tom milieu kolateralni su proizvod rata, visoke politike i niskih strasti, svega onoga što bismo mogli nazvati cro-teskni realizam i podzemna nadgradnja. Stipanićeve priče udaraju direkt u pleksus, ostavljaju bez zraka i izazivaju intenzivnu mučninu, a onda bujicama vitaliteta, optimizma i stanovite zanesene i zanosne naivnosti crnjak života, razočarenje i umor nadvladavaju uz humor. A ima u njima i seksa.

Velikani jugoslovenskog sporta - Borivoje Marjanović Privredno - finansijski vodič Beograd 1973. mek povez, 382 strane fleke pri dnu kod rine u zadnjem delu knjige, zamašćeno, stajala u gepeku kola. Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 09102020

PERE CASTOR/FLAMMARION 2012 NOVA МАЛИ зечић Мали зец је пио поред језера, у сенци великог дрвета. Али једног дана открива да су мушкарци посекли „његово“ дрво. Мали зец мисли да је пањ погодно место за одмор. Али онда, при одласку, немогуће је скинути леђа са пања пуног смоле! Мали зец брзо проналази решење. Не престаје да нервира слона који је заузврат дошао да пије. Овај последњи, бесан, на крају је ухвати својим гепеком, пошаље је да лети у трави и тиме ... враћа јој слободу ... али не и реп који остаје заглављен ... Чини се да је то откад су зечеви постали ситни репови!

Extra retko Kao na slikama Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Vizuelna poezija kolaži Mađarska avangarda

Forum Novi Sad Ilustrovano Kao na slikama Moguće da je prisutan blag miris starih knjiga Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011)....

U periodu sloma britanske vlasti nad Indijom mlada i lepa anglo-indijska učenica Adela Robson želi život i slavu na daskama koje život znače. U novi život kreće krišom - u gepeku šarmantnog Sema Džekmena. Međutim, to neće biti onaj život koji je ona želela. Adela stiže u Simli, letnju prestonicu britanske vlasti, gde uživa u zabavama koje tadašnje indijsko društvo tridesetih godina prošlog stoleća nudi mladim i zanosnim debitantkinjama. I baš kada ostvarenje njenih snova bude na dohvat ruke, Adela sreće mladog, neodoljivog i razmaženog indijskog princa. Njihov susret pokrenuće lavinu događaja... Tokom Drugog svetskog rata, Adela se nalazi u Engleskoj, zemlji koju ne zna i u kojoj mora da krije sramnu tajnu. U Engleskoj dostiže određeni uspeh u pozorištu. Želeći da se vrati svojoj porodici u Indiji, ona se javlja da dobrovoljno nastupa tamo. I tako ponovo sreće Sema Džekmena... Iz recenzija: „Likovi u knjizi su topli, ljudski, a opisi predela nestvarni. Ova knjiga će vam probuditi osećanja.“ Hearts Books „Devojka sa plantaže čaja je predivna knjiga prepuna božanstvenih opisa indijske prirode. Siromaštvo i bogatstvo predstavljeni su u oštroj suprotnosti, dok autorka vodi čitaoca na putovanje kroz vreme.“ Swirlandthread.com

Ima posvetu na prvoj praznoj strani inače jako lepo očuvano Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Tags: mađarska avangarda u vojvodini katalin ladik konceptualna umrtnost judita salgo avangardni roman vizuelna poezija

Retko u ponudi prvo izdanje Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Neoavangarda mađarska književnost poezija u vojvodini vojvođanska vojislav despotov vujica resin tucic mixed media bora cosic casopis rok vizuelna poezija signalizam ....

prevela Seja Babić extra retko! odlično stanje OTO TOLNAI je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvarlac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se usvim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji - dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj - nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja - Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) avangardna drama neoavangarda novi sad, casopis polja, postmoderna kuca insekata tribina mladih vizuelna poezija jonesko beket arto neoavangardizam u vojvodini postmodernizam ...

Kao na slikama Retko u ponudi Sjajne vizuelne pesme mađarskih neoavangardista iz Vojvodine Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Tags: Mađarska avangarda balint szombathy slavko matkovic katalin ladik ... visual concrete avant-garde poetry hungarian poets bosch+bosch collage kolaz typewrite art

