017IV Mauricio Feraris - GDE SI ? - ONTOLOGIJA MOBILNOG TELEFONA Fedon, Beograd, 2011. godina, meki povez, zaštitni omot, latinica, 361 strana. Očuvano odlično, kao novo. Potpis bivšeg vlasnika na poslednjoj beloj strani. Za današnje dvadesetogodišnjake vreme pre pojave mobilnog telefona ravno je, recimo, srednjem veku. Jer, njima je gotovo nepojmljivo vreme u kojem su ljudi mogli desetinama minuta, satima, ili danima da se čekaju, bez mogućnosti da kontaktiraju. Fiksni telefoni jesu bili upotrebljivi, ali pod pretpostavkom da je i sagovornik na neki način pričvršćen za određeno mesto. U tom pogledu mobilni telefon je doveo do revolucije ravne, recimo, pronalasku parne mašine, s tim što je brzina kojom je mobilni prihvaćen u izvesnoj meri anulirala silovitost promene, ili, barem, naše poimanje promene. Savremeni italijanski filozof Mauricio Feraris u svojoj izrazito duhovitoj knjizi o mobilnom telefonu Gde si? – koja, valja dodati, uprkos nešto opuštenijem tonu ne gubi na ozbiljnosti – pokušava filozofskim sredstvima da pronikne u učinke revolucije što ju je proizveo mobilni telefon. Jer, ne samo da se komunikacija preobrazila, ne samo da su se uvećale mogućnosti i brzina, već se, sa tim promenama, menjaju i vektori na koje, gotovo, ni ne pomišljamo. Menja se, recimo, poimanje teritorije. Menja se poimanje mitova. Menja se poimanje pojma. Menja se način na koji gledamo i način na koji slušamo. I sve to zahvaljujući mobilnom telefonu.

Kao novo. Bez posvete. Gde si?: ontologija mobilnog telefona - Mauricio Feraris Godina izdanja: 2011 Broj strana: 358 Povez: Mek Za današnje dvadesetogodišnjake vreme pre pojave mobilnog telefona ravno je, recimo, srednjem veku. Jer, njima je gotovo nepojmljivo vreme u kojem su ljudi mogli desetinama minuta, satima, ili danima da se čekaju, bez mogućnosti da kontaktiraju. Fiksni telefoni jesu bili upotrebljivi, ali pod pretpostavkom da je i sagovornik na neki način pričvršćen za određeno mesto. U tom pogledu mobilni telefon je doveo do revolucije ravne, recimo, pronalasku parne mašine, s tim što je brzina kojom je mobilni prihvaćen u izvesnoj meri anulirala silovitost promene, ili, barem, naše poimanje promene. Savremeni italijanski filozof Mauricio Feraris u svojoj izrazito duhovitoj knjizi o mobilnom telefonu Gde si? – koja, valja dodati, uprkos nešto opuštenijem tonu ne gubi na ozbiljnosti – pokušava filozofskim sredstvima da pronikne u učinke revolucije što ju je proizveo mobilni telefon. Jer, ne samo da se komunikacija preobrazila, ne samo da su se uvećale mogućnosti i brzina, već se, sa tim promenama, menjaju i vektori na koje, gotovo, ni ne pomišljamo. Menja se, recimo, poimanje teritorije. Menja se poimanje mitova. Menja se poimanje pojma. Menja se način na koji gledamo i način na koji slušamo. I sve to zahvaljujući mobilnom telefonu.

Za današnje dvadesetogodišnjake vreme pre pojave mobilnog telefona ravno je, recimo, srednjem veku. Jer, njima je gotovo nepojmljivo vreme u kojem su ljudi mogli desetinama minuta, satima, ili danima da se čekaju, bez mogućnosti da kontaktiraju. Fiksni telefoni jesu bili upotrebljivi, ali pod pretpostavkom da je i sagovornik na neki način pričvršćen za određeno mesto. U tom pogledu mobilni telefon je doveo do revolucije ravne, recimo, pronalasku parne mašine, s tim što je brzina kojom je mobilni prihvaćen u izvesnoj meri anulirala silovitost promene, ili, barem, naše poimanje promene. Savremeni italijanski filozof Mauricio Feraris u svojoj izrazito duhovitoj knjizi o mobilnom telefonu Gde si? – koja, valja dodati, uprkos nešto opuštenijem tonu ne gubi na ozbiljnosti – pokušava filozofskim sredstvima da pronikne u učinke revolucije što ju je proizveo mobilni telefon. Jer, ne samo da se komunikacija preobrazila, ne samo da su se uvećale mogućnosti i brzina, već se, sa tim promenama, menjaju i vektori na koje, gotovo, ni ne pomišljamo. Menja se, recimo, poimanje teritorije. Menja se poimanje mitova. Menja se poimanje pojma. Menja se način na koji gledamo i način na koji slušamo. I sve to zahvaljujući mobilnom telefonu.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Gde si? - Mauricio Feraris Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2011 Broj strana: 358 Format: 20 cm Povez: Broširani Za današnje dvadesetogodišnjake vreme pre pojave mobilnog telefona ravno je, recimo, srednjem veku. Jer, njima je gotovo nepojmljivo vreme u kojem su ljudi mogli desetinama minuta, satima, ili danima da se čekaju, bez mogućnosti da kontaktiraju. Fiksni telefoni jesu bili upotrebljivi, ali pod pretpostavkom da je i sagovornik na neki način pričvršćen za određeno mesto. U tom pogledu mobilni telefon je doveo do revolucije ravne, recimo, pronalasku parne mašine, s tim što je brzina kojom je mobilni prihvaćen u izvesnoj meri anulirala silovitost promene, ili, barem, naše poimanje promene. Savremeni italijanski filozof Mauricio Feraris u svojoj izrazito duhovitoj knjizi o mobilnom telefonu Gde si? – koja, valja dodati, uprkos nešto opuštenijem tonu ne gubi na ozbiljnosti – pokušava filozofskim sredstvima da pronikne u učinke revolucije što ju je proizveo mobilni telefon. Jer, ne samo da se komunikacija preobrazila, ne samo da su se uvećale mogućnosti i brzina, već se, sa tim promenama, menjaju i vektori na koje, gotovo, ni ne pomišljamo. Menja se, recimo, poimanje teritorije. Menja se poimanje mitova. Menja se poimanje pojma. Menja se način na koji gledamo i način na koji slušamo. I sve to zahvaljujući mobilnom telefonu.

Nakon što je u potpunosti osujetila ZLOBNU ZAVERU pokvarene vilenjakinje, Kili Hartvud je spremna da se zabavi na predstojećem renesansnom festivalu. Super je to što je upoznala svog tatu vilenjaka, ali to što kampuju u prikolici koju je sam sastavio i što žive kao u XVI veku baš i nije sjajno. Kili više prija da se tušira toplom vodom i da nosi sat na ruci, molim lepo. A i neki kul novi mobilni telefon dobro bi joj došao. Kako se, međutim, VILE POJAVLJUJU NA NAJČUDNIJIM MESTIMA, pošto je došlo do nesporazuma sa računom za kreditnu karticu, i zbog one zločeste, uštogljene vilenjakinje Ilaje, Kilini planovi da se prepusti uživanju potpuno su uništeni. Živeti životom vilenjaka baš i nije tako očaravajuće... A ONDA SE POJAVLJUJE JEDNOROG. Nemojte propustiti prvu knjigu trilogije Renesansni festivali, Kći šumskog vilenjaka: „Jedna od onih izvanrednih priča u koje se čitalac potpuno uživi... Željno ćete iščekivati drugi i treći tom ove zanimljive trilogije.“

