Elen Ričardson FLIP FLOP KLUB 1 ZAČARANO LETO Leo Commerce, 2013. 192 strane. Lepo očuvana, listovi spolja sasvim malo požuteli, obrisana su popunjavanja grafitnom.

ok

Tvrd povez, ilustrovano 63 strane, 2011 godina, Izdavac: Evro Giunti SKOLA LEPOG PONASANJA- Iginio Straffi Knjiga ocuvana, K2/2

Frančeska Simon - Grozni Gaša i tajni klub

tvrd povez pun kolor odlično očuvana

mala velika knjiga ns, potpis na predstrani, odlično stanje, 127str.,meki povez,21cm, š s39

Mek povez. Izdanje Književni klub Bagdala, Kruševac, 2008. godine. Nekorišćena knjiga, 47. strana. km

Pčelica, 2018. Udžbenički četvrtasti format, 40 bogato ilustrovanih strana. Lepo očuvana, sem što ima posvetu na unutrašnjoj strani prednje korice. Ova knjiga je namenjena svim malim poštovaocima sporta, a posebno ljubiteljima fudbala, svima onima koji, obučeni u crno-bele boje svog tima, navijaju iz dubine duše za Partizan, jer znaju da je klub koji vole njihova druga porodica. Osećaj zajedništva i pozitivne navijačke energije, usvajanje kulture navijanja i fer-pleja, poštovanje protivničkih navijača i igrača, ali i uživanje u sportskoj veštini – razlozi su zašto treba voleti fudbal, bez obzira na to za koji klub navijamo. s

Autor: Đorđe Radišić Izdavač: Književni klub Branko Ćopić - Beograd, 2011. Mek povez, 156 str. POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 42

Аутор Ђокић, Љубиша Наслов Мала позорница / Љубиша Ђокић ; илустровао Александар Хецл Врста грађе драма ; дечје, опште Језик српски Година 1986 Издање 1. изд. Издавање и производња Београд ; Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 1986 (Београд : Нови дани) Физички опис 115 стр. : илустр. ; 25 cm Остали аутори Хецл, Александар ISBN (Картон) kao nova potpisana drame : -Sanjin ručak -Devojčica i lutka -Mamina lutka -Jedi -Krcina bolest -Majina laž -Naglavačke -Nevolja sa kucom -Magare -Kupiće mi mamica -Radoznali Mita -Razbrajalice -Prvi put u vrtiću -kako se vadi zub -Fudbal i grip -Mirin sladoled -To jemoje -Dasa -Grubijan -Nije Jeca tužibaba -Klub tužibaba -U muzeju primenjenih neurednosti -Radoznalo meče -Strašilo -Plašljivi zec -Nevidljivi zec MAJ.21/2

Izdavač: Laguna, Beograd, 2015. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 20 cm., 61 strana. Magična serija broj 2 Da li veruješ u magiju i matašaš o jednom boljem svetu? Oostani onda vila poput Vinks! U Magičnoj dimenziji ništa nije sigurno osim... prijateljstva koje povezuje Blum, Stelu, Floru, Mjuzu, Tehnu i Lejlu! Sve kao jedna, okupljene su u jedinstvenoj družini. Zahvaljujući prijateljstvu, koje im daje snagu i hrabrost, one su posebne i fantastične dok proživljavaju neverovatne pustolovine... Čitaj Magične serije, nove priče o Vinks klubu da bi saznala ko su vile! Možda si i ti vila! Pred Stelom je novi život: postala je uspešna modna kreatorka i odlučila da napusti Vinks klub! Njene prijateljice vile ne shvataju šta se dešava: boje se da se iza njenog uspeha krije neko ko kuje spletke... Mala laguna

Winx Club - Karijera u svetu mode Iđinio Strafi(autor) Izdavač: Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 64 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 2015. Prevodilac: Gordana Breberina Da li veruješ u magiju i sanjaš jedan bolji svet? Onda postani vila poput Vinks! U Magičnoj dimenziji ništa nije sigurno osim... prijateljstva koje povezuje Blum, Stelu, Floru, Mjuzu, Tehnu i Lejlu! Sve kao jedna, okupljene su u jedinstvenoj družini. Zahvaljujući prijateljstvu, koje im daje snagu i hrabrost, one su posebne i fantastične dok proživljavaju neverovatne pustolovine... Čitaj Magične serije, nove priče o Vinks klubu da bi saznala ko su vile! Možda si i ti vila! Pred Stelom je novi život: postala je uspešna modna kreatorka i odlučila da napusti Vinks klub! Njene prijateljice vile ne shvataju šta se dešava: boje se da se iza njenog uspeha krije neko ko kuje spletke...

