Mozete me sresti u najboljim klubovima i splavovima gde sam uvek u centru paznje. Nisam obicna kucka bez mozga ali svesno koristim svoj izgled i seksipil da zavedem i osvojim. Slabici stop! Zvati u periodu: od 00h do 24h

Ljubav je uvijek bila najvažnija tema proznog opusa G.G. Marqueza, no u njegovom novom romanu "Sećanja na moje tužne kurve", ovaj pisac slavi ljubav na najduhovitiji način do sada. Glavni junak romana je mušičavi, ostarjeli novinar koji sam sebi na svoj 90-ti rođendan daruje noć strasti sa mlađahnom djevicom. No u živopisnoj javnoj kući on koji nikada nije spavao sa ženom, a da joj nije platio zaljubljuje se po prvi puta u životu. U još jednoj priči o ljubavi G.G. Marquez, isprepleće čitateljima dobro poznate motive smrti, odrastanja i prijateljstva, stvarajući iznova mnoštvo fascinantnih likova, predivnih epizoda i nezaboravnih stilističkih minijatura.

„Свакако да сам мислио да сам различит. Да старији кењају и да пролазе поред живота. Свакако да сам мислио да сам најпаметнији и да ће живот трајати вечно. А време пролази и живот пролази. И све се понавља. Само живот увек остаје исти. Курва. Курва у свој својој универзалности. Кажу да су курве најбоље жене. Неке и јесу. Курва која може бити најдарежљивија и највернија. И курва која може да вас исиса и да вам подваљује. Као и живот. Као партија карата. На старту имате цео шпил. Све педесет и две карте. Кечеве и краљеве и даме… Како живот пролази, бацате карте. Тешко ономе који се на крају нађе само са двојчицама у руци… Као и партија карата, и у животу вас послужи карта и налазите се на раскрсницама. Бацити две или три карте, играти на трилинг или на боју, блефирати или ићи на сигурно, ризиковати или не, бити поштен или не. Како год било, живот је курва. Ако си имао среће, на заласку ће још увек бити курва, али ће бити смирена, пуна искуства и разумевања и неговаће те и пазити, или ће до краја остати само курва и оставити те на првом углу. И не мислим да ту може нешто много да се уради. Када се све страсти смире, можеш само да кажеш „живео сам са курвом, живим са курвом и била ми је благонаклона“, или „оставила ме курва на цедилу“. У бити, нема разлике, осим твоје личне перцепције…“ – из романа. Naslov: Život je kurva Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 293 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: - cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-515-1280-6

Autor - osoba Bolanjo, Roberto, 1953-2003 = Bolaño, Roberto, 1953-2003 Naslov Isprave za ples : izbor priča / Roberto Bolanjo ; izabrao i sa španskog preveo Igor Marojević Jedinstveni naslov Llamadas telefonicas. scc Putas asesinas. scc Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 2002 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 2002 (Novi Sad : MBM plas) Fizički opis 207 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Marojević, Igor Zbirka ǂBiblioteka ǂBIS. Džepna knjiga ; ǂknj. ǂ66 Sadržaj S a d r ž a j: Telefonski pozivi (5-106): Jedna književna avantura (7-19); Crv (20-34); Đoana Silvestri (35-52); Život En Mur (53-86); Sensini (87-106). - Kurve ubice (107-194): Gomes Palasio (109-120); Dani 1978. (121-136); Oko Silva (137-153); Prefiguracija Lala Kure (154-172); Isprave za ples (173-184); Susret sa Enrikeom Linom (185-194). `Rasprsnuće stvarnosti` : pogovor / Igor Marojević (195-205). (broš.) Napomene Stv. nasl. izvornika: 1. Llamadas telefonicas; 2. Putas asesinas / Roberto Bolaño Str. 195-205: `Rasprsnuće stvarnosti` / Igor Marojević Na koricama beleška o autoru. Predmetne odrednice Bolanjo, Roberto, 1953- Roberto Bolanjo je rođen 1953. u Santjago de Čileu. Umro je 2003. u Barseloni. Najpoznatiji je kao autor romana, kojih ima 12: „Saveti jednog Morisonovog učenika Džojsovom fanu“ (Consejos de un discípulo de Morrison a un fanático de Joyce, 1984; koautorski; nagrada Ámbito literario), „Ledena staza“ (La pista de hielo, 1993; Nagrada grada Alkala de Enares), „Staza slonova“ (La senda de los elefantes, 1994; nagrada Feliks Urabajen), „Nacistička literatura u Americi“ (La literatura nazi en America, 1996), „Udaljena zvezda“ (Estrella distante, 1996), „Divlji detektivi“ (Los detectives salvajes, 1998, nagrade Romulo Galjegos i Eralde, Nagrada Čileanskog saveta), „Amajlija“ (Amuleto, 1999), Monsieur Pain (1999), „Čile noću“ (Nocturno de Chile, 2000), „Antverpen“ (Amberes, 2002), „Lumpenromančić“ (Una novelita lumpen, 2002) i 2666 (posthumno; nagrade Salambo i Hose Manuel Lara, Nagrada grada Barselone). Značajan i kao pisac zbirki priča „Telefonski pozivi“ (Llamadas telefónicas, 1997, Nagrada grada Santjago de Čilea), „Kurve ubice“ (Putas asesinas, 2001) i „Nesnosni gaučo“ (El gaucho insufrible, posthumno). Objavio je i šest knjiga poezije. Bolanjo je svojevremeno bio aktivni levičar, zatvaran u vreme Pinočeove diktature. Osim u Čileu, značajan deo života proveo je i u Meksiku (desetak godina) i Španiji (od kasnih sedamdesetih do smrti). Prevođen je na oko dvadeset jezika. Značajan je pre svega kao autor koji je, podržan mlađim hispanskim piscima koji ga u velikoj meri smatraju pretečom, svojim istovremeno neposrednim, bespoštednim i vrlo poetičnim jezikom i originalnim formama, praktično ukinuo magijski realizam kao vodeći pravac latinoameričkih književnosti. MG117 (N)

Autor - osoba Bagić, Krešimir Gregorić, Boris Naslov Svako je slovo kurva / Krešimir Bagić, Boris Gregorić Vrsta građe poezija Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Goranovo proljeće, 1988 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 47 str. ; 20 cm Zbirka Goranovo proljeće. Edicija Nagrađeni pjesnici ISBN ((Broš.)) Napomene Tiraž 500 Listovi povezani na japanski način. Krešimir Bagić/Boris Gregorić: SVAKO JE SLOVO KURVA, „Goranovo proljeće“, Zagreb, 1988. Dvojac Bagić – Gregorić zaplovio je u književne vode na pomalo neuobičajen način, naročito kad je poezija u pitanju: knjigom koju ispisuju zajednički. Već tim gestom desakralizuju poetski čin: on nije više individualno raspinjanje, produkt jedne samoće, već namerno proizvođenje određenih znakova, jezička i poetska igra dve ličnosti. U toj nameri (bez obzira kako je realizovali: da li su stihove smišljali istovremeno ili su ih sastavljali naizmenično, pa uklapali u jednu celinu) pomogla im je generacijska (i životna, pretpostavljam) bliskost, s njom i senzibilitet, tako da nema većih odstupanja u rukopisu (jer se, uglavnom, ne pozna kad koji od njih ispisuje stih) i to je još jedno poništavanje autora, još jedna mistifikacija svojstvena našem vremenu, koje su se prihvatili „oberučke“ i zdušno. Još od naslova knjige („Svako je slovo kurva“) očigledna je humoristička usmerenost: kroz parodiranje, persiflaže, svojevrsne književne viceve i grotesknost ispoljavaju svoje zabavljačke ambicije i odaju, pre svega, dobro raspoloženje. A to je utisak koji poeziji uglavnom nedostaje (ona je često mučna i tugaljiva). Zato ovakva akcija zaslužuje komplimente. Reč je o humoru bez naličja: ne bezrazložnom i karikaturalnom izrugivanju, već nepretencioznom ludiranju i neusiljenom humoru, pri čemu se (što je za poeziju najhitnije) oslobađa jezik a stihovi nesputano nižu i provociraju svojim postupcima. Ovoj poeziji pristaje i odrednica koju je Lipovetsky prepoznao kao postmoderni, new-wave humor. Njime se odlikuju i samostalne knjige koje su i Bagić i Gregorić u međuvremenu objavili. Zoran Đerić, „Polja“ Krešimir Bagić Rođen 1962. u Gradištu. Pjesnik, stilističar i kritičar. Uređivao je emisije o književnosti na Trećem programu Hrvatskog radija (1990-1995), predavao hrvatski jezik i književnost na Sorboni (1996-1999) te bio voditelj Zagrebačke slavističke škole (2005-2009). Profesor je stilistike na Filozofskome fakultetu u Zagrebu i urednik portala stilistika.org. Pjesme i stručni tekstovi prevođeni su mu na dvadesetak jezika. Objavio je zbirke pjesama: Svako je slovo kurva (s B. Gregorićem, 1988; nagrada Goran za mlade pjesnike, 1988), Između dva snažna dima (1989), Krošnja (1994), Bršljan (1996), Jezik za svaku udaljenost (2001), Le palmier se balance (Pariz, 2003), U polutami predgrađa (2006), Trebalo bi srušiti zidove (2011; nagrada Dobriša Cesarić; nagrada Duhovno hrašće, 2011), Plaši li te moja boja (2013), Tko baca mrvice kruha dok hoda šumom / Qui sème des miettes de pain en traversant les bois (Rennes, 2016) i Ponornice (Zagreb, 2021; nagrada Zvonko Milković, 2021; nagrada Tin Ujević, 2022). K tome: znanstvenoesejističke knjige Četiri dimenzije sumnje (koautor, 1988), Živi jezici (1994), Umijeće osporavanja (1999), Treba li pisati kako dobri pisci pišu (2004), Uvod u suvremenu hrvatsku književnost (2016; nagrada Josip i Ivan Kozarac, 2016), knjige kritika Brisani prostor (2002; nagrada Julije Benešić, 2003) i Pogled iz Dubrave (2017) te Rječnik stilskih figura (2012; Državna nagrada za znanost; Godišnja nagrada Filozofskoga fakulteta; nagrada Kiklop za znanstvenu knjigu godine, 2013). Uredio je Rječnik Trećeg programa (1995), Leksikon hrvatskih književnih kritičara (2012), zbornike Važno je imati stila (2002), Bacite stil kroz vrata, vratit će se kroz prozor (2006), Ivan Slamnig, ehnti tschatschine Rogge! (2011), suuredio Jezik in fabula. Pisci o jeziku i stilu (2017) i Jezik in fabula: zbornik radova (2018), sastavio izbore proze Poštari lakog sna (1996) i Goli grad (2003; slovenski prijevod: Golo mesto, 2005; poljski prijevod: Nagie miasto, 2009), priredio izbore iz poezije Stjepana Gulina, Zvonka Makovića i Josipa Severa. Pisac kratke proze, esejist, kritičar, prevodilac, jezični tutor, lektor i likovni umjetnik Boris Gregorić (9. ožujak 1961) proveo je veći dio života u Sloveniji, Zagrebu i Iowa Cityu, SAD. U Zagrebu je bio stalni suradnik kulturne rubrike Vjesnika, magazina Start, te Nedjeljne Dalmacije. Objavio je pet zbirki kratkih priča, od kojih se, po njemu, najviše ističu Bestseler (Globus, 1990) te elektroničko izdanje prozne zbirke Kali Juga (2009): http://www.elektronickeknjige.com/gregoric_boris/kali_juga/index.htm Redovito piše kratke oglede za emisiju „Riječi” te radi na prijevodima emisije „Dnevnici i pisma” trećega programa Radio Zagreba HR3. Od 1979. objavljivao kratke proze, oglede, teorijske tekstove i prikaze, književne i filmske kritike, radeći kao lektor, novinar i kritičar u redakcijama „Večernjeg lista“, „Vjesnika“ (rubrika kulture), „Quoruma”, „Starta“, „Danasa”, „Oka”, „Nedjeljne Dalmacije“, „Globusa”. Surađivao je u programima Radio-Zagreba III, Omladinskog radija 101, Radio-Sljemena. Proze izvođene na Omladinskom radiju 101, Radio-Beogradu III, Radio-Ljubljani i dr. U ljeto 1991. emigrirao je u SAD, točnije Iowa City, Iowa, gdje je gostovao u International Writers` Program uz potporu fondacije Lilian Hellman & Dashiel Hammett, te američkog PEN Centra. Studirao je slikarstvo i crtanje pri University of Iowa u Iowa Cityu. Piše i na američkom engleskom jeziku objavljivao prozu i poeziju u 100 Words, The Iowa Review, eXchanges, Primordial Traditions, Whim`s Place (Online Flash Fiction), The Vocabula Review, http://www.ahundredgourds.com/ (haiku poezija). Proze su mu prevođene na engleski, bugarski, slovenski, makedonski, njemački (Klaus Detlef Olof) te poljski jezik. Uvršten je u razne antologije hrvatske i ex-Yu kritike i kratke proze, među ostalima, Krhotine vremena, Kritika futura drugog, Najbolje priče 1989 (antologija najbolje ex/Yu priče, pr. David Albahari i Mihajlo Pantić), Goli grad (2003). Objavljene knjige: Svako je slovo kurva (ko-autor K. Bagić, 1988) Teorijska Gramatika (1989) Prvo lice tuge (1990) Bestseler (1990) Kali Juga (2009) Kali Juga (elektronično izdanje, 2012) Noviji radovi: Kali Juga, zbirka kratke proze, Meandar, Zagreb, 2009. Strah i mržnja u hotelu „Brighton”, natječaj za kratku priču Večernjeg lista, Večernji list, Zagreb, 2011. Poetic Realism, The Vocabula Review, Writing Contest, Fall, 2011, Rockport, MA Pet lakih komada, proza, časopis Forum, Zagreb, 2011. Kali Juga (elektronična verzija), http://www.elektronickeknjige.com/, Zagreb, 2012. Prijevodi: Miklavž Komelj, Hippodrome, zbirka pjesama, sa slovenskog na engleski; University of Iowa, International programs, Iowa City 2010. Branko Čegec, Breath-Hold Diving (Blesok no. 71/73, zbirka pjesama; Skopje, trojezično izdanje/trilingual edition, 2010) Henry Miller, Razmišljanja o pisanju (Knjigomat br. 9-11, ogled iz knjige „Mudrost srca”, Zagreb, 2010.) D.H. Lawrence, More i Sardinija (putopis, emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio-Zagreb, 2011) Frank O’Connor, Svoga oca sin (autobiografija, emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio-Zagreb, 2011) Edward Abbey, Desert Solitaire (emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio Zagreb, 2011) Vlasta Žanić, Naći se sa sobom/To Meet Myself, likovna monografija, Meta, Zagreb, 2011 (na engleski) Ivan Kožarić, Preko crte/Across the Line, radovi na papiru, katalog izložbe u Muzeju suvremene umjetnosti, Zagreb, 2011 (engleski) Slavica Jakobović Fribec, Zagreb in Zagorka’s Footsteps, cultural guide, Centar za ženske studije, Zagreb 2011 Henry Miller, Raimu, emisija Dnevnici i pisma, 2012. Samuel Beckett, Mercier i Camier, emisija Strana Proza, HR3, 2012 (ur. Gordana Crnković) Shunryu Suzuki, Pisma iz praznine, izbor predavanja iz Zen filozofije Shunryu Suzukija, emisija Dnevnici i pisma, 2013. * Noviji prevodilački radovi uključuju slovenske autorice Ines Cergol (poezija), Maja Gal-Štromar (igrokaz za djecu), romane za djecu Sanje Pilić i Sonje Zubović (hrvatski na engleski), kao i nove prijevode za nekoliko programa HR3, uključujući antologiju suvremene japanske Tanka poezije (priredio Makoto Ueda), izbor iz poezije suvremenog slovenskog pjesnika i povjesničara umjetnosti Miklavža Komelja, te Šest života u potrazi za likom kineskog Nobelovca Mo Yana. Još neobljavljeni prijevodi uključuju izbor iz poezije Srečka Kosovela (9 pjesama na engleski jezik), Zofke Kvedrove (kraća proza, na engleski), te 28 Micro Poems for Ezra Pound Ante Armaninija (s hrvatskog jezika na engleski). MG105