Kako da i vi i vaše dete naučite anatomiju za manje od dva sata? Nema više zamišljanja složenih sistema ljudskog organizma, dovoljno je da upalite svoj mobilni telefon i gledate sve te slojeve i funkcije našeg tela. Nema više lomljenja jezika i opterećivanja mozga svim onim dugačkim i čudnim latinskim nazivima, jer ovo je *anatomija na srpskom jeziku. * Možda ne bi bilo loše da pogledate video kako funkcioniše ova 4D animirana enciklopedija. I imajte uvek na umu: "Doktor biti nije lako, uz našu knjigu doktor postaje svako!" Kupite ovu jedinstvenu 4D animiranu enciklopediju danas! Broj strana: 92 Pismo: ćirilica Povez: tvrd Format: 290x204 mm

Uputstva za tehnicke uredjaje - lot Idu sve odjenom, nemoguce kupovanje na komad Uputstva su uglavnom u odlicnom stanju, ima nekoliko losijih Razni formati Uputstva: LG televizor, Samsung usisicav, aiwa muzicki stub,... kljucne reci za pretragu uputstvo uputstca za ya tehnika tehnicka tehnicke uredjaj uredjaji papit pairi garancija garancijuski lis garancijski list listovi uy uz uredjaje user manual manuek lg dv3 dbvdvb lct tv led lec lcd televiyot televiyor televizor televizori energy star casio sat satovi scientific calculator kalkulator operation manual motorola mobilni telefon telefoni candy kombinovani friyider uputstvo za upotrebu zamrzivac laptop baterija laptop battery batery grejalica grejalice sono sonno kolica za decu samsung coulor color television seckalica multipraktik philips linea fan fun heater grejalice midea mikrotalasna pecnica froyyini juicer instruction manual microwave oven beko eltim aiwa compact disc stereo system sistem nsx-bl24 nsx-dr5 standard keyboard standardna tastatura f 245 f245 venus hyundai model ctv21k6550 weg veg fen za kosu model whd - 496 ardes split type air conditioner klima indest ves masina masine oral b cetkica za bube elektricna braun hauck sediste za decu kolica za dete samsung usisivac usisivaci shimano bicikla akumulator sombor auriol vox electronics mwh-m20 mwh - m20 erna rerne leg lag magic lef medzik leg

Detalji predmeta Stanje Polovno KAKO NAPREDOVATI U DIGITALNO DOBA Tom Četfild Svet postaje sve više digitalan. Više od polovine odrasle svetske populacije provodi većinu budnih sati “priključeno” – koristeći internet, mobilnu telefoniju ili druge digitalne medije. Danas je normalno da mejlom, sms porukom, tvitom ili blogom koračamo kroz svoj poslovni život, međuljudske odnose pa čak i porodični život. Ali kakav je stvarni efekat te potrebe za stalnom povezanošću? Po prvi put, Tom Četfild u knjizi “Kako napredovati u digitalno doba” istražuje na koji način naš “povezani” život utiče na naš um, nudeći nam originalna i praktična istraživanja koja nas vode kroz život u digitalno doba uz očuvanje sopstvene čovečnosti. *21 --- 29.03. 08:29 prodavac je promenio načine slanja ---

Izdavač: Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 272 Pismo: latinica Povez: broš Ne verujte nikom jer ništa nije onako kao što izgleda. Opis: Jedne idilične letnje večeri Greta, Aleks i četvorogodišnja Smila plove čamcem po jezeru Maran, od vikendice do malog pustog ostrva. Dok otac i ćerka odlaze da istraže obalu, Greta ostaje u čamcu, utonula u sanjarenja. Sati prolaze, a Aleks i Smila se ne vraćaju. Greta kreće u potragu, ubeđena da su se zadržali u igri. Ali uzalud. Jednostavno su nestali. Bez ikakvog traga. Pa dobro, pozvaće Aleksa mobilnim telefonom. Ako joj se ne javi, zvaće odmah policiju. Ali i njen mobilni telefon je nestao. U vikendici Greta nalazi svoj telefon sakriven između čaršava. Da li ga je ona tu ostavila? Ili je neko bio u vikendici? Ali ko, i zašto? Dok pokušava da shvati šta se događa, strepi da se njena prošlost vratila da je muči, ili je možda izgubila dodir sa stvarnošću... U ovom mračnom psihološkom trileru sa više varljivih tragova nego u lavirintu Greta mora da zakorači u duboki mrak svog pređašnjeg života ako još iole postoji nada da može saznati istinu. „Za one kojima je potrebno nešto zaista jezivo“ Damernas Värld „Sugestivno u načinu na koji stvara prizore u glavi čitaoca. Karolina Erikson sada istupa kao jedan od najboljih švedskih pisaca psiholoških trilera“ Dast Magazine ***Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu***

Prvi krimi roman u Prometejevom izdanju autorke koju su već prozvali srpskom Agatom Kristi. Odlomci iz romana: „Mrak je odavno zaposeo naselje, kao i njegovu dušu. Kiša je mahnito udarala o prozore dnevne sobe dok je Petar Simić, sedeći za pisaćim stolom, nesvestan nevremena i prostora oko sebe, zabrinuto proučavao papir pred sobom. Duboka bora usekla mu se u čelo, a desna noga nervozno je poskakivala u ritmu kišnih kapi odajući duboki nemir. Negde u dubini kući začuo se zvuk Eninog mobilnog telefona…“ „…Vreme kao da se zaustavilo, minuti su delovali kao sati. Mrak je bio gust i težak da je izgledalo kao da se automobil povija pod njegoovm težinom.“ „Filip joj je zaštitnički držao ruku na ramenu ali to nije pomoglo. Imala je utisak da joj udari srca odjekuju poput velikog budilnika u praznoj sobi. Bilo joj je užasno neprijatno zbog toga, ali strah je bio jači. Na početku su se gurkali i smejuljili, a sada im se vetar uvukao u glavu, zebnja u dušu, strah u kosti. Kao da su ostavljeni sami na svetu u toj čudnoj šumi…“

Noć mrtvih snova Autor: Vladislav Radak Izdavač: Dobra knjiga, Beograd Broširani povez; latinica; 21 cm; 430 str.; U nepoznatom gradu mladić na autobuskoj stanici sreće devojku koja će mu promeniti ceo život i odvesti ga u podzemlje o kome nije ni sanjao. U Amsterdamu student italijanskog porekla Nikolo prima uznemirujuće poruke putem mobilnog telefona koji je pokvaren već dve godine. Hiljadama kilometara dalje dečak pravi grešku koja ga može koštati života, ali dobija jedinstvenu priliku da za samo šest sati promeni sve. A u srcu Moskve stari profesor fizike rešava zagonetnu teoriju haosa, pokušavajući da promeni svoje detinjstvo. Ubrzo njihove sudbine postaju neraskidivo povezane, jer njihove živote kontroliše nešto što je svima sem profesoru fizike potpuno strano. Dok se životi svih pojedinaca u univerzumu menjaju, oni znaju samo jednu stvar. Večeras nema sna. G/6

