m5 РАВНА ГОРА Одлуке Светосавског конгреса у слободним српским планинама Нова Искра Б е о г р а д 2 О 1 О

SVETA GORA Monah Sava Hilandarac 1898/1989 mek povez stanje vrlo dobro

Milija N. Bešlić: `Mokra Gora` - Antropogeografska i etnološka istraživanja Priredio: dr Ilija Misailović Izdavač: Narodni muzej Užice Lektor: Ilija Moljković Meki povez,ilustrovano, ćirilica,352 strane

Iako je u geografskom pogledu skromnih dimenzija (visoka 538 m, duga 80 km a široka samo 15 km), uz to okružena beskrajnom Panonskom ravnicom, u istorijskom i duhovnom smislu, naročito od 15. veka, ima izuzetan značaj za srpski narod. Usled seobe Srba sa juga na sever, tada na njoj počinju da niču najpre srpske naseobine, a potom crkve i manastiri. Nazvana je Sremskom Svetom Gorom. Na obroncima Fruške gore rođeni su mnogi znameniti Srbi (Jovan Rajić, Simeon Piščević, Teodor Kračun, Stefan Stratimirović, Lukijan Mušicki, Milica Stojadinović Srpkinja, Ilarion Ruvarac, Jovan Jovanović Zmaj i mnogi drugi), a u Sremskim Karlovcima je i danas sedište jedne od naših najznačajnijih crkvenih institucija – Karlovačke mitropolije. 
Izdavač: Zavod za udzbenike – Beograd
Broj strana: 598
 Knjiga je nova u izvanrednom stanju uz nju ide prateća diskteta i turistička karta. 

Prvo izdanje, 2007.

Na srpskom i engleskom jeziku IZDAVAČ: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd i Park prirode Mokra gora GODINA: 2019. POVEZ: tvrd, veći format PISMO: ćirilica/latinica STRANA: 250 STANJE: dobro očuvana, ocena 3

Света гора Атонска: Историја, живот, блага Panajotis Hristu Izdavač: Prosveta, Beograd 1994; Detaljnije: mek povez, strana 241, ilustracije, 21cm, Добa сјајне Ромеје и Србије Немањића било је кратко, али довољно да се утврди темељ нашем народу, његовој Цркви и култури, да он узрасте до свог места у заједници народа. У оно време су Хиландар и светогорска пожртвованост Хиландараца били непосредни источник и учесник те повести и узрастања. Данас је на истом путу завештања светог Саве и Симеона изникла једна савремена и будућности посвећена хиландарска установа у отаџбини, ,,Задужбина Светог манастира Хиландара`. Њен задатак је да настоји да у нашем времену и пред очима света оваплоти две највеће заповести: Љуби Господa Бога својега свим срцем својим... и: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт 22,37-39). Књиге које се појављују пред нашим читаоцима један су од плодова делатности Хиландарске задужбине. Упознавајући савременог човека са богатим и спасоносним духовним наслеђем Цркве, Задужбина кроз своје библиотеке објављује дела православних аутора, од светих отаца до савремених богослова, духовника и писаца. Тако Хиландар кроз своју отаџбинску Задужбину наставља своје присуство у духовном и културном простору матице, непрекинутим писаним трагом, започетим делом и словом светог Саве Српског. Игуман манастира Хиландар Архимандрит Мојсије Пред вама је својеврстан водич кроз Свету Гору, написан пером изврсног зналца, Панајотиса Христуа, у преводу Владете Јанковића, доноси као на длану вишеслојни свет атонске свештене заједнице, намећући се као незаобилазни садржај пртљага сваког светогорског поклоника. Књига је заједничко издање Друштва пријатеља Свете Горе Атонске и Задужбине Светог манастира Хиландара. САДРЖАЈ ПОЗДРАВНО СЛОВО, 7 Војислав Ј.. Ђурић СРБИ НА СВЕТОГОРСКИМ СТАЗАМА, 9 УЗ ОВО ИЗДАЊЕ, 17 АТОНСКО ПУТОВАЉЕ ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, 20 ПРЕМА СВЕТОЈ ГОРИ, 24 КАРЕЈА, 30 Насеобина, 31 Свештена општина, 32 Протатска црква и њен звоник, 34 Карејске келије и радионице, 39 Светоандрејски скит, 40 Атoнијада, 42 Одстојања, 43 МАНАСТИР КУТЛУМУШ, 44 МАНАСТИР ИВИРОН, 54 МАНАСТИР СТАВРОНИКИТА, 70 МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР, 81 МАНАСТИР ВАТОПЕД, 92 МАНАСТИР ЕСФИГМЕН, 110 МАНАСТИР ХИЛАНДАР, 123 МАНАСТИР ФИЛОТЕЈ, 146 МАНАСТИР КАРАКАЛ, 157 МАНАСТИР ВЕЛИКА ЛАВРА, 164 СВЕТОГОРСКА ПУСТИЊА, 184 МАНАСТИР СВЕТОГ ПАВЛА, 198 МАНАСТИР ДИОНИСИЈАТ, 210 МАНАСТИР ГРИГОРИЈАТ, 220 МАНАСТИР СИМОНОПЕТРА, 231 МАНАСТИР КСИРОПОТАМ, 238 МАНАСТИР СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА, 250 МАНАСТИР КСЕНОФОНТ, 264 МАНАСТИР ДОХИЈАР, 272 МАНАСТИР КАСТАМОНИТ, 282 МАНАСТИР ЗОГРАФ, 290 СВЕТА ГОРА ИСТОРИЈА И НАЧИН ЖИВОТА ИСТОРИЈА СВЕТОГОРСКОГ МОНАШТВА, 305 Претхришћанска историја Атоса, 305 Почеци монашког живота, 307 Светогорска држава у византијско доба, 311 Света Гора под турским игом, 321 Опадање и опоравак, 327 Света Гора под грчким суверенитетом, 328 СВЕТА ГОРА ДАНАС, 331 Управа, 331 Монашке установе, 333 Монашки живот, 335 УМЕТНОСТ, 337 Архитектура и распоред, 337 Сликарство, 340 Скулптура, 346 Примењена уметност, 347 АРХИВИ И БИБЛИОТЕКЕ, 349 Документи, 349 Рукописи, 353 Украшени рукописи, 356 Штампане књиге, 357 Knjiga je prilično korišćena i mestimično lepljena selotejpom ima i pečat bivšeg vlasnika L.. SAJ.D. O.1. . P. 5