U dobrom stanju Udaljena zvezda / Roberto Bolanjo ; sa španskog preveo Igor Marojević Jedinstveni naslov Estrella distante. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2004 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 2004 (Novi Sad : MBM plas) Fizički opis 159 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Marojević, Igor Zbirka Biblioteka BIS. Džepna knjiga ; knj. 73 Tiraž 1.000 Prevod dela: Estrella distante / Roberto Bolaño Str. 156-159: Provetravanje biblioteke / Igor Marojević Na koricama beleška o autoru i delu. Bolaño, Roberto, 1953-2003 = Bolanjo, Roberto, 1953-2003 Roberto Bolanjo (Santjago de Čile 1953 - Barselona 2003), za kratko vreme se pokazao jednim od najznačajnijih savremenih latinoameričkih autora. Njegove knjige prevođene su na više od deset jezika, a dobitnik je mnogih književnih nagrada: „Romulo Galjegos”, „Eralde”, Gradska nagrada Santjaga de Čile, Nagrada kruga kritičara umetnosti... Iako dugo godina pesnik, status povlašćenog autora stekao isključivo prozom: romanima „Naći literatura u Amerikama” (1996), „Udaljena zvezda” (1996), „Divlji detektivi” (1997), „Amajlija” (1999), „Čileanski nokturno” (2001)... i zbirkama priča „Telefonski pozivi” (1997) i „Kurve ubice” (2001) koje su na srpskom jeziku objavljene u izboru pod naslovom „Isprave za ples” (2002). Post-humno će biti objavljen njegov roman „2666”. Udaljena zvezda je uzbudljiv i sugestivan roman o Čileu u doba Aljendea i Pinočeovog prevrata. Ispreplićući strast za književnošću grupe mladih ljudi i idealizam jednog virtuelnog sveta sa nadirućom surovošću politike, Bolanjo, jedna od najmarkantnijih pojava nove latinoameričke književnosti, na osoben način pripoveda o odnosu unutarnjih strasti i jednog sveta čiji je jezik tvrd i neporeciv. Smrt i izgnanstva postaju sudbina mladih ljudi, a njihova senka se ocrtava kao jedna vrsta stvarnosti koja se preokreće između neposrednosti zla i političkog i literarne fikcije.

Kad je muškarac peder / Kad je žena kurva, Vedrana Rudan VBZ, Zagreb, 2008. mek povez nova knjiga u celofanu Vedrana Rudan ponovno jaše. I to u velikom stilu. Autorica koju najviše volite mrziti ovog puta nudi dvije knjige u jednoj, uz dva (više nego) provokativna naslova „Kad je žena kurva/ Kad je muškarac peder“. Ovo je nadasve neumoljiv, blasfemičan pogled na ovdašnju svakodnevicu i sve nas - muškarce i žene. Rukopis Vedrane Rudan oštar je poput smrtonosnog štektanja strojnice. Starost, smrt, gubljenje ljepote, loš seks, mržnja, nasilje, pokvareni, ustajali međuljudski odnosi – sve su to naličja onih ljepših tema koje zapravo pokreću autoricu: mladosti, života, ljepote, dobrog seksa, ljubavi, blagosti, dobrih, svježih ljudskih odnosa. Ali, kao istinski moralistički pisac koji neprestano pretražuje skrovita područja i, sa strašću nevjernog Tome, gura prst u bolnu ranu, opipava šavove i spojna mjesta, Vedrana Rudan uvijek je spremna podsjetiti nas da stvari nisu ni izbliza onoliko jednostavne koliko bi možda neko volio vjerovati i da se na kraju svake potrage za smislom krije tek po jedno kozmičko razočaranje. Stoga, ne dopustite da vas prevare! Da će ova knjiga, kao i sva ranija djela Vedrane Rudan, iznervirati mnoge u to nema baš nikakve sumnje, ali bi do sada već svima moralo biti jasno da je to i bila osnovna autoričina namjera. Tko to još nije shvatio, najbolje da zaobiđe ovu knjigu. Ovo je esencijalna literatura isključivo za one koji su spremni da zarone i prođu kroz sve slojeve globalnog “smetlišta” u kome živimo vođeni sigurnom rukom paklene jahačice. Vladimir Arsenijević

Sunshine, nekadašnje perjanice hip hop zvuka u Srbiji, vraća se na muzičku scenu split izdanjem na kome se pored najvećih hitova nalazi i bonus EP “Fight The Devil” sa pet potpuno novih pesama. Ujedno, ovo je najava novomilenijumske faze u karijere ovog benda, čiji je frontmen Bane Bojović spreman da u svakom trenutku dokaže da Sunshine neprikosnoveno čuvaju poziciju na domaćoj muzičkoj sceni do koje aktuelne hip hop snage još nisu stigle. Materijal sa EP-ja “Fight The Devil” zajednički su producirali klavijaturista Sunshine Vojin i Sky Wikluh. U singlu “Zavidan” koji najavljuje novo izdanje Sunshine gostujući vokal pripada Hani (ex-Speed Limit; sada J.U.S.T.). spisak pesama: 1. Priđi mi ti 2. Žaklina traži sponzora 3. Makro 4. Kurva 2 5. Miss J 6. Sh.G.T.M. 7. Misli mene gone 8. 'ombre 9. '91 Preview 10. Kokane 11. Zig, Zigi 12. Iza horizonta 13. Shaban 14. Sabrina 15. Zavidan 16. Prskalica 17. Fight The Devil 18. Niklovan 19. Again Gettin' Wicked izdavač: Multimedia Records

Sunshine, nekadašnje perjanice hip hop zvuka u Srbiji, vraća se na muzičku scenu split izdanjem na kome se pored najvećih hitova nalazi i bonus EP “Fight The Devil” sa pet potpuno novih pesama. Ujedno, ovo je najava novomilenijumske faze u karijere ovog benda, čiji je frontmen Bane Bojović spreman da u svakom trenutku dokaže da Sunshine neprikosnoveno čuvaju poziciju na domaćoj muzičkoj sceni do koje aktuelne hip hop snage još nisu stigle. Materijal sa EP-ja “Fight The Devil” zajednički su producirali klavijaturista Sunshine Vojin i Sky Wikluh. U singlu “Zavidan” koji najavljuje novo izdanje Sunshine gostujući vokal pripada Hani (ex-Speed Limit; sada J.U.S.T.). spisak pesama: 1. Priđi mi ti 2. Žaklina traži sponzora 3. Makro 4. Kurva 2 5. Miss J 6. Sh.G.T.M. 7. Misli mene gone 8. 'ombre 9. '91 Preview 10. Kokane 11. Zig, Zigi 12. Iza horizonta 13. Shaban 14. Sabrina 15. Zavidan 16. Prskalica 17. Fight The Devil 18. Niklovan 19. Again Gettin' Wicked izdavač: Multimedia Records