Ova knjiga namenjena je onima koji imaju želju da nauče da koriste GSM i GPRS modeme u projektima koji se zasnivaju na mikrokontrolerima. U knjizi su razmotrena dva tipa popularnih porodica mikrokontrolera: PIC i Arduino. Knjiga će vas naučiti kako da kontrolišete opremu daljinskim putem slanjem SMS poruka sa mobilnog na mikrokontroler, šaljete ambijentalne temperature sa mikrokontrolera na mobilni, upotrebite GPRS komande za pristup internetu sa mikrokontrolera i sl. Sadržaj: O autorima, 10 POGLAVLJE 1 • GSM I GPRS, 11 1.1 Uvod, 11 1.2 Arhitektura GSM mreže, 12 1.3 1G, 2G, 3G, 4G i 5G, 13 1.4 UPOTREBA GSM-A I GPRS-A U PROJEKTIMA ZA MIKROKONTROLER, 16 1.5 GPRS, 18 1.6 Rezime, 19 POGLAVLJE 2 • GSM/GPRS PLOČICE, 20 2.1 GSM Click pločica, 20 2.2 Korišćenje GSM Click pločice na računaru, 25 2.3 GSM AT komande za GSM Click pločicu, 28 2.3.1 Sintaksa AT komandi, 29 2.3.2 AT komande za opštu namenu, 30 2.3.3 Pristup telefonskom imeniku, 35 2.3.4 Upravljanje satom, 37 2.3.5 Zvuk upozorenja, 37 2.3.6 Kontrola operatera i mreže, 39 2.3.7 Neke korisne opšte komande, 40 2.3.8 Kontrola poziva, 42 2.3.9 Slanje i primanje SMS poruka, 43 2.4 Modul SIM900 GSM/GPRS za Arduino, 52 2.4.1 AT komande modula SIM900 GSM/GPRS, 55 2.5 Korišćenje programa AT Command Tester, 58 2.6 Rezime, 62 2.7 Vežbe, 62 POGLAVLJE 3 • PROGRAMERSKE ALATKE MIKROKONTROLERA, 63 3.1 Softverske programerske alatke, 63 3.1.1 Uređivači teksta, 64 3.1.2 Asembleri i kompajleri, 64 3.1.3 Simulatori, 65 3.1.4 Integrisano razvojno okruženje (IDE), 65 3.2 Hardverske programerske alatke, 65 3.2.1 Razvojne ploče, 66 3.2.2 Uređaji za programiranje, 70 3.2.3 Prototipske ploče, 71 3.3 Primer programa za razvojnu ploču Clicker 2 za PIC18FJ, 72 3.4 Primer programa za razvojnu ploču Arduino Uno, 81 3.5 Rezime, 82 3.6 Vežbe, 83 POGLAVLJE 4 • GSM PROJEKTI PIC MIKROKONTROLERA NA GSM CLICK PLOČICI, 84 4.1 Projekat 1 – Slanje SMS tekstualne poruke na mobilni telefon, 84 4.1.1 Hardver, 84 4.1.2 Softver, 86 4.1.3 Poboljšani program, 90 4.2 Projekat 2 – Slanje temperature kao SMS tekstualne poruke, 98 4.2.1 Hardver, 98 4.2.2 Senzor temperature, 99 4.2.3 Softver, 101 4.3 Projekat 3 – Relej koji kontroliše SMS, 109 4.31 Hardver, 109 4.3.2 Softver, 114 4.3.3 Poboljšani program, 123 4.4 Rezime, 132 POGLAVLJE 5 • GSM PROJEKTI ZA ARDUINO UNO SIM900 GSM/GPRS MODUL, 133 5.1 Projekat 1 – Slanje SMS poruke na mobilni telefon, 133 6 5.1.1 Hardver, 133 5.1.2 Softver, 134 5.1.3 Modifikovani program, 137 5.2 Projekat 2 – Slanje temperature kao SMS poruke, 140 5.2.1 Hardver, 140 5.2.2 Softver, 142 5.3 Projekat 3 – Relej koji kontroliše SMS, 147 5.3.1 Hardver, 147 5.3.2 Softver, 149 5.3.3 Poboljšani program, 154 5.4 Projekat 4 – Kontrola sobne temperature pomoću SMS komandi, 159 5.4.1 Hardver, 160 5.4.2 Softver, 162 5.5 Rezime, 170 POGLAVLJE 6 • GPRS PROJEKTI, 171 6.1 GPRS veza, 171 6.2 Čitanje sadržaja veb stranice, 172 6.3 Razmena podataka putem TCP i UDP protokola, 174 6.4 Projekat 1 – Slanje podataka o temperaturi na računar pomoću UDP protokola, 179 6.4.1 Hardver, 179 6.4.2 Softver, 180 6.5 Projekat 2 – Slanje podataka o temperaturi na računar pomoću TCP-a, 188 6.5.1 Hardver, 188 6.5.2 Softver, 188 6.6 Projekat 3 – Skladištenje podataka o temperaturi u oblaku (cloud), 196 6.6.1 Hardver, 196 6.6.2 Oblak (cloud), 197 6.6.3 Softver, 200 6.7 Rezime, 206

Ova knjiga je namenjena onima koji žele da nauče kako da koriste GSM i GPRS modeme u projektima koji se zasnivaju na mikrokontrolerima. U ovoj knjizi su razmatrana dva tipa popularnih porodica mikrokontrolera: PIC mikrokontroleri i Arduino. Veoma popularni mikrokontroler PIC18F87J50 srednjih performansi koristi se u projektima koji se zasnivaju na PIC mikrokontroleru, zajedno sa GSM Click pločicom. Osim toga, u Arduino Uno projektima koristi se SIM900 GSM/GPRS modul. U ovoj knjizi su sadržani projekti koji se zasnivaju na GSM-u i GPRS-u. Knjiga će vam omogućiti da kontrolišete opremu daljinskim putem slanjem SMS poruka sa mobilnog telefona na mikrokontroler, slanjem očitavanja ambijentalne temperature sa mikrokontrolera na mobilni telefon kao SMS poruke, upotrebom GPRS komande za pristup internetu sa mikrokontrolera, slanjem očitavanja temperature na „oblak“ (cloud) pomoću UDP i TCP protokola. Pretpostavlja se da čitalac ima osnovno poznavanje C jezika i upotrebe mikrokontrolera u jednostavnim projektima. Iako nije neophodno, poznavanje najmanje jednog člana porodice PIC mikrokontrolera i Arduino Uno-a će biti prednost. Kratak sadržaj Predgovor O autorima Poglavlje 1 • GSM i GPRS 1.1 Uvod 1.2 Arhitektura GSM mreže 1.3 1G, 2G, 3G, 4G i 5G 1.4 Upotreba GSM-a i GPRS-a u projektima za mikrokontroler 1.5 GPRS 1.6 Rezime Poglavlje 2 • GSM/GPRS pločice 2.1 GSM Click pločica 2.2 Korišćenje GSM Click pločice na računaru 2.3 GSM AT komande za GSM Click pločicu 2.3.1 Sintaksa AT komandi 2.3.2 AT komande za opštu namenu 2.3.3 Pristup telefonskom imeniku 2.3.4 Upravljanje satom 2.3.5 Zvuk upozorenja 2.3.6 Kontrola operatera i mreže 2.3.7 Neke korisne opšte komande 2.3.8 Kontrola poziva 2.3.9 Slanje i primanje SMS poruka 2.4 Modul SIM900 GSM/GPRS za Arduino 2.4.1 AT komande modula SIM900 GSM/GPRS 2.5 Korišćenje programa AT Command Tester 2.6 Rezime 2.7 Vežbe Poglavlje 3 • Programerske alatke mikrokontrolera 3.1 Softverske programerske alatke 3.1.1 Uređivači teksta 3.1.2 Asembleri i kompajleri 3.1.3 Simulatori 3.1.4 Integrisano razvojno okruženje (IDE) 3.2 Hardverske programerske alatke 3.2.1 Razvojne ploče 3.2.2 Uređaji za programiranje 3.2.3 Prototipske ploče 3.3 Primer programa za razvojnu ploču Clicker 2 za PIC18FJ 3.4 Primer programa za razvojnu ploču Arduino Uno 3.5 Rezime 3.6 Vežbe Poglavlje 4 • GSM projekti PIC mikrokontrolera na GSM Click pločici 4.1 Projekat 1 – Slanje SMS tekstualne poruke na mobilni telefon 4.1.1 Hardver 4.1.2 Softver 4.1.3 Poboljšani program 4.2 Projekat 2 – Slanje temperature kao SMS tekstualne poruke 4.2.1 Hardver 4.2.2 Senzor temperature 4.2.3 Softver 4.3 Projekat 3 – Relej koji kontroliše SMS 4.31 Hardver 4.3.2 Softver 4.3.3 Poboljšani program 4.4 Rezime Poglavlje 5 • GSM projekti za Arduino Uno SIM900 GSM/GPRS modul 5.1 Projekat 1 – Slanje SMS poruke na mobilni telefon 5.1.1 Hardver 5.1.2 Softver 5.1.3 Modifikovani program 5.2 Projekat 2 – Slanje temperature kao SMS poruke 5.2.1 Hardver 5.2.2 Softver 5.3 Projekat 3 – Relej koji kontroliše SMS 5.3.1 Hardver 5.3.2 Softver 5.3.3 Poboljšani program 5.4 Projekat 4 – Kontrola sobne temperature pomoću SMS komandi 5.4.1 Hardver 5.4.2 Softver 5.5 Rezime Poglavlje 6 • GPRS projekti 6.1 GPRS veza 6.2 Čitanje sadržaja veb stranice 6.3 Razmena podataka putem TCP i UDP protokola 6.4 Projekat 1 – Slanje podataka o temperaturi na računar pomoću UDP protokola 6.4.1 Hardver 6.4.2 Softver 6.5 Projekat 2 – Slanje podataka o temperaturi na računar pomoću TCP-a 6.5.1 Hardver 6.5.2 Softver 6.6 Projekat 3 – Skladištenje podataka o temperaturi u oblaku (cloud) 6.6.1 Hardver 6.6.2 Oblak (cloud) 6.6.3 Softver 6.7 Rezime Prof. dr DOGAN IBRAHIM ima diplomu inženjera elektronike, magistarsku titulu iz automatske kontrole procesa i doktorsku titulu iz digitalne obrade signala. Prof. Ibrahim je autor preko 60 tehničkih knjiga i preko 200 tehničkih članaka o mikrokontrolerima, mikroprocesorima i povezanim oblastima. On je ovlašćeni elektro inženjer i uvaženi član Instituta inženjerskih tehnologija. AHMET IBRAHIM je stekao diplomu na Univerzitetu Grinič u Londonu, a zatim je magistrirao na istom univerzitetu. Ahmet je radio u mnogim industrijskim organizacijama na različitim nivoima i trenutno radi u velikoj organizaciji iz oblasti informacionih tehnologija. On je autor nekoliko tehničkih knjiga i tehničkih članaka.

