Ivan Ninkovski NEKTARINA NOLIT BEOGRAD 1982, STRANA 131, MEKI POVEZ, ILUSTROVANO, VEOMA DOBRO OČUVANO TAGS: EKOLOGIJA BOTANIKA BIOLOGIJA 16.02.2024

Naslov: Malo ovčarstvo Autor: Ivan Šmalcelj Izdavač: Svjetlost, Sarajevo Godina izdanja: 1947 Format: 20 x 14 cm Povez: Meki Latinica Stanje 3 korice flekave unutrašnjost dobra Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

AUTOR: Dr Ivan Ninković NASLOV: Breskva i nektarina IZDAVAC: Nolit GODINA:1988. POVEZ:mek (KB:177)

Ivan Ninković BRESKVA I NEKTARINA NOLIT BEOGRAD 1988, STRANA 300, MEKI POVEZ, ILUSTROVANO, DOBRO OČUVANO TAGS: KALEMLJENJE BRESKVE I NEKTARINE NEGA VOĆAKA BOLESTI I ŠTETOČINE 24.02.2024

MALO OVČARSTVO AUTOR: DR. IVAN ŠMALCELJ IZDAVAČ: SVJETLOST, SARAJEVO GODINA IZDANJA: 1947. MEKE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 155 STR. STANJE KNJIGE DOBRO PRISUTNI TRAGOVI STAROSTI U VIDU OKSIDACIJE PAPIRA, ŽUTIH FLEKA TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA STć

Izdavač: Nolit Godina izdavanja: 2005 Broj strana: 237 Povez: mek Format: 24 x 17 cm

Znanje Zagreb 1987 god.,tvrd povez,280 str.,ilustrovano,potpisi na predlistu i naslovnoj strani,obeležavanja zvezdicom kod naslova pečurki u prvoj polovini knjige(slika),sve ostalo lepo očuvano. 551g

(Kao na slikama)

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Nolit - Beograd, 2005. god. Broširan povez, 24 cm. 237 str. Kunstdruk, ilustrovano

