Oznaka za školsku šapku ili neke druge državne službe Kraljevine Jugoslavije,u dobrom je stanju.

Stara đačka šapka iz vremena Kraljevine Srbije,SHS ili Jugoslavije,s obzirom na godine dobro je očuvana.

Opticajni novac iz Kraljevine JugoslavijeVeoma dobro očuvan

Dobrom strelcu- KRALJEVINA Jugoslavija Stanje kao na slici 2500

Dr. Oetker Maribor, limena kutija za kolače, iz perioda Kraljevine Jugoslavije, između dva rata. Proizvođač Saturnus, Ljubljana. Kutija je u odličnom stanju, sa ređom srebrnom bojom. Dimezije: 26 x 16 x 10cm.

Stare stolice na rasklapanje (ležaljke) za plažu iz perioda između dva svetska rata,stajale na tavanu dugi niz godina,nisu savršene imaju nedostataka,ali mogu da se rastauriraju ili da posluže kao ukras. NAPOMENA: Zbog dimenzija nije moguće slanje,isključivo je moguće lično preuzimanje!

Dimenzije osnove:(21.5 x 12)cm Visina: 18cm Tezina: 0.588kg Jedna drska se odvojila.

Stara kutija za nakit `Deže Kon` Petrovgrad Kraljevina Jugoslavija,zlatar,graver,iz perioda između dva svetska rata,u dobrom je stanju.

Kraljevina Jugoslavija 10 Dinara 1938 UNC/BU Kovnički sjaj

Kraljevina Jugoslavije Mlin za Kafu A-1

Dimenzije (sa ruckama):(60.5 x 37.5)cm Tezina: 1.73kg Materijal mesing, graviran, lep rad na drskama, u prilicno dobrom stanju.

Međuratna kutija, Kraljevina Jugoslavija...26x16x10 cm...stanje kao na slikama, lepa patina...

Ukupna duzina noza: 24.3cm Ukupna duzina viljuske: 20.8cm Ukupna tezina servisa: 0.94kg U dobrom stanju. Zaista ne znam gde se nalazio ovaj pansion (Kraljevina Jugoslavija, Francuska...??????) Porodicno nasledje.

Prva kovanica je ALEKSANDAR I.KRALJ SRBA HRVATA I SLOVENACA 1 Dinar iz 1925godine -Druga kovanica je kraljevina Jugoslavija 2 Dinara iz 1938godine i treća je 1 dinar SRBIJA iz 1942

Stari ručni rad korpica za voće i kolače zastaklena slika Rogaške slatine, žigovi sa strane. Period Kraljevine Jugoslavije.

Kupujem Ordenje Medalje, oznake, znacke, ukaze za ordenje iz Kneževine i Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije [email protected]

PRODAJEM NOVAC KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 120 KOMADA U APOENIMA OD PO 100 DINARA ( PAPIRNI)

RUČNO IZRAĐENA PTICA NAMENJENA ZA UKRAŠAVANJE NOVOGODIŠNJIE JELKE NAPRAVLJENA OD PRIRODNO BOJENIH VLAKANA I PERJA, ŽIČANA KONSTRUKCIJA, DUŽINA OKO 10 CM. PERIOD KRALJEVINE JUGOSLAVIJE KAO NA SLIKAMA

RUČNO IZRAĐENA PTICA NAMENJENA ZA UKRAŠAVANJE NOVOGODIŠNJIE JELKE NAPRAVLJENA OD PRIRODNO BOJENIH VLAKANA I PERJA, ŽIČANA KONSTRUKCIJA, DUŽINA OKO 10 CM. PERIOD KRALJEVINE JUGOSLAVIJE KAO NA SLIKAMA

RUČNO IZRAĐENA VEVERICA NAMENJENA ZA UKRAŠAVANJE NOVOGODIŠNJIE JELKE NAPRAVLJENA OD PRIRODNIH VLAKANA I TKANINE, U RUKAMA DRŽI LEŠNIK, VISINA OKO 10 CM. PERIOD KRALJEVINE JUGOSLAVIJE KAO NA SLIKAMA

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi je EX YU ambalaza nekadasnje fabrike keksa i biskvita Karolina, generalno dosta dobro ocuvana i kao takva predstavlja kolekcionarski primerak svoje vrste. Naime, u pitanju je emajlirana kutija koja potice iz perioda Kraljevine Jugoslavije, priblizno 1935. godine. Na poklopcu nedostaje staklo. Kutija se prelepih boja i ocuvanim ilustracijama. `Karolina paromlin, tvornica tjestenine i keksa, Stjepan Piller i sinova, Osijek, utemeljena je 1909. godine kao dioničko društvo s temeljnim kapitalom od 200 000 kruna. Poslovanje je napredovalo, pa je 1916. godine tvornica preuređena u dva zasebna postrojenja: jedno za mlin a drugo za proizvodnju tjestenine. U sastavu istog poduzeća osnovana je godine 1922. tvornica slatkiša i keksa koja je bila jedna od najmodernijih u državi.` Dimenzije kutije su 21.5 x 22.5 x 25cm Karolina tvornica biskvita i keksa Ljubljana 1935. Kraljevina Jugoslavija (Yugoslavia) Prava prilika za sve iskonske kolekcionare da po zaista extra ceni (s obzirom na starost, ocuvanost i pre svega njihovu retkost) upotpune svoje kolekcije EX YU prehrambenih ambalaza. Objektivno stanje kutije je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

