Mek povez ,153 strana , potpis u samom uglu prve strane, zabelške na prednjim koricama i na drugoj strani , žuta mrljica pri ivici strana .

odlicno stanje retko u ponudi Dr Gojko Vučković The Case of Yugoslavia Ethnic Cleavages and Conflict: The Sources of National Cohesion and Disintegration - The Case of Yugoslavia Hardcover – 4 Jul 1997 An examiniation of the relationship between ethnic violence and the different forces and concepts which affect the social, political and administrative context within multiethnic nation-states and among the community of nation-states. This volume aims to assist current policy-makers with proposals and solutions for the resolution of ethnic conflict by constructing a model which can be used comparitively on an international level. The author applies this model to the former Yugoslavia focusing on the lessons to be learnt from this conflict which could prevent similar conflict and aid peaceful reconciliation in war-torn regions. Hardcover: 178 pages Publisher: Ashgate Publishing Limited (4 July 1997) Language: English tags: narodi jugoslavije kohezija dezintegracija kraljevina jugoslavija sfrj josip broz tito ... raspad bivsa jugoslavija rat devedesetih ...

Lokalna samouprava - stare i nove nedoumice / Radivoje Marinković Beograd 1998. Mek povez, ćirilica, 430 strana. Na predlistu posveta autora. Knjiga je veoma dobro očuvana. J14 Sadržaj: DEO PRVI: TEORIJSKE OSNOVE I SHVATANJA LOKALNE SAMOUPRAVE Uvod Osnovno značenje nekih ključnih pojmova I 1. Poreklo lokalne samouprave 2. Socijalni, politički i pravni osnovi lokalne samouprave II OSNOVNE ODREDNICE LOKALNE SAMOUPRAVE I PROBLEM DEFINISANJA DEO DRUGI: SISTEM LOKALNE SAMOUPRAVE NEKIH EVROPSKIH ZEMALJA I SAD: OSNOVNA OBELEŽJA Uvodna napomena Engleska Švajcarska Švedska Francuska Italija Grčka Sjedinjene američke države Kratko poređenje prikazanih sistema po odrednicama DEO TREĆI: LOKALNA SAMOUPRAVA U SRBIJI DO 1918. I Narodna samouprava i samoupravne povlastice II Lokalna samouprava u Kneževini Srbiji (1838-1878) III Lokalna samouprava u nezavisnoj Srbiji (1878-1918) Završne napomene DEO ČETVRTI: LOKALNA SAMOUPRAVA U JUGOSLAVIJI (1918-1992) I ODELJAK: Lokalna samouprava u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji (1918-1944) I Lokalna samouprava u Kraljevini SHS (period 1921-1929) II Lokalna samouprava u Kraljevini Jugoslaviji (period 1929-1941) II ODELJAK: Lokalna samouprava u Jugoslaviji (1946-1991) DEO PETI: LOKALNA SAMOUPRAVA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI I Lokalna samouprava Republike Crne Gore II Lokalna samouprava Republike Srbije III Dodatak IV Umesto zaključka: Neka osnovna polazišta i elementi moguće konceptualizacije i uređenja sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji

NIKOLA ŽUTIĆ LIBERALIZAM I SRBI U PRVOJ POLOVINI XX VIJEKA - iz historije ideologije građanskog liberalizma Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 2007 238 strana 21 cm Edicija - Studije i monografije ISBN - 978-86-7403-114-8 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodne napomene POJAM I HISTORIJSKI KORIJENI LIBERALIZMA SRBI I LIBERALIZAM TAJNIH FILANTROPSKIH DRUŠTAVA - MASONI Masoni u srpskim zemljama Masonerija i jugoslavensko ujedinjenje POLITIČKI LIBERALIZAM KOD SRBA U XIX I PRVOJ POLOVINI XX VIJEKA Politički liberalizam u Kraljevini Srbiji Srpske liberalne `konstitucije` Liberalne političke stranke u Srbiji Liberalizam srpskih i jugoslavenskih političkih partija u Kraljevini SHS/Jugoslaviji LIBERALIZAM DIKTATURE 1929.-1934. Stereotipi o antiliberalizmu (nacifašizmu) šestojanuarske diktature Uzroci zavođenja kraljevog apsolutizma Proklamovanje diktature i pravno uređenje države Jugoslavenstvo diktature Antijugoslavenstvo i antiliberalizam Rimokatoličke crkve Ubistvo kralja Aleksandra i kraj šestojanuarske diktature ANTILIBERALIZAM KOD SRBA 1929.-1941. Dimitrije Ljotić - od liberalne do organske misli Antiliberalni i korporativni Zbor Dimitrija Ljotića Prodor antiliberalizma u jugoslavenski državni vrh-Jačanje srpskog totalitarizma` 1940.-1941. VJERSKI LIBERALIZAM SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Srpska i Anglikanska crkva u prvoj polovini XX vijeka Crkve u Velikoj Britaniji Vjersko-politički odnosi u Prvom svjetskom ratu Anglikanci i pravoslavlje između dva svjetska rata - Pitanje ekumenskog sjedinjenja crkava Legitimni klerikalizam Srpske pravoslavne crkve u Kraljevini Jugoslaviji Srpsko pravoslavlje u opoziciji režimu od konkordatske krize do 27. marta 1941. VJERSKI LIBERALIZAM I NACIONALIZAM MITROPOLITA JOSIFA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI 1918.-1941. LIBERALIZAM U KULTURI KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Liberalizam jugoslavenskih nacional-kulturnih i humanitarnih organizacija Liberalizam srpskih i jugoslavenskih Sokola Nacionalnooslobodilačka misija Sokola u Austro-Ugarskoj Stvaranje jugoslavenskog sokolstva 1918.-1929. Dinastičnost (državotvornost) Srba u jugoslavenskom Sokolu Križari i sokoli - Antagonizam rimokatoličkog klerikalizma i liberalizma Nacional-liberalizam Narodne odbrane LIBERALIZAM I NACIONALIZAM `PROSVJETE` Prodiranje ideologije liberalizma i jačanje građanstva u Bosni i Hercegovini Vjersko-etnički odnosi Srpska nacionalno-liberalna društva - Kulturno-nacionalna djelatnost Prosvjete Liberalno jugoslavenstvo Prosvjete LIBERALIZAM DRAGIŠE VASIĆA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI Rezime Summary Registar ličnih imena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Veka Srđan Budisavljević Dragiša Cvetković Mitropolit Josif Cvijović Vladimir Ćorović Ljuba Davidović Ljubodrag Dimić Gavrilo Dožić Milorad Ekmečić Đuro Gavrilović Dušan Glumac Danilo Gregorič Adolf Hitler Irinej Ćirić Vojislav Janić Bogoljub Jevtić Jovan Jovanović Pižon Slobodan Jovanović Aleksandar Karađorđević Pavle Karađorđević Petar Karađorđević Anton Korošec Mirko Kosić Dimitrije Ljotić Vlatko Maček Milan Metikoš Benito Musolini Đorđe Nastić Kosta Nikolić Aleksandar Obrenović Mihailo Obrenović Nikola Pašić Branko Petranović Laza Popović Svetozar Pribićević Ivan Ribar Milan Srškić Milan Stojadinović Ljuba Stojanović Nikola Stojanović Dragan Subotić Milan Teodorović Varnava Rosić Dragiša Vasić Nikolaj Velimirović Petar Živković Dragoljub Živojinović

Parlamentarne stranke u Kraljevini SHS-Jugoslaviji I i II , grupa autora , izdanje Filozofski fakultet u Prištini / Treći milenijum . Nove !

Izdaje GLOBUS Zagreb Politicka kronika 1941. Obaranje vlade Cvetkovic-Macek koja je potpisala pristup Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu i masovne demonstracije sto ih je Komunisticka partija Jugoslavije organizirala Beogradu i mnogim drugim mjestima u zemlji doveli su Hitlera u jarostan gnijev i on odlucuje da vojnicki unisti jugoslaviju. Istodobno, Ribentrop i Rosenberg salju svoje emisare u Zagreb da pregovaraju s Macekom kao i s Frankovcima o formiranju separatisticke vlade u hratskoj. Knjiga je u dobrom stanju Tvrd povez sa omotmom 277.strana

SV 3 59905) SRBIJA I AUTONOMIJA , Jovan Glamočanin , Beograd 1999 , Borba Srba za autonomiju u XIX i XX veku, Obespravljenost Srba u Turskoj carevini, Autonomija Srbije 1815 - 1878, Nezavisnost Srbije, Autonomija Krajine po planu Zagreb-4, Autonomija Srba u Vojvodini, KiM, Autonomija u Španiji i Evropi i pitanje regionalne države, Autonomija u Kraljevini Jugoslaviji, Autonomija 1945 - 1989, Dejton, Republika Srpska ; mek povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica, 179 strana

