Izdavac - Informatika, Beograd Godina - 2011. Preveli Slavica i Igor Djukic Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 23 cm,494 str. (90)

Mek povez. Nova!

Izdavač: INFORMATIJA, Beograd 494 str. : ilustr. ; 15,5 x 22 cm - Ćirilica / Mek povez saa klapnama

OČUVANA Izdavač:: Informatika Godina izdanja:: 2012. Broj strana: 424 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 22 cm F.M. je treća knjiga iz edicije Avanture jednog magistra. Roman se sastoji od dve sižejne linije: prva prati prepreke na koje nailazi glavni junak, naš savremenik Nikolas Fandorin, unuk velikog detektiva Erasta Fandorina, u potrazi za izgubljenim rukopisom romana Dostojevskog Zločin i kazna, tj. prvom verzijom tog romana za koju se mislilo da je pisac uništio. Druga linija predstavlja upravo tu verziju romana Zločin i kazna, tj. Akunjinovu verziju događaja vezanih za Raskoljnikovljev zločin. Nadahnut uspehom svojih knjiga o avanturama Erasta Fandorina, Boris Akunjin je napisao i nekoliko romana u kojima je glavni lik Nikolas Fandorin, Erastov unuk. Na srpski jezik prevedena su tri dela: Altin-tolobas, Dodatna lektira i F.M.

Boris Akunjin - Altin Tolobas Udzbenički format lepo očuvana Altin-Tolobas je prva knjiga iz edicije Avanture jednog magistra u kome se prvi put pojavljuje novi junak – Nikolas Fandorin, unuk popularnog junaka Erasta Fandorina. Nadahnut uspehom svojih knjiga o avanturama Erasta Fandorina, Boris Akunjin je napisao i nekoliko romana u kojima je glavni lik Nikolas Fandorin, Erastov unuk. Na srpski jezik prevedena su tri dela: „Altin-tolobas“, „Dodatna lektira“ i „F.M.“ Poput slavnog dede, i Nikolas rešava različite probleme koji često imaju kriminalnu pozadinu. Ovoga puta, poprište događanja je savremena Moskva na prelazu iz 20. u 21. vek, odnosno prestonica prve zemlje radnika i seljaka na svetu, koja gradi novo društvo gde važe neka druga pravila u odnosu na doba socijalizma. Pored slike tranzicione Moskve, Akunjin paralelno plete priče iz ruske istorije u kojima su glavni junaci članovi porodice Fon Dorn, odnosno Fondorin – Erastovi i Nikolasovi preci. Tako, u romanu pratimo sudbinu Kornelijusa Fon Dorna, nemačkog najamnika koji dolazi u Rusiju u vreme cara Alekseja Mihajloviča, oca Petra Velikog. Deo zapleta je i potraga za legendarnom liberejom, bibliotekom cara Ivana Groznog. S druge strane, paralelna radnja se odvija u Moskvi devedesetih godina, gde dolazi Rus poreklom ali Britanac po vaspitanju i običajima – unuk Erastov, Nikolas, koga je otac vaspitao u antisovjetskom duhu, ali je sin u duši uvek gajio plamen ljubavi prema postojbini predaka. Čitalac se u romanu sreće i sa komičnim momentima kada se engleska krutost glavnog junaka podvrgne testu postsovjetske tranzicije.

Prvi roman serijala o Hariju Huleu. „Obavezna lektira za svakog poklonika neodoljive katastrofe zvane Hari Hule. Iako vas hronološka promena može zbuniti, ona će priči dodati sloj dramske ironije, povećati napetost i osnažiti je.“ Booklist Premijerno pojavljivanje Nesbeovog inspektora Harija Hulea koje će vas oduševiti. Kriminalistička policija u Oslu šalje inspektora Harija Hulea u Sidnej da prati istragu jednog ubistva. Hari ima odrešene ruke da pomogne u istrazi, ali i jasno naređenje da se kloni nevolja. Žrtva je dvadesettrogodišnja Norvežanka, relativno poznata ličnost u svojoj domovini. Hari, međutim, nije rođeni posmatrač, pa se brzo sprijateljuje s detektivom koji radi na slučaju, kao i sa jednom svedokinjom. Kako istraga odmiče, oni otkrivaju da je to ubistvo samo poslednje u nizu nerasvetljenih zločina psihopate koji plete svoju mrežu širom Australije. Kako se približavaju ubici, u Hariju raste strepnja da niko nije bezbedan, a ponajmanje oni koji istražuju ove zločine. Roman Slepi miš dobio je 1997. nagradu Riverton najprestižniju za kriminalistički žanr u Norveškoj, kao i nordijsku nagradu Stakleni ključ za najbolji nordijski kriminalistički roman u 1998. godini. „ Slepi miš je plod početničke euforije, priča koja nosi obeležja mesta u kojem je nastala kako u geografskom smislu, tako i u kontekstu mog života. Nedavno sam je naglas čitao na radiju i donekle sam strepeo od vlastitih početničkih grešaka, ali me je prijatno iznenadila svežina i odvažnost tog poduhvata.“ Ju Nesbe „Već u prvom kriminalističkom romanu Nesbe izaziva klišee žanra nemilosrdno ih razlažući i komponujući neke nove rifove... Na veliko zadovoljstvo, već ovde uočavamo organski oblik koji je Nesbe imao pred očima i na samom početku svog stvaralaštva.“ The Independent „Čudesan je ovaj susret s mlađim, pričljivijim Harijem... Nesbe je vrstan pisac koji odmerenim tempom vodi radnju ka vrhuncu, ne bi li vas potom pustio da se sunovratite u sasvim neočekivan rasplet.“ Scottish Express Format: 13x20 cm Broj strana: 392 Pismo: Latinica Povez: Mek

