Sasava lektira broj 4. Dostojevski i Dusan Petricic- Zapisi iz mrtvog doma. Kontakt film, Beograd, 1985. U sustini, ovo je samostalno izdanje Dusana Petricica. Knjižica je takozvani flip-book, puštanjem ćoška stranica da se brzo prelistavaju stvara se animacija. Nazalost, na poslednjih 4-5 strana, neko se igrao markerom. Uglavnom na desnim, belim listovima. Samo jednom na Dostojevskom, a to je prikazano na fotografiji. KAKO GOD, EKSTREMNO RETKO IZDANJE!

Izdavač: Clio Zbirka tekstova Vreme bez iluzija ne samo što je podsećanje na jedno vitalno vreme u našoj likovnoj umetnosti i izvor dragocenih, skoro zaboravljenih informacija korisnih novim generacijama na umetničkoj sceni, i ne samo što je neophodna lektira namenjena onim najhrabrijim među poslenicima javne reči - kritičarima, već je uz sve to i očigledni i ubedljivi dokaz kako je likovno delo podložno proceni i valorizaciji u sopstvenom vremenu i kako nema razloga da se o njemu ne govori i ne prosuđuje na jasan i direktan način. (Jovan Despotović, iz recenzije) exlibris dobro očuvana ROOM.1

Naracija u igranom filmu / Dejvid Bordvel Beograd : Filmski centar Srbije, 2013 (Beograd : Colorgrafx) Fizički opis 422 str. : ilustr. ; 24 h 24 cm VELIKI FORMAT Tiraž 500 NOVO Monumentalno delo Dejvida Bordvela, verovatno najvećeg živog teoretičara filma, pojavilo se sada na srpskom jeziku. Delo koje od svojeg objavljivanja 1985. godine u domenu filmske naratologije gotovo nikada nije prevaziđeno, postalo je neophodni udžbenik ne samo za studije filma, već, jednako tako, i književnosti. Vizuelno prebogata (nekoliko stotina frejmova i fotografija), ova knjiga pokazuje Dejvida Bordvela ne samo kao vrsnog erudite, već i interdisciplinarnog mislioca koji se s lakoćom kreće i drugim oblicima stvaralaštva, i inkrporira ih u svoju filmsku teoriju na uzbudljiv, gotovo virtuozan, a ipak čitak način. Objavljivanje knjige Dejvida Bordvela je pravi izdavački filmski dogadjaj, i mišljenja smo, neophodna lektira ne samo teoretičare, kritičare i publiciste, već i za sve one koji su u filmskoj praksi. UVOD Prvi deo Neke teorije naracije 1. Mimetičke teorije naracije Perspektiva kao naracija Perspektiva i tačka gledanja u književnosti Nevidljivi posmatrač Ejzenštejn: naracija kao scenografija 2. Dijegetičke teorije naracije Filmska naracija kao metajezik Filmska naracija kao iskazivanje Drugi deo Naracija i filmska forma 3. Aktivnost gledaoca Skica za jednu psihologiju filmske percepcije i kognicije Sposobnost razumevanja narativa Verovanje i viđenje 4. Principi naracije Fabula, siže i stil Taktike konstruisanja sižea Znanje, samosvest i komunikativnost Narator, autor 5. Greh, ubistvo i naracija Detektivski film Melodrama 6. Naracija i vreme Osobine vremenske konstrukcije Vremenske varke i neočekivane dobiti 7. Naracija i prostor Konstruisanje prostora Perspektiva i gledalac Idealna pozicionalnost: plan – kontraplan Naznake, svojstva i funkcije Prostor u Svežim vetrovima Treći deo Istorijski modusi naracije 8. Modusi i norme 9. Klasična naracija. Holivudski primer Kanonska naracija Klasični stil Klasični gledalac Sedam filmova, osam segmenata 10. Naracija umetničkog filma Objektivnost, subjektivnost, autorstvo Igra forme Umetnički film u istoriji 11. Istorijsko - materijalistička naracija. Sovjetski primer Naracija kao retorika . Predvidljiva fabula, nepredvidljiva naracija Novi Vavilon Ka upitnom filmu 12. Parametarska naracija Nova uloga stila Oblici i strategije Parametri Džeparoša Problem modernizma 13. Godar i naracija Sukobljene sheme Oprostorenje naracije Narator i palimpsest Godina 1968. i dalje

