AUTOR: Ivan Kovačević NASLOV: Antropologija tranzicije IZDAVAČ: Filozofski fakultet, Beograd GODINA: 2007. POVEZ: mek (KB:207)

odlično očuvana

IVAN KOVAČEVIĆ BOJAN ŽIKIĆ IVAN ĐORĐEVIĆ STRAH I KULTURA Izdavač - Srpski genealoški centar, Beograd; Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, Beograd Godina - 2008 190 strana 17 cm Edicija - Etnološka biblioteka ISBN - 978-86-83679-42-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: IVAN KOVAČEVIĆ - STRAH I PANIKA. SOCIOLOŠKA PRIČA O ŠABAČKIM KANIBALIMA 1. Legenda ili panika 2. Panikografija 3. Društvena organizacija mikrosocijalni okviri transfera informacija 4. Realije 5. Kanibalistička sekta, kanibali, vampiri 6. Stigmatizacija verskih sekti kao neuspešno konstruisanje društvenog problema 7. Društvena napetost politički okviri 8. Stvarne pretnje, lažne pretnje i rešenja osnov masovne panike 9. Generisanje masovne panike BOJAN ŽIKIĆ - STRAH, ZLO, LUDILO 1. Žanr 2. Strah 3. Mentalno putovanje u jednom smeru 4. Ludilo 5. Zlo: ludilo koje konzumira strah IVAN ĐORĐEVIĆ - STRAH, OTPOR I IDENTITET Juče Sutra Danas Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Ivan Djordjevic - Antropologija naucne fantastike: tradicija u zanrovskoj knjizevnosti 140 str.

nova grž

nova grž

nova grž

Folklor, politika i rat Beograd, 2000. 214 strana. Veoma očuvana.

IVAN ĐORĐEVIĆ ANTROPOLOGIJA NAUČNE FANTASTIKE - tradicija u žanrovskoj književnosti Izdavač - Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd; Etnografski institut, Beograd Godina - 2009 140 strana 20 cm Edicija - Posebna izdanja SANU ISBN - 978-86-7587-056-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Antropologija i naučna fantastika Formalno određenje naučne fantastike O žanru: šta tu može zanimati antropologa Teorijsko - metodološki okvir Domaće naučnofantastično stvaralaštvo Rani radovi Zavet predaka Alternativne Srbije Povratak u budućnost ili bespuća povijesne (neo)zbiljnosti Folklorna i `pop-kulturna` tradicija u naučnofantastičnoj književnosti Priča o dva vampira Srpski psiho i srpski Gospodar prstenova Od globalnog do lokalnog i nazad Izvori Literatura Anthropology of Science Fiction: a Tradition in Genre Literature `U ovoj knjizi analizirani su `tradicijski` motivi u pojedinim delima naučnofantastične književnosti. Namera mi svakako nije bila da ponudim celovite odgovore ili dam nekakva konačna rešenja vezana za različite aspekte proučavanja žanra u Srbiji. Pre svega, pokušao sam da ukažem, u dijahronijskoj perspektivi, na izvesne trendove koji ukazuju na povezanost jednog tipa literarne prakse i opštih sociokulturnih tendencija. Analize nude jedno moguće čitanje pojedinih dela iz žanrovske produkcije, sa posebnim osvrtom na ona ostvarenja u čiju su narativnu strukturu uključeni elementi `istorijske tradicije`.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

ANTROPOLOG MEĐU NAVIJAČIMA: Ivan Đorđević **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Antropolog među navijačima / Ivan Đorđević Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 246 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 222 ISBN 978-86-7562-126-3 (broš. ; XX vek) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. [4] `Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije` - -> str. 11 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. [229]-237 Registar. Predmetne odrednice Fudbalski navijači -- Antropološki aspekt -- 19-20v „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.

