Fotografija sa slika, tebalo bi da je Ivan Golac, stadion Partizana, godinu ne znam ali verovatno kraj sedamdesetih 24*18cm, odlicno ocuvana, 5-.

Prvi Gradonačelnik Vršca posle Prvog Svetskog Rata advokat Ivan Kosirović sedi između pravoslavnog i katoličkog sveštenika.

Dimenzije fotografije: 30 x 40 cm Mat fotopapir Dimenzije uramljene fotografije sa paspartuon: 40 x 50 cm Boja paspartua: avorio Boja rama: crna Staklo debljine: 2 mm

Dimenzije fotografije: 27 x 20 cm Mat fotopapir Dimenzije uramljene fotografije sa paspartuon: 38 x 31 cm Boja paspartua: avorio Boja rama: crna Staklo debljine: 2 mm

Fotografije autora Ivana Grlića sa izložbe FLESH FOR FANTASY PHASE 2 iz 2007. galerija SUPER SPACE Beograd Zbirka sadrži 25 originalnih fotografija u omotu(1 je oštećena) Autor je poznati fotograf i predsednik ULUPUDSa Stanje odlično Dimenzije 15 x 10 cm Tematika erotska fotografija

Objekt PIM-a na izgradnji luke Bombaj. Format 10x14,5cm.

Objekti PIM-a na izgradnji luke u Bombaju. Format fotogr. 10x14,5cm.

18x12,5 cm

127x90mm SNIMIO IVAN MIHAJLOVIĆ

127x90mm SNIMIO IVAN MIHAJLOVIĆ

127x90mm SNIMIO IVAN MIHAJLOVIĆ

sa nekog boks meča iz 70-ih godina, originalna novinarska, snimio Ivan Mihailović, veliki format:24x18cm, na poleđini neznatno zaprljana.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM IVANE PANDUROVIĆ 1966. Crno bela fotografija15 x 10 cm Ivana Pandurović (1932—2002). Rođena u Svilajnacu. Odrasla u porodici intelektualaca, potomaka slavnog Sime Pandurovića (brat od strica Ivaninog oca), muzički obrazovanih i talentovanih ljudi, Ivana se u ranoj mladosti susrela s muzikom. Posle srednje muzičke škole `Mokranjac` završila sam dve godine geodezije i dve godine germanistike. Uživali su u njenim pesmama obožavaoci širom naše bivše Jugoslavije, ali i drugih kontinenata. Prvi solistički koncert imala u Americi, u San Pedru, među jugoslovenskim iseljenicima. `Zapivaj pismu ribaru stari` otvorila je ovaj koncert, a onda su se ređale druge dalmatinske pesme za koje je Ivana bila specijalista, ali i italijanske kancone, jer je i njih izuzetno lepo pevala. Pevala je narodne pesme sa orkestrom Vlastimira Carevca, među njima najčešće pesmu `Oj Jelena, kćeri moja jedna`, a u zrelim godinama pevala starogradske pesme i romanse. Na `Beogradskom proleću` 1992. godine sa kompozicijom Ilije Gavrilovića Džonija `Da l` me ljubiš reci sada` osvojila je dve prve nagrade - publike i starih Beograđana. I pesme `Ružo moja mala` i `Kada me napuste svi` Dragana Bendekovića, isto na `Beogradskom proleću` 1993. i 1995. su takođe nagrađene. Status istaknutog umetnika Ivana Pandurović zasluženo nosi.

TITO 10. VIII 1948 TITO NA PROSLAVI PRVE PROLETERSKE BRIGADE TITO STOJI U MARŠALSKOJ BELOJ UNIFORMI ZA STOLOM I PLJEŠĆE DESNO OD NJEGA - IVAN STEVO KRAJAČIĆ, SIVA EMINENCIJA OBAVEŠTAJNE SLUŽBE JNA I TITOV ČOVEK OD NAJVEĆEG POVERENJA, MAVODNO AGENT KGB-a IZA TITA OKAČENE FOTOGRAFIJE - FOTOGRAFIJE TITA (NAJVEĆA), manje, MARKSA i ENGELSA. U VISINI PLAFONA VELIKA PAROLA `ŽIVELA KOMUNISTIČKA PATIJA JUGOSLAVIJE. NA POLEĐINI PEČAT ARHIVA JOSIPA BROZA TITA TEKST: 1948/38 10. VIII 1948 POSTOJNA I PROLETERSKA FOTOGRAFIJA CRNO-BELA FORMAT 18 x 12 cm ISTORIJSKA FOTOGRAFIJA KOLEKCIONARSKA, 1948 db11pf/bk11