Fight The Devil Sunshine, nekadašnje perjanice hip hop zvuka u Srbiji, vraća se na muzičku scenu split izdanjem na kome se pored najvećih hitova nalazi i bonus EP “Fight The Devil” sa pet potpuno novih pesama. Ujedno, ovo je najava novomilenijumske faze u karijere ovog benda, čiji je frontmen Bane Bojović spreman da u svakom trenutku dokaže da Sunshine neprikosnoveno čuvaju poziciju na domaćoj muzičkoj sceni do koje aktuelne hip hop snage još nisu stigle. Materijal sa EP-ja “Fight The Devil” zajednički su producirali klavijaturista Sunshine Vojin i Sky Wikluh. U singlu “Zavidan” koji najavljuje novo izdanje Sunshine gostujući vokal pripada Hani (ex-Speed Limit; sada J.U.S.T.). spisak pesama: 1. Priđi mi ti 2. Žaklina traži sponzora 3. Makro 4. Kurva 2 5. Miss J 6. Sh.G.T.M. 7. Misli mene gone 8. 'ombre 9. '91 Preview 10. Kokane 11. Zig, Zigi 12. Iza horizonta 13. Shaban 14. Sabrina 15. Zavidan 16. Prskalica 17. Fight The Devil 18. Niklovan 19. Again Gettin' Wicked

Роберт Ломакс је млади Британац који, након завршетка националне службе , одлази да ради на плантажи у британској Малаји . Током свог боравка у Малаји, Ломакс одлучује да годину дана настави нову каријеру уметника. Ломакс посећује Хонг Конг у потрази за инспирацијом за своје слике. Он се пријављује у хотел Нам Кок, не схватајући у почетку да је то бордел који служи углавном британским и америчким морнарима. Међутим, ово само чини хотел шармантнијим у Ломаксовим очима и бољим извором тема за његове слике. Ломакс се брзо спријатељи са већином хотелских барских девојака , али је фасциниран архетипском „ курвом са златним срцем “, Сузи Вонг. Вонг му се раније представила као Вонг Ми-линг, богата девица чији отац поседује четири куће и више аутомобила него што она може да изброји, а која се касније претвара да га не препознаје у хотелу. Ломакс је првобитно одлучио да неће имати секс ни са једном од девојака у хотелу јер му недостају средства да плати њихове услуге. Међутим, убрзо се испоставило да је Сузи Вонг заинтересована за њега не као муштерију, већ као озбиљно љубавно интересовање. Иако Вонг постаје задржана женаод двојице других мушкараца, а Роберта Ломакса накратко привлачи млада британска медицинска сестра, Ломакс и Вонг су на крају уједињени и роман се завршава срећно њиховим венчањем. Izdavač:BRATSTVO-JEDINSTVO Novi Sad Godina: 1961 Broj strana:386 Povez:TVRDOKORIČENO Pismo:Latinica Dimenzije knjige:20 cm

Autor - osoba Bolaño, Roberto, 1953-2003 = Bolanjo, Roberto, 1953-2003 Naslov Udaljena zvezda / Roberto Bolanjo ; sa španskog preveo Igor Marojević Jedinstveni naslov Estrella distante. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2004 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 2004 (Novi Sad : MBM plas) Fizički opis 159 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Marojević, Igor Zbirka ǂBibliotekaǂ BIS. Džepna knjiga ; ǂknj. ǂ73 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Prevod dela: Estrella distante / Roberto Bolaño Str. 156-159: Provetravanje biblioteke / Igor Marojević Na koricama beleška o autoru i delu. Udaljena zvezda je uzbudljiv i sugestivan roman о Čileu u doba Aljendea i Pinočeovog prevrata. Ispreplićući strast za književnošću grupe mladih ljudi i idealizam jednog virtuelnog sveta sa nadirućom surovošću politike, Bolanjo, jedna od najmarkantnijih pojava nove latinoameričke književnosti, na osoben način pripoveda о odnosu unutarnjih strasti i jednog sveta čiji je jezik tvrd i neporeciv. Smrt i izgnanstva postaju sudbina mladih ljudi, a njihova senka se ocrtava kao jedna vrsta stvarnosti koja se preokreće između neposrednosti zla i političkog i literarne fikcije. Ko je onda bio tamo? Bibijano ne zna. Jedino što je u tom trenutku možda znao bilo je da želi da ode, da se oprosti od Ruis-Tagla i da se više nikad ne vrati u taj goli i krvavi stan. Tim rečima. Mada, tako kako ga opisuje, teško da je stan mogao da bude besprekornije sređen: čistih zidova, knjiga složenih u metalnu policu, fotelja pokrivenih sa dva južnjačka ponča. Na drvenoj klupici bila je Ruis-Taglova lajka, koju je jednog popodneva iskoristio da nas privoli da napravi fotografije svih članova radionice. Kuhinja, koju je Bibijano video kroz pritvorena vrata, izgledala je normalno, ništa od gomila prljavog posuđa svojstvenih kući studenta-samca. (Ali, Ruis-Tagl nije bio student.) Najzad, nije bilo ničega iole atipičnog, ako ne računamo buku koja je, ako hoćete, lako mogla da dopire i iz susednog stana. Dok je Ruis-Tagl govorio, navodno nije želeo da Bibijano ode; sudeći po Bibijanovim rečima, pričao je upravo da bi ga zadržao. Taj utisak, lišen iole pouzdanije podloge, doprineo je da nervoza mog prijatelja, po njemu samom sudeći, postane nepodnošljiva. Najzanimljivije je što je Ruis-Tagl izgledao kao da zapravo uživa: mogavši da uvidi da je Bibijano sve bleđi i uznojeniji, nastavio je da priča (pretpostavljam, o Bergmanu) osmehujući se. Stan je i dalje bio uokviren tišinom... „Najuticajniji i najobožavaniji romansijer svoje generacije na španskom govornom području.“ – Suzan Zontag „Najbleštavija zvezda trenutne latinoameričke panorame.“ – El Pais Roberto Bolanjo je rođen 1953. u Santjago de Čileu. Umro je 2003. u Barseloni. Najpoznatiji je kao autor romana, kojih ima 12: „Saveti jednog Morisonovog učenika Džojsovom fanu“ (Consejos de un discípulo de Morrison a un fanático de Joyce, 1984; koautorski; nagrada Ámbito literario), „Ledena staza“ (La pista de hielo, 1993; Nagrada grada Alkala de Enares), „Staza slonova“ (La senda de los elefantes, 1994; nagrada Feliks Urabajen), „Nacistička literatura u Americi“ (La literatura nazi en America, 1996), „Udaljena zvezda“ (Estrella distante, 1996), „Divlji detektivi“ (Los detectives salvajes, 1998, nagrade Romulo Galjegos i Eralde, Nagrada Čileanskog saveta), „Amajlija“ (Amuleto, 1999), Monsieur Pain (1999), „Čile noću“ (Nocturno de Chile, 2000), „Antverpen“ (Amberes, 2002), „Lumpenromančić“ (Una novelita lumpen, 2002) i 2666 (posthumno; nagrade Salambo i Hose Manuel Lara, Nagrada grada Barselone). Značajan i kao pisac zbirki priča „Telefonski pozivi“ (Llamadas telefónicas, 1997, Nagrada grada Santjago de Čilea), „Kurve ubice“ (Putas asesinas, 2001) i „Nesnosni gaučo“ (El gaucho insufrible, posthumno). Objavio je i šest knjiga poezije. Bolanjo je svojevremeno bio aktivni levičar, zatvaran u vreme Pinočeove diktature. Osim u Čileu, značajan deo života proveo je i u Meksiku (desetak godina) i Španiji (od kasnih sedamdesetih do smrti). Prevođen je na oko dvadeset jezika. Značajan je pre svega kao autor koji je, podržan mlađim hispanskim piscima koji ga u velikoj meri smatraju pretečom, svojim istovremeno neposrednim, bespoštednim i vrlo poetičnim jezikom i originalnim formama, praktično ukinuo magijski realizam kao vodeći pravac latinoameričkih književnosti. MG105 (N)

Odlično stanje Naslov Mrtvo mišljenje / Vojislav Despotov Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1989 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 156 str. ; 19 cm Zbirka Edicija Novi Sad ; ǂknj. ǂ169 ǂKolekcija ǂ`Semafor` ; 13 Sadržaj S a d r ž a j: 1. Cepanje cipela (5); 2. Amor est titillatio (6-7); 3. Ovde nema štamparskih grešaka (8); 4. Muška materica (9); 5. Šubi dubi du a (10); 6. Panker-jugend (11); 7. Moždana kora, zemljina kora (12-13); 8. Sedamdeset i deveta generacija (14); 9. I najkvalitetnije zdravlje je pola smrti (15-17); 10. Večiti kalendar (18); 11. Riđa prostitutka (kurva) (19-20); 12. Mi samo vodimo poreklo od ljudi (21); 13. Bela braća (22-26); 14. Body art (27-30); 15. Hare krsna (31-33); 16. Drug fašista (34-35); 17. Prisluškivanje i snimanje (36-37); 18. Telefon 988 (38); 19. Prisluškivanje i snimanje II (39-40); 20. Nekoliko stotina hiljada starica (41); 21. Ljubičasti stratokumulus (42-43); 22. Ljubavni par (44); 23. Ništa nije O. K., bog ih materin (45); 24. Zakon džungle (46); 25. Twenty Century Fox (47); 26. Probušili smo vam himen, druže svemir (48-49); 27. Antiporođajni bolovi (50); 28. Prevrnuti Filips (51-52); 29. Padajuća oplodnja (53); 30. Jadni duhovni sitnosopstvenici (54); 31. Udruženje književnika (55); 32. Ima boga (56); 33. Mali tanatisti (57); 34. Krvavi zamotuljak (58); 35. Knjitaa bo ma mpinge (59-60); 36. As above as below (61-62); 37. Gradska priroda (63-65); 38. Sava-centar (66-67); 39. Isus revolucija (68-69); 40. Ubistvo u Sava centru (70-76); 41. Boli me migrena (77-78); 42. Trula višnja (79); 43. Lezbejka (80); 44. Vranin mozak (81); 45. Opsadno stanje (82); 46. Naše zanimanje je sporedna opasnost (83-84); 47. Good evening (85); 48. Veoma brza besmrtnost (86); 49. Für uns alle - kaufhalle (87); 50. Evropa je puna nesrećnih plavuša (88-89); 51. Školjka (90-91); 52. Rudolf Štajner (92-94); 53. Divna nova umetnost (95-96); 54. Gajenje cveća (97); 55. Nova genetska objektivizacija (98-99); 56. Sprej protiv bubica (100); 57. Beznadežne tune (101); 58. Simpatična karijatida (102); 59. Nevin je onaj ko to isto skrivi (103-106); 60. Tropical moral insanity (107); 61. Astralna zanatska radnja (108-109); 62. Mačka (110); 63. Još jedna trudnoća (111); 64. Duplo grlo (112-113); 65. Vežbe letenja (114-117); 66. Da li smo još uvek ljudi? (118-119); 67. Dvonožno krdo (120-121); 68. Let, let (122-125); 69. Follow me (126-129); 70. Svinjska koža (130-131); 71. Sveži beton (132-134); 72. Električni stub (135); 73. Sova u Vrnjačkoj banji (136-139); 74. Marihuana (140-141); 75. Evena, jesi li mrtva? (142-143); 76. Godišnji odmor (144); 77. Biće spašeni samo spasioci (145); 78. Gde si bila? (146-147); 79. Novo doba (148-153); 80. Ovog? Onog? (154-155). ISBN 86-7331-152-7 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Slika autora i beleška o autoru na koricama. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost neoavangarda vojvođanska avangarda čekić tautologije Vujica resin tucic katalin ladik judita salgo slavko matkovic