O dramskom stvaralaštvu dr Vojislava M. Jovanovića Maramboa / Spasoje Ž. Milovanović Novi Sad 2011. Mek povez sa klapnama, ćirilica, ilustrovano, 326 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). Ovaj rad, naime, nije monografija o Marambou koja bi se bavila njegovim sveukupnim više nego plodnim književnim, naučnim i javnim radom, pa samim tim ne daje sliku izvan specifičnosti njegovog dramaturškog postupka i njegovog interesovanja za pozorište. Takođe, usled institucionalne nesređenosti arhivske građe, ovde se nismo bavili istraživanjima na biografskom i komparativnom planu. Tako će i dalje ostati nepoznanice oni biografski momenti koji su uslovili buđenje njegovog interesovanja za pozorišnu umetnost, ali isto tako i momenti koji su prouzrokovali da od nje odustane. S druge strane, o preduslovima za stvaranje takvih momenata: lektira, politički, društveni, kulturni, umetnički preduslovi, te nalaženje kanala kojima su uticaji dolazili do Maramboa, saznavalo se posrednim putem, kao prepoznavanje „propisa perioda” i uglavnom se zasniva na dosadašnjim definisanjima poetike ovog perioda i tumačenjima dela nastalih u njemu kao ispoljavanju te i takve poetike. Otuda su pravac istraživanja i priroda metoda određeni namerom da se rekonstruisanjem istorijske perspektive, prepoznavanjem konvencija na osnovu kojih je nastalo (kao polaznom osnovom za raščlanjavanje tekstova na sastavne delove), kao i ispitivanjem međusobnih odnosa i pojedinačnih funkcija sastavnih delova unutar celine, te uspostavljanjem socio-kulturoloških znakova i odnosa koji oni proizvode, svaka Maramboova drama tumači kao predložak za predstavu. Na ovaj način ponudiće se mogući sistem prepoznavanja tekstualnih i vantekstualnih znakova, u nadi da će ovaj rad — kao bitno upućen na scensku praksu — pomoći rediteljima i glumcima da sagrade mogući sistem značenja sa kojim će publika današnjice uspešno da komunicira. Iz Uvoda Sadržaj: UVOD Polemički uvod Metod tumačenja DRAMSKO STVARALAŠTVO MARAMBOA U POZORIŠNOM KONTEKSTU I SOCIO-KULTUROLOŠKIM OKOLNOSTIMA Istorijsko-kulturni period Istorija recepcije Maramboovog dramskog stvaralaštva Maramboovo odustajanje od pozorišta O POETICI MARAMBOOVOG DRAMSKOG STVARALAŠTVA Okvir tumačenja Tako reče Zaratustra, drama u četiri čina Naš zet, komad u jednom činu Naši očevi, komedija u tri čina Naši sinovi, komad u četiri čina sa epilogom Karijera, komedija u tri čina ZAKLjUČAK REZIME SUMMARY IMENSKI REGISTAR BIBLIOGRAFIJA NAPOMENA AUTORA BELEŠKA O AUTORU

Broj strana: 553 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 14.5x21 cm Izdavač: Clio Knjiga je odgovor na potrebu za kvalitetnim i pristupačnim uvodom u teoriju fotografije, koja će sadržati i kritički pristup debatama o prirodi fotografije. Bazirano na ozbiljnom istraživanju, brojnim izvorima i osvrtima na različite aspekte fotografske prakse, delo predstavlja neophodnu literaturu za sve one koji se ovom vrstom umetnosti profesionalno bave. Fotografija je pažljivo konstruisana, dopunjena brojnim primerima, opskrbljena rečnikom ključnih termina, obimnom bibliografijom i ilustracijama, kao i svojevrsnim putokazom kroz informacije o izvorima. Budući da je odlikuje jezička i stilska pristupačnost, ona je isto tako zahvalno štivo za sve ljubitelje i poštovaoce ove oblasti. Pojedina poglavlja izmenjenog i dopunjenog izdanja, koje je sada dostupno i na srpskom jeziku, fokusirana su na poseban žanr ili praktičnu delatnost, a novinu predstavlja poglavlje o telu. Namera priređivača je da studentima fotografije, grafike, likovnih umetnosti, istorije umetnosti i dizajna, novinarstva, medija, komunikacija i drugih studija iz kulture obezbedi relevantnu i zanimljivu lektiru.