PROMO FOTO SA AUTOGRAMOM ŽIVANA SARAMANDIĆA IZ 1966. Poslata iz Beograda 28. juna 1966. godine Crno bela fotografija 12 x 9,5 cm Živan Saramandić ( 1939 — 2012) bio je srpski operski pevač (bas). Saramandić je 1962. godine dobio poziv da peva u velikom varijeteu „Orfeum“, koji je bio kulturna institucija od velikog značaja, te je opredelilo njegovu dalju karijeru, odustao od ekonomije i posvetio se pevanju. Pohađao je časove kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena, Zdenke Zikove.Debitovao je 1966. godine, na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, ulogom kralja Egipta u operi Đuzepea Verdija `Aida`. 1968. primljen je u stalni angažman Narodnog pozorišta. Tokom duge i bogate karijere, ostvario je značajne uloge basovskog faha u operama `Knez Igor`, `Ivan Susanjin`, „Moć sudbine“, `Faust`, `Nabuko`, `Seviljski berberin`, `Boris Godunov`, „Knez od Zete“, `Ernani`, `Don Kihot`, „Don Karlos“, „Porgi Bes“, „Atile“ i mnogim drugim.[3] Bio je interpretator crnačkih duhovnih pesama, a naročito poznat po svom izvođenju ruskih narodnih pesama iz repertoara Fjodora Šaljapina. Nastupao je na operskim scenama u svetu, poput Boljšoj teatra i Karnegi Hola ali i u Atini, Sofiji, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Sankt Peterburgu, Barseloni, Berlinu, Beču, Parizu i Dablinu. Bio je oženjen operskom pevačicom Milkom Stojanović. Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM VIS “ORFEJI”IZ 1966. G. Poslata iz Subotice 19.decembra 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Prvi subotički vokalno-instrumentalni sastavi su bili: Kometi iz 1962. te Orfeji iz 1965. Grupu VIS “Orfeji” činili su: Karlo Kapista Čarli – ritam gitara, Dejan Đorđević – solo gitara, Aleksandar Sedlak Sale – bas, Ivan Prčić Kokos – orgulje, Duško Božić – bubnjevi, a između Karla Letića i Dejana Mrđanova, grupa se odlučila za Velikog Vasu, zbog poznavanja engleskog jezika koji je u to vreme bio vodeći na ovim prostorima, kao i boje glasa slične Mik Džegeru. Bend je svirao na prilično dobrim instrumentima: bubnjevi Premijer, gitare Framus Eko i Hefner i pojačala marke Dinakord. Oktobra 1964. godine grupa nastupa u gimnastičkoj Sali „Partizan“, na plesnjaku je prodato 1000 karata. Grupa nastupa u Novom Sadu i Beogradu, a potom stiže i poziv za nastup u Poljskoj. Veliki Vasa nije u mogućnosti da nastupi zbog obaveza na fakultetu, a kao zamena pojavljuje se Vladimir Erdeg Meda. Orfeji su oduševili publiku svirajući u klubu „Rotonda“ (u kojem se pre njih nastupili i Enimalsi i Dejv Klark Fajv), a poseban delirijum izazvao je instrumental „Zemljotres“. Odmah nakon toga ponuđen im je polučasovni nastup na poljskoj tv, prvi takve vrste koji je ponuđen jednoj stranoj grupi. Kasnije grupu napuštaju Vasa, Kokos i Dule, koji sa sobom odnosi i ime grupe pod kojim se narednih meseci smenjuju brojni muzičari, ali nijedna postava nije uspela dostići slavu starih Orfeja.