Odlično stanje Vojislav Despotov MRTVO MIŠLJENJE Naslov Mrtvo mišljenje / Vojislav Despotov Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1989 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 156 str. ; 19 cm Zbirka Edicija Novi Sad ; ǂknj. ǂ169 ǂKolekcija ǂ`Semafor` ; 13 Sadržaj S a d r ž a j: 1. Cepanje cipela (5); 2. Amor est titillatio (6-7); 3. Ovde nema štamparskih grešaka (8); 4. Muška materica (9); 5. Šubi dubi du a (10); 6. Panker-jugend (11); 7. Moždana kora, zemljina kora (12-13); 8. Sedamdeset i deveta generacija (14); 9. I najkvalitetnije zdravlje je pola smrti (15-17); 10. Večiti kalendar (18); 11. Riđa prostitutka (kurva) (19-20); 12. Mi samo vodimo poreklo od ljudi (21); 13. Bela braća (22-26); 14. Body art (27-30); 15. Hare krsna (31-33); 16. Drug fašista (34-35); 17. Prisluškivanje i snimanje (36-37); 18. Telefon 988 (38); 19. Prisluškivanje i snimanje II (39-40); 20. Nekoliko stotina hiljada starica (41); 21. Ljubičasti stratokumulus (42-43); 22. Ljubavni par (44); 23. Ništa nije O. K., bog ih materin (45); 24. Zakon džungle (46); 25. Twenty Century Fox (47); 26. Probušili smo vam himen, druže svemir (48-49); 27. Antiporođajni bolovi (50); 28. Prevrnuti Filips (51-52); 29. Padajuća oplodnja (53); 30. Jadni duhovni sitnosopstvenici (54); 31. Udruženje književnika (55); 32. Ima boga (56); 33. Mali tanatisti (57); 34. Krvavi zamotuljak (58); 35. Knjitaa bo ma mpinge (59-60); 36. As above as below (61-62); 37. Gradska priroda (63-65); 38. Sava-centar (66-67); 39. Isus revolucija (68-69); 40. Ubistvo u Sava centru (70-76); 41. Boli me migrena (77-78); 42. Trula višnja (79); 43. Lezbejka (80); 44. Vranin mozak (81); 45. Opsadno stanje (82); 46. Naše zanimanje je sporedna opasnost (83-84); 47. Good evening (85); 48. Veoma brza besmrtnost (86); 49. Für uns alle - kaufhalle (87); 50. Evropa je puna nesrećnih plavuša (88-89); 51. Školjka (90-91); 52. Rudolf Štajner (92-94); 53. Divna nova umetnost (95-96); 54. Gajenje cveća (97); 55. Nova genetska objektivizacija (98-99); 56. Sprej protiv bubica (100); 57. Beznadežne tune (101); 58. Simpatična karijatida (102); 59. Nevin je onaj ko to isto skrivi (103-106); 60. Tropical moral insanity (107); 61. Astralna zanatska radnja (108-109); 62. Mačka (110); 63. Još jedna trudnoća (111); 64. Duplo grlo (112-113); 65. Vežbe letenja (114-117); 66. Da li smo još uvek ljudi? (118-119); 67. Dvonožno krdo (120-121); 68. Let, let (122-125); 69. Follow me (126-129); 70. Svinjska koža (130-131); 71. Sveži beton (132-134); 72. Električni stub (135); 73. Sova u Vrnjačkoj banji (136-139); 74. Marihuana (140-141); 75. Evena, jesi li mrtva? (142-143); 76. Godišnji odmor (144); 77. Biće spašeni samo spasioci (145); 78. Gde si bila? (146-147); 79. Novo doba (148-153); 80. Ovog? Onog? (154-155). ISBN 86-7331-152-7 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Slika autora i beleška o autoru na koricama. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost neoavangarda vojvođanska avangarda čekić tautologije

Zdravo Marijo „Zvezdana saradnja Severine i Bregovića“Severina je neprikosnovena ikona i zvezda na svim ex YU teritorijima. Posle euforije koju je izazvala pesmom “Moja štikla”, bilo je logično da novi album krene u sličnom smeru sa željom da se visok standard potvrdi. Rezultat je sve iznenadio, a album predstavlja veliki korak napred. A posle uspešne “Štikle” neminovno je bilo da producent i glavni autor na albumu bude Goran Bregović. On se odavno dokazao kao majstor za vrhunska dela. Alhemičar koji spaja nespojivo i superiorno oseća i stvara trendove, bilo da se radi o Bijelom Dugmetu, solo projektima, saradnjom sa zvezdama kao što su Iggy Pop, Ofra Haza, Scott Walker ili poljska pevačica Kayah.„Novi zvuk“Severina i Bregović su više od godinu dana radili na pesmama, a na ovom albumu ona je predstavljena u potpuno novom svetlu. Već posle prvog slušanja je jasno da nove pesme ne mogu da se smeste u jednu žanrovsku kategoriju. Urbano, izvorno i autentično se stapaju u jedinstven novi zvuk. Od neskrivenih elemenata narodne, tradicionalne muzike sa ovih prostora, preko klasičnog pop-rocka, muzičke kulise kabarea, blagog uticaja bluesa, do modernih ritmova za igru, nastalo je nešto unikatno. Rezultat ne predstavlja sabiranje stilova, već nudi specifičnu muzičku strukturu, world music zvuk, nadahnut podnebljem ovog dela Evrope. Zbog tog novog i do sada nepatentiranog zvuka“Zdravo Marijo” je, bez lažne skromnosti, ne samo najzaokruženiji i najbolji Severinin album, već staje rame uz rame sa najboljim aktuelnim ostvarenjima ex YU scene.Na snimanju su gostovali duvački orkestri iz Končanice kod Daruvara, Lovrana, Solina, Požege i Najbolji Hrvatski Tamburaši. Odlične nove Bregovićeve pesme dopunjene su tekstovima ispunjenim istinskim ženskim emocijama, a napisala ih Marina Tucaković u saradnji sa Ljiljanom Jorgovanović i Bregovićem.„Kolekcija hitova i odličnih pesama“Udarni singl “Gas Gas” možda nekome može da zamiriše na turbo folk ali to je varka. Ovaj CD nudi dobre pesme, vrhunsku, toplu produkciju i organsku, jednostavnu svirku tamburica i duvačkih orkestara. Severina peva bolje nego ikada, povremeno potpuno menja boju glasa, jer je kako kaže, prvi put imala dovoljno vremena i mira da se potpuno koncentriše na pevanje. Pesma “Gas gas” je efektna bomba za igru, ultimativna klupska himna, vesela i neobavezna zezalica koja je odmah osvojila medije ali i evropske klubove u kojima se pušta balkanski zvuk.“Pucajte u tamburaše” je velika slavonska rapsodija, tamburaški blues sa tragičnom ljubavnom tematikom, ekvivalent muzičkim vrhovima tamburaške scene od Zvonka Bogdana do samih Najboljih Hrvatskih tamburaša, još iz vremena kad su radili pod imenom Zlatni dukati. Zato je realno očekivati da će ovu pesmu tamburaški orkestri da brzo usvoje i da će kao tradicional postati redovan deo njihovog repertoara.“Muškarcu samo treba kurva” je prava ženska pesma, uz Bregovićevu nenametljivu ali zaraznu muzičku kulisu predstavlja očigledan primer “ženskog pisma”.“Gade” kao i “Muškarcu samo treba kurva” nastavlja sa istom atmosferom. Tema joj je žena koja se obračunava sa ljubavnikom. U njoj je zvuk tamburica vođen tipičnim Bregovićevim rukopisom dobio skoro neprepoznatljivu ulogu kabaretskog comba. Sličan senzibilitet nudi i fantastična “Šta to ona ima što ja nemam”.“Da nisi možda gej?”, jedna od najzabavnijih pesama na albumu sa zaraznim himničkim refrenom, nastavlja tragom ranijih hitova kao “Ante” ili “Adam i Seva” i nesumnjivo se nameće kao jedan od budućih singlova.“Ljute cigare” daju sliku zadimljene kafane ispunjene ciganskom svirkom. Ta pesma je logičan nastavak Bregovićeve “Karmen” i repertoara Orkestra za svadbe i sahrane.Obrada hita “Haljinica boje lila” je pun pogodak. Iako mnogi misle da je to stara kafanska pesma reč je o temi koju je napisao beogradski scenarista, reditelj, glumac, kompozitor i gitarista Nikola Pejaković Kolja. Svoj raskošan talenat on je već pokazao na solo debi disku “Smak belog dugmeta” ali i u filmovima “Mi nismo anđeli, “Lepa sela lepo gore” i “Rat uživo”.“Tridesete” predstavljaju jednu od najboljih i najozbiljnijih pesama Severinine karijere i ona već sada pokazuje evergreen potencijal. Album zatvara “Zdravo Marijo”, naizgled provokativna, ali u suštini vesela i bezazlena girl power tema, sa lepljivim ritmom i refrenom.Majstorski omot su osmislili dizajneri sarajevskog studija „Fabrika“. Tehnikom kolaža ukomponovali su fotografije Biljane Gaurina sa vrhunskim delima hrvatskog naivnog slikarstva.1) “DA NISI MOŽDA GEJ?”Muzika: Goran BregovićTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Gradska glazba „Zvonimir“ – SolinDIRIGENT I UMJETNIČKI VODITELJ: TONĆI ĆIĆERIĆ, prof.PREDSJEDNIK UPRAVNOG ODBORA: JOŠKO GRUBIŠIĆSNIMANO U PROSTORIJAMA GRADSKE GLAZBE ZVONIMIR U SOLINU,januar 2007Korišćeni motivi sa slika: Mije Kovačića, Ivana Večenaja2) “Zdravo Marijo”Muzika: Goran BregovićTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Gradski puhački orkestar „Trenkovi panduri“ – Požega u suradnji sa Limena glazba „Željezničar“ – Slavonski brodDIRIGENT: KRUNOSLAV SELETKOVIĆ, prof.SNIMANO U OBRTNIČKOM DOMU POŽEGA, prosinac 2006Prateći vokali: Alenka Milano, Darija Hodnik, Jadranka KrištofKorišćeni motivi sa slika: Ivana Generalića, Franje Klopotana3) “LJUTE CIGARE”Muzika: Goran BregovićTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Puhački orkestar Česka beseda KončanicaKAPELNIK I VODITELJ; MILIVOJ ČASTEKSNIMANO U ČEŠKOM DOMU U KONČANICI, prosinac 2006Korišćeni motivi sa slika Ivana Večenaja, Ivana Generalića i Josipa Generalića4) “GAS”Muzika: Goran BregovićTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Puhački orkestar LovranDIRIGENT I VODITELJ; MIODRAG KAŠIĆPREDSJEDNIK: BRUMNJAK ROBERTSNIMANO U RESTAURANU „KVARNER“ U LOVRANU, siječanj 2007Korišćeni motivi sa lika Ivana Rabuzina, Nikole Večenaja i Ivana Generalića5) “HALJINICA BOJE LILA”Muzika: Nikola PejakovićTekst: Nikola PejakovićSvirali: Najbolji hrvatski tamburaši U STUDIJU "MAK" - GRADIŠTEKorišćeni motivi sa slika Ivana Rabuzina i Ivana Večenaja6) “Gade”Muzika: Goran BregovićTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Najbolji hrvatski tamburaši U STUDIJU "MAK" - GRADIŠTEKorišteni motivi sa slika Milana Generalića i Branka Lovaka7) “MUŠKARCU SAMO TREBA KURVA”Muzika: Goran BregovićTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Najbolji hrvatski tamburaši U STUDIJU "MAK" - GRADIŠTEKorišteni motivi sa slika Josipa Generalića i Ivana Generalića8) “PUCAJTE U TAMBURAŠE”Muzika: Goran BregovićTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Najbolji hrvatski tamburaši tamburaši U STUDIJU "MAK" - GRADIŠTEKorišćeni motivi sa slika Mije Kovačića i Franje Klopotana9) “ŠTA TO ONA IMA A JA NEMAM”Muzika: Goran BregovićTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Najbolji hrvatski tamburaši U STUDIJU "MAK" - GRADIŠTEKorišćeni motivi sa slika Ivana Rabuzina i Ivana Generalića10) “TRIDESETE”Muzika: Sezen AxuTekst: Marina Tucaković Ljilja Jorgovanović Goran BregovićSvirali: Najbolji hrvatski tamburaši U STUDIJU "MAK" - GRADIŠTEKorišćeni motivi sa slika Franje Klopotana i Josipa GeneralićaPrateći vokali na 1,2,3,4,5,6,7,9,10 - Alenka Milano, Darija Hodnik, Jadranka KrištofPrateći vokali na 8 - Najbolji hrvatski tamburašiFotografija 1,2,3,6,7,8,9,10 - Biljana Gaurina - CropixFotografija 4,5 - Viktor Drago i Goran MatijašecObrada fotografija 1,2,3, 6,7,8,9,10 - Vjeran LisjakObrada fotografija 4,5 - Iron-i-jaStyling – Severina, Robert Sever 1,2,3, 6,7,8,9,10 Viktor Drago 4,5Snimatelj u studiju »Mak»: BRANIMIR JOVANOVACZa Kamarad prod. Aranžirao i producirao Goran BregovicOrkestracije Nino AdemovicProgramiranje i ton dusan vasic i slave celevskiSnimano i miksano u studiju KamaradZa naslovnu stranicu albuma korišćeni motivi autora: Ivan Generalić, Ivan Rabuzin, Ivan Večenaj, Josip Generalić, Ivan Lacković, Biserka Zlatar, Ivica Fišter i Stjepan Đukin Prikaži više