„Ivana je nestala…” Ovim uviđanjem počinju najneobičnija i najuzbudljivija 24 sata u životu pisca i profesora koji umnogome nalikuje na autora čiji roman Bela soba upravo držite u rukama. Ivana je trebalo da se vrati kući na večeru posle profesorovog časa kreativnog pisanja, ali ne samo da je nema nego joj je mobilni telefon isključen, što je sasvim neuobičajeno. Profesor se obraća policiji koja ustanovljava preko mreže nadzornih kamera da je s Ivanom verovatno sve u redu: poslednji put je snimljena kako, nimalo uznemirena, ulazi u jednu zgradu u ko-joj se i dalje nalazi. Za policiju je time „slučaj” zaključen, ali ne i za profesora koji će tokom besane noći pokušati da odgonetne zašto ga je Ivana napustila. Mora da je život s jednim piscem ipak znatno teži nego što je on zamišljao… Jutro odagnava ove sumorne misli, ali i donosi nove nedoumice kada od Ivane stigne prvi imejl. U njemu je tek jedan čudnovati link koji vodi ka kratkom videu. Nemogućem videu, zato što se u njemu Ivana nalazi usred neke džungle odevena kao kada je sinoć izišla u zimsko beogradsko veče… Policija oživljava „slučaj” koji sa svakim novim Ivaninim videom postaje sve slože-niji i neverovatniji, dok za njega počinju da se interesuju sve više bezbednosne i oba-veštajne službe. Ono što je u početku izgledalo kao banalna preljuba izrasta u fantastičan koloplet sve teže shvatljivih zbivanja u kojima profesor dospeva u žižu sumnji da orkestrira veliku terorističku zaveru. No, sve će to učiniti bespredmetnim poslednji Ivanin video…

Kao novo. Bez posvete. Bela SOBA - Zoran Živković Izdavač: Zavod za udžbenike Godina izdanja: 2022 Broj strana: 202 Format: 21 cm Povez: Broširani „Ivana je nestala…” Ovim uviđanjem počinju najneobičnija i najuzbudljivija 24 sata u životu pisca i profesora koji umnogome nalikuje na autora čiji roman Bela soba upravo držite u rukama. Ivana je trebalo da se vrati kući na večeru posle profesorovog časa kreativnog pisanja, ali ne samo da je nema nego joj je mobilni telefon isključen, što je sasvim neuobičajeno. Profesor se obraća policiji koja ustanovljava preko mreže nadzornih kamera da je s Ivanom verovatno sve u redu: poslednji put je snimljena kako, nimalo uznemirena, ulazi u jednu zgradu u ko-joj se i dalje nalazi. Za policiju je time „slučaj” zaključen, ali ne i za profesora koji će tokom besane noći pokušati da odgonetne zašto ga je Ivana napustila. Mora da je život s jednim piscem ipak znatno teži nego što je on zamišljao… Jutro odagnava ove sumorne misli, ali i donosi nove nedoumice kada od Ivane stigne prvi imejl. U njemu je tek jedan čudnovati link koji vodi ka kratkom videu. Nemogućem videu, zato što se u njemu Ivana nalazi usred neke džungle odevena kao kada je sinoć izišla u zimsko beogradsko veče… Policija oživljava „slučaj” koji sa svakim novim Ivaninim videom postaje sve slože-niji i neverovatniji, dok za njega počinju da se interesuju sve više bezbednosne i oba-veštajne službe. Ono što je u početku izgledalo kao banalna preljuba izrasta u fantastičan koloplet sve teže shvatljivih zbivanja u kojima profesor dospeva u žižu sumnji da orkestrira veliku terorističku zaveru. No, sve će to učiniti bespredmetnim poslednji Ivanin video…