Naziv: Žurke u pidžamama Autor: Džeklin Vilson Godina izdanja: 2011 Izdavač: Odiseja Mek povez, str. 137, ilustrovano, Opis: Ruža je nova devojčica u školi, a kao što svi znaju, to uopšte nije lako: samo ona još nema najbolju drugaricu. Upala je u društvo devojčica sa cvetnim imenima i njih pet su napravile tajni klub koji se zove, nikad nećeš pogoditi – CVETIĆI. Svaka od njih pravi žurku u pidžamama za svoj rođendan, i svaka se trudi da ga proslavi što neobičnije i zanimljivije. Ruža se raduje svom rođendanu, ali strepi od susreta novih drugarica sa njenom sestrom Majom, koja je po mnogo čemu posebna. Kako će se prema njoj ponašati razmažena opasnica Rada? Hoće li je nove drugarice prihvatiti? Najvažnije od svega, kako će se snaći Jasmina, za koju bi volela da joj postane najbolja drugarica. odlicno stanje polpb

Izdavač: Laguna, Beograd, 2015. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 20 cm., 62 strane. Magična serija broj 3 Da li veruješ u magiju i matašaš o jednom boljem svetu? Oostani onda vila poput Vinks! U Magičnoj dimenziji ništa nije sigurno osim... prijateljstva koje povezuje Blum, Stelu, Floru, Mjuzu, Tehnu i Lejlu! Sve kao jedna, okupljene su u jedinstvenoj družini. Zahvaljujući prijateljstvu, koje im daje snagu i hrabrost, one su posebne i fantastične dok proživljavaju neverovatne pustolovine... Čitaj Magične serije, nove priče o Vinks klubu da bi saznala ko su vile! Možda si i ti vila! Na Zemlji se dešava nešto čudno i strašno: začarani vetar pretvara muziku u užasnu buku! Uz pomoć gospodina Sola i fantastičnih vila iz Vinks kluba, na planeti će ponovo zavladati sklad. Mala laguna

NOVA Benedikt Weber Ein Fall für die Schwartze Pfote Hugo auf heißer Spur Бенедикт Вебер Торбица за црну шапу Хуго на врућој стази Мерлин открива малог пса у канти за смеће. Срећа за њега и његове пријатеље Фипса и Шарлот, јер је мали блебетач ледено хладан нос. Заједно четворица пријатеља проналазе лошег преваранта. Први случај за мајсторе детектива из клуба Блацк Пав!

Autor: Iđinio Strafi Povez: broširan Br. strana: 63 Format: 13x19,5 Kolor ilustracije! Da li veruješ u magiju i sanjaš jedan bolji svet? Onda postani vila poput Vinks! U Magičnoj dimenziji ništa nije sigurno osim... prijateljstva koje povezuje Blum, Stelu, Floru, Mjuzu, Tehnu i Lejlu! Sve kao jedna, okupljene su u jedinstvenoj družini. Zahvaljujući prijateljstvu, koje im daje snagu i hrabrost, one su posebne i fantastične dok proživljavaju neverovatne pustolovine... Čitaj Magične serije, nove priče o Vinks klubu da bi saznala ko su vile! Možda si i ti vila! Blum je izgubila sve čarobne moći. Šta se desilo? Izgleda da vila nema više samopouzdanja… Ko se krije iza te strašne čarolije?