Zavod za udžbenike veliki format Knjiga Vlade Srbije (1805-2005) značajno je podsećanje na to kako je izgledala istorija izvršne vlasti u Srbiji. Povod za njeno nastajanje je prigodan, navršilo se 200 godina od formiranja prve vlade u novovekovnoj srpskoj državi. Ali, knjiga ima i daleko širi, donekle enciklopedijski karakter. Sadrži prikaze, biografije svih predsednika vlada, sastave svih vlada (uključujući i jugoslovenske u Kraljevini Jugoslaviji, okupacione i revolucionarne vlade u Drugom svetskom ratu) i niz drugih podataka.Knjigu je napisalo 17 autora, istoričara, na 596 strana. Sadrži obiman rezime na engleskom jeziku, registar ličnih imena, bibliografiju radova o vladama Srbije i Kraljevine SHS/Jugoslavije, fotografije i niz drugih zanimljivih priloga. Istorija svakog dužeg vremenskog razdoblja može biti obrađivana na različite načine, može biti posmatrana iz različitih uglova. Tako su i ova dva veka srpske istorije sagledana kroz smenjivanje i delovanje njenih vlada, od samih početaka do današnjih dana. Time se i na istoriju Srbije, od obnove njene državnosti pre dva veka, baca novo svetlo. tragovi u donjem delu knjige posveta

Izdavač: Fakultet političkih nauka, Beograd Povez: tvrd Broj strana: 317 Sa posvetom autora, veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: 1. Sloveni na Balkanskom poluostrvu 2. Srednjovekovna Srbija 3. Položaj radnika i seljaka u jugoslovenskim zemljama pre ujedinjenja 4. Socijalno-političke prilike u Kraljevini Jugoslaviji 5. Teorijsko-idejne osnove socijalne politike SFRJ 6. Socijalna politika u fazi administrativnog socijalizma 7. Socijalna politika u samoupravnom socijalizmu 8. Socijalna politika u uslovima društvene krize 9. Socijalna politika Savezne Republike Jugoslavije 10. Socijalna politika Republike Srbije 11. Bibliografija 12. Biografija i objavljeni radovi autora (K-128)

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Zapisi na smrt osuđenog Volksgruppenführera Altgajera Auto: Petar Đurić Izdavač: Informatika Povez: Mek Pismo: Ćirilica Format: 15x23 Strana: 671 _____ Knjiga daje širok i temeljan prikaz uloge koju su imali folksdojčeri u osvajačkoj politici Trećeg rajha i prikaz njihove sudbine u posleratnom sređivanju svetskih prilika prema odlukama pobedničkih sila. Branimira Altgajera, banatskog folksdojčera, vođu nemačke manjine NDH 1941-1945, engleske okupacione vlasti uhapsile su u Austriji juna 1945. i izručile Jugoslaviji septembra 1946. godine. Po završetku istražnog postupka, suđenje i pogubljenje odlagao je pisanjem detaljnog izveštaja o folksdojčerskim organizacijama u Kraljevini Jugoslaviji i u toku rata u NDH, koje su delovale saobrazno vojnim i političkim ciljevima nacističke Nemačke, i o svojoj saradnji sa ustaškim vlastima. Dodaci ovim Altgajerovim iskazima smeštaju ratno delovanje folksdojčera, i postupke koji su prema njima preduzeti posle poraza Trećeg rajha, u kontekst širi od jugoslovenskog.

Djilas - Die neue klasse ( Nova klasa, nemačko izdanje) Milovan Đilas Đido (Podbišće, Mojkovac, Crna Gora 4. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski komunista, politički zatvorenik u obe Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar i pisac. Bio je jedan od vođa ustanka u Crnoj Gori. Nakon rata general JNA, ministar FNRJ, šef Agitpropa i predsednik Savezne narodne skupštine.[1] Zbog zagovaranja višestranačja 1950-ih završio je u zatvoru, postavši jedan od najpoznatijih disidenata u svetu. Milovan Đilas je dva puta politički robijao, za vreme Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1936, a potom za vreme socijalističke Jugoslavije od 1956. do 1966. Nova klasa je knjiga koju je napisao Milovan Đilas. U bivšoj Jugoslaviji, tj. Srbiji je prvi put legalno objavljena tek 1990. godine u izdanju `Narodne knjige` iz Beograda, iako je rukopis na srpskom i englesko izdanje moglo da se nađe na crnom tržištu pre toga.Rukopis je završen pre 1956. godine, tj. pre Đilasovog hapšenja, nakon kojeg je proveo devet godina u zatvoru (od toga 22 meseca u samici). Knjiga je prevedena na 50 jezika i prodata u preko 3 miliona primeraka. Knjigu su pročitali Če Gevera i Mao Cedung.

Zagreb, 2015. Udžbenički format, 406 strana. Odlično očuvana. Dugo očekivani memoari Josipa Manolića, „najstarijeg europskog obajvještajca“, antifašista, prvog suradnika predsjednika RH dr. Franje Tuđmana, bivšega hrvatskoga premijera, čovjeka „koji znade najviše tajni“ iz vremena Drugog svjetskog rata, bivše socijalističke Jugoslavije, Domovinskog rata i iz razdoblja stvaranja demokratske i neovisne Hrvatske. Josip Manolić pripada generaciji političara i javnih radnika koji su imali važne uloge u oblikovanju novije hrvatske povijesti u dugom, turbulentnom razdoblju. Iako danas u poodmakloj životnoj dobi, nije izgubio smisao za britke i jasne prosudbe, njemu svojstvene tijekom dugogodišnjih javnih istupanja. „Vrijeme prolazi i aktualnost brojnih događanja blijedi. Ovom sam knjigom htio otrgnuti od zaborava dio zbivanja, ali i ispričati svoju istinu, istinu kako sam je ja vidio i doživio, i ostaviti memoarističku građu naraštajima koji dolaze za daljnja istraživanja. Gotovo 75 godina sudjelujem u političkom životu Hrvatske, Kraljevine Jugoslavije, Nezavisne Države Hrvatske, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i, dakako, demokratske Republike Hrvatske. Četiri države, četiri različita politička režima – dva sam rušio, jedan gradio i rušio, a jedan stvarao. Život i djelo bilježili su i procjenjivali u dugom razdoblju razni mediji, dao sam brojne intervjue, prokomentirao događaje i pojave, ali to su sve bilježili drugi. Sada sam odlučio osobno zabilježiti prije svega sve ono što je dijelom ostalo skriveno od javnosti i u čemu sam sudjelovao ili neposredno svjedočio...“ (Josip Manolić) Memoari ovejanog matorog udbaša. (Miloš Vasić, `Vreme`). k

Mirko Marjanović : U RALJAMA DOSOVSKE DEMOKRATJE , Progres Beograd 2004, tvrdi povez, omot, veliki format, str. 1156. Očuvanost 4. Марјановић, Мирко, 1937- Прогрес (Београд) -- Политички утицај -- 2000-2004 Кривично дело против службене дужности -- Србија -- 2000-2004 Србија -- Политичке прилике -- 2000-2004 Mirko Marjanović (Knin 27. jul 1937 — Beograd, 21. februar 2006) bio je srpski i jugoslovenski političar i ekonomista. Marjanović je bio predsednik Vlade Republike Srbije i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije. Biografija Marjanović je rođen 27. jula 1937. godine u Kninu (Kraljevina Jugoslavija), gde je završio gimnaziju.[1] Imao je 4 brata, uključujući blizanca Veljka, i dve sestre.[2] U sezoni 1955/56. godine nastupao je na poziciji krila za NK Dinara iz Knina [3]. Počeo je da studira Muzičku akademiju u Zagrebu, ali je promenio preokupaciju i studirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1960. Radio je u preduzeću Tvik u Kninu, Rudarsko-metalurškom kombinatu Zenica, a zatim u Progresu, gde je od 1979. bio generalni direktor spoljnotrgovinskog preduzeća. Sa ruskim Gaspromom osnovao je mešovitu firmu Progresgas-trejding. Funkciju direktora, odnosno predsednika Upravnog odbora Progresa zadržao je i dok je bio predsednik vlade. Bio je jedno vreme predsednik FK Partizana. Preminuo je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 21. februara 2006. godine. Politička karijera Za predsednika Vlade Srbije biran je dva puta - prvi put 18. marta 1994, a drugi put 24. marta 1998. Obe vlade su bile koalicione. U jednoj je participirala Nova demokratija Dušana Mihajlovića, a u drugoj Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja i JUL Mirjane Marković u okviru Leve koalicije. Nekoliko zakona donesenih u vreme njegovog mandata omogućili su represiju nad profesorima, studentima[4] i novinarima[5] koji nisu podržavali režim Slobodana Miloševića. Posebno treba izdvojiti Zakon o univerzitetu iz 1998. godine i Zakon o informisanju iz 1998. godine.[6] Podneo je ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije 21. oktobra 2000, nakon što su SPS-DOS-SPO postigli dogovor o formiranju prelazne republičke vlade do prevremenih republičkih izbora krajem te godine. Sve ukupno, to je jedan od najdužih premijerskih mandata u Srbiji. Njegov mandat padao je u vreme dva rata (bosanskog i kosovskog) tokom raspada Jugoslavije, kao i u vreme operacije Oluja kada se u Srbiju i Srpsku iselilo celokupno stanovništvo Srpske Krajine i njegovog rodnog grada Knina. Slobodan Milošević je Marjanovića 23. decembra 2001. iz zatvorske ćelije u Hagu ovlastio da ga u odsustvu zastupa na funkciju predsednika Socijalističke partije, što je Marjanović činio do avgusta 2002, kada je razrešen te dužnosti. Nova vlast podnosila je krivične prijave protiv njega, ali one nisu imale sudski epilog. Autor je knjige „U raljama dosovske demokratije“.