Knjiga je veličine 41x 31 cm. Napisao ju je i oslikao akademski slikar Petar Meseldžija. Knjiga ima 47 strana, prelepo izgleda, izuzetno originalno jer ju je sam autor u potpunosti ilustrovao. Boje su mnogo jače, jarke su, knjiga je slikana mobilnim telefonom pa izgledaju bledunjavo. Bajku koja je srpska bajka je slušao od babe i dede i njihovih komšija u detinjstvu. Evo odlomka iz uvoda samog autora: ,,Od svoje sedme godine, provodio sam deo letnjeg raspusta kod dede i babe koji su živeli u jednom dalekom selu na ivici prostrane doline okružene planinama.Te veličanstvene planine bile su prekrivene neprohodnom šumom, starom gotovo koliko i staro kamenje pod njom. Selo tada nije imalo struju pa nije bilo ni televizije ni radija, te su se ljudi s večeri okupljali i uz treperavu svetlost petrolejske lampe razgovarali, pevali i pripovedali raznorazne priče, bajke i legende o davno minulim događajima. Priča koja se često prepričavala bila je Legenda o Baš - Čeliku, kako su je seljani zvali. Primetio sam da se njihova verzija te priče prilično razlikuje od opšte poznate verzije iz školske lektire.....`

Kipar konja i pomona čuda i ratnika: jedna od najvećih ličnosti suvremene umjetnosti u Italiji i svijetu Zagreb / Ljubljana 1971. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (24,5×31 cm), 96 strana. Napomena: sitnija oštećenja zaštitnog omota; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Tema vodilja ove monografije u kojoj autor rekonstruira djelatnost velikog toskanskog kipara od njegovih početaka do najnovijih uspjeha jeste prije svega u afirmaciji i traženju »prosuđivanja stvarnosti« koja je za Marinijevo djelo bitnija od svake formalne oznake. U tom je smislu od Naroda iz 1920. do Čuda iz 1943, od Pomone koja sjedi iz 1946. do Ratnika 1967. Marinijeva »povijest« determinantna epizoda, ne samo svjedočanstvo već zadiranje u povijest našega vremena. Pored ovog više esejističkog djela (u kojem kritička interpretacija nastoji dati nešto više od obične stilističke lektire), knjiga pruža čitaocu opširan pregled Marinijevih djela i veoma opsežnu, sistematsku bibliografiju koja registrira praktički sve što je o Mariniju napisano od 1926. do danas, tako da je to djelo i temeljit i do sada najpotpuniji studijski priručnik.

DEJVID BORDVEL NARACIJA U IGRANOM FILMU Prevod - Slavica Miletić Izdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2013 422 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Umetnost ekrana ISBN - 978-86-7227-081-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod NEKE TEORIJE NARACIJE 1. Mimetičke teorije naracije Perspektiva kao naracija Perspektiva i tačka gledanja u književnosti Nevidljivi posmatrač Ejzenštejn: naracija kao scenografija 2. Dijegetičke teorije naracije Filmska naracija kao metajezik Filmska naracija kao iskazivanje NARACIJA I FILMSKA FORMA 3. Aktivnost gledaoca Skica za jednu psihologiju filmske percepcije i kognicije Sposobnost razumevanja narativa Verovanje i viđenje 4. Principi naracije Fabula, siže i stil Taktike konstruisanja sižea Znanje, samosvest i komunikativnost Narator, autor 5. Greh, ubistvo i naracija Detektivski film Melodrama 6. Naracija i vreme Osobine vremenske konstrukcije Vremenske varke i neočekivane dobiti 7. Naracija i prostor Konstruisanje prostora Perspektiva i gledalac Idealna pozicionalnost: plan - kontraplan Naznake, svojstva i funkcije Prostor u Svežim vetrovima ISTORIJSKI MODUSI NARACIJE 8. Modusi i norme 9. Klasična naracija. Holivudski primer Kanonska naracija Klasični stil Klasični gledalac Sedam filmova, osam segmenata 10. Naracija umetničkog filma Objektivnost, subjektivnost, autorstvo Igra forme Umetnički film u istoriji 11. Istorijsko - materijalistička naracija. Sovjetski primer Naracija kao retorika Predvidljiva fabula, nepredvidljiva naracija Novi Vavilon Ka upitnom filmu 12. Parametarska naracija Nova uloga stila Oblici i strategije Parametri Džeparoša Problem modernizma 13. Godar i naracija Sukobljene