Bela SOBA Autor: Zoran Živković 1. izdanje – 2022. god. Bela SOBA „Ivana je nestala…” Ovim uviđanjem počinju najneobičnija i najuzbudljivija 24 sata u životu pisca i profesora koji umnogome nalikuje na autora čiji roman Bela soba upravo držite u rukama. Ivana je trebalo da se vrati kući na večeru posle profesorovog časa kreativnog pisanja, ali ne samo da je nema nego joj je mobilni telefon isključen, što je sasvim neuobičajeno. Profesor se obraća policiji koja ustanovljava preko mreže nadzornih kamera da je s Ivanom verovatno sve u redu: poslednji put je snimljena kako, nimalo uznemirena, ulazi u jednu zgradu u ko-joj se i dalje nalazi. Za policiju je time „slučaj” zaključen, ali ne i za profesora koji će tokom besane noći pokušati da odgonetne zašto ga je Ivana napustila. Mora da je život s jednim piscem ipak znatno teži nego što je on zamišljao... Jutro odagnava ove sumorne misli, ali i donosi nove nedoumice kada od Ivane stigne prvi imejl. U njemu je tek jedan čudnovati link koji vodi ka kratkom videu. Nemogućem videu, zato što se u njemu Ivana nalazi usred neke džungle odevena kao kada je sinoć izišla u zimsko beogradsko veče… Policija oživljava „slučaj” koji sa svakim novim Ivaninim videom postaje sve slože-niji i neverovatniji, dok za njega počinju da se interesuju sve više bezbednosne i oba-veštajne službe. Ono što je u početku izgledalo kao banalna preljuba izrasta u fantastičan koloplet sve teže shvatljivih zbivanja u kojima profesor dospeva u žižu sumnji da orkestrira veliku terorističku zaveru. No, sve će to učiniti bespredmetnim poslednji Ivanin video... Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20745-6 Povez Broširan Godina izdanja 2022 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 202 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Bela SOBA Autor: Zoran Živković 1. izdanje – 2022. god. Bela SOBA „Ivana je nestala…” Ovim uviđanjem počinju najneobičnija i najuzbudljivija 24 sata u životu pisca i profesora koji umnogome nalikuje na autora čiji roman Bela soba upravo držite u rukama. Ivana je trebalo da se vrati kući na večeru posle profesorovog časa kreativnog pisanja, ali ne samo da je nema nego joj je mobilni telefon isključen, što je sasvim neuobičajeno. Profesor se obraća policiji koja ustanovljava preko mreže nadzornih kamera da je s Ivanom verovatno sve u redu: poslednji put je snimljena kako, nimalo uznemirena, ulazi u jednu zgradu u ko-joj se i dalje nalazi. Za policiju je time „slučaj” zaključen, ali ne i za profesora koji će tokom besane noći pokušati da odgonetne zašto ga je Ivana napustila. Mora da je život s jednim piscem ipak znatno teži nego što je on zamišljao... Jutro odagnava ove sumorne misli, ali i donosi nove nedoumice kada od Ivane stigne prvi imejl. U njemu je tek jedan čudnovati link koji vodi ka kratkom videu. Nemogućem videu, zato što se u njemu Ivana nalazi usred neke džungle odevena kao kada je sinoć izišla u zimsko beogradsko veče… Policija oživljava „slučaj” koji sa svakim novim Ivaninim videom postaje sve slože-niji i neverovatniji, dok za njega počinju da se interesuju sve više bezbednosne i oba-veštajne službe. Ono što je u početku izgledalo kao banalna preljuba izrasta u fantastičan koloplet sve teže shvatljivih zbivanja u kojima profesor dospeva u žižu sumnji da orkestrira veliku terorističku zaveru. No, sve će to učiniti bespredmetnim poslednji Ivanin video... Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20745-6 Povez Broširan Godina izdanja 2022 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 202 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Bela SOBA Autor: Zoran Živković 1. izdanje – 2022. god. Bela SOBA „Ivana je nestala…” Ovim uviđanjem počinju najneobičnija i najuzbudljivija 24 sata u životu pisca i profesora koji umnogome nalikuje na autora čiji roman Bela soba upravo držite u rukama. Ivana je trebalo da se vrati kući na večeru posle profesorovog časa kreativnog pisanja, ali ne samo da je nema nego joj je mobilni telefon isključen, što je sasvim neuobičajeno. Profesor se obraća policiji koja ustanovljava preko mreže nadzornih kamera da je s Ivanom verovatno sve u redu: poslednji put je snimljena kako, nimalo uznemirena, ulazi u jednu zgradu u ko-joj se i dalje nalazi. Za policiju je time „slučaj” zaključen, ali ne i za profesora koji će tokom besane noći pokušati da odgonetne zašto ga je Ivana napustila. Mora da je život s jednim piscem ipak znatno teži nego što je on zamišljao... Jutro odagnava ove sumorne misli, ali i donosi nove nedoumice kada od Ivane stigne prvi imejl. U njemu je tek jedan čudnovati link koji vodi ka kratkom videu. Nemogućem videu, zato što se u njemu Ivana nalazi usred neke džungle odevena kao kada je sinoć izišla u zimsko beogradsko veče… Policija oživljava „slučaj” koji sa svakim novim Ivaninim videom postaje sve slože-niji i neverovatniji, dok za njega počinju da se interesuju sve više bezbednosne i oba-veštajne službe. Ono što je u početku izgledalo kao banalna preljuba izrasta u fantastičan koloplet sve teže shvatljivih zbivanja u kojima profesor dospeva u žižu sumnji da orkestrira veliku terorističku zaveru. No, sve će to učiniti bespredmetnim poslednji Ivanin video... Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20745-6 Povez Broširan Godina izdanja 2022 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 202 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Bela SOBA Autor: Zoran Živković 1. izdanje – 2022. god. Bela SOBA „Ivana je nestala…” Ovim uviđanjem počinju najneobičnija i najuzbudljivija 24 sata u životu pisca i profesora koji umnogome nalikuje na autora čiji roman Bela soba upravo držite u rukama. Ivana je trebalo da se vrati kući na večeru posle profesorovog časa kreativnog pisanja, ali ne samo da je nema nego joj je mobilni telefon isključen, što je sasvim neuobičajeno. Profesor se obraća policiji koja ustanovljava preko mreže nadzornih kamera da je s Ivanom verovatno sve u redu: poslednji put je snimljena kako, nimalo uznemirena, ulazi u jednu zgradu u ko-joj se i dalje nalazi. Za policiju je time „slučaj” zaključen, ali ne i za profesora koji će tokom besane noći pokušati da odgonetne zašto ga je Ivana napustila. Mora da je život s jednim piscem ipak znatno teži nego što je on zamišljao... Jutro odagnava ove sumorne misli, ali i donosi nove nedoumice kada od Ivane stigne prvi imejl. U njemu je tek jedan čudnovati link koji vodi ka kratkom videu. Nemogućem videu, zato što se u njemu Ivana nalazi usred neke džungle odevena kao kada je sinoć izišla u zimsko beogradsko veče… Policija oživljava „slučaj” koji sa svakim novim Ivaninim videom postaje sve slože-niji i neverovatniji, dok za njega počinju da se interesuju sve više bezbednosne i oba-veštajne službe. Ono što je u početku izgledalo kao banalna preljuba izrasta u fantastičan koloplet sve teže shvatljivih zbivanja u kojima profesor dospeva u žižu sumnji da orkestrira veliku terorističku zaveru. No, sve će to učiniti bespredmetnim poslednji Ivanin video... Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20745-6 Povez Broširan Godina izdanja 2022 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 202 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Zakasneli pubertet ili rani klimaks – pitanje je sad. Zašto muškarci u izvesnim godinama obavezno nakvase sportsku majicu vodom za pranje šoferšajbne kad se vraćaju s treninga kući; zašto plaču na koncertima kad naiđe sentiš blok; o čemu pričaju na moru dok satima stoje u plićaku; zašto se udvaraju kelnericama u lokalnoj birtiji; koga zovu u ponoć 31. decembra mobilnim telefonom kad ulete u ve-ce ili izlete na parking; zašto ne čitaju umrlice i koliko odlažu prvi odlazak u banju... Ako neko nema smelosti da čita eseje o lepoti neizvesnih godina i tišini kad deca izađu iz kuće od koje može da se ogluvi, neka se drži tekstova u kojima se Bulić, okupan mirisom Pino silvestre i sa zviždukom Yesterday na usnama, pita da li muškarac u izvesnim godinama može da bude romantičan; šta dobija kao rođendanski poklon od školskih drugarica; kako reguliše saobraćaj u bračnom krevetu i da li uopšte „babaribe“ i „dedafrajeri“ vode ljubav... Naslov: Muškarac U Izvesnim Godinama - Vanja Bulić Pisac: Vanja Bulić Izdavač: Laguna Godina: 2014 Pismo: Latinica Povez: Broširan Broj strana: 169 Format: 21 cm Očuvanost: Potpuno nova, nekorišćena knjiga, nečitana.