Autor - osoba Bolaño, Roberto, 1953-2003 = Bolanjo, Roberto, 1953-2003 Naslov Sabrana poezija / Roberto Bolanjo ; sa španskog preveli Bojana Kovačević Petrović, Ivan Radosavljević, Dušan Vejnović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Kikinda : Partizanska knjiga ; Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2023 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 674 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Kovačević-Petrović, Bojana, 1971- = Kovačević-Petrović, Bojana, 1971- Radosavljević, Ivan, 1969- = Radosavljević, Ivan, 1969- Vejnović, Dušan, 1981- = Vejnović, Dušan, 1981- Vilas, Manuel, 1962- = Vilas, Manuel, 1962- Zbirka ǂEdicija ǂIntegrali ; ǂknj. ǂ9 ISBN 978-86-6477-108-5 Napomene Tiraž 500 Str. 5-13: Poezija Roberta Bolanja / Manuel Vilas Beleška o prevodiocima: str. 659-660 Napomene i objašenja u beleškama uz tekst Bibliografija Registar. Roberto Bolanjo je u poeziji video oblik pobune i egzistencijalni zaplet koji oplemenjuje život. To je značajno jer bez takvog odnosa prema poeziji nemoguće je razumeti celinu njegovog dela, naročito njegova dva najpoznatija romana: Divlje detektive i 2666. Ta svest o pobuni manifestuje se stalnom zaokupljenošću prikazivanjem života onih koji su propali, sudbinom prokleti, demoralisani, onih ljudskih bića koja nisu uspela da puste koren, koja su obespravljena, zlosrećna, čudna, neshvaćena, prerano umrla. A iznad svega prikazivanjem života siromašnih. Ima mnogo očaja u poeziji Roberta Bolanja. Možda zato što je razmišljanje o životu i svetu krajem XX veka stvaralo otuđenje, nezadovoljstvo i teskobu. Stvaralo je inteligentni očaj. Rekao bih da upravo to osećanje preovladava u ovoj poeziji: teskoba koja dolazi iz same srži i na kraju postaje blistava. U Bolanjovoj poeziji, kao i u njegovoj prozi, veoma je važan ogoljeni, fiziološki ili eksplicitni seks. Pesnici nisu imali novca, ali jesu vodili ljubav. Uvek raspoloženi za promiskuitet. Divlji detektivi su divlji zato što su podjednako siromašni i promiskuitetni, ili pohotljivi, kako bi rekao Dostojevski. Pohotljivost ili promiskuitet pokazuju se kao infrarealističke emocije ili postulati. Treći svet, odnosno Meksiko, nudi nam jedino bedu i promiskuitet. Bolanjo je slavio Treći svet izmišljajući književni ples siromaštva i seksa. Jer siromaški seks je nadmoćan u odnosu na seks među bogatima. Siromaštvo seks pretvara u bes, najprovokativniji bes u univerzumu. (iz predgovora Manuela Vilasa) Roberto Bolanjo (Roberto Bolaño; Santijago de Čile, 28. april 1953 – Barselona, 15. jul 2003) bio je čileanski pesnik, pripovedač, esejista i romanopisac. Rođen je kao sin boksera i kamiondžije Leona Bolanja i učiteljice Viktorije Avalose. Sama porodica je pripadala nižoj srednjoj klasi, te se često selila po različitim mestima u Čileu, tragajući za boljim životom, da bi se, kada je Bolanju bilo petnaest, preselila u Meksiko. U Meksiku, kao i u Čileu, živeo je u više gradova. U meksičkoj prestonici je napustio srednju školu i zaposlio se kao novinar, zastupajući i braneći ideologiju levice. Da bi pružio podršku revoluciji i socijalističkim reformama Salvadora Aljendea, Bolanjo se 1973. vraća u rodni Čile. Međutim, nakon što je Pinoče vojnim udarom srušio Aljendovu vladu, počela su masovna likvidiranja i hapšenja levičara, kada je, između ostalih, uhapšen i Bolanjo. Proveo je osam dana u pritvoru, odakle je uspeo da se izvuče uz pomoć jednog čuvara, koga je znao iz školskih dana. Vrativši se u Meksiko, mladost je proveo živeći kao boem i književni enfant terrible, to jest kao profesionalni provokator, koji je neretko upadao i prekidao književne skupove. U ovom periodu je strastveno pisao poeziju. Zajedno sa prijateljem Mariom Santijagom Papaskijarom pokrenuo je pesnički pokret infrarealizam, ili utrobni realizam. Godine 1977. preselio u Španiju, to jest Kataloniju, gde je živeo u malom stanu u Blanesu, katalonskom gradiću na obali u blizini Barselone. Radio je kao perač sudova, čuvar u kampu, portir i čistač ulica. Godinama je danju radio, a noću pisao. U Španiji se oženio i dobio sina i ćerku. U svojim četrdesetim je počeo aktivno da piše prozu. U intervjuu je izjavio da je prozu počeo da piše jer se osetio odgovornim za finansijsku budućnost svoje porodice, pošto je znao da poezijom ne može obezbediti dovoljno novca. Ovo je potvrdio i njegov urednik Horhe Heralde, koji je objasnio da je Bolanjo napustio „svoju bitničku egzistenciju u oskudici“ zato što se nakon rođenja sina 1990. osetio odgovornim za budućnost porodice. Uprkos tome, nastavio je da se do kraja života prvenstveno identifikuje kao pesnik. Za deset godina, od 1993. do 2003, objavio je preko deset proznih ostvarenja. Za roman Divlji detektivi dobija prestižnu špansku književnu nagradu za roman „Romulo Galjegos“. Nakon dužeg pogoršavanja zdravstvenog stanja, umire 2003. usled otkazivanja jetre. Iako je još za života privukao pažnju kritičara i čitalaca, pogotovo onih u španskom govornom području, tek je nakon smrti stekao slavu širom sveta. Ovakvom statusu je posebno doprineo posthumno objavljen roman 2666. Ovu knjigu, koja u španskom izdanju broji više od hiljadu stranica, kritika je oduševljeno pozdravila. Roman je nagrađen nagradama „Altazor“, „Salambo“ i „Hose Manuel Lara“. Odabrana bibliografija: Romani: Saveti jednog Morisonovog učenika Džojsovom fanu (Consejos de un discípulo de Morrison a un fanático de Joyce, 1984) Ledena staza (La pista de hielo, 1993) Staza slonova (La senda de los elefantes, 1994) Nacistička literatura u Americi (La literatura nazi en America, 1996) Udaljena zvezda (Estrella distante, 1996) Divlji detektivi (Los detectives salvajes, 1998) Amajlija (Amuleto, 1999) Čile noću (Nocturno de Chile, 2000) Antverpen (Amberes, 2002) Lupenromančić (Una novelita lumpen, 2002) 2666 (objavljen posthumno, 2004). Treći rajh (objavljen posthumno, 2010). Nedaće istinskog policajca (objavljen posthumno, 2011). Zbirke pripovedaka: Telefonski pozivi (Llamadas telefónicas, 1997) Kurve ubice (Putas asesinas, 2001) Nesnosni gaučo (El gaucho insufrible, objavljen posthumno)