RAVNA GORA / Odluke Svetosavskog kongresa Str32 Povez mek Stanej knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Одлуке Светосавског конгреса у слободним српским планинама

Sveta Gora - Duhovno srce sveta Starci sa Atosa o sadašnjosti i budućnosti Ponekad se pravoslavni hrišćanin upita – da li smo mi uopšte zaslužili Svetu Goru? Jer, u svetu koji tone u besmisao ona preko hiljadu godina obasjava sve četiri strane našeg postojanja verom, nadom i ljubavlju koje ne prolaze. I stalno dolaze među nas njeni novi svetilnici, poput otaca opisanih u ovoj knjizi. Svi oni, Grci, Rusi, Srbi, Rumuni i ko god se nađe među atonskim podvižnicima govore da „proći život nije polje preći“ (Pasternak), ali da smo mi, ako se kajemo i Hristu vraćamo, ljudi čija su tela potencijalne mošti, a duše veliki svetilnici Carstva. iz zverskog u božansko – to je poruka Svete Gore, koju nismo zaslužili, ali koju nam, kao i Sina Svoga, daruje Presveta Bogorodica boz3+

Sveta Gora Istorija Tradicija Turizam Neka vrsta mini monografije Hilandara Autor Teoharis Provatakis Prema svim podatcima koji se mogu naći mislim da je knjiga made in Greece, ne piše godina izdavanja pa je 2010. godina stavljena proizvoljno, novijeg je datuma. 96 strana, uglavnom slike manastira i ikona i slično, prelepo. ISBN 960-358-196-8 Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Путник, који пође од Солуна Цариграду, или оданде Солуну, запазиће на путу по Белом (Егејском) мору у правцу ка северу грдан брег, како се из пучине помаља и успpто подиже у вис. Врх му зимских месеци покрива дебео снег, а иначе почешће обавија густа магла. Брег овај зове се Атос. Висок је 1935 метара и њиме се завршује к југу у полуострво истога имена. Стари Грци називаху ово полуострoво Акте; оно беше насељено. Имена ових насеобина су нам додуше и данас позната, али не баш тачно и места њихова. Монте Санто зову Италијани овај брег, Атон или Св. Гора Срби и Руси, а Грци Хагион Орос што исто значи... 330 стр.