O KNJIZI Ova knjiga je namenjena onima koji žele da nauče kako da koriste GSM i GPRS modeme u projektima koji se zasnivaju na mikrokontrolerima. U ovoj knjizi su razmatrana dva tipa popularnih porodica mikrokontrolera: PIC mikrokontroleri i Arduino. Veoma popularni mikrokontroler PIC18F87J50 srednjih performansi koristi se u projektima koji se zasnivaju na PIC mikrokontroleru, zajedno sa GSM Click pločicom. Osim toga, u Arduino Uno projektima koristi se SIM900 GSM/GPRS modul. U ovoj knjizi su sadržani projekti koji se zasnivaju na GSM-u i GPRS-u.Pretpostavlja se da čitalac ima osnovno poznavanje C jezika i upotrebe mikrokontrolera u jednostavnim projektima. Iako nije neophodno, poznavanje najmanje jednog člana porodice PIC mikrokontrolera i Arduino Uno-a će biti prednost. DETALJAN OPIS Predgovor O autorima Poglavlje 1 ● GSM i GPRS 1.1 Uvod 1.2 Arhitektura GSM mreže 1.3 • 1G, 2G, 3G, 4G i 5G 1.4 Upotreba GSM-a i GPRS-a u projektima za mikrokontroler 1.5 GPRS 1.6 Rezim Poglavlje 2 • GSM/GPRS pločice 2.1 GSM Click pločica 2.2 Korišćenje GSM Click pločice na računaru 2.3 GSM AT komande za GSM Click pločicu 2.3.1 Sintaksa AT komandi 2.3.2 AT komande za opštu namenu 2.3.3 Pristup telefonskom imeniku 2.3.4 Upravljanje satom 2.3.5 Zvuk upozorenja 2.3.6 Kontrola operatera i mreže 2.3.7 Neke korisne opšte komande 2.3.8 Kontrola poziva 2.3.9 Slanje i primanje SMS poruka 2.4 Modul SIM900 GSM/GPRS za Arduino 2.4.1 AT komande modula SIM900 GSM/GPRS 2.5 Korišćenje programa AT Command Tester 2.6 Rezime 2.7 Vežbe Poglavlje 3 • Programerske alatke mikrokontrolera 3.1 Softverske programerske alatke 3.1.1 Uređivači teksta 3.1.2 Asembleri i kompajleri 3.1.3 Simulatori 3.1.4 Integrisano razvojno okruženje (IDE) 3.2 Hardverske programerske alatke 3.2.1 Razvojne ploče 3.2.2 Uređaji za programiranje 3.2.3 Prototipske ploče 3.3 Primer programa za razvojnu ploču Clicker 2 za PIC18FJ 3.4 Primer programa za razvojnu ploču Arduino Uno 3.5 Rezime 3.6 Vežbe Poglavlje 4 • GSM projekti PIC mikrokontrolera na GSM Click pločici 4.1 Projekat 1 – Slanje SMS tekstualne poruke na mobilni telefon 4.1.1 Hardver 4.1.2 Softver 4.1.3 Poboljšani program 4.2 Projekat 2 – Slanje temperature kao SMS tekstualne poruke 4.2.1 Hardver 4.2.2 Senzor temperature 4.2.3 Softver 4.3 Projekat 3 – Relej koji kontroliše SMS 4.31 Hardver 4.3.2 Softver 4.3.3 Poboljšani program 4.4 Rezime Poglavlje 5 • GSM projekti za Arduino Uno SIM900 GSM/GPRS modul 5.1 Projekat 1 – Slanje SMS poruke na mobilni telefon 5.1.1 Hardver 5.1.2 Softver 5.1.3 Modifikovani program 5.2 Projekat 2 – Slanje temperature kao SMS poruke 5.2.1 Hardver 5.2.2 Softver 5.3 Projekat 3 – Relej koji kontroliše SMS 5.3.1 Hardver 5.3.2 Softver 5.3.3 Poboljšani program 5.4 Projekat 4 – Kontrola sobne temperature pomoću SMS komandi 5.4.1 Hardver 5.4.2 Softver 5.5 Rezime Poglavlje 6 • GPRS projekti 6.1 GPRS veza 6.2 Čitanje sadržaja veb stranice 6.3 Razmena podataka putem TCP i UDP protokola 6.4 Projekat 1 – Slanje podataka o temperaturi na računar pomoću UDP protokola 6.4.1 Hardver 6.4.2 Softver 6.5 Projekat 2 – Slanje podataka o temperaturi na računar pomoću TCP-a 6.5.1 Hardver 6.5.2 Softver 6.6 Projekat 3 – Skladištenje podataka o temperaturi u oblaku (cloud) 6.6.1 Hardver 6.6.2 Oblak (cloud) 6.6.3 Softver 6.7 Rezime O AUTORU Prof. dr Dogan Ibrahim ima diplomu inženjera elektronike, magistarsku titulu iz automatske kontrole procesa i doktorsku titulu iz digitalne obrade signala. Prof. Ibrahim je autor preko 60 tehničkih knjiga i preko 200 tehničkih članaka o mikrokontrolerima, mikroprocesorima i povezanim oblastima. On je ovlašćeni elektro inženjer i uvaženi član Instituta inženjerskih tehnologija. .