Marka: IVECO Model: Daily 70C18 Tip: kiper Godina proizvodnje: 2023 Kilometraža: 10 km Zapremina: 5.17 m³ Kapacitet podizanja: 4100 kg Neto težina: 3100 kg Ukupna težina: 7200 kg Lokacija: Poljska Słupsk Datum objavljivanja: danas Autoline ID: AL34105 Moguć lizing: New IVECO 70C18 HZ year of production 2022 With a three-way steel tipper with a length of 4100 mm, a width of 2000 and a side height of 600 (steel sides). Possibility of changing the construction - e.g. for the KING hook device. Permissible total weight 7.2t Axle configuration 4x2 Engine power and type FIC 176 HD (Euro VI_E) Twin rear wheels Transmission type: 6-speed manual Wheelbase: 4100 Front suspension type: Quad-Torsion bars Rear suspension type: mechanical Body version: chassis with cab OTHER: Daily model year 2022 CoC document Wheel chocks. 2 pcs. EMEA/APAC Vehicle Owner's Manual EC approval sticker Iveco branding Standard set of two keys (for remote-controlled closing, the first key is with the remote control). OUTSIDE CAB: Black radiator grille Rear underrun protection bar, steel profile, with lights Additional side marking on the Daily model The vehicle cabin is adapted to a maximum width of 2000mm Widened wheel arches Euro VI E emission standard Window / windows in the rear wall of the cabin Fuel filler in the B-pillar of the cabin CHASSIS: Gross vehicle weight - a vehicle with a raised gross vehicle weight relative to the standard Front axle mud flaps Mechanical parking brake actuated by a cable Steel wheels Spare wheel in a pull-out basket under the rear overhang of the vehicle Axle load 2.7/5.35 t Tires 225/75 R16 CHASSIS: Acoustic comfort package Axle ratio 4.3 The exhaust pipe is led out centrally under the vehicle between the axles Mutable reversing horn (72/55 dB) AEBS emergency braking system + city brake 9th generation Electronic Stability Program (ESP). Vehicle with truck homologation. ENGINE: 1x12V 110Ah battery 12V/220A alternator Standard aluminum radiator DPF particulate filter Maximum engine speed 3500 rpm Manual gearbox Standard capacity oil sump Speed limiter to 90 km/h Standard fuel (diesel) Heated fuel filter Heated crankcase breather valve Proactive Lane Keeping System AdBlue tank 20l (hidden in the step of the vehicle on the passenger side) Profiled plastic fuel tank 100 l, filler neck in the B-pillar (left side). INTERIOR: Steering wheel with soft plastic covering Central locking with remote control Color TFT display (km/h) Exterior mirrors heated and electrically adjustable Passenger bench fixed 2-seater, 3-point seat belts. Manual high beam activation Manual activation of lights and wipers Open central shelf on the dashboard for A4 documents and mobile devices with USB charging socket. Package of available display languages - standard. Black seat belts Driver airbag Tinted windshield Seatbelt unfastened signal Driver seat occupied signal Electrically operated windows in the cabin Digital tachograph DTCO 4.0 I day / 2 drivers. VDO Fabric seat upholstery Warning triangle 1 pc. Entry handles on the A-pillar on both sides Display without service functions Standard headrests made of plastic The car is new, with a European warranty. Nové IVECO 70C18 HZ rok výroby 2022 S třístranným ocelovým sklápěčem o délce 4100 mm, šířce 2000 a výšce bočnice 600 (ocelové bočnice). Možnost změny konstrukce - např. u hákového zařízení KING. Přípustná celková hmotnost 7,2t Konfigurace náprav 4x2 Výkon motoru a typ FIC 176 HD (Euro VI_E) Dvojitá zadní kola Typ převodovky: 6stupňová manuální Rozvor: 4100 Typ předního odpružení: Quad-Torsion bars Typ zadního odpružení: mechanické Verze karoserie: podvozek s kabinou JINÝ: Denní modelový rok 2022 CoC dokument Klíny kol. 2 ks. EMEA/APAC Návod k obsluze vozidla Schvalovací nálepka ES Značka Iveco Standardní sada dvou klíčů (pro dálkově ovládané zavírání je první klíč s dálkovým ovladačem). MIMO KABINU: Černá maska ​​chladiče Zadní ochranná lišta proti podjetí, ocelový profil, se světly Dodatečné boční značení u modelu Daily Kabina vozidla je uzpůsobena na maximální šířku 2000 mm Rozšířené podběhy kol emisní norma Euro VI E Okno / okna v zadní stěně kabiny Palivová nádrž v B-sloupku kabiny PODVOZEK: Celková hmotnost vozidla – vozidlo se zvýšenou celkovou hmotností oproti normě Lapače nečistot přední nápravy Mechanická parkovací brzda ovládaná lankem Ocelová kola Rezervní kolo ve výsuvném koši pod zadním převisem vozidla Zatížení nápravy 2,7/5,35 t Pneu 225/75 R16 PODVOZEK: Balíček akustického komfortu Poměr náprav 4,3 Výfukové potrubí je vyvedeno centrálně pod vozidlem mezi nápravami Variabilní couvací klakson (72/55 dB) Systém nouzového brzdění AEBS + městská brzda Elektronický stabilizační program 9. generace (ESP). Vozidlo s homologací nákladního automobilu. MOTOR: Baterie 1x12V 110Ah Alternátor 12V/220A Standardní hliníkový radiátor DPF filtr pevných částic Maximální otáčky motoru 3500 ot./min Manuální převodovka Olejová vana standardní kapacity Omezovač rychlosti na 90 km/h Standardní palivo (nafta) Vyhřívaný palivový filtr Vyhřívaný odvzdušňovací ventil klikové skříně Proaktivní systém udržování v jízdním pruhu Nádrž AdBlue 20l (skrytá ve stupačce vozidla na straně spolujezdce) Profilovaná plastová palivová nádrž 100 l, plnicí hrdlo v B-sloupku (levá strana). INTERIÉR: Volant s měkkým plastovým krytem Centrální zamykání s dálkovým ovládáním TFT barevný displej (km/h) Vnější zpětná zrcátka vyhřívaná a elektricky nastavitelná Pevné 2místné 3bodové bezpečnostní pásy na lavici spolujezdce. Manuální aktivace dálkových světel Manuální aktivace světel a stěračů Otevřená centrální police na palubní desce pro dokumenty A4 a mobilní zařízení s USB nabíjecí zásuvka. Balíček dostupných jazyků zobrazení - standardní. Černé bezpečnostní pásy Airbag řidiče Tónované čelní sklo Signál nezapnutého bezpečnostního pásu Signál obsazení sedadla řidiče Elektricky ovládaná okna v kabině Digitální tachograf DTCO 4.0 I den / 2 řidiči. VDO Látkové čalounění sedadel Výstražný trojúhelník 1 ks. Vstupní madla na A-sloupku na obou stranách Displej bez servisních funkcí Standardní opěrky hlavy vyrobené z plastu Auto je nové, s evropskou zárukou. Neuer IVECO 70C18 HZ Baujahr 2022 Mit einem Dreiseiten-Stahlkipper mit einer Länge von 4100 mm, einer Breite von 2000 und einer Seitenhöhe von 600 (Stahlseiten). Möglichkeit zur Änderung der Konstruktion – z.B. für die KING-Hakenvorrichtung. Zulässiges Gesamtgewicht 7,2t Achskonfiguration 4x2 Motorleistung und Typ FIC 176 HD (Euro VI_E) Doppelte Hinterräder Getriebetyp: 6-Gang-Schaltgetriebe Radstand: 4100 Vorderradaufhängungstyp: Quad-Torsionsstäbe Art der Hinterradaufhängung: mechanisch Karosserieausführung: Fahrgestell mit Kabine ANDERE: Tägliches Modelljahr 2022 CoC-Dokument Unterlegkeile. 2 Stk. Fahrzeug-Bedienungsanleitung für EMEA/APAC EG-Zulassungsaufkleber Iveco-Branding Standardsatz bestehend aus zwei Schlüsseln (für ferngesteuertes Schließen ist der erste Schlüssel mit der Fernbedienung verbunden). AUSSENKABINE: Schwarzer Kühlergrill Hinterer Unterfahrschutzbügel, Stahlprofil, mit Beleuchtung Zusätzliche Seitenmarkierung beim Daily-Modell Die Fahrzeugkabine ist auf eine maximale Breite von 2000 mm ausgelegt Verbreiterte Radhäuser Abgasnorm Euro VI E Fenster/Fenster in der Rückwand der Kabine Kraftstoffeinfüllstutzen in der B-Säule der Kabine CHASSIS: Gesamtgewicht des Fahrzeugs – ein Fahrzeug mit einem gegenüber der Norm erhöhten Gesamtgewicht Schmutzfänger an der Vorderachse Mechanische Feststellbremse, betätigt über ein Kabel Stahl Räder Reserverad im ausziehbaren Korb unter dem hinteren Fahrzeugüberhang Achslast 2,7/5,35 t Reifen 225/75 R16 CHASSIS: Akustisches Komfortpaket Achsübersetzung 4,3 Das Abgasrohr wird zentral unter dem Fahrzeug zwischen den Achsen herausgeführt Umschaltbares Rückfahrhorn (72/55 dB) AEBS-Notbremssystem + Stadtbremse Elektronisches Stabilitätsprogramm (ESP) der 9. Generation. Fahrzeug mit LKW-Homologation. MOTOR: 1x12V 110Ah Batterie 12V/220A Lichtmaschine Standard-Aluminiumkühler DPF-Partikelfilter Maximale Motordrehzahl 3500 U/min Schaltgetriebe Ölwanne mit Standardkapazität Geschwindigkeitsbegrenzer auf 90 km/h Standardkraftstoff (Diesel) Beheizter Kraftstofffilter Beheiztes Kurbelgehäuse-Entlüftungsventil Proaktives Spurhaltesystem AdBlue-Tank 20l (versteckt in der Trittstufe des Fahrzeugs auf der Beifahrerseite) Profilierter Kunststoff-Kraftstofftank 100 l, Einfüllstutzen in der B-Säule (linke Seite). INNERE: Lenkrad mit weicher Kunststoffabdeckung Zentralverriegelung mit Fernbedienung TFT-Farbdisplay (km/h) Außenspiegel beheizbar und elektrisch verstellbar Beifahrersitzbank fest 2-Sitzer, 3-Punkt-Sicherheitsgurte. Manuelle Fernlichtaktivierung Manuelle Aktivierung von Licht und Scheibenwischern Offene zentrale Ablage auf dem Armaturenbrett für A4-Dokumente und mobile Geräte mit USB-Ladebuchse. Paket verfügbarer Anzeigesprachen – Standard. Schwarze Sicherheitsgurte Fahrerairbag Getönte Windschutzscheibe Signal „Sicherheitsgurt nicht angelegt“. Signalisierung Fahrersitz besetzt Elektrisch betätigte Fenster in der Kabine Digitaler Fahrtenschreiber DTCO 4.0 I Tag / 2 Fahrer. VDO Sitzpolsterung aus Stoff Warndreieck 1 Stk. Einstiegsgriffe an der A-Säule auf beiden Seiten Anzeige ohne Servicefunktionen Standard-Kopfstützen aus Kunststoff Das Auto ist neu und hat eine europäische Garantie. Ny IVECO 70C18 HZ produksjonsår 2022 Med treveis ståltipper med lengde 4100 mm, bredde 2000 og sidehøyde 600 (stålsider). Mulighet for å endre konstruksjon - for eksempel for KING krokanordning. Tillatt totalvekt 7,2t Akselkonfigurasjon 4x2 Motorkraft og type FIC 176 HD (Euro VI_E) Tvilling bakhjul Girtype: 6-trinns manuell Akselavstand: 4100 Type fjæring foran: Quad-Torsion stenger Type fjæring bak: mekanisk Karosseriversjon: chassis med førerhus ANNEN: Daglig årsmodell 2022 CoC-dokument Hjulklosser. 2 stk. EMEA/APAC Vehicle Owner's Manual EF-godkjenningsklistremerke Iveco merkevarebygging Standard sett med to nøkler (for fjernstyrt lukking er den første nøkkelen med fjernkontrollen). UTENFOR FØRERHUS: Sort radiatorgrill Underkjøringsbeskyttelse bak, stålprofil, med lys Ekstra sidemerking på Daily-modellen Kjøretøykabinen er tilpasset en maksimal bredde på 2000mm Utvidede hjulbuer Euro VI E utslippsstandard Vindu / vinduer i bakvegg på hytta Drivstoffpåfylling i B-stolpen i kupeen CHASSIS: Bruttovekt - et kjøretøy med økt totalvekt i forhold til standarden Skvettlapper for foraksel Mekanisk parkeringsbrems som aktiveres av en kabel Stålhjul Reservehjul i en uttrekkbar kurv under det bakre overhenget på kjøretøyet Aksellast 2,7/5,35 t Dekk 225/75 R16 CHASSIS: Akustisk komfortpakke Akselforhold 4,3 Eksosrøret føres ut sentralt under kjøretøyet mellom akslene Mulig reverseringshorn (72/55 dB) AEBS nødbremsesystem + bybrems 9. generasjons elektronisk stabilitetsprogram (ESP). Kjøretøy med lastebilhomologering. MOTOR: 1x12V 110Ah batteri 12V/220A dynamo Standard aluminiumsradiator DPF partikkelfilter Maks motorturtall 3500 rpm Manuell girkasse Standard kapasitet oljesump Fartsbegrenser til 90 km/t Standard drivstoff (diesel) Oppvarmet drivstoffilter Oppvarmet veivhuslufteventil Proaktivt kjørefeltsystem AdBlue tank 20l (skjult i trinnet til kjøretøyet på passasjersiden) Profilert plast drivstofftank 100 l, påfyllingshals i B-stolpen (venstre side). INTERIØR: Ratt med mykt plastdeksel Sentrallås med fjernkontroll TFT-fargeskjerm (km/t) Utvendige speil oppvarmet og elektrisk justerbare Passasjerbenk fastmontert 2-seters, 3-punkts sikkerhetsbelter. Manuell fjernlysaktivering Manuell aktivering av lys og vindusviskere Åpne sentralhylle på dashbordet for A4-dokumenter og mobile enheter med USB ladekontakt. Pakke med tilgjengelige visningsspråk - standard. Svarte sikkerhetsbelter Fører kollisjonspute Tonet frontrute Signal for løs sikkerhetsbelte Førersete opptatt signal Elektrisk betjente vinduer i hytta Digital fartsskriver DTCO 4.0 I dag / 2 førere. VDO Setetrekk i stoff Varseltrekant 1 stk. Innstigningshåndtak på A-stolpen på begge sider Display uten servicefunksjoner Standard nakkestøtter laget av plast Bilen er ny, med europeisk garanti. Nowe IVECO 70C18 HZ rok produkcji 2022 Z wywrotką trójstronną stalową o długości 4100mm szerokości 2100 i wysokości burt 600 (burty stalowe). Możliwość zmiany zabudowy - np na urządzenie hakowe KING. Dopuszczalna masa całkowita 7,2t Konfiguracja Osi 4x2 Moc i typ silnika FIC 176 HD (Euro VI_E) Koła tylne bliźniacze Rodzaj skrzyni biegów: 6-biegowa manualna Rozstaw osi: 4100 Typ zawieszenia przedniego: drążki skrętne Quad-Tor Typ zawieszenia tylnego: mechaniczne Wersja nadwozia: podwozie z kabiną INNE: Daily rok modelowy 2022 Dokument CoC Kliny pod koła. 2 szt. Istrukcja obsługi pojazdu dla obszaru EMEA/APAC Naklejka z oznakowaniem homologacji WE Oznakowanie Iveco Standardowy zestaw dwóch kluczyków (przy zamykaniu zdalnie sterowanym I kluczyk jest z pilotem). KABINA ZEWNĄTRZ: Atrapa chłodnicy czarna Belka przeciwnajazdowa tylna profil stalowy, ze światłami Dodatkowe oznakowanie boczne modelu Daily Kabina pojazdu przystosowana do szerokości maksymalnej 2000mm Nadkola poszerzane Norma emisji spalin Euro VI E Okno / okna w tylnej ścianie kabiny Wlew paliwa w słupku B kabiny PODWOZIE: Dopuszczalna masa całkowita - pojazd o podniesionej dopuszczalnej masie całkowitej względem standardu Fartuchy przeciwbłotne osi przedniej Hamulec postojowy mechaniczny uruchamiany cięgnem Koła stalowe Koło zapasowe w wysuwnym koszu pod tylnym zwisem pojazdu Nośność osi 2.7/5,35 t Opony 225/75 R16 PODWOZIE: Pakiet poprawy komfortu akustycznego Przełożenie osi 4,3 Rura wydechowa wyprowadzona centralnie pod pojazdem między osiami Sygnał dźwiękowy cofania z możliwością przyciszenia (72/55 dB) Układ hamowania awaryjnego AEBS + hamulec miejski Układ stabilizujący tor jazdy (ESP) 9 generacji Pojazd z homologacją ciężarową. SILNIK: Akumulator 1x12V 110 Ah Alternator 12V/220A Chłodnica standardowa aluminiowa Filtr cząstek stałych DPF Maksymalne obroty silnika 3500 obr/min Manualna skrzynia biegów Miska olejowa o standardowej pojemności Ogranicznik prędkości do 90 km/h Paliwo standard (diesel) Podgrzewany filtr paliwa Podgrzewany zawór odpowietrzający skrzyni korbowej Proaktywny system utrzymywania pasa ruchu Zbiornik AdBlue 20l (schowany w stopniu pojazdu po stronie pasażera) Zbiornik paliwa profilowany z tworzywa sztucznego 100 l, wlew w słupku B (strona lewa). WNĘTRZE: Kierownica z miekkim poszyciem tworzywowym Centralny zamek ze zdalnym sterowaniem Kolorowy wyświetlacz TFT (km/h) Lusterka zewnętrzne podgrzewane i regulowane elektrycznie Ławka pasażerów stała 2-osobowa, pasy bezpieczeństwa 3-punktowe. Manualne włączanie świateł drogowych Manualne włączanie świateł oraz wycieraczek Otwarta półka centralna na desce rozdzielczej na dokumenty A4 i urządzenia mobilne z gniazdem ładowania USB. Pakiet dostępnych języków wyświetlacza - standard. Pasy bezpieczeństwa czarne Poduszka powietrzna kierowcy Przyciemniana szyba przednia Sygnał niezapiętych pasów Sygnał zajętości miejsca kierowcy Szyby w kabinie sterowane elektrycznie Tachograf cyfrowy DTCO 4.0 I dzień / 2 kierowców. VDO Tapicerka foteli materiał Trójkąt ostrzegawczy 1 szt. Uchwyty wejściowe na słupku A po obu stronach Wyświetlacz bez funkcji serwisowych Zagłówki standardowe z tworzywa sztucznego Samochód nowy, z gwarancją europejską. 24m Ny IVECO 70C18 HZ tillverkningsår 2022 Med en trevägs tippvagn i stål med en längd på 4100 mm, en bredd på 2000 och en sidohöjd på 600 (stålsidor). Möjlighet att ändra konstruktionen - t ex för KING krokanordning. Tillåten totalvikt 7,2t Axelkonfiguration 4x2 Motoreffekt och typ FIC 176 HD (Euro VI_E) Dubbla bakhjul Transmissionstyp: 6-växlad manuell Axelavstånd: 4100 Framhjulsupphängningstyp: Quad-Torsion-stänger Typ av bakre fjädring: mekanisk Karossversion: chassi med hytt ÖVRIG: Daglig årsmodell 2022 CoC-dokument Hjulklossar. 2 st. EMEA/APAC Vehicle Owner's Manual EG-godkännandedekal Ivecos varumärke Standardsats med två nycklar (för fjärrstyrd stängning är den första nyckeln med fjärrkontrollen). UTANFÖR HYTT: Svart kylargrill Underkörningsskydd bak, stålprofil, med ljus Ytterligare sidomärkning på Daily-modellen Fordonshytten är anpassad till en maximal bredd på 2000mm Breddade hjulhus Euro VI E utsläppsstandard Fönster/fönster i hyttens bakvägg Bränslepåfyllning i B-stolpen i kupén CHASSI: Bruttovikt - ett fordon med en höjd totalvikt i förhållande till standarden Stänklappar framaxel Mekanisk parkeringsbroms aktiverad av en kabel Stålhjul Reservhjul i en utdragbar korg under fordonets bakre överhäng Axellast 2,7/5,35 t Däck 225/75 R16 CHASSI: Akustiskt komfortpaket Axelförhållande 4,3 Avgasröret leds ut centralt under fordonet mellan axlarna Föränderligt reverseringshorn (72/55 dB) AEBS nödbromssystem + stadsbroms 9:e generationens elektroniska stabilitetsprogram (ESP). Fordon med lastbilshomologering. MOTOR: 1x12V 110Ah batteri 12V/220A generator Standardradiator i aluminium DPF partikelfilter Max motorvarvtal 3500 rpm Manuell växellåda Oljetråg med standardkapacitet Hastighetsbegränsare till 90 km/h Standardbränsle (diesel) Uppvärmt bränslefilter Uppvärmd vevhusavluftningsventil Proaktivt körfältssystem AdBlue tank 20l (dold i fordonets steg på passagerarsidan) Bränsletank av profilerad plast 100 l, påfyllningsrör i B-stolpen (vänster sida). INTERIÖR: Ratt med mjuk plastkåpa Centrallås med fjärrkontroll TFT-färgskärm (km/h) Ytterbackspeglar uppvärmda och elektriskt justerbara Passagerarbänk fast 2-sits, 3-punkts säkerhetsbälte. Manuell aktivering av helljus Manuell aktivering av ljus och torkare Öppna central hylla på instrumentbrädan för A4-dokument och mobila enheter med USB-laddningsuttag. Paket med tillgängliga visningsspråk - standard. Svarta säkerhetsbälten Förarens krockkudde Tonad vindruta Signal för upplåst säkerhetsbälte Förarsätet upptaget signal Elmanövrerade fönster i kabinen Digital färdskrivare DTCO 4.0 I dag / 2 förare. VDO Sitsklädsel i tyg Varningstriangel 1 st. Instegshandtag på A-stolpen på båda sidor Display utan servicefunktioner Standard nackstöd av plast Bilen är ny, med europeisk garanti.