Duža pripovetka ili kraći roman Srbin i Hrvatica prikazuje odnose između dva naroda na tlu Hrvatske još pre formiranja Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. Za današnjeg čitaoca tekst je intrigantan, ali je u suštini u pitanju klasični siže ljubavnog romana sa preprekama. Duhovita pripovest Snovi i java, roman jednog mladoženje govori o ljubavnim zgodama i nezgodama mladića Gaše Malenčića, o udvaranju, spletkama, odnosno nadmetanju mladića pri osvajanju ženskih srca u prošlim vremenima. Broj strana: 92 Pismo: ćirilica Povez: broš Format: A5

JUGOSLAVIJA potreba ili zabluda Zoran Veljanović Str 233 Povez tvrd Stanej knjige knjiga je nova i nekoriscena OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918

KOSOVO I METOHIJA U KONTEKSTU BALKANSKIH NARODA I DRŽAVA : knjiga 2 ISTORIJA - TEMATSKI ZBORNIK OD VODEĆEG NACIONALNOG ZNAČAJA Mek povez, 24cm, 303strane, ilustrovano, izdavač: INSTITUT ZA SRPSKU KULTURU - Priština, knjiga ima par pečata, ostalo je sve u redu?! САДРЖАЈ Драгана Јањић, Небојша Ђокић, Повеља манастира Дренче Ђорђе Ђекић, О пореклу иконе Богородице Косенице Гордан Бојковић, Померање политичког, верског и духовног средишта са Косова и Метохије у Моравску Србију Марија Савић, Римске виле рустике на Косову и Метохији Милан Гулић, Од Косова до Косова: Видовданске прославе на далматинском Косову као спона између Срба у Далмацији и Косова и Метохије Ивана Женарју Рајовић, Прилог познавању делатности велешких зографа у Рашко-призренској епархији Весна Зарковић, Однос ага и бегова према чифчијама хришћанима у Kосовском вилајету пред крај турске владавине Милун Стијовић, Менталитет Срба на Косову и Метохији уочи ослобођења Александар Стаматовић, Ослобођење Метохије у Првом балканском рату и успостављање црквених органа власти у првим мјесецима ослобођења Милутин Живковић, Ена Мирковић, Махмутбеговић (Беголи) Сефедин (1885–1946) – сенатор Краљевине Југославије Владан Виријевић, Здравко Делетић, Разграничење Србије и Црне Горе у Метохији 1912–1914. године Иван Бецић, Опажај британског посланства у Београду на југословенско–албанске односе 1921–1929 Здравко Делетић, Владан Виријевић, Балкански народи и велике силе у XIX и XX веку Урош Микетић, Долазак краља Александра I и краљице Марије на Косово и Метохију Божица Славковић, Ширење великоалбанске пропаганде на Косову и Метохији 1929–1941 Душан Бојковић, Жртве рата на простору Косова и Метохије 1941–1945. према попису државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Јован Симијановић, Индустријализација у Краљеву и Косовској Митровици након Другог светског рата 1944–1955 Петар Ристановић, Случај Мартиновић – утицај и употреба

OPIS KNJIGE Milan Stojadinović: politika u vreme globalnih lomova - Miša Đurković Istoriju Srbije u poslednja dva veka možda najbolje opisuje činjenica da je retko koji njen vladar svoj život završio u miru, prirodnom smrću, u svojoj zemlji. Po pravilu su ili ubijani ili terani u progonstvo da tamo okončaju svoj život u zaboravu. Jedno moguće objašnjenje ukazivalo bi na ratobornu populaciju Srbije koja ne poštuje previše institucije i autoritete, te je stoga sklona nasilju i nasilnim smenama vlasti. Drugo, takođe zanimljivo razjašnjenje ukazivalo bi na izvanredno značajan geostrateški položaj zemlje koja je veoma važna u definisanju odnosa velikih sila u ovom delu sveta, koje stoga ovde ne trpe autohtonu vlast sposobnu da uvede ozbiljnu političku organizaciju i poredak. Otud suupravo ove najveće sile veoma sklone da podstaknu nasilne smene vlasti kada aktuelni vladar radi nešto što suštinski ugrožava njihov interes. Bilo da prihvatimo prvo, drugo ili neko kombinovano objašnjenje, Milan Stojadinović pokazuje se kao paradigmatična ličnost u ovom srpskom kontinuitetu nesreća i lomova. Nakon tri i po godine provedene na mestu predsednika kraljevske vlade i ministra spoljnih dela, preko noći je smenjen, zatim protivpravno interniran iako je bio narodni poslanik, i nakon godinu dana internacije protivustavno prognan iz zemlje, da se u nji nikad više ne vrati. Nakon više od sedam godina britanskog interniranja na Mauricijusu, otišao je u Argentinu, u kojoj je preminuo i sahranjen 1961. godine. I DEO 1. Bojan B. Dimitrijević Predsednik vlade Milan Stojadinović i razvoj vazduhoplovstva 1936-1939. 2. Miša đurković Spoljna politika Milana Stojadinovića 3. SrđaTrifković Milan Stojadinović, Italija i hrvatsko pitanje 4. Miroslav Svirčević Milan Stojadinović i hrvatsko pitanje u Jugoslaviji II DEO 5. Boško Mijatović Ekonomske ideje i dela Milana Stojadinovića u prvom periodu rada 6. Goran Nikolić Ekonomska politika za vreme vlade Milana Stojadinovića 1935—1939. 7. Smiljana đurović Milan Stojadinović i velika ekonomska kriza 1929. u Jugoslaviji Prilog „ Portret bez dubine`, časopis Pšitomnost IIIDEO 8. Ljubodrag Dimić Prosvetna i kulturna politika vlade Milana Stojadinovića i njeni kritičari (1935—1938) 9. VeljkoTjurić Mišina Milan Stojadinović i konkordat Vatikana i Kraljevine Jugoslavije 10. Aleksandar Raković Milan Stojadinović i pitanje premeštanja sedišta jugoslovenskog reis-ul-uleme iz Beograda u Sarajevo 11. Momčilo Pavlović Rotarijanstvo u vreme vlade Milana Stojadinovića Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 290 Pismo Ćirilica

Aleksandar Andrija Pejovic: Lav i orlovi - Talijanska vanjska politika prema Albaniji i Jugoslaviji Период деловања и односа италијанске спољне политике према Балкану, односно конкретније Албанији и Југославији, који је трајао од краја Великог рата до априла 1941. године, био је изузетно сложен и богат догађајима, неочекиваним обртима, механизмима сарадње, подривања и сукоба, занимљивим личностима и њиховим потезима. Иако 23 године не представљају дуго раздобље, током њих су Италија, Албанија и Југославија доживеле много веће промене у односу на оно што је карактерисало ранији период. Било је то време новог поретка на рушевинама Првог светског рата, нарастајућих идеологија, ревизионистичких жеља и покушаја очувања стеченог током рата. Италија је била значајно друкчија у односу на Краљевину која се развијала у првим деценијама након уједињења. Југославија је била тек један нови покушај уједињења различитих народа, религија и цивилизација, а Албанија је окушавала своје прве кораке као независна држава. Све је ово било и више него довољно да и дипломатија трију држава, која је, каткад активно а каткад пасивно, пратила дешавања, буде богата различитим приступима и начинима деловања. С обзиром на нови распоред државних творевина након 1918, не могу се у потпуности правити паралеле у односу на раније периоде, али се свакако може рећи да након Другог светског рата релације и дипломатско деловање није достигло једнак ниво активности и значаја, како је то био случај двадесетих и тридесетих година XX века. Управо због тога спољна политика Италије, као и реакција на њу у Београду и Тирани, представљају изузетно интересантно и плодно тло за проучавање. тврд повез, 24 цм, 200 стр, илустровано

Zbornik radova o studentskom i omladinskom revolucionarnom pokretu na Beogradskom univerzitetu Privatna biblioteka, dr Djordje Knežević Slavoljub Cvetković - Stavovi studenata socijalista prema stvaranju Kraljevine SHS Djordje Stanković - Komunistička parija i savez komunističke omladine Jugoslavije na BU 1929 - 1932 Delatnost članova KPJ iSKOJ u uslovima režima belog terora Obnavljanje KPJ i formiranje frakcije KOSTUFRE Milica Damjanović - KOncentracioni logor u Višegradu početkom 1936 LAzar Ivanović i Mladen Vukomanović - Štrajk studenata BU aprila 1936 Miroljub Vasić - MEdjunarodna saradnja studenata BU uoči II svetskog rata Djordje Borozan - Revolucionarni pokret na BU u prvoj polovini 1940 i prvi kongres studenata Jugoslavije Dr. Banko Petranović - Obnovljeni SKOJ u političkom sistemu Beograda Tvrd povez, 291 str Oštećene zaštitne korice, sama knjiga u jako dobrom stanju.