IVAN ĐORĐEVIĆ ANTROPOLOG MEĐU NAVIJAČIMA Izdavač - Biblioteka XX vek, Beograd; Knjižara Krug, Beograd Godina - 2015 246 strana 17 cm Edicija - Biblioteka XX vek ISBN - 978-86-7562-126-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UVOD: Antropologija na tribinama I `NARODNA IGRA` KOJA JE OSVOJILA SVET Fudbal kao produkt modernog vremena Fudbal između Istoka i Zapada Kriza i transformacija II `MOJA JE NACIJA REPREZENTACIJA` Sport, Evropa, mi i drugi Vrla, nova Srbija III DOGAĐANJE FUDBALA Labudova pesma jugoslovenskog fudbala Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija Muke u nacionalnom raju Više od igre IV RAT JE POČEO NA MAKSIMIRU? Nelagodna sećanja Maksimir za sva vremena Krivac je `onaj drugi` V `UTAKMICE STOLEĆA` `Tko ne skače pravoslavac` `Ah, taj Bizant!` Nakon `meča stoleća` VI RAT SE ZAVRŠIO NA MAKSIMIRU? Izvori i literatura Indeks imena `„Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. ***Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Milica Bakić Hayden Alex Bellamy Majk Bilig Michael Billig Zvonimir Boban Dario Brentin Rodžers Brubejker Rogers Brubaker Ivan Čolović Vuk Drašković Gordana Đerić Aleksandar Đorđević Dejvid Goldblat David Goldblatt Stef Jansen Robert Jarni Todor Kuljić Dražen Lalić Dragoslav Draža Mihailović Srećko Mihailović Siniša Mihajlović Slobodan Milošević Ričard Mils Richard Mills Zoran Bata Mirković Marko Tompson Perković Emma Poulton Željko Ražnatović Josip Džo Šimunić Igor Štimac Davor Šuker Franjo Tuđman Džonatan Vilson Jonathan Wilson Srđan Vrcan Aleksandar Vučić

1. Tradicija 2. Savremeno društvo 3. Politika Izdavač: srpski genealoški centar Godina izdavanja: 2001 Broj strana: 206+214+94 Povez: mek Format: 16 x 11 cm Sadržaj: I tom “KULT “ MEDVEDA Priča o Međedoviću Obred o Sv Andreji Značenje “kulta” medveda DRUGI PRIMER I PRVA REKAPITULACIJA Lazarice Preliminarna metodološka rekapitulacija MITSKA BIĆA I RITUALI Talason Zduhać Dodole “Volovska bogomolja” Ivanjdan GRANICE I GRANIČNICI Tabui Jesenji tabui Sejački tabui Vreme i ljudi Svadbena lomljava “Prikoljiš“ Mi i oni Ovde i tamo Semantika praga Putovanje i gostoprimstvo METODI Metodi semiologije rituala Projekt integralne interpretacije Umesto totemizma Skraćenice II tom ETNOLOGIJA I FOLKLOR SAVREMENOG DRUŠTVA Etnologija i folklor savremenog društva URBANE LEGENDE Čudotvorni telefon Priče o dobitnicima Legenda o turizmu Legenda o blue jeans-y URBANI RITUALI Hijerarhijski ritual ulaženja Ispit kao `rite de passage` Tri kafanska rituala Fudbalski ritual Fantom u belom `poršeu` RITUALI SAVREMENOG SELA Razmena darivanja u svadbenom ritualu Vašari Ispraćaj u vojsku Monumentalne grobnice PUT I PUTOVANJE – LEGENDE I RITUALI Amfora i novčić Venecijanska gondola od plastike Foklor automobilske civilizacije III tom PRAPOLITIČKO DOBA Mit o kraljevom zlatu Kraljevački zemljotres Šta je Sami? Slava mrtvog sveca MITO-POLITIČKA EKONOMIJA Lepotice socijalizma Za sve su krivi dileri POLITIČKO DOBA Grob, politika, magija Postizborno proročanstvo Kaži mi, kaži … preko telefona POLITIČKE MRVICE Elementi za izradu programa Stranke centra Višepartizam u Srbiji (prve dve godine) Jedan skupštinski govor `Mitovi i rituali su možda najprivlačniji deo etnološke problematike, kako za same etnologe, tako i za čitaoce različitih profila. Semiološki pristup otkriva poruke i značenja onih verovanja i ponašanja koja smatramo tradicionalnim. Mit o Međedoviću, verovanja u talasone i zduhaće, obredne povorke, gostoprimstvo, običaji o svadbi i o pogrebu i mnogi drugi otkrivaju se na taj način kao kompleksno strukturirani skupovi logički povezanih simbola u ovom semiološkom mapiranju naše tradicijske kulture.`

Izdavac Srpske genealoski centar 2001. 213 strana,17 cm. Dobro ocuvana.

`Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu : zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa / uredio Ivan Kovačević.` Etnološka biblioteka. 61, Beograd: Srpski genealoški centar, 2012. 244 str. : tabele, graf. prikazi ; 17 cm Ne bi se reklo da je čitana.

Uvod u antropologiju Evropske unije Izdavač: Srpski genealoški centar Godina izdavanja: 2009 Broj strana: 128 Povez: mek Format: 17 x 11 cm I ANTROPOLOGIJA I EVROPSKE INTEGRACIJE: PITANJE `EVROPSKOG IDENTITETA` Globalizacija kao širi analitički okvir II KULTURA I IDENTITET KAO POLITIČKI NEIZBEŽNI KONCEPTI Preludijum za antropološku raspravu o multikulturalizmu i politikama identiteta u EU III MULTIKULTURALIZAM: KAKO IZAĆI NA KRAJ SA KULTURNOM RAZLIČITOŠĆU? Multikulturalizam: politika identiteta/normativno-ideološko stanovište/deskriptivno sredstvo Odnos antropologije i multikulturalizma IV IZGRADNJA EVROPSKOG IDENTITETA IZ ANTROPOLOŠKE PERSPEKTIVE Evropska kulturna politika – šta je to? Izdvajanje mesta analize Ka konstitucionalizaciji: kultura i identitet Kultura i Evropska komisija Građanski pristup kulturi Evropska unija protiv rasizma Kako je sve počelo – prethodni programi Aktuelni kulturni programi EU V KAKO IZMISLITI EVROPLJANINA? Kultura u zvaničnom i javnom diskursu EU Kultura i ljudska prava u zvaničnom diskursu EU Gigantski i fragmentaran - evropski identitet u zvaničnom diskursu EU VI ZAKLJUČAK: KA EVROPSKOM GRAĐANSTVU

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! BAŠTINA 13 I.Enciklopedijske odrednice II.Glavna obeležja slave - krsnog imena III.O istorijskim izvorima IV.O poreklu slave, Pogovor dr Ivan Kovačević, AUTORI: Vuk Karadžić, Čajkanović, Grujić, Filipović, Petrović, Vrčević, Milićević, Zečević, Vlahović, Đ.Petrović, Vasić, Banović, Mitrović, Skarić, Budimir, Truhelka, Bogdanović, Andrejević, Beleška o autorima, Ćirilica, Naslovna strana: Slava u Srbiji po Kanicu