Prvo izdanje iz 1982. Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Đinđić, Zoran, 1952-2003 = Đinđić, Zoran, 1952-2003 Naslov Subjektivnost i nasilje : nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma / Zoran Đinđić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Beograd : Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1982 (Smederevska Palanka : `10. oktobar`) Fizički opis 241 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂIzazovi ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1.500 Beleška o autoru: str. [243] Zusammenfassung: Subjektivität und Gewalt. Predmetne odrednice Nemačka filozofija -- 18-19v Subjekt (filozofija) Iako je Marks upućivao na granice političkog , možda je politika i dalje okvir emancipacije. Mislim da je to još uvek veoma aktuelna Đinđićeva pozicija u kojoj se on, iako to ne čini eksplicitno, približava Hani Arent. Neutralisanje disensa u komunizmu će tako biti protumačeno kao neutralisanje pluralizma individualnosti. Osnova kritike Hane Arent u odnosu na Marksa je upravo to da je marksistički projekat, kao bitno ekonomski, u nemogućnosti da realizuje projekat slobode. Ekonomija se, na kraju krajeva, bavi samo prirodnim potrebama, a politika nas iz stanja prirode uzdiže ka slobodi. To je, uostalom, bila već Aristotelova pozicija. Ostaviću ovde po strani kritiku Hane Arent, koja je inače veoma inspirisala i marksiste kao što je to Habermas. Habermas je, tako, preko Hane Arent shvatio značaj pojma interakcije. Jer, ako već u perspektivi rada i ekonomije nije došlo do emancipacije, kao što je to pokazao komunizam, onda je neophodno promeniti paradigmu na osnovu koje tumačimo svet. Promena kapitalizma je i promena paradigme na osnovu koje se odnosimo prema socijalnom svetu. I tu Habermas preuzima pojam interakcije Hane Arent vodeći ga ka pojmu komunikativne racionalnosti. Vezujući se, od samih početaka, za individuuma i za disens i dovodeći time u pitanje metafiziku nasilja, Đinđić se, sa različite strane, takođe približava Hani Arent. Marksizmu nedostaje pojam politike, tu bi se Đinđić i Arent složili. Da li je, međutim, Moderna i dalje politička inspiracija – to bi možda bio kontekst njihovih razlika. Ali, siguran sam u jedno. Siguran sam da bi i Hana Arent imala duboko poštovanje za Đinđićevu misao. Za tu misao bez oslonca, kako bi ona rekla. Za njegovu odvažnost i u preispitivanju Moderne i, naročito, u preispitivanju jugoslovenske tradicije. Na kraju krajeva, pojam modernog građanina nije samo ekonomski. On je takođe u vezi i sa pitanjem kritičke imaginacije koju je Đinđić vezao za pojam individue i njenih političkih prava. U tome je osobenost njegove pozicije usmerene i protiv metafizike uma i protiv metafizike partijnosti. Sećam se da mi je, kada smo se ovde u Brazilu poslednji put videli, dugo objašnjavao kako, na kraju krajeva, nije važno šta neka država čini za pojedinca, ili šta pojedinac čini za državu, već šta taj pojedinac čini za samog sebe. U Zoranu je bujao život tog pojedinca koga ni Tradicija ni Moderna nisu uspele da uguše. (Miroslav Milović) O subjektivnosti, o nasilju SRETEN UGRIČIĆ Narodna biblioteka Srbije i Fondacija Dr Zoran Đinđić objavili su novo izdanje knjige Zorana Đinđića Subjektivnost i nasilje, u okviru Izabranih dela ovog autora. Reč je o trećem izdanju knjige Subjektivnost i nasilje; prvo je objavljeno 1982, a drugo 2003. godine, neposredno pre atentata na Zorana Đinđića. A neposredno posle ubistva, Narodna biblioteka Srbije bila je jedina nacionalna ustanova kulture koja je priredila komemoraciju na kojoj se govorilo pre svega o Zoranu Đinđiću kao filozofu i angažovanom intelektualcu, o njegovim knjigama, člancima, prevodima i pisanju. Predgovor za ovo izdanje Subjektivnosti i nasilja napisao je prof. Dr Miroslav Milović. Za grafičko oblikovanje edicije zaslužan je Borut Vild. Naredni tom edicije doneće izabrane članke, intervjue i polemike, a priređivač i pisac predgovora biće Latinka Perović. Subjektivnost i nasilje ima podnaslov: Nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma. Đinđićevo polazište je da nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma kreće iz nastanka filozofije istorije, kao pojmovnog i sistemskog razumevanja i obuhvatanja istine ukupnog istorijskog procesa. A istorijski proces vidi se kao emancipacija tj. kao napredovanje slobode u zadatim okvirima nužnosti i dužnosti. Ali prava tema je, u stvari, nastanak novog veka – prosvetiteljske epohe i modernosti – nastanak koji se pokazao, kako to Đinđić kaže „kao uvod u permanentnu krizu današnjice“. Bez razumevanja filozofije nemačkog idealizma ne mogu se razumeti zbivanja koja su konstituisala novu epohu, istu onu u čijim bolnim i kontroverznim posledicama i danas živimo. Hegelova metafizička teza o identitetu istorije i pojma, stvarnosti i uma, predmet je Đinđićeve pronicljive analize i kritike. Tog identiteta, kao ni identiteta uopšte, nema bez nasilja: onog imanentnog, u mišljenju, kao i onog realnog, u delanju i u konkretnim istorijskim okolnostima. To je pokazala Francuska revolucija kao prvo obećanje univerzalne slobode, sa Deklaracijom o ljudskim pravima na jednoj strani i sa revolucionarnim terorom na drugoj. Đinđić ukazuje na problematičnost i protivrečnost veze između filozofskog sistema i života, na nepomirljivu suprotnost između apstraktne opštosti sistema i konkretnosti i egzemplarnosti života. Život proizvodi sistem kao svoju istinu, ali kad sistem u istoriji pokuša da se obistini, pojavljuje se nasilje, u raznim vidovima, izbija i traje kriza, jer je nasilje strašna nadoknada za raskorak između sveta u našoj glavi i sveta izvan naše glave. Ali kriza je i rodno mesto saznanja i refleksije, bez čega nema subjektivnosti, tj. slobodnog samosvesnog delanja. Đinđića inspiriše Hegelova percepcija epohe kao kriznog sklopa i subjektivnosti kao samosvesne delatnosti, kao forme apsolutne slobode, kao emancipacije ljudskosti i kao produkcije smisla. Misliti raskorak između istorije i filozofije, koji se ogleda u emanaciji nasilja, znači misliti i razumeti krizu. Zoran Đinđić je neposredno pokazao, i umom i životom, kako se ukida podela između onih koji se bave teorijom i onih koji proizvode materijalni život. Njegova filozofija kao mišljenje slobode je, u stvari, pitanje prakse i pitanje odgovornosti. Aktuelnost Đinđićeve pozicije u svim njegovim knjigama je višestruka. Njegovi kritički nalazi su duboki i odvažni. On nam saopštava bitne uvide u probleme koji su vitalni i presudni koliko u vreme kada je pisao, toliko i danas, a danas možda i više: nedovršenost (Jugoslavija kao nedovršena država), neutemeljenost (Jesen dijalektike) i nasilje (Subjektivnost i nasilje) moraju biti osvešteni, moraju im se razumeti koren i posledice, da bi bili savladani. I zato, Zoran Đinđić – to je angažovano kritičko mišljenje kao vrhunska forma delatnosti i akcije, a u isto vreme konkretno produktivno delovanje – političko, javno, državničko – kao vrhunska forma mišljenja. Đinđić je delao i delovao mišljenjem, kao što je mislio svojim delima i neumornom energijom. Zato je neporeciv i neprevaziđen i nenadoknadiv za sve nas. Sadržaj: Uvod – filozofija istorije i permanentna kriza novog veka Holderlin, Schelling, Hegel – susret sa neizvesnim ishodom I na desnoj obali Rajne nešto se događa Glava prva, u kojoj se za filozofiju još ne zbiva ništa značajno, ali svakako za neke buduće filozofe Klupko se odmotava Strast i teror Strast i lepota Georg Wilhelm Friedrich Hegel – ali prošlost se sada nastavlja kao zaboravljanje prošlosti Sistem filozofije i obilje života Glava druga, u kojoj bi se čitalac s pravom začudio ako bi neko nepromišljeno tvrdio da postoji bilo kakva veza između filozofije i života Logika i problem početka sistema Nevolje sa Fenomenologijom duha Dvosmislenost problema uvoda u sistem Fenomenologija duha kao posredni član između nauke i njenog praktičnog okruženja Lepa duša i prvi pokušaj mirenja sa realnošću Glava treća, u kojoj Hegel konačno pronalazi put do nauke Svođenje računa Kriza epohe kao rezultat raspada legitimnosti hrišćanstva „Potreba za filozofijom“ kao momenat same filozofije Lepa duša i drugi, sada uspešni, pokušaj mirenja sa realnošću Glava četvrta, u kojoj se obećava izmirenje svih protivrečnosti epohe Refleksija i spekulacija: nastanak dijalektike Fenomenologija duha – utopija totalitarnog prosvetiteljstva Ekskurs – filozofija identiteta i dijalektička teorija rata Strategija „odozgo“ – kolonizacija srca Strategija „odozdo“ – povlačenje Immanuel Kant – sanjar sinteze Konačno uspelo hvatanje pojedinačnog u mrežu opštosti Glava peta, u kojoj teleologija još ne pokazuje svoje prave namere, ali pokazuje svoju ćud Glava šesta, u kojoj postaje jasno da je stav „Jedino kultura može da bude ona poslednja svrha koja se u pogledu ljudskog roda može pripisati prirodi“ fatalan za sve one koji su isključeni iz kulture Autonomija i privatna svojina ___O tome kako su gradske žene, izučivši veštinu dopadanja, zasenile prljave pustinjske kurve, ___i kakve je to posledice imalo za napredak „Ijudskog roda“ Pomirenje kao poraz Johann Gottlieb Fichte – volja za um kao perpetuum mobile Jedinstvo teorijskog i praktičnog uma Glava sedma – filozofija slobode i egzistencijalni izbor Znanje i svet Glava osma – Schelling i romantička sinteza u apsolutu Fichteova sinteza Subjektivnost i dijalektika Umesto facita – delić anti-Istorije Na desnoj obali Rajne nešto se dogodilo Glava deveta, u kojoj se za trenutak pojavljuju oni koji se inače nikad ne pojavljuju Zusammenfassung Beleška o autoru fihte hegel kant MG134 (N)