U knjizi Zbog njih sam volela Beograd Isidora Bjelica zapisuje sećanja na druženja sa svojim slavnim prijateljima. S prepoznatljivom iskrenošću i humorom Isidora otkriva nepoznate podatke o javnim ličnostima koji su činili Beograd uzbudljivim i vrednim življenja u njemu. Kako se zapalio automobil u kojem su bili Milorad Pavić sa svojom suprugom i bračnim parom Bjelica – Pajkić? Zbog čega je Isidora švercovala u gepeku Olgu Stojanović preko granice? Šta se desilo kada je mali Lav potegao plastični mitraljez na Nikolu Kavaju, čuvenog lovca na Tita? O čemu je Stevo Žigon pričao sa Isidorom kada su nosili humanitarnu pomoć u Krajinu? Šta joj je Miodrag Bulatović rekao u jednom poverljivom razgovoru telefonom? Kako ju je kamen u bubregu pomirio sa Živojinom Pavlovićem? Šta joj je Ksenija Pajčin rekla o prijateljstvu? Kako je Jovan Ćirilov promenio naslov jednog od njenih najčitanijih romana? Milorad Pavić / Dragoš Kalajić / Brana Crnčević / Dinko Tucaković / Bogdan Tirnanić / Olja Ivanjicki / Nebojša Đukelić / Ksenija Zečević / Nikola Kavaja / Miro Radojčić / Ksenija Pajčin / Slavko Ćuruvija / Vidan Bunuševac / Stevo Žigon / Ratko Đurović / Miodrag Bulatović / Dragan Sakan / Moma Dimić / Branko Vukojević / Vlada Divljan / Milan Delčić Delča / Momo Kapor / Živojin Pavlović / Olga Stojanović / Vladimir Jovićević Jov / Dušan Gerzić Gera / Raša Livada / Slobodan Selenić / Jovan Hristić / Ana Radmilović / Velimir Bata Živojinović / Jovan Ćirilov / Dragana Ćosić / Dragan Nikolić Povez knjige : broširani Strana : 240 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Autor: Isidora BjelicaŽanrovi: Autobiografije i biografije, Publicistika, PričePismo: LatinicaBroj strana: 240Povez: MekFormat: 13x20 cmGodina izdanja: 19. mart 2018.Kako se zapalio automobil u kojem su bili Milorad Pavić sa svojom suprugom i bračnim parom Bjelica – Pajkić? Zbog čega je Isidora švercovala u gepeku Olgu Stojanović preko granice? Šta se desilo kada je mali Lav potegao plastični mitraljez na Nikolu Kavaju, čuvenog lovca na Tita? O čemu je Stevo Žigon pričao sa Isidorom kada su nosili humanitarnu pomoć u Krajinu? Šta joj je Miodrag Bulatović rekao u jednom poverljivom razgovoru telefonom? Kako ju je kamen u pomirio sa Živojinom Pavlovićem? Šta joj je Ksenija Pajčin rekla o prijateljstvu? Kako je Jovan Ćirilov promenio naslov jednog od njenih najčitanijih romana?U knjizi Zbog njih sam volela Beograd Isidora Bjelica zapisuje sećanja na druženja sa svojim slavnim prijateljima. S prepoznatljivom iskrenošću i humorom Isidora otkriva nepoznate podatke o javnim ličnostima koji su činili Beograd uzbudljivim i vrednim življenja u njemu.Milorad Pavić / Dragoš Kalajić / Brana Crnčević / Dinko Tucaković / Bogdan Tirnanić / Olja Ivanjicki / Nebojša Đukelić / Ksenija Zečević / Nikola Kavaja / Miro Radojčić / Ksenija Pajčin / Slavko Ćuruvija / Vidan Bunuševac / Stevo Žigon / Ratko Đurović / Miodrag Bulatović / Dragan Sakan / Moma Dimić / Branko Vukojević / Vlada Divljan / Milan Delčić Delča / Momo Kapor / Živojin Pavlović / Olga Stojanović / Vladimir Jovićević Jov / Dušan Gerzić Gera / Raša Livada / Slobodan Selenić / Jovan Hristić / Ana Radmilović / Velimir Bata Živojinović / Jovan Ćirilov / Dragana Ćosić / Dragan Nikolić2/26

Emotivni roman o ljubavi mlade i samostalne žene u Indiji pre i tokom Drugog svetskog rata. U doba urušavanja britanske uprave nad Indijom anglo-indijska učenica Adela Robson sanja o blistavoj pozorišnoj karijeri. Kada se iskrade iz škole u gepeku automobila zgodnog Sema Džekmena, zna da je čeka novi život – ali ne onaj kome se nadala. U Simli, letnjoj prestonici britanske uprave, Adela se prepušta očaravajućim zabavama koje indijsko društvo tridesetih godina nudi mladoj debitantkinji. I baš kada se čini da će njene ambicije postati stvarnost, ona upoznaje šarmantnog ali razmaženog indijskog princa, i time pokreće razorni splet događaja. Drugi svetski rat Adelu zatiče u Engleskoj – zemlji koju ne pamti – bez nade ili ljubavi, sa sramotnom tajnom koju krije. Kako bi se oporavila od ljubavnog razočaranja, usredsređuje se na glumu i pevanje i doživljava izvestan pozorišni uspeh a nakon početka Drugog svetskog rata pridružuje se trupi koja nastupa za vojnike. Da bi se vratila svojoj porodici u Indiji, dobrovoljno se javlja da nastupa tamo. Ponovni susret sa Semom Džekmenom otvoriće vrata za koja je mislila da će joj uvek ostati zatvorena. „Likovi u knjizi su topli, ljudski, a opisi predela nestvarni. Ova knjiga će vam probuditi osećanja.“ – Hearts Books „ Devojka sa plantaže čaja je predivna knjiga prepuna božanstvenih opisa indijske prirode. Siromaštvo i bogatstvo predstavljeni su u oštroj suprotnosti, dok autorka vodi čitaoca na putovanje kroz vreme.“ – Swirlandthread.com