Izborni sistemi: Izbori u Srbiji 1990 - 1996 / Dr Milan N. Jovanović Beograd 1997. Mek povez sa klapnama, 343 strane. Napomena: iscepan predlist; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Već odavno krune na glavu vladara ne padaju s neba, već se postavljaju slobodnom odlukom i voljom naroda. Ali, ovo pravilo danas ima i dosta izuzetaka... Usavršene tehnologije političkog vladanja masama danas su naročito u pogonu na izbornom području, služeći se najrazličitijim metodama političke propagande i medijskog modeliranja javnosti i biračkog tela, u interesu uskih centara vlasti ili čok pojedinih lidera. Pitanje je da li bi se stranačke raspre i uzavreli sudari političkih vođa i aspiranata, uopšte i događali da ispred njih nisu `veliki komadi` vlasti i mesta sa velikom koncentracijom ovlašćenja, odnosno da su rešenja sistema takvo da veću ravnotežu raznih grana i institucija vlasti, veći uticaj građana, mehanizme kontrole, odnosno i mnogo veću odgovornost a ne samo ovlašćenja, kojih negde ima i previše. Sve ovo objašnjava zašto područje izbora u Srbiji dobija ne samo velike političke razmere i značaj, nego i emotivne konotacije, što mora biti predmet kritičkog naučnog prosuđivanja i analize. Predmet studije dr Milana Jovanovića je kritičko preispitivanje efekata većinskih i proporcionalnih modela izbora, na primeru izbornih sistema u Srbiji 1990 - 1996. godine. Knjiga je sasvim originalna po tome što, pored analize operativnih modela, vrlo široko, metodama simulacije, retko primenjivanim i u razvijenim zemljama, projektuje alternativne modele oba izborna sistema, s ispitivanjem njihovih mogućih efekata na izborne rezultate. Prof. dr Milan Matić Predmet studije dr Milana N. Jovanovića su različiti izborni sistemi i njihova primena u Srbiji od vremena postojanja političkih stranaka u njoj do danas. Knjiga je i u pravom smislu najnaučniji rad napisan na našem jeziku o izborima. Njome su politički ljudi dobili priliku da o izborima, kao jednom od najvažnijih državnih poslova, ubuduće progovore kompetentno i promišljeno, a najšira javnost mogućnost da ne nasedne šarlatanstvu i obmanama političkih stranaka... Prof. dr Ratko Marković Veoma su indikativni zaključci autora u pogledu ”krivljenja” izborne volje birača, izrazite asimetrije između broja datih glasova za određenu partiju i njene finalne zastupljenosti u parlamentu, usled aplikacije odabranih izbornih modela preračunavanja glasova. Naročito su indikativne (hipotetičke) simulacije efekata primene jednog ili drugog modela (većinskog odnosno proporcionalnog), kroz četiri formule transponovanja glasova u mandate, na prisustvo i koalicione prilike, šanse stranaka u izbornom, političkom nadmetanju, s obzirom da Jovanović sa pravom zaključuje da `matematičke pravde u politici nema“. Autor vidi značajnu promenu u karakteru izbora i u tome što je sve više na delu i tendencija personalizovanja izbora, kada kandidat postaje značajniji za izbornu odluku od partije kojoj pripada. Prof. dr Mijat Damjanović Sadržaj: PREDGOVOR TEMA I PRISTUP POJAM I KLASIFIKACIJA IZBORNIH SISTEMA 1. POJAM 2. PROBLEMI KLASIFIKACIJE ELEMENTI I FUNKCIJE IZBORNIH SISTEMA 1. UNIVERZALNO PRAVO GLASA 2. IZBORNE JEDINICE 3. IZBORNE LISTE I NAČIN GLASANjA 4. ELIMINATORNI CENZUS 5. PRERAČUNAVANjE GLASOVA U MANDATE 6. FUNKCIJE IZBORA VEĆINSKI IZBORNI SISTEMI 1. VRSTE VEĆINSKIH IZBORNIH SISTEMA 2. PREDNOSTI VEĆINSKOG IZBORNOG SISTEMA 3. KRITIKA VEĆINSKOG IZBORNOG SISTEMA PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEM 1. VRSTE PROPORCIONALNIH IZBORNIH SISTEMA 1.1. Izborni količnik 1.2. Metod zajedničkog delitelja 2. PREDNOSTI PROPORCIONALNOG IZBORNOG SISTEMA 3. KRITIKA PROPORCIONALNOG IZBORNOG SISTEMA MEŠOVITI IZBORNI MODELI POLITIČKI UČINCI IZBORNIH SISTEMA 1. DIVERŽEOV IZBORNI DETERMINIZAM 2. DAGLAS V. RE - POLITIČKE POSLEDICE IZVORNOG PRAVA 3. ĐOVANI SARTORI - ANALIZA USLOVA I JAKI I SLABI PARTIJSKI I IZBORNI SISTEMI 4. AREND LIJPHART - IZBORNI SISTEMI I TIP DEMOKRATIJE 5. DITER NOLEN - PROTIV PREDSTAVE O ZAKONITIM ISPOLjAVANjIMA IZBORNIH SISTEMA ZAKONODAVNI MODELI IZBORNOG SISTEMA U SRBIJI I JUGOSLAVIJI 1858 - 1990 1. IZBORNI SISTEMI KNEŽEVINE I KRALjEVINE SRBIJE 2. IZBORNI SISTEMI KRALjEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA I KRALjEVINE JUGOSLAVIJE 3. IZBORNI SISTEMI U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI VEĆINSKI IZBORNI SISTEM 1990. GODINE 1. GENEZA IZBORNOG SISTEMA SRBIJE 1990. GODINE 2. STRANAČKI MODELI IZBORNOG SISTEMA 3. NORMATIVNI MODEL VEĆINSKOG IZBORNOG SISTEMA 4. REZULTATI VEĆINSKIH IZBORA 1990.GODINE 4.1. Izborne jedinice 4.2. Kandidati i izborno nadmetanje 4.3. Glasanje 4.4. Postupak pretvaranja glasova u mandate 5. POLITIČKE POSLEDICE VEĆINSKOG IZBORNOG SISTEMA 5.1. Redukovano višestranačje 5.2. Jednostranačka većina 5.3. Jednostranačka vladaa 6. REZULTATI VEĆINSKIH IZBORA U VARIJANTAMA PROPORCIONALNIH IZBORNIH SISTEMA 6.1. Broj izbornih jedinica 6.2. Eliminatorni cenzus 6.3. Formula za pretvaranje glasova PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEM 1992. GODINE 1. GENEZA PROPORCIONALNOG IZBORNOG SISTEMA 1.1. Rezultati izbora maja 1992. godine po kombinovanom izbornom sistemu . 2. PRIPREME ZA OKRUGLI STO 2.1. Rad Okruglog stola 2.2. Polemika o broju izbornih jedinica 3. PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEM - TIP I ELEMENTI 4. REZULTATI IZBORA 4.1. Kandidovanje 4.2. Izborne jedinice 4.3. Rezultati proporcionalnih izbora 5. POLITIČKE POSLEDICE PRVIH PROPORCIONALNIH IZBORA 5.1. Redukovano višestranačje 5.2. Koaliciona dvostranačka većina 5.3. Manjinska vlada 6. REZULTATI PROPORCIONALNIH IZBORA U DRUGAČIJIM IZBORNIM MODELIMA 6.1. Broj izbornih jedinica 6.2. Eliminatorni cenzus 6.3. Formula za pretvaranje glasova u mandate PROPORCIONALNI IZBORI 1993. GODINE 1. REZULTATI DRUGIH PROPORCIONALNIH IZBORA 2. POLITIČKE POSLEDICE DRUGIH PROPORCIONALNIH IZBORA 2.1. Redukovano višestranačje 2.2. Koaliciona dvostranačaka većina 2,3. Koaliciona vlada 3. REZULTATI PROPORCIONALNIH IZBORA U DRUGAČIJIM IZBORNIM MODELIMA 3.1. Broj izbornih jedinica 3.2. Eliminatorni cenzus 3.3. Formula pretvaranja glasova u mandate IZBORI ZA VEĆE GRAĐANA SAVEZNE SKUPŠTINE NOVEMBRA 1996. GODINE ZAKLjUČNA RAZMATRANJA PRILOZI SKRAĆENICE . BIBLIOGRAFIJA