Izdavač: Prometej, Novi Sad Godina izdanja: 2007. Povez: Tvrd Format: 20 cm Broj strana: 354 Stanje: Odlično Sadržaj UVODNI DEO Predmet izučаvаnjа vinogrаdаrstvа Znаčаj vinove loze i njenih proizvodа Šećeri Orgаnske kiseline Azotne mаterije Minerаlne mаterije Vitаmini Uljа Aromаtično-mirisne mаterije Bojene mаterije POREKLO VINOVE LOZE I ISTORIJAT NJENOG GAJENJA BIOLOGIJA VINOVE LOZE Klаsifikаcijа i opšte kаrаkteristike fаmilije Vitaceae L. Rod Vitis Američkа grupа rodа Vitis Istočnoаzijskа grupа rodа Vitis Evroаzijskа grupа rodа Vitis MORFOLOGIJA ORGANA VINOVE LOZE Koren Korenov sistem sejаncа Adventivi korenov sistem Zone korenа Stаblo Lаstаr Zаperаk List Oblik liske Mаljаvost liske Pupoljci i okcа Morfogenezа pаzušnih pupoljаkа Zаperkovi ili letnji pupoljci Zimsko okce Spаvаjućа (slepа, pritаjenа) okcа Cvаst i cvet Cvаst Grаđа cvetа Tipovi cvetа Cvetаnje, oprаšivаnje i oplođenje Cvetаnje Mehаnizаm oplođenjа Rаšljikа (vitice, brkovi) Grozd, bobicаi semenkа Grozd Šepurinа Bobicа Pokožicа Meso Semenkа GODIŠNJI BIOLOŠKI CIKLUS RAZVIĆA VINOVE LOZE Period vegetаcije Kretаnje sokovа Pupoljenje i lаstаrenje Cvetаnje i oplođenje Rаzvoj zelenih bobicа Sаzrevаnje grožđа Sаzrevаnje lаstаrа i opаdаnje lišćа Period mirovаnjа (zimski odmor) RAZMNOŽAVANJE LOZE Generаtivno rаzmnožаvаnje Vegetаtivno rаzmnožаvаnje Rаzmnožаvаnje položenicаmа Običnа položenicа Strmoglаvа položenicа Rаzmnožаvаnje reznicаmа Čuvаnje reznicа ili celih lаstаrа preko zime Mаtični vinogrаd plemenite loze i mаtnčnjаk loznih podlogа Rаzmnožаvаnje kаlemljenjem Neophodnа svojstvа loznih podlogа Imunitet Afinitet Adаptаcijа Ukorenjаvаnje Bujnost Nаčini kаlemljenjа vinove loze Kаlemljenje nа stаlnom mestu Kаlemljenje u procep Kаlemljenje sа zrelim delovimа Kаlemljenje loze u ceo i poluprocep Prekаlemljivаnje lаstаrа Sedlаsto i obrnuto sedlаsto kаlemljenje Kаlemljenje u kosi procep sа strаne Kаlemljenje u procep sа zelenim delovnmа Kаlemljenje prostim spаjаnjem Kаlemljenje očenjem Sobno kаlemljenje ili englesko kаlemljenje sа jezičkom Pripremа reznicа loze zа kаlemljenje Tehnikа kаlemljenjа Sаđenje kаlemovа u korenilištu Negа kаlemovа Vаđenje i klаsirаnje kаlemovа PODIZANJE VINOGRADA IZBOR POLOŽAJA, ZEMLJIŠTA I SORTE ZA NOVI VINOGRAD Nаdmorskа visinа i položаj Izbor zemljištа IZBOR LOZNE PODLOGE I SORTE PLEMENITE LOZE Lozne podloge Sorte domаće-plemenite vinove loze Vinske sorte Sorte zа belа vinа visoke kаkvoće Sorte zа belа vnnа dobre kаkvoće Sorte zа obične belа vinа Sorte zа crnа vinа visoke kаkvoće Sorte zа crnа vinа dobre kаkvoće Sorte zа običnа stonа crnа vinа Stone sorte Vrlo rаne stone sorte Rаne stone sorte Stons sorte srednjeg sаzrevаnjа Pozne stone sorte Vrlo pozne stone sorte Besemene stone sorte REGULACIONI RADOVI NA ZEMLJIŠTU PRE PODIZANJA VINOGRADA Krčenje i čišćenje terenа Rаvnаnje terenа Odvodnjаvаnje terenа Nаvodnjаvаnje Spirаnje i oduvаvаnje zemljištа u vinogrаdu PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE VINOGRADA Povećаnje plodnosti zemljištа Rigolovаnje zemljištа UREĐENJE ZEMLJIŠNE POVRŠINE ZA VINOGRAD Određivаnje pаrcelа i putevа Rаzdаljinа sаđenjа vinove loze Prаvаc pružаnjа redovа Rаspored sаđenjа loze Rаzmerаvаnje i obeležаvаnje pаrcelа, putevа i sаdnih mestа SAĐENJE VINOVE LOZE Vreme sаđenjа Dubinа sаđenjа Odаbirаnje i pripremа sаdnog mаterijаlа Pripremа kаlemа zа ručnu sаdnju Pripremа kаlemа zа sаdnju hidroburom Kopаnje jаmićа i tehnikа sаdnje Ručnа sаdnjа Sаdnjа hidroburom Negа mlаdog vinogrаdа Negа u prvoj godini Negа u drugoj godini Negа u trećoj godini NASLONI ZA VINOVU LOZU Kolje Drveno kolje Metаlno kolje Betonsko kolje Kolje od trske Plаstično kolje Stubovi Drvenn stubovi Betonskp stubovi Metаlni stubovi Plаstični stubovi Žicа REZIDBA VINOVE LOZE I OBLICI ČOKOTA Potrebа, cilj i znаčаj rezidbe Dužinа orezivаne loze UZGOJNI OBLICI ČOKOTA Pehаrаsti oblik čokotа Jednogubi (jednokrаki) Gujo Gujov dvokrаki uzgoj Roаjаtskа kordunicа Visokа dvokrаkа vodorаvnа kordunicа (Mozerovа) Silvo kordunicа Kаrlovаčki oblik čokotа Viseći lаstаri Pergole ili odrine (čаrdаklijа) NEGA ČOKOTA KOD VINOGRADA U RODU Vezivаnje loze Vezivаnje stаblа Vezivаnje krаkovа Vezivаnje lukovа Uvlаčenje (protinjаnje) zelenih lаstаrа Zelenа rezidbа Lаčenje ili plevljenje Prekrаćivаnje zelenih lаstаrа Zаlаmаnje glаvnih lаstаrа Zаlаmаnje zаperаkа Uklаnjаnje cvаsti i grozdovа Prstenovаnje Uklаnjаnje donjeg lišćа ĐUBRENJE VINOGRADA Znаčаj đubrenjа Orgаnskа đubrivа Stаjnjаk Kompost Treset Huminskаđubrivа Zelenišno đubrivo Minerаlnа đubrivа Azotnа đubrivа Fosfornа đubrivа Kаlijumovа đubrivа Mešаnа đubrivа Kompleksnа đubrivа Utvrđivаnje potrebe zа đubrenjem Anаlizа biljnog mаterijаlа Anаlizа zemljištа Određivаnje količine đubrpvа OBRADA I ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VINOGRADU Redovnа obrаdа Jesenje-zimskа obrаdа bez zаgrtаnjа Jesenje-zimskа obrаdа sа zаgrtаnjem Odgrtаnje Prolećnа dubljа obrаdа Podrivаnje zemljištа Površinskа obrаdа zeml.ištа Primenа herbicidа Mulčirаnje ili mаlčirаnje Zаtrаvljivаnje NAVODNJAVANJE Procenа potrebа zа nаvodnjаvаnjem Zаlivni režim vinove loze Zаlivnа normа Nаčini nаvodnjаvаnjа Površinski nаčini nаvodnjаvаnjа Nаvodnjаvаnje prelivаnjem Nаvodnjаvаnje potаpаnjem Zаlivаnje iz brаzdа Podzemno nаvodnjаvаnje Nаvodnjаvаnje veštаčkom kišom Nаvodnjаvаnje kаpаnjem ZAŠTITA VINOVE LOZE Bolesti Plаmenjаčа Pepelnicа Sivа trulež Fomopsis Eutipiozа Eskа ili Apopleksijа Fitoplаzme Štetočine Sivi i žuti grozdov smotаvаc Lozine grinje Lozinа pipа Veliki mаjski gundelj Lozin gundelj Korovi BERBA, PREVOZ I ČUVANJE GROŽĐA Određivаnje zrelosti grožđа Čulnа metodа Fizičke metode Hemijske metode Određivаnje šećerа i ukupnih kiselinа Orgаnizаcijа i tehnikа berbe Berbа grožđа vinskih sorti Ručnа berbа Mаšinskа berbа Berbа grožđа stonih sorti Čuvаnje stonog grožđа SPRAVLJANJE VINA U DOMAĆINSTVU Prostorije zа prerаdu grožđа i negu i čuvаnje vinа Neophodnа opremа zа prerаdu grožđа Sprаvljаnje belih vnnа Muljаnje grožđа Ceđenje kljukа Tаloženje šire Stаvljаnje bistre šire nа vrenje Pretаkаnje mlаdog vinа Rаstаkаnje vinа u boce Sprаvljаnje crnog (rujnog) vinа Muljаnje grožđа Sumporisаnje kljukа Zаsejаvаnje kvаsаcа Burno vrenje Tiho vrenje Pretаkаnje mlаdog rujnog vinа Rаstаkаnje vinа u boce