sheme Oprostorenje naracije Narator i palimpsest Godina 1968. i dalje Zaključak Fusnote Izvori fotografija Izabrana literature Indeks imena Indeks filmova `Monumentalno delo Dejvida Bordvela, verovatno najvećeg živog teoretičara filma, pojavilo se sada na srpskom jeziku. Delo koje od svojeg objavljivanja 1985. godine u domenu filmske naratologije gotovo nikada nije prevazidjeno, postalo je neophodni udžbenik ne samo za studije filma, već, jednako tako, i književnosti. Vizuelno prebogata (nekoliko stotina frejmova i fotografija), ova knjiga pokazuje Dejvida Bordvela ne samo kao vrsnog erudite, već i interdisciplinarnog mislioca koji se s lakoćom kreće i drugim oblicima stvaralaštva, i inkrporira ih u svoju filmsku teoriju na uzbudljiv, gotovo virtuozan, a ipak čitak način. Objavljivanje knjige Dejvida Bordvela je pravi izdavački filmski dogadjaj, i mišljenja smo, neophodna lektira ne samo teoretičare, kritičare i publiciste, već i za sve one koji su u filmskoj praksi.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. David Bordwell Narration In The Fiction Film Leon Batista Alberti Battista Mikelanđelo Antonioni Michelangelo Aristotel Mihal Bahtin Rolan Bart Roland Barthes Andre Bazen Bazin Remon Belur Raymond Bellour Emil Benvenist Emile Benveniste Ingmar Bergman Bernardno Bertoluči Bertolucci Ludvig van Betoven Ludwig Beethoven Mišel Bitor Michel Butor Bertolt Breht Brecht Rober Breson Robert Bresson Pjer Bulez Pierre Boulez Luis Bunjuel Bunuel Oleksandar Dovženko Karl Teodor Drajer Carl Theodor Dreyer Henri Džejms Henry James Džejms Džojs James Joyce Sergej Mihailovič Ejzenštajn Rajner Verner Fasbinder Federiko Felini Federico Fellini Sigmund Frojd Freud Žan Lik Godar Jean Luc Godard Gombrič Alfred hičkok Hitchcock Stiven Hit Stephen Heath Džulijan Hohberg Julian Hochbergm Hauard Hoks Howard Hawks Roman Jakobson Mikloš Jančo Jancso Aleksandar Kerenski Lev Kulješov Grigorij Kozincev Fric Lang Fritz Vladimir Iljič Lenjin Ernst Lubič Lubitsch Persi Lubok Kolin Makejb Colin McCabe Karl Marks MarxLeonard Mejer Meyer Jan Mukaržovski Mukarvosky Jasudžiro Ozu Yasujiro Bris Paren Brice Parain Perkins Vsevolod Pudovkin Alan Rene Alain Resnais Žan Renoar Jean Renooir Alen Rob Grije Alain Robbe Grillet Mari Kler Ropars Vijemje Marie Claire Ropars Wuilleumier Mejr Sternberg Meir Suzan SUlejman Susan Suleiman Viktor Šklovski Jurij Tinjanov Fransoa Trifo Francois Truffaut Orson Vels Welles Dziga Vertov Žerar Ženet Gerard Genette

Slobodan Aranđelović FILMSKI VODIĆ BEOGRADA 1944 -1963. I tom Jugoslovenska kinoteka, 2021. 610 strana, A4 format, tvrd povez. Odlično očuvana. Najverovatnije nekorišćena. Knjiga “Filmski vodič Beograda 1944-1963” Slobodana Aranđelovića, u izdanju Jugoslovenske kinoteke, daje presek bioskopskog i festivalskog života u prvih 20 posleratnih godina, sa podacima sa špica oko 4.000 naslova prikazanih u tom periodu u Beogradu. Autor tog izdanja, filmski i džez kritičar i publicista Slobodan Aranđelović, nekadašnji urednik programa Jugoslovenske kinoteke, već šest decenija aktivan je na polju filma i kinematografije, a “Vodič” je plod njegovog ogromnog iskustva i neverovatne zanesenosti pokretnim slikama, rekao je 23. maja na promociji tog izdanja upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović. “To je i u svetskim okvirima respektabilna filmogafska hronika prikazivačke delatnosti. Na skoro 930 stranica ovog i po obimu sveobuhvatnog prikupljačkog i arhivističkog dela može da se prati istorija distribucije, prvo samo bioskopske, a zatim i televizijske, uz posebno odvojene godišnje programe filmova Muzeja Kinoteke, mesta na kojem je autor zavoleo film i zauvek se vezao za njega”, ocenio je Erdeljanović na promociji, na kojj su govorili i reditelj Slobodan Šijan i saradnik na knjizi David Kecojević, a emitovana je i izjava reditelja i istoričara umetnosti Đorđa Kadijevića. Kroz mnoštvo informacija i podataka o filmovima u knjizi mogu se pratiti razvoj i promene ukusa