Култура бр. 42-43 / 1978 Издавачки савет: Дуња Блажевић (председник), Ратко Божовић, Љуба Глигоријевић, Слободан Глумац, Радослав Ђокић, Јован Јанићијевић, Борислав Јовић, Стеван Мајсторовић, Верољуб Павловић, Александар Спасић, Вера Наумов-Томић. Редакција: Ранко Бугарски, Иван Чоловић, Радослав Ђокић (одговорни уредник), Миливоје Иванишевић, Ранко Мунитић, Милош Немањић, Мирјана Николић, Гроздана Олујић, Жарана Папић, Раша Попов, Ружица Росандић, Никола Вишњић. Опрема: Боле Милорадовић. Лектор: Илија Мољковић. Метер: Драгослав Верзин Цртежи из књиге Les chefs - d`oeuvre du dessin GOURMELIN Editions Planète, 1968. Издаје: Завод за проучавање културног развитка,Београд Садржај Истраживања Жозет Коенен-Хутер (Josette Coenen-Huther) ПОЗОРИШТЕ И КУЛТУРНЕ ИНОВАЦИЈЕ Трибина Данило Удовички ОД СТАМБЕНОГ НАСЕЉА ДО АНТИ-ГРАДА Теме Ранко Бугарски УВОД У ЧИТАЊЕ ВОРФА Бенџамин Ли Ворф (Benjamin Lee Whorf) ОДНОС ЈЕЗИКА ПРЕМА УОБИЧАЈЕНОМ МИШЉЕЊУ И ПОНАШАЊУ Рајт Милс (Wright Mills) БЕЛИ ОКОВРАТНИЦИ Елвин Хач (Elvin Hatch) УТИЛИТАРИСТИЧКА АНТРОПОЛОГИЈА Л. ВАЈТА Стефан Жулкјевски (Stefan Żółkiewski) ДИНАМИКА КЊИЖЕВНЕ КУЛТУРЕ Осврти Иван Ивић ЗАСНИВАЊЕ ИСТОРИЈСКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ Прикази Дарко Танасковић ФИШМАНОВА `СОЦИОЛОГИЈА ЈЕЗИКА` Милена Драгићевић КОНТРАКУЛТУРА Бранимир Стојковић У ПОВОДУ `БЕЛИХ ОКОВРАТНИКА

Izdavač: srpski genealoški centar Godina izdavanja: 2002 Broj strana: 165 Povez: mek Format: 17 x 11 cm Mr Ivana Lučić-Todosić, rođena je u Užicu 1966. godine. Kao student generacije i korisnik Univerzitetske stipendije diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu – Odeljenje za etnologiju. Dve godine je radila na istom Odeljenju na poslovima obdarenih za naučno-istraživački rad. Magistrirala je sa temom `Igranke u Beogradu 1945-1963`. Živi u Beogradu, udata, majka dvoje dece. Nezaposlena. Ulazak komunističke vojske u Beograd 20. oktobra 1944. godine proslavljen je kozaračkim kolom na Pozorišnom trgu. Beograd je tada prvi put čuo dinarsko-rusku smešu masovnih pesama i partizanskih kola. Ipak politički, ekonomski i demografski prevrat nije u potpunosti ukinuo tanku nit koja je Beograd povezivala sa Evropom i svetom čak i za vreme nemačke okupacije. Muzika sa radio Londona je utihnula sve do prvih džez orkestara koji su svirali na igrankama između dva partizanska kola. Kako se u Beogradu sviralo, pevalo i igralo u senci proletkulta, kožnih mantila OZNE, prvomajskih i drugih proslava komunističke revolucije?

1. Ivan Kovačević. `Urbane legende : ogledi iz američkog folklora.` Etnološka biblioteka. 39, Beograd: Srpski genealoški centar, 2009. 152 str. ; 17 cm 2. Lidija Radulović. `Religija ovde i sada : revitalizacija religije u Srbiji / Lidija B. Radulović.` Etnološka biblioteka. 58, Beograd: Srpski genealoški centar, 2012. 208 str. ; 17 cm 3. Milić Milićević. `Vojnička kuhinja : ishrana vojske u Srbiji u XIX i početkom XX veka.` Etnološka biblioteka. 11, Beograd: Srpski genealoški centar, 2017. 134 str. : ilustr. ; 17 cm Ne bi se reklo da je čitano.

