Tekst: POKLONIČKI PUT Bari - Italija od 20 - 31. V 1976 Ispred ruske crkve u Bariju. 11,5x8,5cm.

Репродукције 16 најлепших икона из Хиландара, штампаних врхунском штампом на 200-грамском кунстдруку у заштитним корицама и 17-им предлистом са описом. Издање поводом 2000 година хришћанства и 800 година српске царске лавре на Светој Гори Атонској.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM FRANKA NERA IZ 1968. G. Poslata iz Los Rima u martu 1968. godina Crno bela fotografija 15 x 10 cm Franko Nero (Parma, 1941), otpočinje svoju dugu i uspešnu karijeru filmskog glumca 1962. Glumi u mnogim značajnim akcionim filmovima raznih žanrova – od naučne fantastike do kriminalnih filmova, špageti -vesterna – u kojima prikazuje svoje atletske sposobnosti i glumački talenat. Godine 1966. stupa na međunarodnu filmsku pozornicu: uloga Abela u spektaklu “La Bibbia”, revolveraša Đanga u istoimenom špageti-vesternu “Đango”, postaje ikona vesterna (“Đango 2-Veliki povratak”, “Đango Unchained”).1968. dobija nagradu Donatelov David kao najbolji glumac za ulogu kapetana idealiste Belodija u filmu “Il giorno della civetta”, Zlatni glubus za najboljeg glumca debitanta za interpretaciju Lanselota u muzičkoj komediji “Kamelot” pored Vanese Redgrejv, sa kojom će vrlo brzo uspostaviti snažan umetnički i sentimentalni odnos. Međunarodnu karijeru Franka Nera obeležile su mnoge uloge u vrlo uspešnim filmovima velikog umetničkog nivoa od “Bitke na Neretvi” (1969) Veljka Bulajića, do “Tristana” (1970) Luisa Bunjuela, “Kerela” (1982) Rajnera Vernera Fasbindera. Njegovo interesovanje za muziku navelo ga je da snimi i nekoliko singlova i albuma. Za svoje umetničke zasluge 1992. dobija priznanje Vitez Republike Italije .

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM USCHI GLAS IZ 1966.G. Crno bela fotografija 14 x 9 cm Uschi Glas (1944 - ) je nemačka glumica, koja je glumila u brojnim filmskim i televizijskim produkcijama. Popularnost i proboj u umetničkoj karijeri postigla je 1968. godine kao deo pobunjene generacije, protagonistica komedije Zur Sache, Schätzchen ( Do tačke, dušo) koja joj je donela status svojevrsne pop ikone među antirasistički raspoloženim vršnjacima iz poratne generacije i dobila imidž „dušice“. Glas je nakon toga ostvarila niz zapaženih uloga na pozornici, filmu i televiziji i dobila niz prestižnih nagrada. Njena glumačka ostvarenja, između ostalog, nagrađena su Bambijem i sa dve Zlatne kamere, dva Zlatna gonga. Počasne nagrade nisu zaobišle Glasovu: Bavarski orden za zasluge“, „Časni krst za nauku i umetnost“. Strastveni kritičaru zvali su je „majkom nacije iz snova“. Smatrana je kraljicom gledanosti nemačke televizije, „kraljica kvotra“.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM BRIŽIT BARDO 1966. Poslata 26. januara 1966. godina Crno bela fotografija 12 x 9 cm Na filmu je debitovala 1952, a postala je poznata ulogom u kontroverznom filmu svog prvog supruga, Rožea Vadima, pod nazivom `I Bog stvori ženu`. Često je igrala seksualno emancipovane ličnosti koje uživaju u hedonizmu. Bila je najfotografisanija žena na svetu, pre nego što je zaigrala u prvom filmu. Ulogom u `I Bog stvori ženu` privukla je pažnju francuskih intelektualaca i bila tema eseja Simon de Bovoar `Sindrom Lolita` iz 1959. Za ulogu u filmu `Viva Marija` Luja Mala iz 1965. bila je nominovana za nagradu BAFTA. Dan pre svog 40. rođendana, 27. septembra 1974. prekinula je filmsku karijeru i posvetila se borbi za zaštitu životinja. Glumila je u 47 filmova, nastupala u nekoliko mjuzikala i snimila više od 60 pesama. Legijom časti odlikovana je 1985, ali je odbila da prihvati ovo odlikovanje. Bez obzira na to što ne glumi već skoro pola veka, i dalje važi za ikonu popularne kulture. - Bila sam veoma srećna, veoma bogata, veoma lepa, mnogo voljena, veoma poznata i veoma nesrećna - izjavila je Brižit jednom prilikom.