МАНАСТИР КРУШЕДОЛ БЛАГОВЕСТИ, ИКОНА, XVI ВЕК ДУХОВНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРПСКОГ НАРОДА НАРОДНИ ФОНД ЗАДУЖБИНЕ - ЈУБИЛЕЈИ СРБИЈЕ СРПСКА РАЗГЛЕДНИЦА НИЈЕ ПУТОВАЛА НИЈЕ КОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1981 Екстра ********* dspbk80

Sa slika.

Dve kolor razglednice umetničke: - Krštenje ristovo, ikona iz 14. veka -Buđenje Bogorodice, ikona iz 14. veka Narodni muzej Beograd Izdavač: Turistička štampa Beograd Nisu korišćene K Š S 11 R4

ISTANBUL IKONA PUTOVALA

Kolor plastiicirana sveta sličica : Bogorodica Trojeručica : Čudotvorna ikona, Hilandar. 14. vek Molitva Dimenzije: 6x8,5 cm K Š S 11 R5

Kolor razglednica : Manastir sveti Jovan Bigorski Ikona tajna večera Izdavač: republički zavod za zaštitu spomenuka kulture Turistkomerc zagreb Dimenzije: 15x10,5 cm Nije korišćena K Š S 11 R1

СВ. ГЕОРГИЈЕ Рад јеромонаха Теодора. Икона 17. век ИЗ МАНАСТИРА ПИВЕ Издање: МУЗЕЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ БЕОГРАД РАЗГЛЕДНИЦА Фотографија: МИЛЕ ЂОРЂЕВИЋ НИЈЕ ПУТОВАЛА НИЈЕ КОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК Екстра ********* GAlp

Kolor veća razglednica : Manastir Rakovac Izdavač: Prometej Nije korišćena Dimenzija: 24x17 cm (K S V 12 1k) - Pet vekova manastira Rakovac, Eparhija Sremska - Sremski Karlovci, Društvo filatelista Novi Sad + koverta - Ikona Bogorodive sa Hristom, 14,5x10 cm K Š S 11 R1 (3k)

Veća kolor razglednica manastira Hilandar Izdavač: Studio Strugar Nije korišćena Dimenzije: 20,5x14,5 cm K S V 12 - Čudotvorna ikona Trojeručica, Blagoslov iz Hilandara, ima nalepljenu masku sa istim motivom, na poleđini pečat: Hristos se rodi, dim: 16x11 cm K Š S 11 R3 (1k)

manastir Morača:Carske dveri sa prestolnim ikonama,putovala za Beograd 1982.godine, uglovi neznatno oguljeni.

Hilandar ili Hilendar, takođe i Helandar, srpski je pravoslavni muški manastir države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Manastir je sagrađen na inicijativu Svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine. Nalazi se u severnom delu Svete gore , na poluostrvu Halkidiki odnosno trećem kraku poluostrva Halkidiki — Atosu , u severnoj Grčkoj. Manastir je udaljen 2,5 km od Egejskog mora. Hilandar je u hijerarhiji Svete gore na 4. mestu po značaju. Posmatran spolja, manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja, s obzirom da je utvrđen bedemima koji su visoki i do 30 m. Spoljni zidovi su u proseku dugački 140 m i okružuju površinu koja je široka oko 75 m. Manastir je ovako utvrđen pošto je u prošlosti, kao i ostala utvrđena monaška naselja na Svetoj gori, morao da se brani od gusara. Neki smatraju Hilandar jednim od prvih univerziteta, u prethodničkoj formi, a konkretno prvim srpskim univerzitetom. Sadašnji iguman manastira Hilandar je Metodije Marković. Manastir Hilandar je izgradio grčki monah-svetogorac, Georgije Hilandario. Obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, a u manastiru je 1199. godine umro Stefan Nemanja. Kralj Stefan Uroš I je 1262. godine značajno utvrdio manastir. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice. U vreme kralja i cara Dušana Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali ruski carevi i moldavski kneževi u 16. veku, a srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država, pa je nastavljena bogata tradicija hilandarsko-srpskih odnosa. U novijoj istoriji manastir je značajno stradao 2004. godine u katastrofalnom požaru, posle čega je usledila obnova oštećenih građevina. Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire. U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte. Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos. Radi uspostavljanja stalnog lekarskog nadzora manastirske porodice kao i poklonika, krajem 2015. godine osnovano je Hilandarsko lekarsko društvo.