Istorijski fijasko sistema monoorganizacije hijerarhije: Godine raspada (1987-1992) / Najdan Pašić Beograd / Podgorica 1996. Mek povez, IV + 176 strana. Napomena: na tri strane tragovi olovke (uredno obeležena rečenica ili njen deo); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R24 Sadržaj: UVODNA REČ AUTORA Da li se i u čemu se menjaju odnosi ideologije, nauke i politike. Večito traganje za nepristrasnim, natklasnim, intersno-neutralnim upravljačima Liberalno demokratska negacija nepodržavljenog „civilnog društva” u korist profesionalnih upravljača: „država blagostanja” i korporatizam. Najopasniji parcijalni interes - uži upravljački interesi onih koji profesionalno i ovlašćeno izražavaju i brane opšti društveni interes. Savremena „sovjetologija”: kritika i „samokritika” Naučna kritika utopije ili sudar suprotnih „blokovskih ideologija”? Prvi deo: QUO VADIS „TRANZICIJA” RAZORNI POLITIČKI ZEMLJOTRES: UZROCI, POSLEDICE, STVARNA SUŠTINA Operacija spasavanja institucija i personala birokratske vlasti Naciocentrizam: suština, poreklo i konkretni pojavni oblici Nesavladana tendencija restauracije autoritarnog monopolizma i „političkog jednoumlja” Stare dileme u novom istorijskom ruhu Gvozdeni trougao autoritarnog naciocentrizma Novi oblik religijskog mišljenja: kult obogotvorene Nacije Hipertrofirana ustavna zaštita nacionalnog samoopredelenja i ravnopravnosti - nov dodatni izvor naciocentrizma Sudar i sprega „zemaljskog” i „nebeskog carstva” (svetovne i duhovne VLASTI) NESAVLADANI (NESAVLADIVI?) PUT: OD PARTIJSKE DO PRAVNE DRŽAVE Partijsko „posedovanje” države Razvenčavanje administrativne sfere i sfere politike Zašto je pravna država nezamenjiv temelj svake istinske pluralističke demokratije Vlast obuzdava vlast Elementi institucionalizovane odbrane od birokratskog političkog voluntarizma i samovolje autoritarnih „vođa” Raskid sa „starim”: prividi i stvarnosti Najteži problem: kako doći do pravne države u uslovima raspadanja pravnog sistema Privid jedinstva i sazrevanje rascepa u „monolitnoj” partiji i u društvu Gde leže uzroci krize legitimnosti sistema partijsko-državnog monolitizma Nepriznati faktori realnog političkog života: borba za vlast iza paravana idiličnog jedinstva Nova dimenzija protivrečnosti i sukoba političkih vlastodržaca i „civilnog društva” Novi pogledi na prirodu i „razvojne faze” sistema partijsko-državnog monolitizma Agonija sistema monoorganizacione hijerarhije: traženje izlaza u dva različita pravca Drugi deo : IZMEĐU TRŽIŠNE 1 POLITIČKE PRAVDE SAMODESTRUKCIJA IDEOLOŠKIH APARATA PARTIJSKE DRŽAVE Istorijski mandat političke avangarde Povlačenje u neredu Kraj jednopartizma ili kraj Partije? Teleokratski sistemi: odlike i razlike Napuštanje vere u socijalističku „predestinaciju” Šta spasavaju vlastodršci: svoju vlast ili tekovine socijalističkog razvoja? Kriza legitimnosti jednopartijskog monopola vlasti i neuspeh „simuliranog” pluralizma HIPERTROFIJA NORMATIVIZMA U POLITIČKOM SISTEMU SOCIJALISTIČKOG SAMOUPRAVLJANJA: UZROCI I POSLEDICE Treći deo: NACIJA, NACIONALIZAM I NACIOCENTRIZAM KAKO NASTAJU MODERNE NACIJE Slabosti evropocentičnih teorija nacije ELEMENTI DRUŠTVENOG BIĆA NACIJE Politička instrumentalizacija nacije i prodor nacionalizma Zakoniti oblik društvene integracije KPJ I NACIONALNO PITANJE U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI (1918-1941) NACIONALNO PITANJE U NOB-u I SOCIJALISTIČKOJ REVOLUCIJI OSNOVNI PRAVCI I DILEME REŠAVANJA NACIONALNOG PITANJA U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI EVOLUCIJA JUGOSLOVENSKOG FEDERALIZMA Izvori nacionalizma u jugoslovenskom društvu juče i danas Kosovo, Srbija i Jugoslavija NACIONALNA PODVOJENOST - RAK-RANA KOSOVSKE POLITIKE I PRIVREDE Kosovo između straha i nade PRILOG DISKUSIJI O AUTONOMIJI VOJVODINE Istorijski ćorsokak naciocentrizma i pitanje autonomija Suvereni građanin ili suverena nacija Pluralistička priroda modernog društva i jednodimenzionalna organizacija globalnog društva Naciocentrizam: Ružno lice hipertrofiranog, egocentričnoo nacionalizma Ideal „etnički čiste” (očišćene) nacionalne države Razoma sila jednonacionalnog političkog organizovanja Četvrti deo: NACIONALNA DRŽAVA, SLOBODNI GRAĐANIN I CIVILNO DRUŠTVO KLASNI OKVIRI I GRANICE INTERESNOG PLURALIZMA Fokus analize: ostvarivanje interesa radničke klase. Dva jednostrana pristupa Ograničavajuće dejstvo svojinsko-pravnog monopola Ograničavajuće dejstvo autoritarno-hijerarhijske organizacije Ograničavajuće dejstvo mehanizma političkog posredovanja METAMORFOZE „APSTRAKTNOG GRAĐANINA” Okosnica i mera konkretno-istorijskog ostvarivanja i realnog dometa demokratske političke organizacije društva Imaginarna prošlost u službi projektovane budućnosti Zašto je formalna parlamentarno-predstavnička demokratija nadživela svoje kritičare i razne „alternativne metode” demokratske organizacije Ključna uloga samoregulacionog robno-novčanog tržišta. „Tržišna pravda” umesto političke Zahtevi za potpuno razvijenom „konkretnom” i „potpunom” demokratijom bili su često samo oblik ideološkog otpora stvarnoj demokratizaciji političkih odnosa i institucija. Sloboda između dva mehanizma društvene prinude. Konstituisanje „civilnog društva” Istorijska šansa pluralističkih demokratija u uslovima opšte krize sistema monoorganizacione hijerarhije Od „apstraktnog građanina” do konkretne slobode za pojedince i društvene grupe Sloboda OD i sloboda ZA Pitanje jednakopravnosti građana u prvim sovjetskim ustavima ZAKLJUČNE NAPOMENE