Stanje knjige: 5-, bez cepanja i ispisivanja. 215str.+ilustr. Povez : mek Nikk2139

SA SLIKE

218 STRANA, MEKI UVEZ -2001 GOD.

Preveo Vladeta Janković

Behadin Ahmetović 186 stranica, posveta

Ravna Gora: Odluke Svetosavskog kongresa u slobodnim srpskim planinama Beograd 2010. Mek povez, ćirilica, 32 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). S1 Posle održanog Ravnogorskog kongresa, nazvanog Svetosavski, u selu Ba januara 1944. godine, objavljena je ova brošura kako bi šira javnost bila upoznata sa njegovi m zaključcima. Ovo je sigurno najautentičnije svedočanstvo o političkim stavovima ravnogorskog pokreta, koji su, na žalost široj publici manje poznati. Po dolasku „oslobodioca“ posedovanje ove brošure je prvih godina značilo sigurno streljanje, a kasnije dugogodišnju kaznu zatvora. Iz tih razloga danas je vrlo teško naći nekoga ko poseduje original. Ali, isto tako, kad se nešto odštampa u velikom tiražu uvek ostane poneki primerak, čak i posle dugogodišnjeg i sistematskog „čišćenja terena“ koji je obavila Udba. Upravo iz tih razloga, da bi bila autentična, mi smo je odštamptli tehnikom preslikavalja.

NARODNA KOLA - Ljerka Miladinov Povez: mek Format: 28cm Očuvana. Stanje kao na slici. harmonika , pesme za harmoniku , skola harmonike , note za harmoniku , ucenje sviranja na harmonici , notna sveska , partiture , knjiga sa notama

RAVNA GORA PLANINA PLANINARSKA ORGANIZACIJA 1919. - 1979. PLANINARSKI PUT PO RAVNOJ GORI AUTORI : TOMISLAV ĐURIC/ ZLATKO SMERKE IZDADVAČ: PLANINARSKO DRUŠTVO RAVNA GORA GODINA IZDANJA: 1980. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE BROJ STRANA: 104 STR. ILUSTROVANO PISMO: LATINICA STANJE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA KP4G

UPPER EGYPT Izdavač: LEHNERT & LANDROCK ART PUBLISHERS, Cairo bez datuma objave Set od 10 mini razglednica, harmonika, 11.3 x 8.3 cm Dobro očuvano (vidite foto) - Gornji Egipat I1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fruška Gora turistički vodič - grupa autora Izdavač: Prometej Novi Sad Godina izdanja: 2002 Broj strana: 286 Format: 21 cm Povez: Broširani Fruška Gora sa svim svojim znamenitostima i zanimljivostima, kulturno – istorijskim i prirodnim motivima, turističkim informacijama, sa preko 200 kolor fotografija.

Milan Skakun: SVETA GORA ATONSKA - VODIČ ZA POKLONIKE Mek povez, 167strana, fotografije u boji, izdavač: UDRUŽENJE POŠTOVALACA SVETE GORE - Beograd