ISBN: 9788661452727 Broj strana: 134 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2017. Izdavač: Geopoetika Roman Priče sa Sabalana sastoji se od dve celine-priče (Planina me dozivaše i Na ivici provalije), obe nastale 1990/91. godine u tzv. postrevolucionarnom Iranu. Glavni junak je dečak koji je zbog iznenadne smrti oca prisiljen da prerano odraste i preuzme ulogu glave porodice, u ruralnom planinskom masivu Sabalana (rodnom kraju autora), udaljenom od svake urbane civilizacije. Ovo je priča o divljoj i divnoj prirodi i vladanju njenih zakonitosti, o ljubavi prema ljudima i životinjama, o oštroj i prekrasnoj zimi, kao i o opasnostima koje od njih prete. Dakle, borba protiv seoskog i surovog i za njih, za konje, pse i vukove i protiv njih. Borba za život. Knjiga je prevedena na nemački i engleski jezik i dobitnik je dve evropske nagrade. Oba dela ovog romana pojedinačno su proglašena za Knjigu godine u Iranu. V. Bajac Mohamad Reza Bajrami (1965) autor je preko trideset knjiga za koje je dobio najvažnije nagrade u svojoj domovini. Trenutno je direktor "Kuće iranskih priča". Mohamad Reza Bajrami rođen je 1965. godine. Već oko tri decenije se bavi pisanjem prevashodno za omladinu, ali i za mlađu decu i odrasle. Proglašen je najboljim piscem u proteklih dvadeset godina od Udruženja pisaca za decu i omladinu Irana. Trenutno je direktor "Kuće iranskih priča" i odseka "Književnost za decu i omladinu". Osim toga, često sarađuje s časopisima namenjenim tinejdžerima. Za Planina me dozivaše, osim mnogih nagrada u Iranu, dobio je i nagrade "Plava kobra" i "Zlatni medved" u Švajcarskoj. Oba dela ove knjige, Planina me dozivaše i Na ivici provalije bile su knjige godine u Iranu, a dobile su i priznanje Odabrana knjiga časopisa Sura za omladinu, kao i počasnu diplomu "Kluba za razvoj misli dece i omladine". Za svoja druga dela dobio je veliki broj nagrada i priznanja, među kojima su: nagrada za knjigu godine "Šahid Ganipur", knjiga godine po izboru "Zadužbine Hefze Asar" i brojnih udruženja: "Galam", "Klub za razvoj misli", "Književnost otpora", kao i po izboru festivala "Ezra" i časopisa Zdravo deco. Napisao je preko trideset knjiga, među kojima su najviše pažnje izazvale: Viseći most, Orlovi s brda, Senka skakavca, Zvuk rata, Tri priče jednog čoveka, U potrazi za njegovim glasom, Poslednjih sedam dana.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! 1952. god Ljubomir Vukadinović (Trstenik, 3. januar 1912 — Beograd, 1. mart 1973) je bio novinar i publicista, sportski saradnik. Jedan je od prvih profesionalnih sportskih novinara u Jugoslaviji. Fudbal je igrao u podmladku BSK (Beogradski sport klub) i Jugoslaviju iz Beograda. Kao devetnaestogodišnjak zbog povrede napustio takmičarski sport i postao sportski saradnik „Politike”. Uz Vojina M.Đorđevića i Boru Jovanovića jedan je od rodonačelnika sportskog žurnalizma u Kraljevini Jugoslaviji. Pažnju čitalaca ”Politike” skrenuo je nadahnutim komentarima različitih sportskih događaja, koje je pratio širom sveta, reportažama dopadljivog stila, osvrtima na istoriju sporta, čak i putopisima, ali i izraženom sklonošću ka produbljivanju tema. Od 1931. urednik je sportske rubrike Politike. Kao sportski izveštač obišao je sve kontinente osim Australije. Izveštavao je sa Svetskih prvenstava u fudbalu od 1938. do 1970, tri puta sa Letnjih olimpijskih igara i dva puta sa zimskih. Utemeljivši žanr domaćeg sportskog romana, svoj publicistički dar pokazao je beležeći uspomene legendarnog navalnog igrača BSK–a, Blagoja Marjanovića – Moše (1907–1984), „koji je s najviše časti oblačio dres državnog tima”, a koje je „Politika” štampala u trideset nastavaka od 28. 10. do 26. 11. 1934. Od 1938—1940. sa kolegom novinarem Borivojem Jovanovićem izdavao je Jugoslovensku sportsku reviju, Stručnu biblioteku (pet knjiga) i Stručnu sportsku biblioteku. Tokom okupacije nastavio je novinarsku delatnost u redakciji ”Novog vremena”, zatim ”Obnove” i nedeljniku „Novo vreme – sport”. Kako su njegov profesionalizam i iskustvo bili dovoljna preporuka, a potreba za sportskim novinarima znatna, već 1. 5. 1946. u Matičnoj knjizi redakcije „Politike” bio je zaveden kao urednik sportske rubrike. Njegovo ime se, međutim, neće pojavljivati na stupcima štampe sve do 1947.[1] Uredio je veći broj godišnjaka Fudbalskog saveza Jugoslavije. Objavio je veći broj knjika posvećenih sportu. Nosilac je Majske nagrade Saveza organizacije za fizičku kulturu Srbije, Oktobarsku nagradu i nagrade Udruženja sportskih novinara Jugoslavije za unapređenje sportskog novinarstva.