ZLATNA KNJIGA O VINU Ivan Sokolić Str 288 Povez tvrd veliki format Stanje knjige dobro O knjizi Mnoge vinogradarske zemlje, pa i one kojima prirodni uvjeti uskratiše radosti berbe i vlastite proizvodnje plemenite kapljice, mogle bi se pohvaliti bogatom vinskom literaturom, osobito obiljem knjiga i časopisa namijenjenih prijateljima vina. Vino se poštuje, a nerijetko okružuje pravim kultom, što valja istaknuti jer vinska se kultura ne mjeri proizvedenim (ili ispijenim) hektolitrima, nego upravo znanjem o vinu...

Izdavač: Šumarsko-tehnički školski centar „Dušan Peno“ - Kraljevo Povez: broširan Broj strana: 368 Ilustrovano. Spolja kao na slikama. Greškom pri štampanju 4 LISTA OSTALA NEODŠTAMPANA! Pečatirana, veoma dobro očuvana. Iz sadržaja: - Dendrologija sa fitocenologijom, zadatak i značaj - Golosemenjače - četinari, osobine i podela - Skrivenosemenjače - lišćari, osobine i podela - Karakteristika monokotila i dikotila - Dekorativna dendrologija - Osnovi fitocenologije sa pregledom najvažnijih fitocenoza naših šuma (K-159)

Format: 20x14 cm. Broj strana:288 Izdavač : Nolit Mek povez Solidno očuvano.Pečatirano. Visina poštarine je za slanje putem preporučene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Ilustrirani uvod u gljivarstvo Izdavač: Naprijed, Zagreb Biblioteka Posebna izdanja Povez: tvrd Broj strana: 382 Bogato ilustrovano. Sadržaj priložen na slici. Spolja kao na slikama. Dve kraće posvete, mestimično poneka mrljica na marginama strana, lepo očuvana. Gljivarstvo i bavljenje gljivama ima sve više poklonika pa je razumljiva težnja ljubitelja gljiva za proširenjem znanja s toga područja. Celokupna koncepcija ove knjige zamišljena je tako da čitatelju, potencijalnom gljivaru i budućim gljivarima pruža podatke o izgledu gljiva, rasprostranjenosti, stručnim izrazima i sl. KLUČ ZA GLJIVE je stručan i pouzdan vodič za prepoznavanje jestivih i otrovnih gljiva, praćen opisima nekih češćih i/ili zanimljivijih vrsta i donosi uputstva za korištenje ključeva za prepoznavanje gljiva koje su jasne i nedvosmislene. (K-132)

gljivarstvo prepoznavanje pečuraka tvrd povez pun kolor odlično očuvana

Knjiga je dobro očuvana,prva strana malo zacepljena(neznatno,1cm)