Odlicno ocuvano. . Prvi roman serijala o Hariju Huleu. „ Obavezna lektira za svakog poklonika neodoljive katastrofe zvane Hari Hule. Iako vas hronološka promena može zbuniti, ona će priči dodati sloj dramske ironije, povećati napetost i osnažiti je. “ Booklist Premijerno pojavljivanje Nesbeovog inspektora Harija Hulea koje će vas oduševiti. Kriminalistička policija u Oslu šalje inspektora Harija Hulea u Sidnej da prati istragu jednog ubistva. Hari ima odrešene ruke da pomogne u istrazi, ali i jasno naređenje da se kloni nevolja. Žrtva je dvadesettrogodišnja Norvežanka, relativno poznata ličnost u svojoj domovini. Hari, međutim, nije rođeni posmatrač, pa se brzo sprijateljuje s detektivom koji radi na slučaju, kao i sa jednom svedokinjom. Kako istraga odmiče, oni otkrivaju da je to ubistvo samo poslednje u nizu nerasvetljenih zločina psihopate koji plete svoju mrežu širom Australije. Kako se približavaju ubici, u Hariju raste strepnja da niko nije bezbedan, a ponajmanje oni koji istražuju ove zločine. Roman Slepi miš dobio je 1997. nagradu Riverton najprestižniju za kriminalistički žanr u Norveškoj, kao i nordijsku nagradu Stakleni ključ za najbolji nordijski kriminalistički roman u 1998. godini. „ Slepi miš je plod početničke euforije, priča koja nosi obeležja mesta u kojem je nastala kako u geografskom smislu, tako i u kontekstu mog života. Nedavno sam je naglas čitao na radiju i donekle sam strepeo od vlastitih početničkih grešaka, ali me je prijatno iznenadila svežina i odvažnost tog poduhvata. “ Ju Nesbe „ Već u prvom kriminalističkom romanu Nesbe izaziva klišee žanra nemilosrdno ih razlažući i komponujući neke nove rifove. .. Na veliko zadovoljstvo, već ovde uočavamo organski oblik koji je Nesbe imao pred očima i na samom početku svog stvaralaštva. “ The Independent „ Čudesan je ovaj susret s mlađim, pričljivijim Harijem. .. Nesbe je vrstan pisac koji odmerenim tempom vodi radnju ka vrhuncu, ne bi li vas potom pustio da se sunovratite u sasvim neočekivan rasplet. “ Scottish Express

62131) SLEPI MIŠ , Ju Nesbe , Laguna Beograd 2015 , Prvi roman serijala o Hariju Huleu. „Obavezna lektira za svakog poklonika neodoljive katastrofe zvane Hari Hule. Iako vas hronološka promena može zbuniti, ona će priči dodati sloj dramske ironije, povećati napetost i osnažiti je.“ Booklist Premijerno pojavljivanje Nesbeovog inspektora Harija Hulea koje će vas oduševiti. Kriminalistička policija u Oslu šalje inspektora Harija Hulea u Sidnej da prati istragu jednog ubistva. Hari ima odrešene ruke da pomogne u istrazi, ali i jasno naređenje da se kloni nevolja. Žrtva je dvadesettrogodišnja Norvežanka, relativno poznata ličnost u svojoj domovini. Hari, međutim, nije rođeni posmatrač, pa se brzo sprijateljuje s detektivom koji radi na slučaju, kao i sa jednom svedokinjom. Kako istraga odmiče, oni otkrivaju da je to ubistvo samo poslednje u nizu nerasvetljenih zločina psihopate koji plete svoju mrežu širom Australije. Kako se približavaju ubici, u Hariju raste strepnja da niko nije bezbedan, a ponajmanje oni koji istražuju ove zločine. Roman Slepi miš dobio je 1997. nagradu Riverton najprestižniju za kriminalistički žanr u Norveškoj, kao i nordijsku nagradu Stakleni ključ za najbolji nordijski kriminalistički roman u 1998. godini. „Slepi miš je plod početničke euforije, priča koja nosi obeležja mesta u kojem je nastala kako u geografskom smislu, tako i u kontekstu mog života. Nedavno sam je naglas čitao na radiju i donekle sam strepeo od vlastitih početničkih grešaka, ali me je prijatno iznenadila svežina i odvažnost tog poduhvata.“ Ju Nesbe „Već u prvom kriminalističkom romanu Nesbe izaziva klišee žanra nemilosrdno ih razlažući i komponujući neke nove rifove... Na veliko zadovoljstvo, već ovde uočavamo organski oblik koji je Nesbe imao pred očima i na samom početku svog stvaralaštva.“ The Independent „Čudesan je ovaj susret s mlađim, pričljivijim Harijem... Nesbe je vrstan pisac koji odmerenim tempom vodi radnju ka vrhuncu, ne bi li vas potom pustio da se sunovratite u sasvim neočekivan rasplet.“ Scottish Express mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 389 strana