Crna srpska (četnička) šubara, nova, sa kokardom u paketu. Veličina je 59-60, veći model  Pod terminom četnici (od reči četa, četovanje) do kraja 19. veka su se podrazumevali gerilski borci svrstani u male borbene jedinice — čete. U srpskim pesmama često se za hajduke i uskoke koristi termin četnik. Od kraja 19. veka za pripadnike dobrovoljačkih srpskih formacija koje su nastale krajem 19. veka i koje su organizovale i pomagale vlasti u Srbiji u cilju slabljenja turske moći na Balkanu vezuje se naziv četnik. Paralelno s terminom četnik, do Prvog balkanskog rata figurira i izraz komita kao termin za pripadnika revolucionarnog-četničkog komiteta. Izraz „komita“ je primljen od pripadnika Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije i od članova srpske četničke organizacije, dok su se grčki revolucionari-gerilci nazivali andartima. U Drugom svetskom ratu naziv četnici se odnosi i na ostatke vojske Kraljevine Jugoslavije koje je reorganizovao Dragoljub Mihailović, a čije je zvanično ime bilo Jugoslovenska vojska u otadžbini, kao i za borce Koste Pećanca

r = 13,5 cm h = 6,5 cm malo izgrebana,ulubljena kraljevina, kraljevski dvorski liferant samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Najstarija beogradska poslastičarnica „Pelivan“ radi već 162 godine i simbol je glavnog grada. Receptura sladoleda se prenosi s kolena na koleno i ljubomorno se čuva kao velika tajna Majstori, u ovom najstarijem prestoničkom hramu sladoleda, kolača i torti, pune 162 godine, s kolena na koleno, ljubomorno čuvaju recepturu poslastica, kao najveću tajnu. Prva slova ove slatke bajke ispisao je, davne 1851. godine, Mustafa Pelivan, Goranac iz Dragaša, koji se posle rvačke karijere okrenuo pravljenju sladoleda. Poslasticu je pravio u čabru sa ledom. - Početni kapital stekao je kao ondašnji najbolji rvač u Srbiji. Otvorio je poslastičarnicu, nedaleko od Stambol-kapije, na mestu današnjeg „Staklenca“ na Trgu Republike - priča Suhaib Alšukeir, čukununuk Mustafe Pelivana. - Na tom mestu lokal je ostao i posle povratka Obrenovića na vlast. Adresa nije menjana ni posle ponovnog dolaska Karađorđevića i Prvog svetskog rata. Posle Mustafe, posao je nasledio sin Mehmet, a posle njega Mustafini unuk Malić Pelivanović. Porodica je stekla poslovni i društveni ugled. Malić je bio i narodni poslanik neposredno posle Prvog svetskog rata. - Po narudžbi vladara, dvoru smo isporučivali alvu, što je bila preteča današnjeg „keteringa“. Nažalost, Drugi svetski rat je porodicu vratio na početak - navodi Alšukeir, dok u rukama drži požutelo majstorsko svedočanstvo od Kraljevine Jugoslavije, iz 1936. godine. Izvorna poslastičarnica stradala je u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Mustafin unuk Azir već 22. avgusta 1941. godine otvara novu radnju u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se „Pelivan“ i danas nalazi. Posao i mušterije je uspeo da sačuva, ali nova vlast nije volela privatnike. - Komunisti su dedu držali u zatvoru, oduzeli mu plac na Slaviji, ali poslastičarnicu nisu dirali. Posao je dobro išao do 1980. godine, kada se dnevno prodavalo po 250 kilograma sladoleda i oko 600 litara limunade i boze - kaže naš sagovornik, navodeći da su mnogi poslastičari u bivšoj Jugoslaviji, upravo kod Azira, izučili zanat. Deda Azir bio je sam po sebi priča. Čim su utihnule detonacije Drugog svetskog rata, Azir se uputio u Italiju, gde je kupio najsavremenije mašine za slatke đakonije. Prvi sladoled na kugle u Jugoslaviji upravo je on poslužio u tadašnjem Bulevaru revolucije. Kad je Bata zavodio red POKOJNI glumac Danilo Bata Stojković, po vrelim letnjim danima, svakodnevno je dolazio u Bulevar. Kako je govorio, „da ohladi, ali i zasladi dušu“. U to vreme, red za sladoled bi se formirao gotovo do Kneza Miloša. Jednom prilikom, neki mangup pokušao je preko reda da kupi poslasticu. Kada je video šta ovaj hoće da uradi, Bati je pukao film. Počeo je da viče, nateravši momka da stane u začelje kolone. O Aziru se po čaršiji još prepričavaju različite anegdote. Jednom prilikom uhvatio je svoje sinovce da su novcem iz kase uplatili sportsku prognozu. Ljut na njih, rešio je da svi zaposleni imaju zašivene džepove na radnim pantalonama. - Imao je svoj recept za sladoled, koji je ljubomorno čuvao. Smislio ga je četrdesetih godina, a mi ga i danas koristimo. Deda bi ustajao u tri sata ujutro, kad nema nikoga, da bi pravio masu za sladoled. Posle bi došli njegovi sinovci da lede sladoled. Nikome nije želeo da otkrije sastav poslastice. Radio bi tako do pet sati, dok ne dođu ostali radnici. Taj recept danas zna samo otac Ahmad i nas trojica braće - priča Musab, Suhaibov mlađi brat. Za vreme bivše Jugoslavije, Azirove slatkiše voleli su turisti, pevači, glumci, političari, književnici... „Pelivan“ je kao nezaobilaznu stanicu u Beogradu pomenuo i Ivo Andrić u „Znakovima pored puta“. Raspadom nekadašnje velike države došli su teški dani za poslastičarnicu. Tokom ratova, posao je nastavila ćerka Seija i njen muž Ahmad, Sirijac, koji je 1980. godine došao u Beograd da studira medicinu. Besparica je uticala i na obim posla. Međutim, poslednje dve godine situacija se promenila. Posao su ambiciozno preuzela trojica braće Bara, Suhaib i Musab Alšukeir. izvor : Milenko KOVAČEVIĆ, Novosti