Autor: U redakciji Muluna Babića Izdavač: Univerzitet u Kragujevcu, mašinski fakultet Broj strana: 231 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Tesla, Srbin rođen u Hrvatskoj, studirao je u Češkoj, radio u Budimpešti, Parizu, Pragu, Strazburgu, SAD. Kosmopolita. Građanin sveta - tako je i veliki njegov doprinos čovečanstvu. On je u stvari označio početak globalne elektrifikacije planete. On je bio taj koji je razvio sistem naizmenične struje, stvorio motore sa visokonaponskim transformatorima, na kojim počiva ceo industrijski svet. Zahvaljujući njemu, osvetljeni su naši domovi, sela, gradovi. Tesla je pravi tvorac radia, a ne Markoni i Popov, koji su iskoristili njegov rad i patent. Tesla je stvorio prvi mehanizam sa daljinskim upravljanjem, otkrio princip robotike i motora na solarnu energiju, rengenski aparat, brojač električne energije, automobilski brzinomer, fluorescentne sijalice, električni sat, uređaje za elektroterapiju - nabrajati možemo i dalje i dalje... oko hiljadu pronalazaka iz raznih oblasti nauke i tehnike. Rad mnogih naučnika zastari već za vreme njihovog života, zbog brzog razvoja nauke i tehnologije. Tesla je bio redak primer naučnika čiji rad je živio u tri veka. Na kraju on je vlasnik ideje elektronskog mikroskopa i lasera, televizije i mobilnog telefona, Interneta i mnogih drugih stvari, koje su postale stvarnost tek u naše vreme. O Tesli su napisane tolike knjige. Sve odreda i prevashodno u slavu velikih pronalazaka i grandioznog naučnog dela. Ima i nekoliko biografija. Postoji i autobiografija. O novinskim tekstovima da i ne govorimo. Knjiga `Ideje i dela Nikole Tesle, očima studenata` je zbirka seminarskih radova studenata Mašinskog fakulteta iz predmeta `Istraživački izazovi 21. veka` kao njihov doprinos obeležavanju 150. godina od rođenja Nikole Tesle. Tvrd povez. Knjiga je vrlo dobro očuvana, osim što je moguće da je iscepan prvi, beli predlist. Na srednjoj slici priložen deo sadržaja. RETKO!!! (tiraž 250 primeraka)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Komunikacioni satelit ili telekomunikacioni satelit je veštački Zemljin satelit namenjeni prvenstveno prenosu informacija (telekomunikacija). Savremeni telekomunikacioni sateliti su po pravilu aktivni, to jest primaju analogne ili digitalne signale s bazne postaje na Zemlji, pojačavaju ih i odašilju prema određenom području na Zemlji. Omogućuju više od 100 frekvencijskih kanala s predajnom snagom većom od 100 W. Energiju dobijaju iz sunčanih baterija, a projektovani su za vek trajanja od 15 godina. Sateliti u geostacionarnoj orbiti GEO (akronim od eng. Geostationary Earth Orbit) na visini 35 780 kilometara iznad ekvatora i s vremenom ophoda 24 sata vrte se (rotiraju) istom brzinom kao i Zemlja pa se, gledajući sa Zemlje, nalaze uvek na istom mestu. Jedan satelit može da pokrije 2/5 površine Zemlje, te se sa tri satelita može pokriti gotovo cela zemaljska kugla. Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti LEO (akronim od engl. Low Earth Orbit) na visinama do 1 500 km i s vremenom ophoda do nekoliko sati pokrivaju samo mali deo Zemljine površine. Kako bi se osiguralo da na bilo kojem delu Zemlje u svakom trenutku postoji barem jedan vidljivi satelit, potrebno je 50-ak veštačkih satelita za pokrivanje cele Zemlje. Sateliti u eliptičnim Munja-orbitama (nazvanim prema porodici sovjetskih komunikacionih satelita) s periodom obilaska Zemlje od 12 sati te apogejom iznad severne hemisfere, iznad koje provode veći deo trajanja svog orbitiranja, prikladni su za pokrivanje severnih područja, na primer Rusije. Niskoorbitalni sateliti imaju najkraći prenosni put signala pa su kašnjenja i gušenja signala manja nego kod satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti fiksnih službi održavaju vezu između velikih primopredajnih antenskih sistema postavljenih na Zemlji (zemaljske postaje), a koriste se na primer za prenos podataka unutar fiksne telefonske mreže pri prekomorskim komunikacijama, u čemu preuzimaju ulogu podmorskog optičkog kabla. Sateliti mobilne telefonije isprva su se primenjivali samo za posredovanje u komunikaciji s brodovima i vazduhoplovima, a u novije doba razvijaju se i komercijalne mreže satelitske telefonije. Takve mreže omogućuju korisniku da uz pomoć minijaturne zemaljske postaje ostvari vezu direktno sa satelitom, što je posebno korisno u udaljenim područjima koja nisu pokrivena signalom konvencionalne mobilne telefonije. Današnje mreže zasnovane su na geostacionarnim satelitima (sateliti Inmarsat ili Thuraya), ili na niskoorbitalnim satelitima (Iridium ili Globalstar), koji pokrivaju celu Zemljinu površinu, a omogućuju uspostavu veze uređajem posve nalik običnom mobilnom telefonu. Delove radiospektra te lokacije za satelite u geostacionarnim orbitama pojedinim korisnicima dodeljuje Svetska administrativna radiokonferencija. Za fiksne satelitske službe koriste se frekvencijski pojasevi S (od 1,55 do 5,20 GHz), X (od 5,20 do 10,90 GHz), K (od 10,90 do 36,00 GHz) i Q (od 36,00 do 46,00 GHz), koji se dele na potpojaseve i kanale. Prvi aktivni telekomunikacioni satelit bio je Telstar. Istorija Koncept geostationarnih komunikacijskih satelita prvi je predložio Artur Klark, zajedno sa Vahidom K. Sanadijem nadovezujući se na rad Konstantina Ciolkovskog. U oktobru 1945 Klark je objavio članak sa naslovom „Vanzemaljski releji” u britanskom magazinu Bežični svet. U tom članku je opisao principe koji stoje iza implementacije veštačkih satelita u geostacionarnim orbitama u svrhu prenosa radio signala. Stoga se, Arthr Klark često navodi kao izumitelj komunikacionih satelita i termin Klarkov pojas se koristi kao opis orbite. Decinijama kasnije projekat pod imenom Komunikacioni Mesečev relej je bio telekomunikacioni projekat koji je sprovela mornaca Sjedinjenih Država. Njegov cilj je bio da se razvije sigurna i pouzdana metoda bežične komunikacije korišćenjem Meseca kao pasivnog reflektora i prirodnog komunikacijskog satelita. Prvi veštački Zemljin satelit bio je Sputnik 1, koji je orbitu postavio Sovjetski Savez dana 4. oktobra 1957. On je bio opremljen sa radio-transmiterom koji je radio na dve frekvencije: 20.005 i 40.002 MHz. Sputnik 1 je lansiran kao jedan od glavnih koraka u istraživanju svemira i razvoja raketa.[9][10] Međutim, on nije bio postavljen u orbitu s ciljem slanja podataka sa sa jedne tačke na Zemlji na drugu. Prvi satelit za prosleđivanje komunikacije bio je Pionir 1, koji je trebao da bude lunarna sonda. Iako je svemirska letelica uspela da pređe samo na pola puta do Meseca, letela je dovoljno visoko da se isproba dokaz koncepta relejne telemetrije širom sveta, prvo od Kejp Kanaverala do Mančestera, Engleska; zatim od Havaja do Kejp Kanaverala; i konačno oko sveta od Havaja do Mančestera. Prvi namenski izgrađeni satelit za relejne komunikacije bio Projekat SCORE agencije NASA iz 1958. godine, koji je koristio magnetofon za čuvanje i prosleđivanje glasovnih poruka. On je poslužio za slanje božićne čestitke svetu od predsednika SAD-a Dvajta Ajzenhauera. Kurijer 1B, koji je izradila kompanija Filko, lansiran je 1960, i bio je prvi aktivni repetitorski satelit na svetu.