ŽIVKO AVRAMOVSKI BALKANSKA ANTANTA 1934-1940. Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 1986 380 strana 24 cm Edicija - Studije i monografije Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor POKUŠAJI ZA STVARANJE BALKANSKOG PAKTA U DRUGOJ POLOVINI DVADESETIH I POČETKOM TRIDESETIH GODINA tanje na Balkanu posle prvog svetskog rata Zaoštravanje jugoslovensko-grčkih odnosa i predlog grčke vlade za sklapanje arbitražnog pakta na Balkanu Britanska inicijativa za sklapanje,,Balkanskog Lokarna` krajem 1925. godine Razvitak političkih odnosa na Balkanu i ideja,,Balkanskog Lokarna` 1926 - 1928 Prva Balkanska konferencija 5-12. oktobra 1930. godine Projekat tripartitnog grčko-tursko-bugarskog pakta i turski i grčki predlozi za „pacifikaciju` Balkana i rešavanje makedonskog pitanja Druga Balkanska konferencija Treća Balkanska konferencija DIPLOMATSKE PRIPREME ZA SKLAPANJE BALKANSKOG PAKTA Oživljavanje turske akcije u proleće i leto 1933. godine Jugoslovensko-rumunske inicijative u jesen 1933. godine Poseta kralja Aleksandra Bugarskoj, Turskoj i Grčkoj Tituleskuov put u balkanske zemlje Razgovori Boris Karol i Titulesku Arasova poseta Atini, Beogradu i Sofiji i potpisivanje jugoslovensko-turskog pakta Poseta kralja Borisa Beogradu decembra 1933. godine Grčka inicijativa za pakt učetvoro Četvrta Balkanska konferencija POTPISIVANJE PAKTA BALKANSKOG SPORAZUMA Sednica Stalnog saveta Male Antante u Zagrebu Poseta Borisa i Mušanova Bukureštu i odbijanje Bugarske da pristupi Balkanskom paktu Parafiranje Pakta balkanskog sporazuma i dodatnih protokola u Beogradu 4. II 1934. godine Potpisivanje Pakta balkanskog sporazuma u Atini 9. februara 1934. godine Stav velikih sila prema Balkanskom paktu RATIFIKOVANJE PAKTA I POTPISIVANJE DOPUNSKIH INSTRUMENATA Stav grčke opozicije prema Paktu i vladina interpretativna izjava Reagovanje ostalih potpisnica na grčku interpretativnu izjavu Pitanje saradnje s Bugarskom Poseta generala Kondilisa Ankari maja 1934. Razgovori u Beogradu i Ženevi o obavezama za pružanje vojne pomoći u slučaju stupanja BP u dejstvo Balkanski sporazum i Bugarska posle devetnaestomajskog prevrata 1934. godine Potpisivanje dopunskih sporazuma o organizaciji Balkanskog sporazuma Kraj Balkanske konferencije POTVRDA VERNOSTI NAČELIMA KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI BALKANSKI SPORAZUM U EVROPSKOJ POLITICI 1935. GODINE Stav Balkanskog sporazuma prema projektu Dunavskog i Mediteranskog pakta Venizelistička pobuna u Grčkoj i držanje članica Balkanskog sporazuma Posledice venizelističke pobune na odnose između članica Balkanskog sporazuma Sednica Stalnog saveta Balkanskog sporazuma u Bukureštu 10-13. maja 1935. Britanske analize stanja na Balkanu posle sednice u Bukureštu 10. maja 1935. godine Balkanski sporazum i etiopska kriza RAZLAGANJE SISTEMA KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I ZEMLJE BALKANSKOG SPORAZUMA Balkanski sporazum i rajnska kriza Sednica Stalnog saveta Balkanskog sporazuma u Beogradu od 4. do 6. maja 1936. godine Balkanski sporazum i revizija statusa moreuza Jugoslovensko-bugarski pakt o večnom prijateljstvu i njegov uticaj na odnose u Balkanskom sporazumu Sednica Stalnog saveta Balkanskog sporazuma 15-18. februara 1937. godine u Atini Balkanski sporazum i jugoslovensko-italijanski pakt U PREDVEČERJE RATA Balkanski sporazum i anšlus Austrije Solunski sporazum Uticaj Minhenskog sporazuma na zemlje Balkanskog sporazuma Sednica Stalnog saveta u Bukureštu 20-22. februara 1939. godine Balkanski sporazum britanska nastojanja za stvaranje balkanskog pakta protiv agresije od strane sila Osovine u proleće i leto 1939. god. Stav Jugoslavije, Rumunije i Grčke prema britansko-turskoj i francusko-turskoj deklaraciji Nemačke mere za sprečavanje stvaranja probritanskog bloka na Balkanu POČETAK DRUGOG SVETSKOG RATA I KRAJ BALKANSKOG SPORAZUMA Pokušaj proširenja Balkanskog sporazuma i stvaranja neutralnog bloka na Balkanu Sednica Stalnog saveta u Beogradu 2-4. februara 1940. Degradiranje beogradskih zaključaka i slabljenje veza između članica Balkanskog sporazuma Poslednji dani Balkanskog sporazuma Summary Registar imena Registar geografskih naziva Skraćenice `Istorija Balkanske antante, defanzivnog pakta između Jugoslavije, Rumunije, Grčke i Turske, privlačila je veću pažnju u drugim zemljama nego u Jugoslaviji, iako je ona predstavljala značajnu komponentu u međunarodnom položaju Kraljevine Jugoslavije u vreme uspona fašističkih sila i sve bržeg razaranja sistema kolektivne bezbednosti. Prve publikacije o Balkanskoj antanti pojavile su se već pre drugog svetskog rata (R. J. Kerner and H. N. Howard, The Balkan Conferences and the Balkan Entente, 1930-1936, Barkley, California, 1936 i B. Kostov, La Bulgarie et le pacte Balcanique, Paris, 1938). Posle drugog svetskog rata jedino je u rumunskoj istoriografiji objavljeno dva monografska dela posvećena ovoj problematici: Cristian Popisteanu, Romania si Antanta Balcanica, Bucuresti 1968 i Eliza Campus, Intelegrea Balcanica, Bukuresti 1972, E. Campus je ponovo pisala o ovom problemu u knjizi The Little Entente and the Balkan Aliance, Bukuresti 1978. U ostalim zemljama članicama Balkanske antante nisu do sada publikovane monografska dela posvećena njenoj istoriji. Ta problematika obrađivana je u posebnim člancima i u monografijama u kojima se šire međunarodni položaj ovih zemalja uoči drugog svetskog rata. Poslednjih godina istoriji Balkanske antante posvećuje se veća pažnja i u bugarskoj istoriografiji. Pored nekoliko članaka u časopisima i ceo broj 11 časopisa Studia Balcanica posvećen je problemu diplomatske pripreme za sklapanje Balkanskog pakta. U jugoslovenskoj istoriografiji, sem potpisanog, koji je objavio nekoliko članaka posvećenih stvaranju Balkanske antante i stavu velikih sila i Bugarske po tom pitanju, o njenom mestu u političkoj konstelaciji u jugoistočnoj Evropi najviše je u svojim radovima pisao Vuk Vinaver, a pre svega u monografijama Jugoslavija i Mađarska 1933-1941, Beograd 1976. i Jugoslavija i Francuska između dva rata, Beograd 1985. Pored njega o ovom pitanju su pisali Dušan Lukač u svojoj dvotomnoj monografiji Treći Rajh i zemlje jugoistočne Evrope, Beograd 1982, i Bogdan Krizman u knjizi Vanjska politika jugoslavenske države 1918-1941, Zagreb 1975. Potpisani je ovim pitanjem počeo da se bavi još pre dve decenije. Međutim, domaći arhivski fondovi nisu omogućavali stvaranje kompletne dokumentacione osnove za izradu jedne istorijske studije, jer je najveći deo dokumentacije Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije uništen u aprilskom ratu 1941. Sačuvana je jedino građa o radu Ekonomskog saveta Balkanske antante, koja se čuva u fondu Konzularno-privrednog odeljenja Ministarstva inostranih poslova. Zbog toga je rukopis mogao biti završen tek posle dobijanja mogućnosti za pribavljanje diplomatske građe iz Britanskog državnog arhiva (Bublic Record Office 371, a naročito grupa Southern, General), iz Arhiva Ministarstva inostranih poslova u Pragu (Arhiv Ministerstva zahraničných veci (fond Politické zprávy) i Političkog arhiva Ministarstva inostranih poslova u Bonu (Politisches Archiv des Auswärtigen Amtes, fond Politische Abteilung IIb, grupa Balkanpolitik im algemeinen, Zwischenstaatliche aussenpolitische Probleme). Britanska i čehoslovačka dokumenta imaju visok stepen verodostojnosti, jer su ove dve vlade bile stalno obaveštavane od najmerodavnijih ličnosti zemalja potpisnica o svim problemima vezanim za osnivanje i rad Balkanske antante. Prikupljanje dokumentacije iz inostranih arhiva omogućeno je od strane Samoupravne interesne zajednice nauke SR Srbije, pa njoj pripada glavna zasluga što je ova monografija mogla biti napisana i moja najveća zahvalnost. Pored toga dugujem zahvalnost i recenzentima Dr Vuku Vinaveru i Dr Dušanu Lukaču, koji su svojim konstruktivnim primedbama i sugestijama doprineli mnogim poboljšanjima teksta.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ernst Eisenlohr Ajzenlor Aleksandar Karađorđević Ivo Andrić Antonov Ruždi Aras Tevfik Rusdu Briand Aristide Panagis Tsaldaris Caldaris Aleksandar Cincar Marković Imre Csaky Čaki Čemberlen Austen Chamberlain Osten Boško Čolak Antić Čano Ciano Galeaazo Draganov Dramond Eric Drummond Čedomir Đurđević Đorđe Đurić Fabricius Grigore Gafencu Gafenku Galop Nikolaj Genčev Kimon Gergijev Hermann Gering Goering Hadži Mišev Edward Halifax Halifaks Hanak Hassell Ulrich Hasel Neville Henderson Viktor Von Heeren Heren Adolf Hitler Egon Heymann Hejman Hjudžesen Hugh Knatchbull Hugessen Hoppe Hans Joachin Hoare Reginald Nikolaus Hiklos Horti Horthy Mario Indelli Indeli Ismet Inou Ineni Bogoljub Jevtić Aleksandar Kadogan Kafandaris Šukri Kaja Eliza Kampus Campus Kanja Kalman Kanya Pavle Karađorđević Karol Frank Kelog Kellog Kemal Paša Ataturk Ronaald Campbell Kembel Kenard Howard William Kennard Georgi Kjoseivanov Kark Clark Kondilis Georgios Condylis Lampson Miles Wederholm Pierre Laval Pjer Maksim Litvinov Lond Lojd Loraine Percy Loren Persi Dušan Lukač Vladimir Maček Maks Prokop Maxa Maksimos Dimitrios Maximos Vojislav Marinković Numan Menemendžoglu Metaksas Joanis Metaxas Andreas Michalakopoulos Mihalakopulos Vladimir Milanović Džems Morgan James Benito Mussolini Musolni Nikola Mušanov Milan Nedić Momčilo Ninčić Konstantin Von Nojrat Neurath Oven O Mali Michael Pallairet Palere Vaclav Palier Pangalos Theodoros Alexandros Papagos Papanastasiu Papanastasiou Aleksanros Nikola Pašić Popištenau Cristian Kristijan Vladimir Petrovič Potemkin Božidar Purić Simeon Radev Remzi Patric Remsey Džordž Rendel George Ribentrop Joachim Von Ribbentrop Joakim Rihthofen Oswald Richthofen Bibika Rozeti Bibica Rosetti Alfred Rosenberg John Simon Sajmon Janko Sakazov Saradžoglu Caracoglu Sardžent Orme Sargent Sofulis Miroslav Spalajković Aleksandar Stamoblijski Milan Stojadinović Vasile Stoica Stojka Ivan Subotić Jan Šeba Tataresku Gheorghe Tatarescu Nicolae Titulescu Titulesku Nikolaj Ernst Weizsacker Vajczeker Robert Vansittart Vansitart Vasil Vasilev Velner Wellner Elefterios Venizelos Eleutherios Veniselos Verman Woermann Vuk Vinaver Viek Sidney Waterlow Voterlou Aleksandar Vukčević