Novo - nekorišćeno 64 strane , 125 grama Da li veruješ u magiju i maštaš o jednom boljem svetu? Onda postani vila poput Vinks! U Magičnoj dimenziji ništa nije sigurno osim... prijateljstva koje povezuje Blum, Stelu, Floru, Mjuzu, Tehnu i Lejlu! Sve kao jedna, okupljene su u jedinstvenoj družini. Zahvaljujući prijateljstvu, koje im daje snagu i hrabrost, one su posebne i fantastične dok proživljavaju neverovatne pustolovine... Čitaj Magične serije, nove priče o Vinks klubu da bi saznala ko su vile! Možda si i ti vila! Arktik je u opasnosti. Iznenadni talas zagađenja narušio je prirodnu ravnotežu mora, a užasni zli mutanti ugrožavaju stvorenja koja u njemu žive... Tamo gde čak ni Florine moći nemaju uspeha, nadu će im uliti samo neverovatna magija prirode! RD

MAGIJA PRIRODE 1 Winx Club MAGIČNA SERIJA BROJ 1 IĐINIO STRAFI PREVELA SA ITALIJANSKOG GORDANA BREBERINA LAGUNA BEOGRAD 2014, STRANA 64, MEKI POVEZ, BOGATO ILUSTROVANA VEOMA DOBRO OČUVANA Da li veruješ u magiju i maštaš o jednom boljem svetu? Onda postani vila poput Vinks! U Magičnoj dimenziji ništa nije sigurno osim... prijateljstva koje povezuje Blum Stelu Floru Mjuzu Tehnu i Lejlu! Sve kao jedna, okupljene su u jedinstvenoj družini. Zahvaljujući prijateljstvu, koje im daje snagu i hrabrost, one su posebne i fantastične dok proživljavaju neverovatne pustolovine... Čitaj Magične serije, nove priče o Vinks klubu da bi saznala ko su vile! Možda si i ti vila! Arktik je u opasnosti. Iznenadni talas zagađenja narušio je prirodnu ravnotežu mora, a užasni zli mutanti ugrožavaju stvorenja koja u njemu žive... TAGS: Knjiga za decu Knjige za decu Slikovnica 17.02.2024

ISBN: 978-86-7549-971-8 Broj strana: 177 Pismo: Latinica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Alfred Žari (1873–1907), pisac Kralja Ibija, preteča nadrealizma i teatra apsurda i neprevaziđeni majstor paradoksa, jedna je od najzanimljivijih pojava u istoriji francuske i svetske književnosti. Knjiga Biciklistički spisi predstavlja zbirku odlomaka iz Žarijeve proze koji su posvećeni njegovoj velikoj strasti – biciklizmu. Nju je negovao od najranijeg detinjstva. Kao petnaestogodišnjak postao je član Biciklističkog kluba “Lavala”, a od 1896, kada je nekoliko dana pred premijeru Kralja Ibija nabavio bicikl marke “kleman luks”, kome će ostati veran do kraja života, u svojim delima ispisuje najneobičniju moguću odu biciklu i originalnoj ideji “univerzalnog biciklizma”, čiji su fragmenti sakupljeni u ovoj knjizi. “Bicikl je, isto kao apsint ili revolver, materijalni produžetak ibijevske maske koju je Alfred Žari čitavog života nosio”, zapisao je u predgovoru ovoj knjizi Nikola Marten, “i kroz koju je, u svim okolnostima gledao kroz crte stvorenja koja je on izmislio. Taj bicikl-ljuštura jedno je od sredstava koje mu je omogućavalo da se uvek drži na distanci, i da daje jedinstveni obrt najneobičnijim iskustvima.”