bioskopske publike, uticaj ukupne, ali i dnevne politike na repertoar, kao i opšti trendovi kojima su se divile ondašnje generacije gledalaca, dodao je Erdeljanović. Uz najavu da se očekuju drugi i treći tom, Erdeljanović je naglasio da je Jugoslovenska kinoteka “možda jedini pravi izdavač ovakve knjige koja će poslužiti ne samo studentima i filmskim stručnjacima, arhivistima i istoričarima filma, već i običnim filmofilima, kojima je film često nešto više od života, a njih još uvek dosta ima u ovom gradu”. Slobodan Šijan je istakao da se treba pokloniti Aranđeloviću koji je pripremio tu knjigu mimo sistema, radeći ono što bi trebalo da bude posao institucija. “Mi nismo znali osnovne stvari kao što je, na primer, naslov na srpskom nekog filma prikazanog 1956. godine, niti sam imao koga da pitam. Ovo su neke suštinske stvari koje je Boban utvrdio u ovoj knjizi i za to mora da se oda priznanje”, rekao je Šijan, dodajući da bi bilo dobro da Kinoteka ili Filmski centar Srbije urade isto za međuratni period. Šijan je napomenuo da ne može da da stručno mišljenje o knijzi, jer je reč o ogromnom broju podataka. “Vremenom će se pokazati koliko je u njoj sve tačno, ali ono što je neophodno bilo da se uradi je tu - taj fundamentalni deo, da znamo kako su se filmovi zvali, koje godine su premijerno prikazani. To su sjajni podaci, a da li je uz neki film navedeno više ili manje glumaca nije toliko bitno. Svi ti podaci postoje na internetu, a za nas je važno što sada imamo odakle da počnemo istraživanje”, dodao je Šijan i ocenio da je reč o segmentu literature koji je nedostajao i na čijoj osnovi sada može dalje da se radi – da se pišu, na primer, knjige o programskoj politici uvoza filmova ili o tome kako je bioskopski repertoar uticao na domaću kinematografiju. Đorđe Kadijević je u video snimku priznao da ga je Aranđelovićeva knjiga dovela do saznanja da je gledao tako malo filmova u poređenju s njegovim prethodnim utiskom da ih je pogledao bogzna koliko. “Knjiga je napravljena tako da bih je odmah preporučio za obaveznu lektiru na Fakultetu dramskih umetnosti. Ona sadrži podatke sa dragocenim intencijama koje mora znati svako ko se profesionano bavi filmom ili ko je istinski zainteresovan za filmsku umetnost. Baca svetlo na Beograd sa jedne do sada neaktivirane pozicije, pozicije zrake filmske slike iz kino kabine. Pokazuje kakva je bila distribucija, šta nam je sve ponuđeno”, rekao je Kadijević, dodajući da to odražava i duh jednog vremena i kulture. “Divim se autoru koji je uložio toliko vremena i energije za ovo jedinstveno izdanje. Ono zaslužuje počasno mesto u našoj filmskoj literaturi”, zaključio je Kadijević. Aranđelović je posvetio veče promocije svoje knjige prijateljima i umetnicima koji više nisu među nama - Nikoli Stojanoviću, Dušanu Makavejevu, Vladi Petriću, Ljubi Radičeviću i Mići Miloševiću, sa kojima je godinama vodio intelektualne i inspirativne razgovore. Naglasivši da je “Vodič” autorska knjiga, jer on nije arhivista, Aranđelović je rekao da je podatke o filmovima počeo da skuplja još kao dečak i da je vremenom od hobija napravio posao. “Za mene je zakon filmska traka i zakon je Kinoteka. Još 1977. godine imao sam prvi VHS aparat. Tako sam skidao špice. Podaci u knjizi su 99 posto sa špica filmova. Ne verujem mnogo u podatke iz raznih publikacija i sa interneta. Međutim, mladi reditelj David Kecojević pomogao mi je da putem interneta nađem neke filmove koje nigde drugde nisam mogao”, izjavio je Aranđelović. Kecojević je istakao da mu je čast što je sarađivao na tom izdanju. Iako je danas lako saznati podatke sa interneta, neko je prvo morao da ih nađe i verifikuje. “Podatke sa interneta treba gledati s rezervom. Istraživanjem kroz više izvora dolazio sam do tačnih podataka, mada je i dalje najvažnija špica”, rekao je Kecojević. U knjizi su filmovi obrađeni abecedno po godinama i hronološki u okviru programa u kojima su premijerno prikazani - od novembra 1944. do decembra 1963. godine.