Polimerna i kombinovana ambalaža Ivan Vujković Izdavač: Poli Mesto: Novi Sad Godina: 1997. Broj strana: 256 U današnjim uslovima izrade i korišćenje većine industrijskih proizvoda ambalaža ima presudnu ulogu. Proizvodi moraju biti upakovani iz higijenskih razloga, zbog produženja roka održivosti, lakše manipulacije i transporta, te zbog pravilne prezentacije kupcu. Polimerni materijali se u velikoj meri koriste za izradu ambalaže, a već danas se više od polovine industrijski proizvedene hrane pakuje upravo u tu ambalažu. Najveći je i trend porasta učešća polimerne u ukupnoj količini proizvedene i korišćene ambalaže. To me je opredelilo da se profesionalno posvetim problematici primene polimerne ambalaže za pakovanje prehrambenih, ali i ostalih industrijskih proizvoda. Tekst prezentiran u ovoj knjizi je deo saznanja i iskustava stečenih tokom više-godišnjeg rada na ovoj problematici u proizvodnji i kao saradnika i nastavnika na predmetu AMBALAŽA I PAKOVANJE na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Namera je bila da ova knjiga bude udžbenik, ali je zbog velikog broja obuhvaćenih podataka i informacija prevazišla taj obim. U ovom tekstu prezentirana je problematika vrste, kvaliteta i primene polimernih materijala za izradu polimernih i kombinovanih ambalažnih materijala i ambalaže. Primena polimerne i kombinovane ambalaže, kao logičan nastavak, će biti u tekstu sledeće knjige. Ova knjiga je namenjena proizvođačima i korisnicima polimerne i kombinovane ambalaže. Pored toga, mogu je koristiti i svi oni koji žele proširiti svoja znanja zbog profesionalnih razloga, kao i studenti za dopunu i proširenje stečenih znanja u nastavnim predmetima koje pokriva problematika prezentirana u ovoj knjizi. Svaka knjiga može biti i bolje napisana i zbog toga su sve dobronamerne sugestije i primedbe dobrodošle. Sadržaj UVOD 1. AMBALAŽA 1.1. Definicija i namena ambalaže 1.2. Ambalaža za prehrambene i slične proizvode 1.2.1. Zaštitne funkcije ambalaže 1.2.2. Zdravstvena ispravnost ambalaže 1.2.3. Podobnost ambalaže za pakovanje 1.2.4. Ekonomska opravdanost pakovanja 1.2.5. Uticaj ambalaže na čovekovu okolinu 1.3. Vrste ambalaže 1.4. Polimerna i kombinovana ambalaža 1.4.1. Proizvodnja polimerne i kombinovane ambalaže 1.4.2. Primena polimerne i kombinovane ambalaže Literatura 2. POUMERI I POLIMERNI MATERIJALI 2.1. Polimeri 2.1.1. Podela polimera 2.1.2. Struktura polimera 2.1.3. Deformacija polimera 2.1.4. Degradacija polimera 2.2. Nastajanje makromolekula 2.2.1. Procesi nastajanja makromolekula 2.3. Polimerni materijali 2.3.1. Dodaci 2.3.2. Kompaundi Literatura 3. POLIMERNI MATERIJALI ZA IZRADU AMBALAŽE 3.1. Polietilen (PE) 3.1.1. Vrste polietilena 3.1.1.1. Polietilen niske gustine (PELD) 3.1.1.2. Linearni polietilen niske gustine (PELLD) 3.1.1.3. Polietilen visoke gustine (PEHD) 3.1.2. Hemijske karakteristike polietilena 3.1.3. Proizvodnja polietilena 3.1.4. Prerada i primena polietilena 3.1.5. Kopolimeri etilena 3.2. Polipropilen (PP) 3.2.1. Hemijske karakteristike polipropilena 3.2.2. Proizvodnja polipropilena 3.2.3. Prerada i primena polipropilena 3.2.4. Kopolimeri propilena i kompaundi polipropilena 3.3. Polivinilhlorid (PVC) 3.3.1. Karakteristike kvaliteta polivinilhlorida 3.3.2. Hemijske karakteristike polivinilhlorida 3.3.3. Proizvodnja polivinilhlorida 3.3.4. Modifikovanje karakteristika polivinilhlorida 3.3.5. Prerada i primena polivinilhlorida 3.4. Polivinilidenhlorid (PVDC) 3.4.1. Proizvodnja polivinilidenhlorida 3.4.2. Prerada i primena polivinilidenhlorida 3.5. Polistiren (PS) i kopolimeri 3.5.1. Homopolimer polistirena (PS) 3.5.1.1. Proizvodnja polistirena 3.5.2. Polistiren visoke žilavosti (HIPS) 3.5.2.2. Prerada i primena polistirena 3.5.3. Kopolimer stirenakrilonitril (SAN) 3.5.4. Terpolimer akrilonitrilbutadienstiren (ABS) 3.5.4.1. Proizvodnja terpolimera akrilonitrilbutadien stiren 3.5.4.2. Prerada i primena terpolimera akrilonitrilbutadienstiren 3.5.5. Ekspandirani (penasti) polistiren (EPS) 3.6. Poliamidi (PA) 3.6.1. Dobijanje poliamida od aminokiselina 3.6.2. Dobijanje poliamida od diamina i dikarbonskih kiselina 3.6.3. Karakteristike poliamida 3.6.4. Prerada poliamida 3.6.5. Primena poliamida 3.7. Poliestri 3.7.1. Polietilentereftalat (PET) 3.7.2. Polikarbonati (PC) 3.8. Celulozni plastomeri 3.9. Barijemi materijali 3.10. Ostali polimerni materijali 3.10.1. Plastomeri i duromeri 3.10.2. Elastomeri 3.10.3. Degradabilni polimemi materijali Literatura 