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga Sveta Gora – fruškogorska nastala je postepeno i posle dužeg vremena. Čine je moji radovi posvećeni manastirima koji su izgrađeni tokom vekova na ovom području, za koje je Zmaj Jova još 1860. u jednoj pripoveci rekao: „Frušku je Bog stvorio odmarajući se,“ misleći na njene prirodne lepote. U velikoj meri zaostaju slojevite duhovne vrednosti ovde sabrane, a negovane i čuvane u njenim brojnim manastirima. Ipak, ne može se reći da se u raznim vremenskim razdobljima o ovim svetinjama oglušila i naša mlada nauka, usmerena prvenstveno na istoriju i njihove riznice u kojima su sabrani kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske radove možemo spomenuti knjižicu arhimandrita Vikentija Rakića: Istorija manastira Feneka, štampanu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. veka raste broj napisa o fruškogorskim manastirima, o čijim autorima sam pisao u knjizi Istraživači srpskih starina, štampane 1985. Svi ti tekstovi bez obzira na njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrali su važnu ulogu posebno u 19. veku, kada su sa raspoloživim istorijskim dokazima, uticali na nezadrživi uspon srpske nacionalne svesti u Kneževini Srbiji. Pada u oči da su fruškogorski manastiri u 18. veku i decenijama posle Velike seobe potvrdili i zbivanja u našem starom duhovnom nasleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovima jedne zapadnoevropske monarhije na čelu članova Habsburške dinastije. Tako je na obroncima Fruške gore u manastirima koji su većinom poticali iz vremena turske vlasti, došlo do zanimljivih kulturnih simbioza između još živih poruka poslevizantijske umetnosti i duhovnosti, sa nastupajućim tekovinama pobedonosne barokne epohe. Bili su to razvojni procesi od izuzetne važnosti, koji svedoče o vitalnosti kojom je branjena naša privrženost vizantijskoj civilizaciji. Tako je, zahvaljujući zanimljivim simbiozama, u srpskoj sredini stvorena i jedna posebna varijanta evropskog baroka, čiju su tokovi osnaženi sličnim pojavama koje su u Podunavlje stizale iz pravoslavne Male Rosije (Ukrajina). Sav značaj fruškogorskih manastira u srpskoj sredini odražava i njihov naziv „Sveta Gora“ kao i žilava borba za njihov opstanak. Ovo stanje potvrđivali su i napori Karlovačke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrani privilegijalnog položaja srpskog naroda u 18. veku. U toj nejednakoj borbi sa bečkom carskom administracijom i ugarskim plemstvom srpski jerarsi imali su čvrst oslonac u crkveno narodnim saborima i delovanju fruškogorskih manastira koji su poput bedema opasali sedište Mitropolije u Sremskim Karlovcima. Otuda ne iznenađuje ni veliki broj i tekstova i priloga nastalih na osnovu naučnih proučavanja fruškogorskih manastira i njihove uloge u životu srpske crkve i naroda u 18, 19. i 20 veku. Na osnovu samo užeg izbora spomenuću autore Tihomira Ostojića, Ilariona i Dimitrija Ruvarca, Mitu Kostića, Veljka Petrovića i Milana Kašanina koji su svojom zajedničkom knjigom : Srpska umetnost u Vojvodini (Novi Sad 1927), obeležili stogodišnjicu Matice srpske. Zahvaljujući ovoj dragocenoj knjizi, označeni su i glavni umetnički tokovi koji su se razvili u fruškogorskim manastirima. U ovoj knjizi autori su pružili mnoga svedočanstva o velikim umetničkim promenama u kojima su stvorene osnove novog građanskog slikarstva kod Srba, kada je okončano vreme zastupnika tradicionalne umetnosti. I u ovoj pojavi fruškogorski manastiri potvrdili su svoju prilagodljivost, prihvatajući slikare potekle iz bečke akademije umetnosti čije vrhunce predstavljaju slikari Uroš Predić i Paja Jovanović. Nezaobilazna je i sjajna knjiga Lazara Mirkovića: Starine fruškogorskih manastira (1931), snažno upozorenje na staro umetničko nasleđe sabrano u manastirima Fruške gore. Tragično stradanje fruškogorskih manastira u I i II svetskom ratu, dalo je u posleratnom periodu, nove podsticaje za proučavanje fruškogorskih manastira. O umetnosti koja je u njima pohranjena pišu, primera radi: Pavle Vasić, Mirjana Lesek, Dinko Davidov, Leposava Šelmić, Slobodan Mileusnić, Janko Radovanović, Miodrag Kolarić i Vojislav Matić. Posebno spominjemo i pojavu velikih manastirskih biografija: Manastir Krušedol (1991) Stefana Čakića, Manastir Rakovac, Branke Kulić (1994), Manastir Privina glava, Dušana Škorića (2006). Od važnosti su i značajna proučavanja o arhitekturi fruškogorskih manastira arh. Vojislava Matića, sabrana u knjizi: Arhitektura fruškogorskih manastira (1984). Sva ta obimna istraživanja fruškogorskih manastira i područja istorijskog Srema, sazrela su da se konačno u sintezi obuhvati Srem kroz vekove, (2007) u izdanju Vukove zadužbine i njenog ogranka u Beočinu gde su temeljno obrađeni i umetnost celog Srema, a posebno ona koja je sačuvana u fruškogorskim manstirima. Veliki napredak u proučavanju važnih ekonomskih prilika koje su na području Srema ovladale posle Velike Seobe, a koje su imale za posledicu i ugrožavanje poseda fruškogorskih manastira od novih zapadnih aristokrata koji su ovde kupovali svoje posede od dvorske komore i tako izvršili novu refeudalizaciju ove teritorije. Iz te problematike važni su prilozi Slavka Gavrilovića u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slavonije (2006) i Dinka Davidova koji je objavio dragocenu i čuvenu Reambulaciju poseda fruškogorskih manastira obavljene 1744. godine izvršene po naređenju carice Marije Terezije. Radom ove komisije, utvrđeni su konačni manastirski posedi, a