Stanje kao na slikama, nije za poklon, ali kompletno, bez pisanja i podvlačenja, sasvim u redu za čitanje. Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 576 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 28. april 2017. Prevodilac: Draško Roganović Nagrade za najbolji roman Hugo, Lokus, Brem Stoker, Nebula. Prošireno i dopunjeno izdanje sa revidiranim prevodom. „Izuzeto napeta priča. Sočno originalan vagnerovski noar.“ Salon.com Prvi put objavljen 2001, roman Američki bogovi istog časa je postao klasik – intelektualni i umetnički vrhunac višestruko nagrađivanog majstora inovativne fikcije, Nila Gejmena. Sada imate priliku da otkrijete misteriju i magiju nove verzije autorovog rukopisa. Prošireno i dopunjeno izdanje Američkih bogova sa revidiranim prevodom, iskonsko je ruho ovog savremenog remek-dela. Senka je proveo tri godine u zatvoru, gledajući svoja posla, služeći svoju kaznu. Želeo je samo da se vrati u zagrljaj svoje voljene žene i da se kloni nevolje do kraja života. Ali svega nekoliko dana pre isteka kazne saznaje da mu je žena poginula u saobraćajnoj nesreći. Od tog trenutka, svet je za njega samo jedno negostoljubivo mesto. Odlazeći na sahranu, Senka u avionu upoznaje sedog čoveka koji sebe zove Gospodin Sreda. Ovaj samozvani prevarant i bitanga nudi Senki posao. A Senka ga, kao čovek koji više nema šta da izgubi, prihvata. Ali rad za enigmatičnog Sredu ima svoju cenu i Senka ubrzo shvata kako će njegova uloga u Sredinim mahinacijama biti mnogo opasnija nego što je mogao da zamisli. Zapetljan u svet tajni, on kreće na divlje putešestvije i susreće, između ostalih, ubilačkog Černoboga, vragolastog Gospodina Nansija i prelepu Ister – koji naizgled svi znaju više o njemu nego on sam. Senka će ubrzo naučiti da prošlost ne umire, da svi, uključujući i njegovu pokojnu ženu, imaju tajne i da se ispod spokojne površine svakodnevice sprema oluja – epski rat za samu dušu Amerike –sukob star koliko i samo čovečanstvo. Američki bogovi su seksi, uzbudljivo, mračno, duhovito, poetično i kaleidoskopsko putovanje duboko u mit, širom Amerike koja je istovremeno i jezivo poznata i sasvim strana. Nil Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi jedan od prisutnih gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. Gejmen će kasnije u jednom prisećanju na ovaj događaj reći da se osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već „kraljica noći“ (`I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn`t a hooker, that in fact she was a lady of the evening.`, Los Angeles Times, 2001). Do tada, Gejmen je već stekao zavidnu reputaciju kao autor scenarija za strip serijal Sendmen, kao i za niz underground stripova za koje je dobio više nagrada. 1995. okončao je rad na Sendmenu počeo rad na pravim proznim delima, što je rezultiralo sa nekoliko zbirki priča i Zvezdanom prašinom, nekom vrstom bajke za odrasle. Sledila je saradnja sa Teri Pračetom na Dobrim predskazanjima, serija Nikadođija (futuristička priča o mračnom podzemnom svetu Londona, koji je BBC pretočio u TV seriju), kao i Gejmenovo viđenje dečije fantastike u Koralini, koju mnogi porede sa Luisovom Alisom u zemlji čuda. Godine 2001. objavljeni su Američki bogovi, roman za koji je Gejmen dobio jednu od najprestižnijih nagrada u žanru, nagradu Brem Stoker udruženja horor pisaca. Pored ovoga, Gejmen je kreator scenarija za japanski animirani film Princeza Mononoke, kao i scenarija za filmove koji tek treba da budu snimljeni po njegovim romanima i pričama. 1999. oživeo je serijal Sendmen. Niz zanimljivih detalja vezan je za ovog autora: Univerzitet Kalifornija uveo je Sendmen kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, pop pevačica Tori Ejmos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Nilu Gejmenu, a proslavljeni pisac Norman Majler jednom prilikom je povodom fame oko Sendmen izjavio da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce. Posle svega ovoga zanimljiva je i izjava Gejmenovog školskog savetnika, koju je kao petnaestogodišnjak mogao da čuje pošto mu je rekao da bi želeo da pravi stripove: „A da li si razmišljao o poslu računovođe?“ MG4 (N)