Kao novo. Bez posvete. Zbog njih sam volela Beograd - Isidora Bjelica Godina izdanja: 2018 Broj strana: 240 Povez: Mek Kako se zapalio automobil u kojem su bili Milorad Pavić sa svojom suprugom i bračnim parom Bjelica – Pajkić? Zbog čega je Isidora švercovala u gepeku Olgu Stojanović preko granice? Šta se desilo kada je mali Lav potegao plastični mitraljez na Nikolu Kavaju, čuvenog lovca na Tita? O čemu je Stevo Žigon pričao sa Isidorom kada su nosili humanitarnu pomoć u Krajinu? Šta joj je Miodrag Bulatović rekao u jednom poverljivom razgovoru telefonom? Kako ju je kamen u bubregu pomirio sa Živojinom Pavlovićem? Šta joj je Ksenija Pajčin rekla o prijateljstvu? Kako je Jovan Ćirilov promenio naslov jednog od njenih najčitanijih romana?U knjizi Zbog njih sam volela Beograd Isidora Bjelica zapisuje sećanja na druženja sa svojim slavnim prijateljima. S prepoznatljivom iskrenošću i humorom Isidora otkriva nepoznate podatke o javnim ličnostima koji su činili Beograd uzbudljivim i vrednim življenja u njemu. Milorad Pavić / Dragoš Kalajić / Brana Crnčević / Dinko Tucaković / Bogdan Tirnanić / Olja Ivanjicki / Nebojša Đukelić / Ksenija Zečević / Nikola Kavaja / Miro Radojčić / Ksenija Pajčin / Slavko Ćuruvija / Vidan Bunuševac / Stevo Žigon / Ratko Đurović / Miodrag Bulatović / Dragan Sakan / Moma Dimić / Branko Vukojević / Vlada Divljan / Milan Delčić Delča / Momo Kapor / Živojin Pavlović / Olga Stojanović / Vladimir Jovićević Jov / Dušan Gerzić Gera / Raša Livada / Slobodan Selenić / Jovan Hristić / Ana Radmilović / Velimir Bata Živojinović / Jovan Ćirilov / Dragana Ćosić / Dragan Nikolić

DETALJNIJE Kako se zapalio automobil u kojem su bili Milorad Pavić sa svojom suprugom i bračnim parom Bjelica – Pajkić? Zbog čega je Isidora švercovala u gepeku Olgu Stojanović preko granice? Šta se desilo kada je mali Lav potegao plastični mitraljez na Nikolu Kavaju, čuvenog lovca na Tita? O čemu je Stevo Žigon pričao sa Isidorom kada su nosili humanitarnu pomoć u Krajinu? Šta joj je Miodrag Bulatović rekao u jednom poverljivom razgovoru telefonom? Kako ju je kamen u bubregu pomirio sa Živojinom Pavlovićem? Šta joj je Ksenija Pajčin rekla o prijateljstvu? Kako je Jovan Ćirilov promenio naslov jednog od njenih najčitanijih romana? U knjizi Zbog njih sam volela Beograd Isidora Bjelica zapisuje sećanja na druženja sa svojim slavnim prijateljima. S prepoznatljivom iskrenošću i humorom Isidora otkriva nepoznate podatke o javnim ličnostima koji su činili Beograd uzbudljivim i vrednim življenja u njemu. Milorad Pavić / Dragoš Kalajić / Brana Crnčević / Dinko Tucaković / Bogdan Tirnanić / Olja Ivanjicki / Nebojša Đukelić / Ksenija Zečević / Nikola Kavaja / Miro Radojčić / Ksenija Pajčin / Slavko Ćuruvija / Vidan Bunuševac / Stevo Žigon / Ratko Đurović / Miodrag Bulatović / Dragan Sakan / Moma Dimić / Branko Vukojević / Vlada Divljan / Milan Delčić Delča / Momo Kapor / Živojin Pavlović / Olga Stojanović / Vladimir Jovićević Jov / Dušan Gerzić Gera / Raša Livada / Slobodan Selenić / Jovan Hristić / Ana Radmilović / Velimir Bata Živojinović / Jovan Ćirilov / Dragana Ćosić / Dragan Nikolić Format: 13x20 cm Broj strana: 240 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 19. mart 2018. ISBN: 978-86-521-2812-9