4. PRERADA POUMERNIH MATERIJALA 4.1. Karakteristike polimernih materijala 4.2. Priprema sirovine za proizvodnju 4.3. Proizvodnja ambalažnih materijala 4.3.1. Ekstrudiranje 4.3.2. Kalandriranje 4.3.3. Proizvodnja orijentisanih filmova 4.3.4. Koekstruzija 4.3.5. Ekstruziono oslojavanje 4.3.6. Kaširanje 4.3.6.1. Suvo kaširanje sa lepilima u organskom rastvaraču 4.3.6.2. Suvo kaširanje sa lepilima bez rastvarača 4.3.6.3. Mokro kaširanje 4.3.6.4. Kaširanje voskovima 4.3.6.5. Ekstruziono kaširanje 4.3.7. Obrada površine 4.3.8. Metalizacija polimernih filmova 4.3.9. Silikonizacija polimemih filmova 4.3.10. Lakiranje 4.3.11. Štampanje 4.3.12. Pomoćni materijali 4.3.12.1. Athezivi (lepila) 4.3.12.2. Lakovi 4.3.12.3. Boje 4.3.12.4. Rastvarači 4.3.12.5. Ostali pomoćni materijali 4.4. Ambalažni materijali 4.4.1. Ambalažni materijali homogene strukture 4.4.2. Ambalažni materijali slojevite strukture 4.4.2.1. Višeslojni polimerni ambalažni materijali 4.4.2.2. Kombinovani ambalažni materijali 4.4.2.3. Saćaste folije 4.4.3. Kompozitni ambalažni materijali 4.5. Proizvodnja ambalaže 4.5.1. Proizvodnja ambalaže od ambalažnih materijala 4.5.1.1. Izrada ambalaže formiranjem vara 4.5.1.2. Termooblikovanje ambalažnog materijala 4.5.1.3. Pregovanje i isecanje ambalažnog materijala 4.5.1.4. Izrada ambalaže izvlačenjem 4.5.1.5. Konfekcioniranje ambalažnog materijala 4.5.1.6. Izrada ambalaže specijalnih oblika 4.5.1.7. Primena ambalažnih materijala za direktno pakovanje 4.5.2. Proizvodnja ambalaže od polimemih materijala 4.5.2.1. Brizganje 4.5.2.2. Ekstruziono duvanje 4.5.2.3. Brizganje i duvanje 4.5.2.4 Presovanje 4.5.2.5. Rotaciono livenje Literatura 5. PRIMENA POLIMERNE I KOMBINOVANE AMBALAŽE Literatura 6. PRILOZI 6.1. Sirovine i životni put“ ambalaže od polimernih i kombinovanih materijala 6.2. Prerada polimernih materijala 6.3. Primena polimernih i kombinovanih ambalažnih materijala 6.4. Pakovanje proizvoda u polimerne ambalažne materijale i polimemu i kombinovanu ambalažu 6.5. Skraćenice polimera i polimernih materijala 6.6. Rečnik pojmova i predmetni registar 5. Primena polimerne i kombinovane ambalaže Polimerna i kombinovana ambalaža se koristi najviše za pakovanje prehrambenih proizvoda. Pored toga, koristi se za pakovanje i mnogih drugih proizvoda (kozmetičkih, farmaceutskih, opšte namene…). Danas bi život čoveka bio praktično nezamisliv bez ovih ambalažnih materijala. Procenjuje se da će se ove godine u svetu proizvesti preko 40 miliona tona polimerne ambalaže. Kada se toj količini doda i ona od kombinovanih materijala, u kojima dominira masa polimera, potrošnja polimera u 1997. godini za izradu ambalaže se procenjuje na više od preko 50 miliona tona. Godišnja stopa porasta proizvodnje i potrošnje polimerne ambalaže u svetu do 2.000. godine procenjuje se na oko 9,7%, što će omogućiti da se najveća količina proizvedene hrane upakuje upravo u tu ambalažu. Time će se postići učešće polimerne u ukupnoj ambalaži preko 25% i zbog male mase ambalažne jedinice po masi upakovanog sadržaja znatno više od polovine proizvedene hrane biće upakovano u ovu ambalažu. U Jugoslaviji je 1993. godine potrošnja polimerne ambalaže bila na nivou od oko 26 000 tona, procena za 1997. godinu je preko 47 000 tona, a u 2000. godini se očekuje proizvodnja i potrošnja preko 62 000 tona. Procenjena stopa godišnjeg rasta je na nivou 9%. Polimerna i kombinovana ambalaža se koristi za pakovanje praktično svih prehrambenih i drugih proizvoda. Razlozi za to leže u dobrom kvalitetu i realtivno niskoj ceni po jedinici upakovanog sadržaja. Pored toga, ova ambalaža se koristi i zbog drugih dobrih karakteristika, od kojih nije najvažnija, ali je vrlo značajna i ekološka podobnost. Danas se u polimernu i kombinovanu ambalažu pakuju skoro svi prehrambeni proizvodi (prilog 6.4.). Ne postoji ni jedna grupa koja se ne pakuje u ovu ambalažu. Naravno, pakovanje u tradicionalnu ambalažu će se zadržati kod nekih proizvoda, kao posledica navika korišćenja. Na primer, visokokvalitetna vina će se još dugo pakovati na tradicionalan način u staklenu ambalažu, a zbog smanjenja cene, vina nižih karakteristika kvaliteta se već pakuju u polimernu i kombinovanu ambalažu. Konzumno mleko se tradicionalno pakovalo u staklenu ambalažu, ali je pojavom kvalitetnijih, jeftinijih i praktičnijih polimernih i kombinovanih materijala pakovanje u staklenu ambalažu svedeno na najmanju meru. Proizvodi u tipu trajnih konzervi su se u ranijem periodu pakovali