JSTVEL)IMA POSVETA I PEČAT.

CELOKUPNA DELA LjUBOMIRA P. NENADOVIĆA, KNjIGE IV-VII, treće izdanje, nakladom Knjižare Lj. Joksimovića u Beogradu, Nova moderna štamparija Milivoja Bođanskog, Beograd, 1912-1914. (knjige IV, V i VI), izdanje Knjižarnice Rajkovića i Ćukovića (knjiga VII, sveska 11. i 12.), Beograd, 1923. Naknadni tvrdi kartonski polu-platneni povez sa zlatotiskom na hrbatu (rikni). Odlična očuvanost korice, poveza, listova i zlatotiska, bez oštećenja. Jezik srpski, ćirilica, 191+193+157+166 str. (knjige IV-VII). U knjizi V fale strane 161-180. Knjige sadrže sledeća dela: KNjIGA IV: BEGUNCI; KUUZAN; NOVICA PREKIDA PESMU; VEČE PRED MANASTIROM; SPOMEN; MANITI GLUMAC; KNEZU DANILU; NA OBALAMA; GORILA (MAJMUM); LUKI VUKALOVIĆU; LAZI KOSTIĆU; ZDRAVICA ZMAJ-JOVANU; MILOŠU CVETIĆU; GLAS IZ PROŠLOSTI; BUKVARCU; TAKO MU I TREBA; SAVETI; MALA DEKLEMACIJA; NEPOSLUŠKO; MARKU; KORAČI; TEŠKA ZAGONETKA; UMERI SE; DOBRU SLUŽE; SEĆAM SE; SEĆAMO SE; ENGLESKOM „STANDARTU“; JEDNA NOĆ; AMANET S KOSOVA; NIJE PRIVIĐENjE; POSLEDNjA PESMA; JOCI STEFANOVIĆU-VILOVSKOM; POPKU; ZAPISI; BEZIMENICE; CARU ALEKSANDRU III; U SPOMENICU VOJISLAVU ILIJIĆU. KNjIGA V: PISMO; ZAPISI; PISMA IZ GRAJSFALDA; PROSJAK; NEKA JE SREĆA, MA I LUDA BILA; JABUKA; BOG ĆE PLATATI; POCEPANI SKUT. KNjIGA VI: PISMA IZ ŠVAJCARSKE; PRVI LONAC. KNjIGA VII: PISMA IZ ITALIJE.

ОГЛЕДИ О ЉУБАВИ МИЛОРАД ЂУРИЋ `ГРИГОРИЈЕ БОЖОВИЋ` П р и ш т и н а 1 9 9 5 ОБЕЛЕЖЈА а) Светска књижевност ........................................................... Р е ф е р е н ц е Свифт Кристал и Атлантида (Фантастика и реалност у Хофмановом `Златном лонцу`) Љермонтов Миодраг Булатовић Милан Ракић Завештања српских јунака .......................................................... Белешка о писцу Брош Ћирилица 218 страница НЕКОРИШЋЕНО

Pripovijesti i pričanja - Stjepan Mitrov Ljubiša Velikog A4 formata. Sadržaj: Pripovjesti crnogorske i primorske Kanjoš Macedonović Skočidjevojka Prodaja patrijare Brkića Pop Andrović novi Obilić Krađa i prekrađa zvona Pričanja Vuka Dojčevića Stjepan Mitrov Ljubiša je pripovedač, a njegove pripovetke bismo mogli podeliti u one obimnije, koje su sabrane u knjizi Pripovijesti crnogorske i primorske, i kratke pripovetke anegdotskog karaktera, sabrane u knjizi Pričanja Vuka Dojčevića. Pričanja Vuka Dojčevića zbirka su Ljubišinih kratkih priča anegdotskog karaktera, u kojima se uvek nalazi po jedna ili više poslovica i izreka da se njima da poenta ispričanoj zgodi, situaciji, događaju. Ta poslovička mudrost nalazi se i u samom naslovu (na primer: Ako laže koza, ne laže rog; Pri muci trista, po muci ništa; Svuda pođi, doma dođi; Ili kamenom o lonac, ili loncem o kamen, teško loncu; Dok se vuci kolju, čobani miruju; Lakše je popovati, nego kneževati; Čini dobro, ne kaj se; Bolje u pamet ikad nego li nikad; Sjedi krivo, al` sudi pravo; Nekomu tonu pluta, a nekomu plutaju olova; Nešto nešto izjelo, pak od nešto nešto ostalo; Teško nogama pod mahnitom glavom; Imasmo te, ne znasmo te, izgubismo te, poznasmo te!). Izdavač: Jugoslovenska knjiga, Beograd Godina: 1949 Broj strana: 254 Povez: tvrdi Biblioteka: Ima posvetu unutra. Požutela od starosti. Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: DSM Težina: 800 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Pripovijesti i pričanja - Stjepan Mitrov Ljubiša Velikog A4 formata. Sadržaj: Pripovjesti crnogorske i primorske Kanjoš Macedonović Skočidjevojka Prodaja patrijare Brkića Pop Andrović novi Obilić Krađa i prekrađa zvona Pričanja Vuka Dojčevića Stjepan Mitrov Ljubiša je pripovedač, a njegove pripovetke bismo mogli podeliti u one obimnije, koje su sabrane u knjizi Pripovijesti crnogorske i primorske, i kratke pripovetke anegdotskog karaktera, sabrane u knjizi Pričanja Vuka Dojčevića. Pričanja Vuka Dojčevića zbirka su Ljubišinih kratkih priča anegdotskog karaktera, u kojima se uvek nalazi po jedna ili više poslovica i izreka da se njima da poenta ispričanoj zgodi, situaciji, događaju. Ta poslovička mudrost nalazi se i u samom naslovu (na primer: Ako laže koza, ne laže rog; Pri muci trista, po muci ništa; Svuda pođi, doma dođi; Ili kamenom o lonac, ili loncem o kamen, teško loncu; Dok se vuci kolju, čobani miruju; Lakše je popovati, nego kneževati; Čini dobro, ne kaj se; Bolje u pamet ikad nego li nikad; Sjedi krivo, al` sudi pravo; Nekomu tonu pluta, a nekomu plutaju olova; Nešto nešto izjelo, pak od nešto nešto ostalo; Teško nogama pod mahnitom glavom; Imasmo te, ne znasmo te, izgubismo te, poznasmo te!). Izdavač: Jugoslovenska knjiga, Beograd Godina: 1949 Broj strana: 254 Povez: tvrdi Biblioteka: Ima posvetu unutra. Požutela od starosti. Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: 4600 Težina: 800 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

ТРОРОГИ ШЕШИР Педро Антонио де АЛАРКОН ПРОСВЕТА Б е о г р а д 2 О О 5 СВЕТСКИ КЛАСИЦИ ... Један од најомиљенијих шпанских романа свих времена !!! ... `Тророги шешир` је весела прича о: ... /п р е љ у б и/ ... /с п л е т к а р е њ у/ и ... /п о к в а р е н о с т и/ појединаца из власти !!! По читаности, у стопу прати Сервантесовог `Дон Кихота` !!! ............................................................. Р е ф е р н ц е О томе када се ствар десила Жена виђена споља Мушкарац виђен споља и изнутра Умећа супружника Позадина среће Ђиха, магарице! С вењака Човек с тророгим шеширом Бомбардовање Памплоне Десетак и првина Ругала се шерпа лонцу Лисичини савети Растанак у прози ............................................................... Предговор и превод са шпанског АЛЕКСАНДРА МАНЧИЋ Ћирилица Тврде корице Шивен повез /1 2 8/ страница НЕКОРИШЋЕНО перфекТ кондицијА: 1О

Autor - osoba Ljubiša, Stjepan Mitrov, 1824-1878 = Ljubiša, Stjepan Mitrov, 1824-1878 Naslov Pričanja Vuka Dojčevića. Knj. 2 / skupio i složio Stjepan Mitrov Ljubiša Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1903 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1903 (Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije) Fizički opis XXXIV, 137 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Ljubomir, 1865-1928 = Jovanović, Ljubomir, 1865-1928 Zbirka Srpska književna zadruga ; 81 ISBN (Karton) Napomene Str. III-XXXIV: Život St. M. Ljubiše / Lj. Jovanović. Predmetne odrednice Ljubiša, Stjepan Mitrov, 1824-1878 -- `Pričanja Vuka Dojčevića` Pričanja Vuka Dojčevića predstavljaju Ljubišinu pripovedačku zbirku smeštenu u XV vek, u Paštroviće. Uvodni tekst pokazuje da su pričanja zapisivana posle, a ne u toku pripovedanja. Iskazana jezikom naroda i naših narodnih pesama, u epskom stilu, bazirana na naratorovoj dosetljivosti Pričanja verno oslikavaju narodni život, običaje, prošlost – sve to kroz prizmu autorovog duha vremena. Kao posebna ličnost u periodu formiranja realizma, izdvaja se Stjepan Mitrov Ljubiša (1824–1878). Podstaknut Vukovim i Njegoševim stvaralaštvom (nazivali su ga Njegošem u prozi), te inspirisan italijanskim romansijerom Manconijem (Verenici), Ljubiša je svoja djela stvarao na nasljeđu folklornih pričanja. Po Ivanićevim riječima: On je počeo pisati blisko nekim očekivanjima realističke škole, ali u suštini izvan njene poetike. Njegova proza može se posmatrati kao spoj legende, istorije i literature (Skočidjevojka, 1873), i iz nadgradnje anegdote ili šaljive priče (Prodaja patrijare Brkića, 1870, Krađa i prekrađa zvona, 1875), dok je najpoznatija Ljubišina pripovijetka, Kanjoš Macedonović (1870), pisana po uzoru na Gorski vijenac (motiv vojvoda Draško u Mlecima). Sve ove priče objedinjene su u zbirci Pripovijesti crnogorske i primorske (1876), a ciklus Pričanja Vuka Dojčevića (1877–1879), nije stigao dovršiti. Pričanja Vuka Dojčevića predstavljaju jedan od bisera naše književnosti 19. vijeka. Prilikom pisanja Priča, Ljubiši je kao obrazac poslužio Bokačov Dekameron. Njegova namjera bila je da objavi sto zasebnih priča, ali je uspio da objavi samo trideset tri. Ovo je ciklus kratkih priča anegdotskog karaktera, u kojima se nalazi uvijek po jedna ili više poslovica i izreka. Njihova funkcija (misli se na izreke i poslovice) jeste da svakoj priči daju neku vrstu naravoučenija, odnosno poentu ispričanoj situaciji, događaju, zgodi. „Ta poslovička mudrost nalazi se i u samom naslovu ( npr.: Ako laže koza, ne laže rog; Pri muci trista, po muci ništa; Svuda pođi, doma dođi; Ili kamenom o lonac, ili loncem o kamen, teško loncu; Dok se vuci kolju, čobani miruju; Lakše je popovati, nego kneževati; Čini dobro, ne kaj se; Bolje u pamet ikad nego li nikad; Sjedi krivo, al sudi pravo; Nekomu tonu pluta, a nekomu plutaju olova; Nešto nešto izjelo, pak od nešto nešto ostalo; Teško nogama pod mahnitom glavom; Imasmo te, ne znasmo te, izgubismo te, poznasmo te).“ Radnja u ovim pričama vrti se oko Vuka Dojčevića, koji je, kako navodi sam Ljubiša dvorio dobar dio svog vijeka Ivana Crnojevića gospodara nad Zetom i Crnom gorom, poznata u narodu pod imenom Ivanbega. Ovaj lik se veoma dopao Ljubiši da se u izvjesnoj mjeri izjednačio sa njim, a i sama Pričanja smatrao je za svoje glavno djelo. Sa istorijske distance, Vuk Dojčević je bio „pustolov, govordžija i dvorska budala na dvoru Crnojevića u 15. vijeku.“ Dakle, ovom činjenicom potvrđujemo i vrijeme u kome je radnja ovih priča smještena. Iako je radnja ciklizirana oko Vuka Dojčevića, on je, kako navodi Dušan Ivanić, više medij nego lik prilagođen radnji – čas mudar kao Ezop, čas spadalo kao Nasradin, čas crnogorska varijanta probisvjeta, dvorskog zabavljača i dosjetljivog posrednika u sporovima među bratstvenicima. Kroz lik Vuka Dojčevića progovara pisac dajući mu svoje misli i svoja osjećanja (o pozorištu, o zadatku književnosti, o parlamentarizmu i o srpsko – hrvatskom sporu ). Lako možemo zaključiti da je Vuk Dojčević neka vrsta mitske ličnosti, čovjek koji je možda nekada postojao, ali kome su kasnije pridodate razne šaljive dosjetke i priče, kao što su se podvizi raznih junaka pripisivali Marku Kraljeviću. Zahvaljujući pustolovnom duhu mnogo je vidio, mnogo je čuo i mnogo je naučio. On posjeduje tu gorštačku dosjetljivost i prirodnu bistrinu, domišljatost i mudrost koje su u kombinaciji sa slikovitim pričanjem zabavljale mnoge oko njega. Ta pričanja ostala su u narodu i Ljubiša ih je, kao takve, slušao i pomno bilježio. Često i doslovce, trudeći se da ne izgubi ni jednu riječ, ni jednu frazu, pazeći da sve budu u stilu kazivanja narodnog pripovjedača. Odrastao na narodnoj priči, pod uticajem stvaralačkog duha Njegoša i Vuka, Pričanjima Vuka Dojčevića Ljubiša je želio da upozna širu čitalačku javnost sa narodnim blagom svoga kraja. Glavna pobuda da počne pisati bila je njegova ljubav prema narodnom jeziku. Kako navodi Skerlić „sam Ljubiša najbolje je izrazio taj više etnografsko – filološki no književno – umetnički smer svoga rada, stavivši kao epitaf Pričanjima Vuka Dojčevića ove Vukove reči iz predgovora Srpskim narodnim pripovijetkama: Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i za Horacijem... neka duboku zamišljeni Solarić istražuje i dokazuje kakijem su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu i novi neka gradi; „ne zavidim, na čast svakom svoje“. A ja ću samo gotovo da skupljam ono što je narod srpski već izmislio.