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Politicki Spisi Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, pisac, diplomata i akademik. Jedan je od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar.[1] Bio je i jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.[2] Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. godine u izdanju mostarske „Zore”, zatim drugu u Beogradu 1908. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke i Španije. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. godine. O godini rođenja postoje sporovi i nejasnoće. Pero Slijepčević navodi da je Dučić rođen, najverovatnije, 1872. godine u Trebinju. Veći broj istraživača tvrdi da je rođen 1874. Svetozar Ćorović u svojim sećanjima navodi (prema M. Miloševiću, Rani Dučić) da je Dučićeva godina rođenja 1872. godine. Datum rođenja bi mogao da bude 15. jun ili 15. jul. SANU kao datum rođenja navodi 5/17. februar 1871. Prema skorije pronađenim dokumentima smatra se da je rođen 15. februara 1874.[4] Dučićev otac Andrija bio je trgovac. Poginuo je u Hercegovačkom ustanku 1875. godine, a sahranjen u Dubrovniku. Majka Jovanka je umrla 1900. godine.[5] Pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka sa Šćepanom Glogovcem (Ristu i Soku). Osnovnu školu učio je u mestu rođenja. Kada se porodica preselila u Mostar, upisuje trgovačku školu. Učiteljsku školu pohađa u Sarajevu 1890—1891. godine i Somboru gde maturira 1893. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austrougarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“.[6] Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, Dučić je imao problema da ostvari novu učiteljsku službu, pa se zapošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.[7] Dučićev prvobitni grob u manastiru Svetog Save u Libertivilu (levo) i njegov sadašnji grob u Hercegovačkoj Gračanici (desno) Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Član je društva Gusle. U društvu sa Šantićem stvorio je književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poslednje godine boravka u Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi na studije u Ženevu, na Filozofsko-sociološki fakultet. Proveo je skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu. Za to vreme održava veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Godine 1907. u Ministarstvu inostranih dela Srbije dobija službu pisara. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Te godine postavljen je za atašea u poslanstvu u Carigradu, a iste godine prelazi na isti položaj u Sofiji. Od 1912. do 1927. službuje kao sekretar, ataše, a potom kao otpravnik poslova u poslanstvima u Rimu, Atini, Madridu i Kairu (1926—1927), kao i delegat u Ženevi u Društvu naroda. Potom je privremeno penzionisan. Dve godine kasnije vraćen je na mesto otpravnika poslova poslanstva u Kairu. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. Sledeće godine postavljen je za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik u Rimu, potom u Bukureštu, gde je 1939.[8][9] godine postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora, a do raspada Jugoslavije poslanik je u Madridu. U doba invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine Jovan Dučić je bio opunomoćeni poslanik kraljevine Jugoslavije u Madridu. Pošto je Španija priznala NDH, time prekinuvši diplomatske odnose s Jugoslavijom, u junu 1941. Dučić se povukao u neutralnu Portugaliju, u Lisabon odakle je, u avgustu iste godine otišao u SAD u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodio je organizaciju u Ilinois , koja je predstavljala srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme pisao je pesme, političke brošure i novinske članke pogođen razvojem situacije u Jugoslaviji i stradanjem srpskog naroda, osuđivao je genocid nad Srbima koji je vršila hrvatska ustaška vlada. Svečano ambasadorsko odelo Jovana Dučića, Muzej Hercegovine u Trebinju Umro je 7. aprila 1943. u Geriju. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog pravoslavnog manastira Svetog Save u Libertivilu, SAD. Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. oktobra 2000 kada je ponovo sahranjen u Hercegovačkoj Gračanici. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge, kao i dve knjige u sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – Plave legende i Pesme. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd. O Dučićevoj poeziji Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića; ali kad je otišao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju. Mesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“. Naći najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. U obradi, on je odista nadmašio sve što je do njega stvarano u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. Ona je toliko neodoljiva svojim oblikom i toliko je suvereno vladala, da su se najmlađi pesnici počeli buniti protiv nje, osećajući i sami njen čar i njen pritisak ujedno. Osnovni ton cele poezije Jovana Dučića ima nečega maglovitog, mutnog, dalekog. Ljubav koju on peva ista ona koju je Lamartini pevao, koja se zbiva neznano gde, neznano kad, negde daleko, u plavoj zemlji snova. Ima u njima nečega fluidnog, talasavog, one karakteristicne neodređenosti najnovije moderne poezije, nešto što podseća na Berlenove Romanse bez reči. Vidite samo koje su njegove omiljene reči, one koje se svaki čas ponavljaju: mutan, mračan, bled, siv, sumoran, pust, mrtav, šum, tama, osama. U muzici i asocijaciji ovih reči nalazi se veći deo Dučićevih pesama Zadužbinarstvo Dučić je imao viziju da od Trebinja učini grad-muzej na otvorenom.[10] Tokom 1934. i 1935. Dučić je poslao nekoliko sanduka sa artefaktima i umetninama za gradski muzej u Trebinju. Najveći deo zbirke čine sarkofazi i skulpture.[10] Biblioteci grada Trebinja poklonio je 5000 knjiga, od kojih mnoge imaju posvete značajnih srpskih književnika koje je Dučić poznavao.[10] Celog života je sakupljao umetničke slike. U svom testamentu sve slike i nameštaj je zaveštao Muzeju grada Trebinje.[10] Nakon njegove smrti organizovana je aukcija na kojoj je glavnica zbirke rasprodana na aukcijama sa ciljem da se sakupe sredstva za izgradnju grobne crkve u Trebinju i prenošenje posmrtnih ostataka. Od čitave kolekcije tek dve slike iz 16. i 17. veka se danas nalaze u trebinjskom muzeju.[10] Privatni život Spomenik Jovanu Dučiću u rodnom Trebinju U jesen 1893. godine, na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ u Bijeljini, mladi i ambiciozni učitelj Dučić susreće tek svršenu učenicu Trgovačke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar na učiteljovanje od 1895. do 1899. godine. Jedan deo te korespondencije je sačuvan, kao i pismo koje je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za svoje „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesorka u penziji, čuva u ličnom vlasništvu prepisku između Dučića i Magdalene. Profesorka Ljiljana Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u kući Magdalene Nikolić koja je živela sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem, Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „Kao kakva romaneskna heroina, živela je od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje profesorka Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje se i dan danas čitaju na bijeljinskom groblju: „Maga Nikolić-Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“. Dvadeset godina pre Magdalenine smrti, Dučiću je, dok je bio opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije, stigla molba koja svedoči o dubokom tragu koji je Dučić ostavio u Bijeljini. Pevačko društvo „Srbadija“ tražila je od ministra pomoć za izgradnju doma za potrebe društva. „Na prvom mestu, u ovome idealnom poslu, društvo je slobodno da Vam saopšti da bi želelo i da bi bilo srećno, ako vidi da vaš dom ’Srbadije’ bude sazidan i nazvan Zadužbina pesnika Jovana Dučića-Srbadija“, stoji između ostalog u pismu poslatom 1937. upućenog ministru Dučiću. Na margini pisma stoji Dučićev rukopis: „Poslao 6. decembra 1937. godine prilog od 1000 din. Molio da neizostavno nazovu svoj dom imenom velikog pesnika Filipa Višnjića, njihovog najbližeg zemljaka“. Ambasada Srbije u Mađarskoj nalazi se u kući koju je Jovan Dučić dobio na poklon od jedne Mađarice, a potom je poklonio državi.[11] Iz ljubavne veze sa glumicom Jovankom Jovanović imao je vanbračnog sina Jovicu koji se kao mlad ubio.[12] U Ženevi je proveo sedam godina života i tu mu je podignuta spomen ploča 2018. godine.[13] Za rodno Trebinje je pisao da je posle Beograda možda najistaknutiji grad koji imamo.[10] Nagrade Orden Svetog Save[14] Orden jugoslovenske krune[14] Orden Spasitelja, Grčka[14] Orden italijanske krune, Kraljevina Italija[14] Orden Nila, Egipat[14] Orden rumunske zvezde, Rumunija[14] Orden belog lava, Čehoslovačka[14] Orden za zasluge Kraljevina Mađarske[14] Član književnog društva Parnasos, Grčka[15] Počasni član društva engleskih književnika u Londonu[10] Nagrada „Jovan Dučić“ Nagrada `Jovan Dučić` je nagrada za pesništvo. Dodeljuje se svake godine tokom manifestacije `Dučićeve večeri` u Trebinju.[16] Bibliografija Spomenik Jovanu Dučiću ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru Odlikovanja Jovana Dučića u Muzeju Hercegovine u Trebinju Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901. Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908. Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908. Pesme (štampa „Davidović“), Beograd, 1908. Pesme, izdanje S. B. Cvijanovića, Beograd, 1911. Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće „Narodna prosveta“ (1929—1930). Knj. I Pesme sunca (1929) Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929) Knj. III Carski soneti (1930) Knj. IV Plave legende (1930) Knj. V Gradovi i himere (1930) Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932. (tj. okt. 1931[17]) Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940. Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I – Grof Sava Vladislavić – Raguzinski, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J. Đonović i P. Bubreško. Izdanje Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1951. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković), Svjetlost, Sarajevo, 1969. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković. Pregledao i dopunio Živorad Stojković), BIGZ, Svjetlost, Prosveta, Beograd-Sarajevo, 1989.