isključivo u staklenu i ambalažu od belog i aluminijumskog lima. Danas dominiraju proizvodi pakovani u ambalažu od višeslojnih polimernih i kombinovanih materijala. Imajući u vidu navedene, ali ne gubeći iz vida i mnoge druge primere, može se predvideti vrlo svetla perspektiva polimerne i kombinovane ambalaže u području pakovanja prehrambenih i srodnih proizvoda. Za ovako optimističko razmišljanje treba da postoje i odgovarajuće pretpostavke. U ovom tekstu će one biti samo naznačene. Polimerni i kombinovani ambalažni materijali mogu da se koriste neposredno za pakovanje proizvoda. Od njih se proizvodi ambalaža u procesu pakovanja sadržaja, ili se sadržaji pakuju u prethodno proizvedenu (preformiranu) ambalažu. Sve navedene mogućnosti ne postoje kod ostale ambalaže, tako da polimerna i kombinovana ambalaža može da ispuni skoro sve zahteve kod pakovanja. Primenom polimerne i kombinovane ambalaže proizvodi se mogu pakovati u atmosferi vazduha, pod vakuumom i u atmosferi zaštitnih gasova. U aseptičnim uslovima se proizvodi najviše pakuju u ovu ambalažu, a zatvaranje ispod nivoa sadržaja je jedino moguće kod polimerne i kombinovane ambalaže. Upakovani proizvodi mogu da se konzervišu pasterizacijom, sterilizacijom, mogu se zamrzavati, a za konzervisanje se mogu koristiti i jonizujuća zračenja. Na isti način se mogu konzervisati i proizvodi upakovani u drugu ambalažu, ali samo proizvodi upakovani u ambalažu od polimernih i kombinovanih materijala sa papirom i kartonom se mogu tretirati mikrotalasima. Polimerni materijali imaju značajnu ulogu i kod izrade ambalaže od drugih materijala. Hermetičnost metalne ambalaže se postiže elastomerima, a staklene plastomerima. Područje primene papirne i kartonske ambalaže je u značajnoj meri prošireno oslojavanjem sa polimernim materijalima. Zbog makromolekulske strukture polimeri ne stupaju u interakciju sa upakovanim sadržajima. Postupci izrade i dodaci koji se koriste pri izradi polimernih materijala se brižljivo biraju, sa ciljem izrade zdravstveno ispravnih materijala i ambalaže. Komponente koje mogu nepovoljno uticati na zdravstvenu ispravnost upakovanih namirnica, farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda su materija male molekulske mase. One su organskog ili neorganskog porekla i mogu preći (migrirati) u upakovane sadržaje i na taj način usloviti promene senzornih, fizičkih i hemijskih karakteristika proizvoda. Potencijalni migranti mogu poticati od: zaostalih monomera, zaostalih inicijatora, katalizatora i aktivatora polimerizacije ili proizvoda njihove razgradnje, zaostalih rastvarača, zaostalih površinski aktivnih sredstava, dodataka, posebno onih koji migriraju na površinu proizvoda i proizvodi termičke razgradnje polimernih materijala u procesima prerade i primene. Većina navedenih materija male molekulske mase ne utiče nepovoljno na zdravstvenu ispravnost upakovanih proizvoda, ali ima i takvih koji su toksični ili okarakterisani kao kancerogeni. Propisi o zdravstvenoj ispravnosti u najvećem broju zemalja sadrže tzv. „pozitivne liste” materija male molekulske mase koje se mogu koristiti za izradu polimernih materijala. Za toksične ili potencijalno kancerogene materije utvrđen je najviše dozvoijeni sadržaj u polimernom materijalu, a češće najveća dozvoljena količina koja iz ambalaže može da pređe u upakovani proizvod, odnosno, u model-sadržaj. Sastav model sadržaja, površina ambalaže (ambalažnog materijala), temperatura, vreme kontakta, kao i metode ispitivanja su potpuno definisani. Propisima je utvrđena najveća dozvoljena količina svake ispitivane materije koja može da pređe u model-rastvor (specifična migracija), ali i najveća dozvoljena količina svih materija male molekulske mase koje mogu da pređu u modelsadržaj (globalna migracija). Dozvoljena vrednost globalne migracije je najčešće manja od zbira dozvoljenih vrednosti specifičnih migracija. Pošto su razvijene savremene analitičke metode, sa sigurnošću se može tvrditi da je smanjena mogućnost kvalitativne i kvantitativne kontaminacije upakovane hrane komponentama polimerne i kombinovane ambalaže, koje mogu ugroziti zdravlje čoveka. Na usavršavanju proizvodnje polimernih materijala, primene netoksičnih materija i analitičkih metoda za utvrđivanje prisustva ili migracije kontaminenata malih molekulskih masa se radi vrlo intenzivno. Sve to će usloviti najveću moguću zaštitu zdravlja čoveka kod korišćenja proizvoda pakovanih u polimernu i kombinovanu