Citat iz uvoda: Knjiga ing. Romana Galića »Komunikacije satelitima« predstavlja čitaocima vredan je doprinos stručnoj literaturi iz modernog područja satelitske tehnike. Knjiga je rezultat dugotrajnih istraživanja pisca u skladu s dinamikom fenomena što ih je donela tehnološka revolucija poslednjih godina. Satelitska tehnika koliko neminovno toliko i uspešno nastupa u svetu tehničke primene elektrokomunikacija u dinamičkom kontinuitetu koji iz dana u dan daje nove rezultate i otvara nove mogućnosti. U delu su obuhvaćena osnovna područja problematike elektroničke elektrokomunikacije i sistematska rešenja. Delo je zaokružena celina, kakva je danas retka u stručnoj literaturi te je ujedno i prilog istraživanju u širem smislu. Posebna vrednost dela je u tome što se pojavljuje u vreme kada se i kod nas razmatraju pripremni radovi na osnovu kojih bi se naša zemlja uključila u svetsku razmenu informacija posredstvom satelita. Komunikacioni satelit ili telekomunikacioni satelit je veštački Zemljin satelit namenjeni prvenstveno prenosu informacija (telekomunikacija). Savremeni telekomunikacioni sateliti su po pravilu aktivni, to jest primaju analogne ili digitalne signale s bazne postaje na Zemlji, pojačavaju ih i odašilju prema određenom području na Zemlji. Omogućuju više od 100 frekvencijskih kanala s predajnom snagom većom od 100 W. Energiju dobijaju iz sunčanih baterija, a projektovani su za vek trajanja od 15 godina. Sateliti u geostacionarnoj orbiti GEO (akronim od eng. Geostationary Earth Orbit) na visini 35 780 kilometara iznad ekvatora i s vremenom ophoda 24 sata vrte se (rotiraju) istom brzinom kao i Zemlja pa se, gledajući sa Zemlje, nalaze uvek na istom mestu. Jedan satelit može da pokrije 2/5 površine Zemlje, te se sa tri satelita može pokriti gotovo cela zemaljska kugla. Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti LEO (akronim od engl. Low Earth Orbit) na visinama do 1 500 km i s vremenom ophoda do nekoliko sati pokrivaju samo mali deo Zemljine površine. Kako bi se osiguralo da na bilo kojem delu Zemlje u svakom trenutku postoji barem jedan vidljivi satelit, potrebno je 50-ak veštačkih satelita za pokrivanje cele Zemlje. Sateliti u eliptičnim Munja-orbitama (nazvanim prema porodici sovjetskih komunikacionih satelita) s periodom obilaska Zemlje od 12 sati te apogejom iznad severne hemisfere, iznad koje provode veći deo trajanja svog orbitiranja, prikladni su za pokrivanje severnih područja, na primer Rusije. Niskoorbitalni sateliti imaju najkraći prenosni put signala pa su kašnjenja i gušenja signala manja nego kod satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti fiksnih službi održavaju vezu između velikih primopredajnih antenskih sistema postavljenih na Zemlji (zemaljske postaje), a koriste se na primer za prenos podataka unutar fiksne telefonske mreže pri prekomorskim komunikacijama, u čemu preuzimaju ulogu podmorskog optičkog kabla. Sateliti mobilne telefonije isprva su se primenjivali samo za posredovanje u komunikaciji s brodovima i vazduhoplovima, a u novije doba razvijaju se i komercijalne mreže satelitske telefonije. Takve mreže omogućuju korisniku da uz pomoć minijaturne zemaljske postaje ostvari vezu direktno sa satelitom, što je posebno korisno u udaljenim područjima koja nisu pokrivena signalom konvencionalne mobilne telefonije. Današnje mreže zasnovane su na geostacionarnim satelitima (sateliti Inmarsat ili Thuraya), ili na niskoorbitalnim satelitima (Iridium ili Globalstar), koji pokrivaju celu Zemljinu površinu, a omogućuju uspostavu veze uređajem posve nalik običnom mobilnom telefonu. Delove radiospektra te lokacije za satelite u geostacionarnim orbitama pojedinim korisnicima dodeljuje Svetska administrativna radiokonferencija. Za fiksne satelitske službe koriste se frekvencijski pojasevi S (od 1,55 do 5,20 GHz), X (od 5,20 do 10,90 GHz), K (od 10,90 do 36,00 GHz) i Q (od 36,00 do 46,00 GHz), koji se dele na potpojaseve i kanale. Prvi aktivni telekomunikacioni satelit bio je Telstar. Istorija Koncept geostationarnih komunikacijskih satelita prvi je predložio Artur Klark, zajedno sa Vahidom K. Sanadijem nadovezujući se na rad Konstantina Ciolkovskog. U oktobru 1945 Klark je objavio članak sa naslovom „Vanzemaljski releji” u britanskom magazinu Bežični svet. U tom članku je opisao principe koji stoje iza implementacije veštačkih satelita u geostacionarnim orbitama u svrhu prenosa radio signala. Stoga se, Arthr Klark često navodi kao izumitelj komunikacionih satelita i termin Klarkov pojas se koristi kao opis orbite. Decinijama kasnije projekat pod imenom Komunikacioni Mesečev relej je bio telekomunikacioni projekat koji je sprovela mornaca Sjedinjenih Država. Njegov cilj je bio da se razvije sigurna i pouzdana metoda bežične komunikacije korišćenjem Meseca kao pasivnog reflektora i prirodnog komunikacijskog satelita. Prvi veštački Zemljin satelit bio je Sputnik 1, koji je orbitu postavio Sovjetski Savez dana 4. oktobra 1957. On je bio opremljen sa radio-transmiterom koji je radio na dve frekvencije: 20.005 i 40.002 MHz. Sputnik 1 je lansiran kao jedan od glavnih koraka u istraživanju svemira i razvoja raketa.[9][10] Međutim, on nije bio postavljen u orbitu s ciljem slanja podataka sa sa jedne tačke na Zemlji na drugu. Prvi satelit za prosleđivanje komunikacije bio je Pionir 1, koji je trebao da bude lunarna sonda. Iako je svemirska letelica uspela da pređe samo na pola puta do Meseca, letela je dovoljno visoko da se isproba dokaz koncepta relejne telemetrije širom sveta, prvo od Kejp Kanaverala do Mančestera, Engleska; zatim od Havaja do Kejp Kanaverala; i konačno oko sveta od Havaja do Mančestera. Prvi namenski izgrađeni satelit za relejne komunikacije bio Projekat SCORE agencije NASA iz 1958. godine, koji je koristio magnetofon za čuvanje i prosleđivanje glasovnih poruka. On je poslužio za slanje božićne čestitke svetu od predsednika SAD-a Dvajta Ajzenhauera. Kurijer 1B, koji je izradila kompanija Filko, lansiran je 1960, i bio je prvi aktivni repetitorski satelit na svetu. kao nova

Kultni roman po kojem je snimljen istoimeni film. Dobitnik nagrada: Vladimir Nazor Ivan Goran Kovačić August Šenoa Gjalski Kiklop Mladom perspektivnom političaru Siniši Mesnjaku konkurencija namesti aferu usred predizborne kampanje, zbog čega ga premijer sklanja od javnosti i šalje u najveću hrvatsku nedođiju, ostrvo Trećić, na kojem nema ni pošte, ni interneta ni signala mobilne telefonije. Njegov zadatak je da izolovanu zajednicu inkorporira u pravni sistem samostalne i suverene Republike Hrvatske tako što će organizovati prve slobodne izbore na ostrvu i uspostaviti lokalnu vlast. Prethodnih sedam vladinih „povjerenika“ propalo je na ovom zadatku, naprosto zato što zajednica savršeno funkcioniše van ingerencija hrvatske države. Daleko od političkih intriga, korupcije i birokratije, ekscentrični ostrvljani, mahom starci – povratnici iz australijske pečalbe – žive od dobrih penzija u prelepom mediteranskom pejzažu bez dodira sa problemima globalizovanog sveta. Greju se na solarnu energiju, najmoderniji aparati za kafu i medicinska oprema stižu im periodično od italijanskih mafioza, a čak im se i jezik razlikuje od hrvatskog. Trećićanski je svojevrsni spoj dalmatinske čakavice, italijanskog i „australijskog“, koji uz to sledi sva pravila vukovice: ne samo da se piše ćirilicom nego se i piše kao što govoriš. Otuda nije ni čudo što su Siniši (a bogami i čitaocima) na početku potrebne sitne prevodilačke usluge, koje će mu velikodušno pružiti nešto mlađi meštanin Tonino, s kojim se Siniša toliko zbližava da mu postaje najbolji prijatelj i verni sadrug u borbi protiv ostrvljanske samodovoljnosti. „ Osmi povjerenik ima sve odlike rasnog bestselera, a da istovremeno zadovoljava i prohteve onih koji od književnosti traže znatno više od par sati lagodnog (samo)zaborava.“ – Teofil Pančić