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! !!! JEDINSTVENA PONUDA !!! U ponudi je stara crno-bela sportska fotografija - Medjunarodna prijateljska utakmica Vels - Jugoslavija, generalno odlicno ocuvana i kao takva predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Naime, u pitanju je prijateljska utakmica, odigrana na stadionu Partizan JNA, pred 50.000 gledalaca, na kojoj je reprezentacija Jugoslavije ubedljivo pobedila ekipu Velsa sa rezultatom 5:2. Igraci obe reprezentacije: Jugoslavija: Vels: Vladimir Beara 21 (Haj) Bill Shortt Branko Stanković 44 (Czv) Derek Sullivan Tomislav Crnković 12 (Dzg) Alf Sherwood Zlatko Čajkovski 46 (Par) (C) Royston Paul Ivan Horvat 40 (Dzg) Ray Daniel Vujadin Boškov 16 (Voj) Ron Burgess Zdravko Rajkov 6 (Voj) Terry Medwin Rajko Mitić 43 (Czv) John Charles Miloš Milutinović 1 (Par) Trevor Ford Bernard Vukas 30 (Haj) Ivor Allchurch Branko Zebec 16 (Par) William Foulkes Strelci na utakmici: 1-0 (10′) Rajko Mitić 4-1 (36′) Trevor Ford 2-0 (14′) Rajko Mitić 4-2 (52′) Trevor Ford 3-0 (15′) Bernard Vukas 4-0 (24′) Rajko Mitić 5-2 (55′) Zdravko Rajkov !!! Ono sto posebno istice ovu fotografiju su autogrami fudbalera ekipe Velsa !!! Dimenzije fotografije 11.5 x 8cm Medjunarodna prijateljska utakmica 21.05.1953. Beograd; Stadion Partizan JNA Vels - Jugoslavija Sudija: John Best (USA) Izdanje `Sportske Knjige` Prava prilika za sve iskonske kolekcionare da po zaista extra ceni upotpune svoje kolekcije. Friendly International football match Wales vs Yugoslavia old sports photography with autograph of few football players of Wales team - rare and collectable!!! tagovi - stara fotografija, fudbal, football, sport, soccer, vels jugoslavija, wales yugoslavia, autogram, autogrami, kolekcionarstvo, collection, collectables, crvena zvezda, partizan, hajduk, vojvodina... Objektivno stanje fotografije je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

FK VITEZ Zemun 1942.g Okupacija YU WWII foto 19 x 13,5 cm*ABUM AVNOJ*02-2022 posle utakmice FK `NAŠA KRILA` Zemun : FK `VITEZ` Zemun 1942.g rezultatom 5: 1 ispisano na poleđini foto Sastav tima FK `Vitez` Zemun: ispisano na poleđini foto Oljačić Slavko, -Stojšin Vojo. -Tučenović Ivan, Knežević Trifun, -Vlašković Vlado, -Videnović Žikica, -Cvetković Danilo,-Kuzmanić Kuzmo,-Spasić Dragoljub-Raco,-Jelić Velimir,-Pavlović Aca Fudbaleri FK `Vitez`. Zgrada u pozadini je današnja OŠ `Svetozar Miletić`. STANJE KAO NA SLIKAMA * * * Kako su Zemunci održali svoj fudbalski klub za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu: Za vreme okupacije, Vitez je važio za jednu od najboljih ekipa u Beogradu, pa i u Srbiji JEDAN od prvih ozbiljnih fudbalskih klubova u Zemunu, Vitez, rođen je neposredno posle Prvog svetskog rata. Ovaj klub, osnovan 1921. godine, dugo je bio u senci lokalnih konkurenata, najpre ZASK a zatim Sparte, da bi tim kojeg je 1937. godine počeo da trenira Andrija Vajs dosegnuo zenit 1940, kada je preuzeo primat u zemunskom fudbalu. Ali, tu kreće mučan, ratni period... Kako nam je objasnio istoričar Zemuna Branko Najhold, fudbaleri Viteza su u sezoni 1940-1941. bili bez konkurencije u takmičenju Prvog razreda Beogradskog loptačkog podsaveza, pa su dospeli do praga Nacionalne lige, ali je, nažalost, tada sve moralo da bude zaustavljeno... OŠTRI I GRUBI Deo tradicije fudbalera Viteza bio je i u tome što su igrali prilično grubo, makar su tako ostali zapamćeni u ratno doba. Kako objašnjava Najhold, zato su na utakmicama Viteza tuče bile gotovo uobičajena pojava. Svoje klupske prostorije Vitez je imao u današnjoj Vasinoj ulici, ali nije imao sopstveni teren, tako da se s mnogo muka dovijao za treninge i odigravanje utakmica. Ipak, deo tima 1943. godine odlazi u partizane, da bi većina ostalih to uradila godinu dana kasnije. Za vreme drugog svetskog rata,kada je Zemun pripojen Nezavisnoj državi Hrvatskoj,a najbolju ekipu u to vreme ima Zemun,koji je 1943.godine promenio ime u Građanski. RATNA TAKMIČENJA Kao veoma kvalitetan tim, Vitez je već 1941. godine igrao u Srpskom kupu ili Prvenstvu šest ligaša, kako se još zvalo to takmičenje. U ovom takmičenju Vitez je bio treći, a od naredne sezone nastupao je u Ligi Srbije, koju je tada činilo 12 najboljih timova.