“ To oduševljenje narodnim jezikom i narodnim umotvorinama možda i jeste najupečatljiviji dio Ljubišinih Pričanja. Međutim, postoji razlika u odnosu na narodnu književnost koja ovo djelo svrstava u okvire realizma. Folklor u njegovom radu predstavlja samo okvir ili bolje reći pozadinu na kojoj se odigrava realna i umetnički uobličena ljudska drama. Iako je svoju prozu stvarao izvan tadašnjih poimanja književnosti, Ljubiša je, ipak, u dodiru sa realizmom. On prožima legendu sa stvarnošću, stapa ih u jednu cjelinu i prilagođava svom književnom radu. „Struktura Ljubišinih Pričanja potvrđuje patrijahalni model svijeta i model folklorne priče: trenutna, aktuelna situacija razrješava se pričom (poslovicom, anegdotom) o drugoj sličnoj situaciji u neko starije vrijeme, što govori da je tradicija regulator tekuće stvarnosti, a priča neka vrsta njene parabole. Utoliko je Ljubiša u dodiru sa folklornim realizmom.“ Iako je Vuk Dojčević bio učesnik mnogih anegdota koje je narod vezivao uz njegovo ime, Ljubiša je izdvojio samo one koje Dojčevića karakterišu kao čovjeka iz naroda, dovitljivog i visprenog, sposobnog da se snađe u svim situacijama. Živost Vuka Dojčevića dolazi iz Ljubišinog smisla da oživi svoje ličnosti, da uoči karakteristične pojedinosti, da svaki postupak motiviše te da uradi svojevrsnu psihološku analizu. Na ovaj način zaokružen je lik Vuka Dojčevića i date su mu karakteristike stvarnog čovjeka. Još jedna osobina koja Ljubišu i njegova Pričanja svrstavaju u period realizma jeste humor. Humor je glavno obilježje, kako ovog, tako i svih drugih Ljubišinih djela i on, po riječima Jovana Deretića, održava ravnotežu između legende i stvarnosti. Herojičko viđenje života, princip čojstva i junaštava kao odlike društva, u saglasnosti su sa humorom, u kome su date smiješne strane života i situacija u koje čovjek dospijeva svjesno ili nesvjesno. Zahvaljujući bogatstvu narodnog jezika i folklornom karakteru pripovijedanja Stjepana Mitrova Ljubiše, Pričanja Vuka Dojčevića prepuna su stilskih sredstava. Ljubiša se pokazao kao izvrstan stilista i poznavalac figurativnih oblika. U obilju stilskih figura, pokušaćemo izdvojiti one koje preovladavaju u ovom djelu. MG134

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dimitrije Ruvarac (Stari Banovci, 25. oktobar 1842 — Sremski Karlovci, 16. decembar 1931) bio je srpski istoričar, političar i publicista.[1] Brat mu je bio poznati srpski istoričar Ilarion Ruvarac.[2] Dimitrije Ruvarac se bavio različitim problemima srpske istorije, pre svega srpske kulturne istorije od 18. do 20. veka. Bio je takođe i političar, pisac i polemičar, jedan od najplodnijih publicista svog vremena. Njegova bibliografija koju je objavio 1927. broji preko 1100 jedinica.[1] Biografija Dimitrije je rođen u Starim Banovcima, u svešteničkoj porodica. Otac popa imao je još tri sina: Lazara (sudiju), Jovana (istoričara i kaluđera Ilariona) i Kostu - književnika aktiviste srpske `Omladine`. Osnovnu školu završio je u Novim Karlovcima (Sasama). Gimnaziju i bogosloviju pohađao je u Sremskim Karlovcima. Bio je prvo učitelj u Krušedolu i Zemunu, a nakon rukopoloženja za đakona 1866. godine bio je najpre kapelan u Zemunu, a 1870. godine je postao paroh gornjovaroški, u crkvi Svete Trojice.