ISBN: 9788677025793 Broj strana: 144 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14.5x20.5 cm Izdavač: Čarobna knjiga Stojanu Poštiću baš ne polazi za rukom da napiše prigodnu pesmu povodom posete pomoćnika gradskog sekretara za kulturu klubu penzionera. Hukće i puši se, ali muze kao da ga više ne pohode. Slomljen i očajan, završava na klupi na železničkoj stanici. Na toj klupi ga, s podsmehom, uočava mladi sused Branislav Belić, koji se vraća u grad sa uspešnog odvikavanja od heroina i ne može da dočeka da se ponovo uradi... Milan Tripković svojim prvim romanom ulazi u svet koji veoma dobro poznaje. Njegove bravure izlažu psihologiju „običnog“ gradskog čoveka i podsmehu i sažaljenju. Ovo je roman satkan od mnogo malih priča, međusobno prepletenih do te mere da se nikad više rasplesti neće. Humorni pesimizam kojim roman obiluje i vesela novosadska depresivnost na stranicama ove knjige plešu uporedo s novim vremenima, u kojima se najmanje snalaze oni koji su ta vremena zazivali. Ništa ovim našim junacima nije jasno, a mislili su da su u jednom trenutku shvatili sve. Milan Tripković ih precizno uočava, vidi ih pred sobom dok piše, kao nekakve holograme, i tačno takve ih i nama ocrtava, neobično znalački za jednog početnika. „Kjerkegor (biće – iz iskustva) upozorava strastvene čitaoce da će kad-tad pasti u iskušenje da nešto i sami napišu. Oni koji poznaju Milana Tripkovića mogli su lako da naslute da i njega čeka takvo iskušenje, a pred nama je dokaz da je dobro što on tom iskušenju nije odoleo. Pred nama je knjiga koja ne pati od dečjih bolesti, knjiga istovremeno utemeljena u stvarnosti hic et nunc i ludički izglobljena. Ima u njoj nečeg od satirične oštrice rane Dubravke Ugrešić propuštene kroz filter blage ravničarske topline. Krepi i greje, kao kuvano vino.“ – Muharem Bazdulj

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Majmun i naocale Gustav Krklec Biblioteka Vjeverica Mladost, Zagreb, 1987. Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Nagrada `Grigor Vitez` 1967. Nagrada `Maldo pokolenje` 1969. Povelja `Zmajevih decjih igara` 1976. Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. lipnja 1899. – Zagreb, 30. listopada 1977.), bio je hrvatski književnik, prevoditelj s ruskog, češkog, slovenskog i njemačkog jezika, prvi predsjednik Društva hrvatskih književnih prevodilaca. Jedan od najvažnijih hrvatskih književnika 20. stoljeća. Gustav Krklec rodio se u mjestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dijete u obitelji Augusta i Hermine Krklec rođ. Wells.[1] Djetinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovu poetskom opusu. Gimnaziju je polazio u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svjetski rat zatječe ga u Beogradu gdje doživljava bombardiranje grada, zatim se u rujnu 1941. godine preselio u Zemun.[1] U Zemunu je radio kao državni činovnik i surađivao u listu Graničar sve do bombardiranja Zemuna, u ožujku 1944. godine.[1] Bio je predsjednikom Veslačkog kluba Zemun.[2] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U rujnu 1945. godine u Zagreb dolazi i njegova supruga, te od tada Krklec živi i radi u Zagrebu sve do smrti 30. listopada 1977. godine.[1] Književno stvaralaštvo Najvažniji dio Krklecova književnoga djela čine stihovi. Njegovo antologijsko pjesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku tjeskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše s ruskoga, njemačkog, ali i sa slovenskoga i češkoga jezika. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Posebno se ističu njegovi prijevodi Puškina, Prešerna i Brechta. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. Nepotpun popis: Lirika, Zagreb, 1919. Grobnica: rapsodija u tri djela, Zagreb, 1919. Srebrna cesta, 1921. Beskućnici: roman izgubljenog naraštaja, 1921. Nove pjesme, 1923. Ljubav ptica, 1926. Izlet u nebo, 1928. San pod brezom, 1940. (digitalizirano izdanje) Darovi za bezimenu, 1942. (Mladinska knjiga, Zagreb, 1991.) (digitalizirano izdanje) Ranjeni galeb: pjesme šestorice, Naklada `Hrvatski orač`, Zagreb, 1942. (suautori Frano Alfirević, Salih Alić, Nikola Šop, Vlado Vlaisavljević i Ivo Balentović)[3] Tamnica vremena, 1944. Izabrane pjesme, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1947. Telegrafske basne, 1952. (2. izd., Školska knjiga, Zagreb, 2003.) Lica i krajolici, 1954. Pisma Martina Lipnjaka iz provincije, 1956. Zagorski vinograd, 1958. Noćno iverje, 1960. Izabrane pjesme, uredio Dragutin Tadijanović ; izbor i pogovor Saša Vereš, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Izabrani epigrami, Zora, Zagreb, 1963. Drveni bicikl, Naša djeca, Zagreb, 1964. Drveni klinci: izabrani epigrami, aforizmi i telegrafske basne, `August Cesarec`, Zagreb, 1973. Crni kos: izabrane pjesme, Nolit, Beograd, 1974. Odabrana djela Gustava Krkleca, Alfa, Zagreb, 1977. Knjiga 1: Srebrna cesta: pjesme Knjiga 2.: Žubor života: pjesme Knjiga 3.: Lica i krajolici Knjiga 4.: Pisma iz provincije Knjiga 5.: Noćno iverje Knjiga 6.: Majmun i naočari Izbor iz djela, priredio Cvjetko Milanja, Riječ, Vinkovci, 2000. Bog u noćnim ulicama, priredio Branko Maleš, Riječ, Vinkovci, 2007. Nagrade 1944.: Antunovska nagrada[2] 1968.: Nagrada Vladimir Nazor za životno djelo Spomen Prigodom stote obljetnice piščeva rođenja 23. lipnja 1999. godine, na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pjesnik proživio sretno djetinjstvo, Matica hrvatska u Varaždinu i Općina Maruševec postavile su mu spomen-ploču.[1] U varaždinskoj Gradskoj knjižnici nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca.[1] Osnovna škola Gustava Krkleca, Zagreb[4] Osnovna škola Gustav Krklec, Maruševec[5] Gradska knjižnica i čitaonica Gustav Krklec, Ivanec

