Nekorisceni konci sa slike!!!

Konci i ovaj mali goblen sa slike!!!

Prečnika 85 cm, može da se opara i konac koristi za vez

VINTAGE: RUČNO VEŽENI STOLNJAK IZ 1935. Vezeni stolnjak Proizvedeno u: domaćoj radinosti Zemlja porekla: Vojvodina Vreme: oko 1935.godine Materijal: Kudeljna tkanina Boja: Osnova: bela potka od kudelje Motiv: Ručni vez ljubičastim koncem buketća od dva ljubičasta cveta Materijal: Pamuk Dimenzije: dužina 160 cm x 90 cm Status: Vintage Detaljno stanje: Iz štafira moje bake iz fruškogorskog sela Irig. Kvalitet ovog stolnjaka - 100 % prirodna vlakna. Opis: Ovaj komad platna od kojeg je izvežen stolnjak izrađen na materijalu koji je otkan u kućnoj radinosti, prirodnom platnu koji se koristio isključivo za odeću i vez. Očigledno da je otkano na razboju male širine, jer je stolnjak je sastavljen iz dva uzdužna komada ( 160 cm x 45 cm + 160 cm x 45 cm). To je tkanica sa razboja širine 45-50 cm na kojem se vezlo pamučnim kvalitetnim koncem. Celom površinom stolnjaka su rasuti buketići ljubičastog cveća. Boje konca kojim je vežen u bojama: ljubičasta, zelena, žuta… Jednostavan i sveden vez na stolnjaku čini da je ovaj vintage komad i danas vrlo privlačan i zgodan za etno ambijenat .

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: 1935. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem cveća Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.