MIROSLAV STOJILJKOVIĆ BUGARSKA OKUPATORSKA POLITIKA U SRBIJI 1941-1944 Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 1989 316 strana 24 cm Edicija - Studije i monografije ISBN - 86-7403-023-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod BUGARSKO PRISTUPANJE OSOVINI 1. Pristup Bugarske Trojnom paktu 2. Obaranje namesničkog režima i reakcija Bugarske 3. Bugarska u aprilskom ratu 4. Vlada Kraljevine Jugoslavije i saveznici prema Bugarskoj 1941. godine NEMAČKO PREPUŠTANJE OSVOJENOG PROSTORA BUGARSKOJ VOJSCI 1. Bugarska okupacija delova Jugoslavije 2. Bugarski okupacioni sistem na Kosovu 3. Nemačko-bugarska demarkaciona linija u Srbiji 4. Bugarski zahtevi za pomeranje granice prema zapadu 5. Bugarsko osiguranje železničkog saobraćaja ANEKSIONI AKTI I POLITIKA DENACIONALIZACIJE 1. Bugarska aneksija dela jugoistočne Srbije i većeg dela Vardarariske Makedonije 2. Mere denacionalizacije i eksploatacije 3. Vranjska gimnazija pod okupacijom 4. Italijansko-bugarske protivurečnosti oko Makedonije 5. Policijske preventivne mere USTANAK I BUGARSKA REAKCIJA 1. Otpor naroda bugarizaciji 2. Nemačko-bugarska saradnja u fazi ustanka 3. Oblici i metodi borbe protiv narodnooslobodilačkog pokreta PROŠIRENJE BUGARSKE OKUPACIJE U SRBIJI 1. Pripreme za proširenje bugarske okupacije 2. Neposredna okupacija srpskog prostora 3. Obaveštajni rad u okviru Prvog bugarskog okupacionog korpusa 4. Bugarska okupacija Srbije i kriza kvislinške vlade SARADNJA BUGARSKIH I NEMAČKIH OKUPATORA U SRBIJI 1. Organizacija i zadaci bugarskih okupatorskih organa na zaposednutom području 2. Odnosi između Bugara, Nedića i drugih kvislinga 3. Regulisanje pitanja državljanstva BUGARSKA VOJSKA U BORBI PROTIV NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA 1. Stanje u Srbiji posle sloma Užičke republike 2. Aktivnosti narodnooslobodilačkih partizanskih odreda i protivmere okupatora 3. Teror nad stanovništvom i pripadnicima narodnooslobodilačkog pokreta OKUPATORSKO-KVISLINŠKE I SAVEZNIČKE INFORMACIJE O STANJU U SRBIJI I NJIHOV KARAKTER 1. Bugarska i druga neprijateljska propaganda o stanju u Srbiji 2. Saveznička javnost i bugarska okupacija Srbije 3. Ustaška propaganda o Bugarskoj BUGARSKA KAO NAJPOUZDANIJI NEMAČKI SAVEZNIK NA BALKANU 1. Organizacija nemačko-bugarskih odnosa u Srbiji 2. Ofanzivna dejstva protiv Narodnooslobodilačke vojske 3. Nemačko-bugarsko vojno sadejstvo u operaciji,,Švarc` 4. Bugarska uloga na Balkanu uoči i posle kapitulacije Italije 5. Obučavanje i snabdevanje bugarskog saveznika - 6. Jugoslovenska emigrantska vlada i nemačko-bugarski ratni zločini NOVJ U BORBI SA BUGARSKOM ARMIJOM U PRVOJ POLOVINI 1944. GODINE 1. Borbe Bugara i četnika sa južnomoravskim jedinicama u zimu 1944. godine 2. Bugarske jedinice u odbrani Srbije od prodora NOVJ, mart-maj 1944. godine 3. Nemačka analiza aktivnosti Bugara u borbama 4. Prolećna ofanziva bugarskih trupa na teritoriji južne Srbije 5. Bugarska propaganda o bugarskom karakteru jugoslovenskih zemalja u zimu 1944. godine VOJNO-POLITIČKI OKVIR BUGARSKOG NAPUŠTANJA SRBIJE 1. Uspešni prodor jedinica NOVJ u Srbiju 2. Borbe u južnoj i istočnoj Srbiji u vreme prodora operativne grupe divizija 3. Bugarsko napuštanje Srbije i nemačka reakcija 4. Narodnooslobodilački pokret i razoružanje Bugara 5. Jugoslovenska vlada u izbeglištvu i povlačenje Bugarske iz rata SAVEZNICI I BUGARSKA U TOKU 1944. GODINE 1. Diplomatski pritisak antifašističkih sila za povlačenje Bugarske iz rata 2. Pripreme Bugarske za izlaženje iz rata 3. Ugovor o miru Zaključak Summary Registar ličnih imena Skraćenice `Miroslav Stojiljković, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, rođen 1924. u Prištini. Osnovnu i srednju školu pohađao u Štipu i Nišu. Učestvovao u narodnooslobodilačkoj borbi. Diplomirao na grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Niz godina bavio se stručnim i naučnim radom i objavio više stručnih i naučnih radova. Doktorirao na Filozofskom fakultetu u Prištini 1984. Kao rezultat istraživačke delatnosti u domaćim i arhivima SR Nemačke (Frajburgu i Bonu) kao i moskovskim bibliotekama je ova studija,,Bugarska okupatorska politika u Srbiji 1941-1944`. `Studija dr Miroslava Stojiljkovića uspešno je ispunila jedan naučni zadatak, upotpunila i obogatila našu istoriografiju i dala vidan doprinos našoj istorijskoj nauci. Autor je argumentovano dokazao da zvanična Bugarska na čelu sa Borisom III, nije nikad odustajala od revanšističkih i megalomanskih ambicija na račun Jugoslavije i Grčke i ostvarivanja ideja Sanstefanske Bugarske. Isto tako analizirao je stav bugarskih komunista, kao i raspoloženje bugarskog naroda, koji se u većini nije slagao sa zvaničnom politikom svojih vlastodržaca, ali i koji nije imao dovoljno snage da se tom rukovodstvu odupre.` (Dušan Živković) `Kao jedno od centralnih pitanja bugarskog okupacionog sistema istražena je denacionalizatorska i asimilatorska politika kao metod za ostvarivanje bugarskog trajnog gospodstva u okupiranoj Srbiji. Pažljivom analizom izvornih dokumenata, autor dokazuje svu apsurdnost i nemoć okupatorske vlasti.` (Rastislav Terzioski)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jon Antonesku Rista Antunović Mihailo Apostolski Živko Avramovski Paul Bader Ivan Bagrjanov Feliks Bencler Vasil Bojdev Boris Aleksandar Cankov Aleksandar Cincar Marković Galeaco Ćano Vinston Čerčil Teodosi Georgi Gemeto Dimitrov Georgi Dimitrov Prvan Draganov Erl Bogdan Filov Konstantin Fotic Petar Gabrovski Kimon Georgijev Grozdanov Venceslav Glišić Adolf Hitler Aleksandar Hristov Jalčin Sotir Janev Slobodan Jovanov Georgi Kjoseivanov Bogdan Krizman Lavriščev Aleksander Ler Vilhelm List Dimitrije Ljotić Ivan Marinov Ivan Vančo Mihailov Dragoljub Draža Mihailović Nikola Mihov Vladimir Milanović Kosta Milovanović Pećanac Boro Mitrovski Vjaččeslav Mihailovič Molotov Nikola Mušanov Milan Nedić Asen Nikolov Momčilo Ninčić Ante Pavelić Ćićko Ratko Pavlović Milivoje Pavlović Nikola Petkov Ivan Popov Joahim Fon Ribentrop Herber Frajber Von Rihthofen Tomo Ristovski Saradžoglu Dušan Simovi Dimitar Stančev Ilija Šumenković Ddobri Terpešev Rastislav Terzioski Josip Broz Tito Fjodor Ivanovič Tolbuhin Aleksandar Trajković Haroldturner Henri Vilson Mejtlend Andrej Januarjevič Višinski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Josip Broz Tito (Kumrovec, 7. maj 1892 — Ljubljana, 4. maj 1980) bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, predsednik Saveza komunista Jugoslavije (KPJ/SKJ, 1939—1980) i jugoslovenski državnik, koji je obavljao razne državničke funkcije od 1943. do svoje smrti 1980. godine.[2] Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa jugoslovenskih partizana, koji se često smatraju najefikasnijim pokretom otpora u okupiranoj Evropi.[3] Za vreme svoje političke karijere, bio je veoma popularna i cenjena ličnost, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.[4] Stekao je veliku međunarodnu slavu kao glavni vođa Pokreta nesvrstanih, pored Džavaharlala Nehrua, Gamala Abdela Nasera i Ahmeda Sukarna.[5] Bio je generalni sekretar (kasnije predsednik Predsedništva) Saveza komunista Jugoslavije (KPJ/SKJ, 1939—1980). Tokom Drugog svetskog rata je postao premijer (1943—1963), a ustavnim promenama 1953. postao je i predsednik (kasnije doživotni predsednik; 1953—1980) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Od 1943. do svoje smrti 1980. godine, imao je zvanje maršala Jugoslavije i položaj Vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ, do 1945), Jugoslovenske armije (JA, 1945—1951), Jugoslovenske narodne armije (JNA, 1951—1980). Budući da je bio izuzetno cenjen u oba bloka tokom Hladnog rata, primio je oko 98 stranih odlikovanja, uključujući i Orden Legije časti.[6] Josip Broz je rođen u hrvatsko-slovenačkoj porodici od oca Hrvata i majke Slovenke, u selu Kumrovec, u Hrvatskoj (tadašnjoj Austrougarskoj). Kada je regrutovan, veoma se istakao u vojnoj službi i postao je najmlađi vodnik u Austrougarskoj vojsci u to vreme. Nakon što su ga za vreme Prvog svetskog rata teško ranili i zarobili Rusi, Broz je poslat u radni logor na Uralu. Nakon toga je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji, a kasnije se priključio i Crvenoj armiji u Omsku. Po povratku u zemlju, došao je u novoosnovanu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, gde se priključio Komunističkoj partiji Jugoslavije (KPJ).[7] Tito je bio glavni vođa druge Jugoslavije, socijalističke federacije, koja je postojala od 1943. do 1992. godine. Uprkos tome što je bio jedan od osnivača Informbiroa, ubrzo je postao prvi član Informbiroa koji je počeo da prkosi sovjetskoj hegemoniji i jedini koji je uspeo da napusti Informbiro i otpočne sopstveni socijalistički program. Tito je bio zagovornik nezavisnog puta u socijalizam (ponekad nazivanim i „nacionalni komunizam”). Godine 1951. je sproveo samoupravni sistem, koji je razlikovao Jugoslaviju u odnosu na druge socijalističke zemlje. Zaokret ka modelu tržišnog socijalizma doneo je ekonomsku ekspanziju tokom 1950-ih i 1960-ih i pad tokom 1970-ih godina. Njegova unutrašnja politika uključuje suzbijanje nacionalističkih osećanja i promociju „bratstva i jedinstva” šest jugoslovenskih naroda. Nakon Titove smrti 1980. godine, tenzija između jugoslovenskih republika se naglo povećala i 1991. godine zemlja se raspala u građanskom ratu