Nina Kulenović OBJAŠNJENJE U ANTROPOLOGIJI Polemike Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju Etnoantropološki problemi MONOGRAFIJE Knjiga peta Urednik biblioteke Prof. dr Miloš Milenković Sekretar Redakcije Marko Pišev Recenzenti prof. dr Ivan Kovačević dr Petar Bojanić, naučni savetnik dr Željko Radinković, naučni saradnik Uređivački odbor Rodrigo Araya Dujisin (Universidad Católica de Chile, Chile); Mirjana Veselinović Hofman (Katedra za muzikologiju, Univerzitet umetnosti u Beogradu – Fakultet muzičkih umetnosti); Ivan Vuković (Odeljenje za filozofiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet); Dejan Dimitrijević (Departament de sociologie-ethnologie, Université de Nice – Sophia Antipolis); Jelena Đorđević (Odeljenje za politikologiju, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka); Zorica Ivanović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakulteta); Zoja Karanović (Odsek za srpsku književnost, Univerzitet u Novom Sadu – Filozofski fakultet); Senka Kovač (Odeljenje za etnologiju i antroplogiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet); Sanja Potkonjak (Odsjek za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu); Radmila Radić (Institut za savremenu istoriju Srbije); Vladimir Ribić (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet); Vojislav Stanimirović (Katedra za pravnu istoriju, Univerzitet u Beogradu – Pravni fakultet); Lidija Radulović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet); Gordana Gorunović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet) Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju Etnoantropološki problemi MONOGRAFIJE Knjiga peta Urednik biblioteke Prof. dr Miloš Milenković Sekretar Redakcije Marko Pišev Recenzenti prof. dr Ivan Kovačević dr Petar Bojanić, naučni savetnik dr Željko Radinković, naučni saradnik Uređivački odbor Rodrigo Araya Dujisin (Universidad Católica de Chile, Chile); Mirjana Veselinović Hofman (Katedra za muzikologiju, Univerzitet umetnosti u Beogradu – Fakultet muzičkih umetnosti); Ivan Vuković (Odeljenje za filozofiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet); Dejan Dimitrijević (Departament de sociologie-ethnologie, Université de Nice – Sophia Antipolis); Jelena Đorđević (Odeljenje za politikologiju, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka); Zorica Ivanović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakulteta); Zoja Karanović (Odsek za srpsku književnost, Univerzitet u Novom Sadu – Filozofski fakultet); Senka Kovač (Odeljenje za etnologiju i antroplogiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet); Sanja Potkonjak (Odsjek za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu); Radmila Radić (Institut za savremenu istoriju Srbije); Vladimir Ribić (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet); Vojislav Stanimirović (Katedra za pravnu istoriju, Univerzitet u Beogradu – Pravni fakultet); Lidija Radulović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet); Gordana Gorunović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet) SADRŽAJ Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 I Neoscijentizam: kognitivna antropologija kao „formalna nauka“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1.2. Rekonceptualizacija predmeta proučavanja: kultura kao jezik, kulturna pravila kao gramatička pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.3. Metodološka obećanja: emski pristup kao jemac naučnosti (kognitivne) antropologije . . . 41 1.4. Neodređenost kriterijuma komponentne analize: emsko/etsko kao spor oko naučnog statusa (kognitivne) antropologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 1.5. Metodološka obećanja u novom ruhu: etski pristup kao jemac naučnosti (nove kognitivne) antropologije . . . . . . . . . . . . . 88 1.6. Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 II Rasprava o racionalnosti i relativizmu. . . . . . . . . . . . . 107 2.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 2.2. Vrlo kratak istorijat pojma racionalnosti u antropologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 2.3. Cirkularnost kao obeležje „zatvorenih“ sistema? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 2.4. Otvorena/zatvorena društva i njihovi prijatelji/neprijatelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 2.5. Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 III Rasprava o realizmu i a(nti)realizmu . . . . . . . . . . . . . 181 3.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 3.2. Realizam ili zbog čega se on smatra sredstvom za odbranu dobre nauke i dobrog (otvorenog) društva? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 6 Nina Kulenović, Objašnjenje u antropologiji 3.3. A(nti)realizam ili zbog čega se on smatra napadom na dobru nauku i dobro (otvoreno) društvo?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 3.4. Pokušaj bekstva iz „hronosinklastičkog infundibuluma“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 3.5. Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 IV Završna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Knjiga je NOVA..... ---------------------------- L3