postavljeni kameni međaši, tzv. „humke“ (Davidov, Svetila Fruške gore, 2006). Pojava ovako velikog broja novih i mlađih autora koji su se oglasili pisanjem o fruškogorskim manastirima, sigurno je svedočanstvo u kojoj je meri njihova problematika živa i zanimljiva za nastanak duhovnog portreta ove značajne srpske regije na kojoj su ugašeni i poslednji ostaci srpske srednjovekovne države. Bila je moja želja da sa svoje strane doprinesem njenoj raskošnoj kulturnoj slici, uveren da će problematika Fruške gore i njenih manastira još dugo podsticati buduće naučne kadrove koji će pravedno suditi o našim delima. Na kraju, smatram svojom obavezom da zahvalim svim mojim prethodnicima čija su vredna dela za mene bila od trajne vrednosti. Toplo zahvaljujem mom dragocenom izdavaču gospodinu Zoranu Kolundžiji, vlasniku izdavačke kuće „Prometej“ u Novom Sadu koji je i ovoga puta potvrdio svoje veliko zanimanje za pitanja kulture srpskog naroda. Njegova bezrezervna podrška koju sam imao za celo vreme nastanka ove knjige, pružila mi je bitan podsticaj da je dovršim i predam za štampu. Meni ostaje nada da će njenim objavljivanjem ona, koliko god je to moguće, hrabro započeti svoj samostalni život. Dugujem posebnu hvalu mojim recenzentima: akademiku Slavku Gavriloviću, danas vodećem naučniku koji se bavi srpskom istorijom 18. veka i akademiku Dinku Davidovu koji je i sam autor dragocenih dela iz problematike srpske umetnosti ovoga razdoblja, Na kraju, zahvalan sam na pomoći koju sam dobio od mnogih kulturnih ustanova: Matice srpske, Biblioteke SANU, Galerije Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, a posebno Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima i njenom upravniku g. dr Žarku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrativnih priloga u ovoj knjizi. Ne mogu da prećutim moju zahvalnost koja pripada članovima moje porodice koja mi je omogućila potreban mir i uslove za nastajanje ove knjige. Beograd, 18. mart 2007. Pisac Bogato ilustrovana, sa 500-600 fotografija i sa kvalitetnim reprodukcijama grafika, slika i fresaka, koje na pravi način dočaravaju svu lepotu srpskog Atosa, ova reprezentativna monografija Dejana Medakovića objašnjava zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jedanko sveta kao Sveta Gora. Ogromno znanje o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima s jedne strane i njihova lepota, viđena okom istoričara umetnosti s druge strane, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezaobilaznom u očuvanju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. `Jedan od znamenitih srpskih naučnika, neobično organizovane erudicije, istoričar umetnosti koji je atribuirao srpski barok, pesnik, pripovedač i verovatno najglasovitiji naš memorista (`Efemeris`, `Dani sećanja`), Dejan Medaković, u čitavom jednom svom naučnom sazvežđu suptilno i radoznalo istražuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tako, upravo u njegovom rukopisu, doživljava svoju modernu interpretaciju. Njegove rasprave i članci, obuhvaćeni ovom knjigom, rezultat su višedecenijskog istraživanja. Šišatovac i Ravanica, Teodor Kračun i Dimitrije Bačević samo su neke od bitnih, uticajnih natuknica ovih plemenitih beseda o jedinstvenom našem Osamnaestom veku. Niko kao Dejan Medaković nije utvrdio znamenja i tajanstvene tačke srpskog severa. Ova knjiga je takođe jedan od njegovih odgovora na pitanje koje je najpre postavio Milan Ćurčin, a potom ga afirmisao Miloš Crnjanski: gde su granice srpskog naciona? U svom bogatom opusu, Medaković je monografski obradio niz srpskih uslovno rečeno, prestonica duha (Hilandar, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andreja, Budim, Temišvar), da bi, u logici spirale, i skoro savršenog oblika školjke, stigao do Karlovaca, i do fruškogorskog sazvežđa Srpskog Atosa, i Novog Sada uostalom. Impresionira i ovde velika, neomeđena, skroz i skroz evropska misao Dejana Medakovića koji je i na fruškogorskom rtu kopna uspevao da prepozna istine i zablude, simbole i sumnje čitavih naših naraštaja predaka.` dr Draško Ređep Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sen Galenu u Švajcarskoj i kod franjevaca u Badiji na ostrvu Korčuli, dok je višu, klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937-41). Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971-73). Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU (1985), kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu. Dejan Medaković (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoiko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića. U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je i celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savinama (1978), Sent Andreji (1982) i dr. Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987). Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris - hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994) za koje je dobio Oktobarsku nagradu Beograda za Efemeris, nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II i nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III. Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji.

Vladimir Ćorović - SVETA GORA I HILANDAR (Sazvežđa, Beograd, 2010, broš, 211 str.)

Vladimir Ćorović - Sveta Gora i Hilandar , izdanje manastir Hilandar . Korice sa malo žutila, unutra kao nova

SVETA GORA HILANDAR Monah Sava Hilandarac PRICA O SRPSKOM MANASTIRU 172.sttrane,Beogread 1992.god Knjiga je NOVA..... ---------------------------- L2