Ljubivoje Ršumović je rođen u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je završio komparativnu književnost na Filološkom fakultetu, 1965. godine. Počeo je pisati rano, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno ugrađuje u emisije Utorak uveče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenjuje dokumentarnu poetiku koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: „Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. prelazi na televiziju i radi poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao više od šeststo emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto pedeset sedam epizoda. Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Najpoznatija je serija Dijagonale – priče o ljudima i naravima, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima itd. Objavio je devedeset dve knjige, uglavnom za decu. Najpoznatiji su mu naslovi: Ma šta mi reče, Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava, Tri čvora na trepavici, Poverenje u sunce, Tajna ledene pećine, Beli paketi, Sunčanje na mesečini, Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke, Zauvari, Planiranje prošlosti, Zemlja hoda nebom, Vidovite priče, Vid iz Talambasa... U pozorištima je izvedeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka... Dobio je književne nagrade: „Neven“, „Mlado pokolenje“, Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, nagradu „Porodica bistrih potoka“ Udruženja književnika Srbije, prvu nagradu za dramski tekst U cara Trojana kozje uši na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru, „Zlatni beočug“, nagradu Politikinog zabavnika za knjigu Tri čvora na trepavici, nagradu „Duško Radović“, titulu „Saradnik Sunca“, Instelovu nagradu za poeziju, nagradu „Miroslav Antić“ (kao prvi dobitnik 2008), nagradu „Princ dečjeg carstva Tamaris“ u Banjaluci i nagradu „Branko Ćopić“ za knjigu Sunčanje na mesečini. Dobio je i tri zapažene međunarodne nagrade: „Pulja“ u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, nagradu Uneska za Bukvar dečjih prava, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju, i nagradu „Tabernakul“ za poeziju u Skoplju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika. Autor je udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban (drugi razred), za izborni predmet Građansko vaspitanje, i Azbukovar i Pismenar (prvi razred). Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba „Crvena zvezda“. Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni je sudija karatea. Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“. Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine. odlično očuvana sa posvetom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Coskovi i ivice korica malo iskrzane, nista strasno, sve ostalo uredno! Ilustracije: Dusan Petricic Ljubivoje Ršumović (Ljubiš, 3. jul 1939) srpski je književnik i pesnik, istaknuti dečji pisac, autor kultnih dečjih emisija „Fazoni i fore“, „Dvogled”, „Hiljadu zašto“ i drugih. Napisao je preko 90 knjiga, uglavnom za decu, a jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije.[1] Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.[2] Sa porodicom i prijateljima je osnovao neprofitnu organizaciju Fondacija Ršum. Ljubivoje Ršumović rođen je u selu Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine, od oca Mihaila i majke Milese Ršumović. Dalji preci su mu Okiljevići od Gacka.[3] Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu. Diplomirao je 1965. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku komparativne književnosti. Počeo je pisati rano, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u Užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. U Beogradu je upoznao Duška Radovića, pod čijim uticajem je počeo da piše pesme za decu. Na njegovo stvaralaštvo takođe je uticao i Jovan Jovanović Zmaj, ali i pedagoška doktrina Džona Loka.