EROTIZAM ŽORŽ BATAJ „Danas se zna da je Bataj jedan od najznačajnijih pisaca svog vremena. Priča o oku i Gospođa Edvarda prekinule su nit priča da bi ispričale ono što nikada dosad nije bilo ispričano; Suma ateologije uvela je misao u prostor pun neizvesnosti, prostor granice, krajnjosti, vrhunca, prestupa; Erotizam nam je približio De Sada i učinio ga težim. Bataju dugujemo dobar deo trenutka u kome se nalazimo; ali i ono što ostaje da se učini, misli i kaže takođe njemu dugujemo, i još ćemo dugovati. Njegovo delo će rasti.“ (Mišel Fuko) SLUŽBENI GLASNIK BEOGRAD 2009 PEŠČANA KNJIGA PSIHOLOGIJA EROTIKA Preveo sa francuskog IVAN ČOLOVIĆ BROŠ LATINICA 22O STRANICA

Nina Kulenović OBJAŠNJENJE U ANTROPOLOGIJI Istorijski kontekst Biblioteka Etnoantropološki problemi MONOGRAFIJE Knjiga četvrta Nina Kulenović OBJAŠNJENJE U ANTROPOLOGIJI Istorijski kontekst Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju Etnoantropološki problemi MONOGRAFIJE Knjiga četvrta Urednik biblioteke Prof. dr Miloš Milenković Sekretar Redakcije Marko Pišev Recenzenti prof. dr Ivan Kovačević dr Petar Bojanić, naučni savetnik dr Željko Radinković, naučni saradnik Uređivački odbor Rodrigo Araya Dujisin (Universidad Católica de Chile, Chile); Mirjana Veselinović-Hofman (Katedra za muzikologiju Fakulteta muzičkih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu); Ivan Vuković (Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu); Dejan Dimitrijević (Departament de sociologie-ethnologie Université de Nice – Sophia Antipolis); Jelena Đorđević (Odeljenje za politikologiju Fakulteta Političkih nauka Univerziteta u Beogradu); Zorica Ivanović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu); Zoja Karanović (Odsek za srpsku književnost, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu); Senka Kovač (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu); Sanja Potkonjak (Odsjek za etnologiju i kulturnu antropologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Zagrebu); Radmila Radić (Institut za savremenu istoriju Srbije); Vladimir Ribić (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu); Vojislav Stanimirović (Katedra za pravnu istoriju, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu); Lidija Radulović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu); Gordana Gorunović (Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) SADRŽAJ I Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.1. Predmet i cilj monografije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Teorijsko-metodološki okvir istraživanja. . . . . . 13 1.3. Naučna i društvena relevantnost istraživanja . . 19 II Ideali naučnosti i slike nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.2. Opšti zakoni i njihova uloga u antropologiji: antropologija kao „naučna“ ili kao „istorijska“ disciplina?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 III Metodološki monizam nasuprot metodološkom pluralizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 3.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 3.2. Metodološki monizam: metod kao kriterijum razgraničenja između nauke i nenauke . . . . . . . 85 3.3. Metodološki pluralizam: predmet kao kriterijum razgraničenja prirodnih i društveno- humanističkih nauka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 3.4. Umesto zaključka: razumevanje kao objašnjenje? . . . . . . . . . . . . . . . 117 IV Zaključna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 4.1. Da li je metodološke strukture moguće razdvojiti od teorijskih?. . . . . . . . . . . . . 129 4.2. Konstruisanje objašnjenja u odnosu na predmet, metod i cilj discipline? . . . . . . . . . . 135 4.3. Metodološka pitanja kao metafizička, sociopolitička i etička pitanja?. . . . . . . . . . . . . . . 147 Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 Sažetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 Summary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 Knjiga je NOVA..... ---------------------------- L3

Koautor Leh Mruz Preveli Radoslav i Ivana Djokic Izdavac - Akapit, Beograd Godina - 1997. Istorija Roma, Cigani, Ljudska prava, Romi Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,format 24 cm,205 str. (35)

Studija o balkanskoj civilizaciji Istorija i obicaji Balkana Prevela Ivana Djordjevic Izdavac - Centar za geopoetiku, Beograd Godina - 1995. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 23 cm,191 str. (56)

Studija o balkanskoj civilizaciji Istorija i obicaji Balkana Prevela Ivana Djordjevic Izdavac - Centar za geopoetiku, Beograd Godina - 1995. balkanske drzave, Kulturna antropologija Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 23 cm,191 str. (60)