6,5 x 10,5 cm stanje DOBRO Kneževa večera je pesma koja pripada ciklusu pesama o Kosovskom boju. To je treći komad različitih kosovskih pesama u kome se peva o kneževoj zdravici Milošu Obiliću, o sumnji na izdaju, o Miloševom zavetovanju i o pretnji Vuku Brankoviću. Ovaj deo o Kosovskom boju je najznačajniji i najpoznatiji, a javlja se u predanju već krajem 15. veka. Kneževa večera predstavljena je kao dramska scena. Ona upućuje na tajnu večeru. NJena funkcija je kataloško nizanje junaka. Kneževa večera je najznačajniji momenat kosovske drame, analogan kneževom savetovanju s vojvodama pred bitku. Zaplet počinje kada se knez Lazar obrati Milošu Obiliću na vrlo neobičan , za Miloša uvredljiv način . Nazdravljanje je često korišćena situacija (Dramatizuje radnju i podstiče na dalji tok). Knez Lazar naslućuje izdaju ali greši u imenovanju izdajnika. Izdajnik je njemu najbliži čovek koji mu „sjedi uz koljeno“. NJegova optužba je pogrešna i nepravična, ali reči su mu pune blagosti. Tobožnjem izdajniku on, umesto pretnje kaznom, nudi velikodušno nagradu za pređašnju vernost „Vino popij a na čast ti pehar“. Zbog te blagosti reči prekora dobijaju još više na težini. Milošev odgovor knezu je dostojanstven, njegovo zavetovanje na žrtvu, humorno izobličavanje stvarnog izdajnika Vuka Brankovića i naročito njegove reči o sutrašnjem sudbinskom danu kada će sve dileme biti razrešene same od sebe: „Sjutra jeste lijep Vidov danak Vidjećemo u polju Kosovu Ko je vjera, a ko li je nevjera" Ivan Kosančić i Milan Toplica nisu oblikovani kao posebni likovi. Veže ih jedino kneževa zdravica. Oni su u središtu zbivanja kada prate Miloša u turski tabor, što predstavlja izražavanje vernosti pobratima. O njima se mnogo pevalo ali uvek u senci glavnog junaka. Miloš Obilić i Vuk Branković predstavljeni su kao suprotnosti. Miloševa odrednica je junaštvo, a Vukova gospodstvo. Međutim Vuk Branković je u kosovskoj legendi opisan kao negativan junak i izdajnik. Vuk je iz žestokog okršaja izvukao živu glavu i već na ovoj činjenici mogla je da se gradi legenda o izdaji. Prošlo je više od dva veka dok se predanje nije ustalilo na Vuku. Predanje o izdaji dugo se razvijalo. Pre nego što je istoriografija dokazala neosnovanost nevere, motiv izdaje ušao je neizmenjen u književnost. Vukov otpor prema Turcima posle boja na Kosovu nije bio u skladu sa legendom o izdaji. Nije priznavao sultanovu vrhovnu vlast. Posle bitke stekao je ugled prve ličnosti u srpskim zemljama. Traženje krivca za izdaju bilo je narodno objašnjenje poraza. ------------------------------------------------ ----------------------------------------- Kosovska bitka (bitka na Kosovu, boj na Kosovu, Kosovski boj ili Vidovdanska bitka) je vođena 15. juna 1389. godine na hrišćanski praznik Vidovdan[16], nedaleko od Prištine, između srpskih i osmanskih snaga. Srpske snage je predvodio knez Lazar Hrebeljanović i među njima su bile i snage njegovih srodnika i saveznika, dok se na čelu turske vojske nalazio sultan Murat I sa sinovima Jakubom i Bajazitom. U prvoj fazi bitke, srpske snage su potisnule protivnika a jedan od srpskih vitezova (Miloš Obilić) je uspeo da ubije sultana Murata. NJegov sin Bajazit je uspeo posle toga da konsoliduje svoje redove i krene u protivnapad u kome je zarobljen knez Lazar. On je po njegovom naređenju pogubljen, posle čega se osmanska vojska povukla sa bojišta i napustila Srbiju. Prvi izvori o samoj bici govore o srpskoj pobedi, a tek kasnije se javljaju navodi o nerešenom ishodu i srpskom porazu (sredinom XV veka). Zbog toga se smatra da je sama bitka završena najverovatnije srpskom pobedom ili eventualno nerešeno, ali ona po svojim dalekosežnim posledicama predstavlja otomansku pobedu. Lazarevi naslednici su pod pritiskom mađarskih napada (jesen 1389) i njihovih kontakata sa Vukom Brankovićem, sklopili u prvoj polovini 1390. godine mir sa Bajazitom i priznali njegovu vrhovnu vlast. Uz pomoć njegovih trupa, oni su uspeli da potisnu Mađare i povrate izgubljene predele u zapadnoj Srbiji. Kosovska bitka je imala veliki odjek u tadašnjoj Evropi i uspela je da privremeno zaustavi osmansko širenje u Evropi. Ona je tokom narednih vekova postala centralni motiv srpske narodne epske poezije i centralni motiv srpskog nacionalnog identiteta.