ambalažu. Zahvaljujući razvoju svesti čoveka o potrebi očuvanja životne i radne sredine i evolucijom shvatanja o mogućem uticaju ambalaže na zagađenje okoline, polimerna ambalaža se sa pozicije najneprihvatljivije našla u poziciji ekološki najprihvatljivije. Razlozi za to se mogu pronaći u sveobuhvatnom sagledavanju uticaja ambalaže na čovekovu okolinu, a ne samo odbačene ambalaže. Vrlo vidljivi deo otpada jednog domaćinstva predstavlja iskorišćena ambalaža. Zbog toga je u komunalnom otpadu akcenat na zaštitu životne srednine stavljen upravo na nju. Procenjujući efekte takve ambalaže uveden je pojam ekološke podobnosti ambalaže. Pod ovim pojmom podrazumevaju se kriterijumi za procenu uticaja iskorišćene i odbačene ambalaže na čovekovu okolinu. Prema tim kriterijumima najprihvatljivija je ona izrađena od drveta (papirna, kartonska, drvena), jer je prirodnog porekla i raspada se pod uticajem atmosferilija. Takođe, postoji nesmetana mogućnost spaljivanja. Manje je prihvatljiva metalna i staklena ambalaža. Ona je od mineralnih sirovina, metali korodiraju i na taj način se ambalaža raspada, ali u znatno dužem vremenu od papirne. Staklena ambalaža najmanje zagađuje zemIjište i vodotokove, a pogodnom mehaničkom obradom se može pripremiti za ponovnu izradu staklene ambalaže ili za druge namena. Najmanje prihvatljiva je ambalaža od polimernih materijala jer se pod uticajem atmosferilija vrlo sporo raspada, praktično je neuništiva. Eventuaina upotreba kao sekundarne sirovine uslovljena je razdvajanjem na polimerne materijale istog porekla, a spaljivanje u velikoj meri zagađuje vazduh. Međutim, na čovekovu okolinu ne utiče samo iskorišćena i odbačena ambalaža, nego i procesi dobijanja i prerade sirovine, proizvodnje ambalaže i pakovanja proizvoda, kao i postupci sa iskorišćenom i odbačenom ambalažom. Procena ovih efekata definisana je pojmom ekološkog balansa ambalaže. U okviru njega postoje dve grupe kriterijuma: podobnost ambalaže za pakovanje proizvoda i uticaj ambalaže na čovekovu okolinu. Kada za pakovanje proizvoda postoji mogućnost korišćenja više vrsta ambalaže, podobnost se procenjuje na osnovu prve grupe kriterijuma. Nakon toga se ekološka prihvatljivost tako odabrane ambalaže procenjuje primenom druge grupe (ekoloških) kriterijuma. Primena grupe ekoloških kriterijuma podrazumeva procenu uticaja: na zagađenje zemljišta, na zagađenje vodotokova, na zagađenje vazduha i utroška energije. Proceni po ovoj grupi kriterijuma se mora podvrgnuti ambalaža za svaki konkretni proizvod, što je vrlo obiman posao. Vrlo meritorna ocena ekološke prihvatljivost se može dati primenom samo kriterijuma utroška energije u celom ciklusu, od dobijanja sirovina do postupaka sa iskorišćenom i odbačenom ambalažom. Ovaj kriterijum definisan je pojmom ekološkog bilansa ambalaže. Globalnom procenom prihvatljivosti po kriterijumima ekološkog balansa se može utvrditi da je najmanje prihvatljiva papirna i kartonska ambalaža, jer se proizvodi od drveta. Sečom šuma se pravi „ekološka katastrofa” (uništava se prirodni proizvođač kiseonika). Pored toga, proizvodnja papira u velikoj meri zagađuje vodotokove i vazduh. Ekološka prihvatljivost papirne ambalaže se može povećati jedino korišćenjem starog papira kao sekundarne sirovine. Prihvatljivija je ambalaža izrađena od metala, a posebno stakla. Najprihvatljivija je ambalaža izrađena od polimernih materijala, jer je najmanje mase po jedinici upakovanog proizvoda i zbog toga ima najpovoljniji ekološki bilans (najmanji utrošak energije po jedinici upakovanog proizvoda). Pored toga, ova ambalaža se može više puta koristiti za pakovanje istih proizvoda (povratna ambalaža), razvijeni su postupci prerade polimernih otpadnih materijala, pa se dobijaju vrlo vredne sekundarne sirovine (reciklovani polimerni materijali, sirovine za hemijsku industriju), a već danas se komunalni otpad spaljuje za dobijanje energije (toplane u velikim gradovima). U tom pogledu je značajan doprinos i osvajanje proizvodnje i primene degradabilnih polimernih ambalažnih materijala. Prethodnim postupcima se u značajnoj meri smanjuje masa polimernog otpada za deponovanje. U uređenim deponijama su polimerni materijali najmanji zagađivači vodotokova (ne rastvaraju se u vodi) i ne zagađuju vazduh. U ovom poglavlju su samo naznačene neke mogućnosti i razlozi primena polimerne i kombinovane ambalaže. Ta problematika je detaljno obrađena u knjizi PRIMENA POLIMERNE I KOMBINOVANE AMBALAŽE. K.M.S.