[2] Srpski patrijarh Georgije Branković je doveo Ruvarca iz Zemuna u Karlovce. Godine 1893. postao je prota, a 1899. godine postavljen je na mesto upravnika manastirske štamparije u Karlovcima, i bibliotekara Patrijaršijske biblioteke. Upravnik štamparije bio je do 1907. godine, a i nakon toga je ostao bibliotekar. Prvo je bio penzionisan 1910, pa 1911. godine postavljen za bibliotekara u Patrijaršiji. Uređivao je časopis Srpski Sion u periodu između 1903. i 1914. godine; smenjen je zbog oštrih kritika upućenih Saborskom odboru u kojem su bili glavni radikali. Radikali su ga šikanirali kao političkog neprijatelja; čak poslali navodno jednog čoveka da ga ubije. Takođe je između 1911. i 1914. godine uređivao je dragoceni Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije. Bio je od 1906. godine dopisnik član Srpske Kraljevske akademije u Beogradu. A u Novom Sadu počasni član Matice srpske i Istorijskog društva u Novom Sadu (1930). Odlikovan je zbog zasluga srpskim kraljevskim Ordenom Sv. Save 2. reda. Ruvarac je bio veliki polemičar i oštri kritičar, koji je svojom pisanom rečju učestvovao u međusrpskim razmiricama. bio je to iskreni patriota koji se bavio istorijom Srba i pritom nikog nije štedeo. Tako je objavio više političkih brošura - pamfleta, posvećenih dr Stevanu Pavloviću, dr Emilijanu Radiću, dr Aleksi Iviću i drugima. Radikalima je posvetio sarkastičnu pisaniju pod naslovom: Pukla tikva radikalska i Masni lonci.[3] Izdao je povodom svog 80. godišnjeg rođendana kratku autobiografiju i obimnu `Bibliografiju svojih radova`.[4] Materijalno je propadao zbog ulaganja novca za štampanje svojih knjiga. Nema nama leka Stanovao je pred smrt u svojoj sobici u zgradi Patrijaršije. Imao je vanbračnu ćerku Mariju sa Leposavom Budisavljević. Ona je Mariju rodila sa 16 godina i nije se udala za Ruvarca, već se kasnije udala za Peru Čalmanca. [5] U nekrologu se kaže da je nekoliko godina pre povlačenja u osamu - `obudovio`.[6] Umro je u dubokoj starosti, usamljen i depresivan. Izvršio je decembra 1931. godine samoubistvo pucnjem iz revolvera u Sremskim Karlovcima, zbog uporne nesanice. Sahrana je bila skromna i tiha; nekoliko prijatelja među kojima predsednik Matice srpske Radivoje Vrhovac, bili su jedina pratnja.[7] Stvaralaštvo Naslovna strana časopisa Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije (1911) Njegovo stvaralaštvo bilo je izuzetno plodno i svestrano. U svojim raspravama obrađivao je političke, naročito crkveno političke teme, istorijske i istorijsko-književne probleme. Bavio se i objavljivanjem istorijskih izvora. Bio je poznat kao žustar i neprikosnoven polemičar.[8] U istoriografskom pogledu pripadao je kritičkom pravcu koji je u srpskoj istorijskoj nauci zasnovao njegov brat Ilarion. I sam se borio protiv iskrivljenja istorijske istine pod uticajem tradicije. Pisao je veliki broj radova o Fruškogorskim manastirima, Karlovačkoj mitropoliji i mitropolitima Pavlu Nenadoviću, Vićentiju Jovanoviću, Mojsiju Petroviću i Stefanu Stratimiroviću. Jedan od svojih najznačajnijih istoriografskih radova posvetio je životu i delu velikog srpskog istoričara Jovana Rajića (Jovan Rajić, arhimandrit 1726-1801, objavljeno 1902). Značajniji radovi su mu: Evo, šta ste nam krivi! (1895) Postanak i razvitak srpske crkvenonarodne avtonomije (1899) Srpska Mitropolija Karlovačka oko polovine XVIII veka (1902) Opis fruškogorskih manastira 1753. (1904) Ruvarac, Dimitrije (1904). „O ukinuću pećske patrijaršije i njenom nasleđu”. Srpski Sion. 14: 261—270, 293—299, 325—331. Ruvarac, Dimitrije (1907). „Patrijarh Josif Rajačić i crnogorska mitropolija”. Srpski Sion. 17: 243—245. Istorija Patrijaršijske biblioteke (1919) Nacrt života i spisak književnih radova mitropolita Stratimirovića