[1] Od 1965. godine radio je u redakciji programa za decu na Radio Beogradu, kao autor emisija „Utorak veče - ma šta mi reče`, „Subotom u dva` i „Veseli utorak`. Tri godine nakon toga prešao je u Televiziju Beograd, gde je bio autor emisija za decu „Hiljadu zašto“, „Hajde da rastemo“, „Dvogled” i „Fazoni i fore“, koja je imala preko sto četrdeset epizoda.[1] Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao preko šest stotina emisija, a osim programa za decu, bio je autor i nekoliko dokumentarnih programa, poput serije „Dijagonale - priče o ljudima i naravima`. Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu, a njegova dela prevedena su na više stranih jezika. Takođe, Ršumović je autor tri udžbenika za osnovne škole: „Deca su narod poseban`, za izborni predmet Građansko vaspitanje (drugi razred), kao i „Azbukvar` i „Pismenar` za prvi razred. Od 1986. do 2002. godine bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“, a trenutno je predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije[4] i predsednik saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu koji se održava u Subotici.[5] Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića, kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, a takođe je i jedan od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[6] Uporedo sa književnim radom i radom na televiziji, Ršumović se bavio i fotografijom i sportom. Osnivač je, takmičar, i prvi predsednik Karate kluba „Crvena Zvezda`.[1] Danas živi i radi u Beogradu. Recepcija dela Pisac Filip David je o njegovom delu napisao: Dečja poezija Ljubivoja Ršumovića po mnogo čemu je osobena. Moderna po duhu i izrazu, ona je istovremeno duboko uronjena u dobru tradiciju srpske književnosti za decu. Duhovito i prijateljski Ršumović mladim sagovornicima prikazuje jedan živi, aktivan kosmos nastanjen ljudima, životinjama i stvarima pojednako obdarenim i sposobnim da govore o sebi i drugima, o ljubavi, drugarstvu, razumevanju i nerazumevanju, raznim ovozemaljskim čudesima koja se skrivaju u svakodnevici, u naizgled običnim trenucima našeg života.[7] Dečji pesnik Duško Radović o Ršumovićevom delu smatra: Jedan ciklus poezije za decu završen je, i to slavno. Od Zmaja do Ršumovića. Novi ciklus počeće od Ršumovića a završiće se sa pesnicima koji još nisu rođeni.[8] Milovan Danojlić je o njegovom delu zapisao: Pogleda li se pažljivije rečnik Ršumovićeve poezije, lako će se uočiti smelost sa kojom pesnik koristi nepesničke reči, reči iz najšire, svakodnevne potrošnje, ili čak i one iz međunarodnog opticaja. Zapostavljene, prezrene i osumnjičene, on je te reči udostojio pažnje i one su, zahvalne, zasjale u njegovim pesmama svim žarom što ga u sebi nose. Samo je jedanput, jednom pesniku, i to dečjem pesniku, bilo dano da zaigra na tu kartu, da pokaže širokogrudost prema jakim sazvučjima i proskribovanim rečima. Zahtev da se strane reči izbegavaju u poeziji i dalje ostaje na snazi, i to sa valjanim razlozima. Samo je jedanput taj zahtev, u igri, mogao biti izigran: Ršumović je iskoristio taj trenutak.[9] Estetičar i kritičar Sveta Lukić tvrdi: Ljubivoje Ršumović se ovim delom, pre svega ciklusima `Kuća` i `Braća` pridružuje uspešnim nastojanjima jednog dela svoje generacije (ili tek neku godinu starijih) pesnika: Ljubomira Simovića, Milovana Danojlića, Matije Bećkovića). U nekoj budućoj tipologiji savremenog srpskog pesništva, kojae nikako da se izgradi, sigurno će ta struja dobiti veoma istaknuto mesto. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987