Udžbenik za srednje poljoprivredne škole IZDAVAČ: Školska knjiga, Zagreb GODINA: 1990. POVEZ: mek, veći format PISMO: latinica STRANA: 319 STANJE: dobro očuvana, ocena 3

Izdavač: Šumarsko-tehnički školski centar „Dušan Peno“ - Kraljevo Povez: broširan Broj strana: 247 Ilustrovano. Pečatirana, vrlo dobro očuvana. Iz sadržaja: - Uvod u predmet Šumske kulture i plantaže - Pošumljavanja u nepovoljnim uslovima terena i staništa - Melioracija degradiranih šuma i šumskih zemljišta - Unošenje (introdukcija) četinara u lišćarske šume - Plantažno gajenje lišćara i četinara - Mere nege šuma i kultura - Podizanje šumskih kultura važnijih vrsta četinara i lišćara - Planiranje uzgojnih, šumsko-kulturnih i drugih bioloških radova u šumarstvu (K-101)

IZDAJE, ITRO NAPRIJED, ZAGREB 1986. ILUSTRIRANI UVOD U GLJIVARSTVO! k19

sokolić III prošireno izdanje enologija vinarstvo proizvodnja vina sorte grođža ,,, odlično očuvana 422str tvrd povez

Opis Dragana Rančić, Svetlana Aćić, Ivan šoštarić Poljoprivredni fakultet 2012

Opis Svetlana Aćić, Ivan Šoštarić, Dragana Rančić, Ilinka Pećinar Poljoprivredni fakultet 2013

Potrebno dvoje radnika za berbu malina u Arilju. Stan i hrana obezbeđeni. Ivan. [telefon]

Borivoje Pejkić i Ivan Ninkovski KAJSIJA NOLIT BEOGRAD 1989, STRANA 288, MEKI POVEZ, ILUSTROVANO VEOMA DOBRO OČUVANO 04.01.2024