Autor - osoba Babić, Goran Naslov Sitna slova / Goran Babić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci : Kulturni centar Karlovačka umetnička radionica, 1991 (Sremski Karlovci : Artprint) Fizički opis 196 str. ; 20 cm Zbirka Edicija `Krovovi` Sadržaj S a d r ž a j: Nevidljiva djevojčica (5-34). - Životinje (35-96): Rođen za nešto veliko (39-42); Svinja za tov (43); Bolesno govedo (44-45); Zatvorenikov kanarinac (46); Papagaj (47); Uškopljeni vol (48); Umjetna krava (49); Dresirani lav (50); Mrtvi vuk kojeg nose po selima (51); Lisica (52); Ustreljen vepar (53); Jastog u sanduku (54-55); Školjka na užetu (56); Ulovljena zmija (57); Izrezana jegulja (58); Štiglić na smoli (59); Vojskovođin konj (60-61); Slavuj za jelo (62-63); Pijevac za borbu (64); Srndać u lovištu (65); Bijesan pas (66); Kokoš za udava (67); Punjeni paun (68); Majmun za opite (69); Tigar ljudožder (70); Svilena buba (71); Magarac na školju (72); Glista na udici (73-74); Leptir za zbirku, proboden iglom (75); Jelen u živom blatu (76); Noj s glavom u pijesku (77); Pas u živodernici (78); Štavljena mama vučica (79); Pripitomljeni konj (80-81); Jarac za žrtvu (82); Osinjak u plamenu (83); Tetrijeb, dok pjeva (84-85); Zazidani čovjek (86); Puž (87); Slijepčev pas (88-89); Mečka na lancu (90); Pas u minskom polju (91); Puran za Božić (92); Jegulja u čatrnji (93); Pijavica na bolesniku (94); Opkoljen zec (95); Slijepi rudarski konj (96). - Bića vatre, svjetlosti (97-152): Patuljci i gljive (99); Čarolija, zlo (100-101); Jelen, zmija (102); Braća noći, djeca svaroga (103-104); Crni kukurijek (105-106); Dragi kamen, lastavica i jorgovan (107); 18 kraljica (108); Drvena kruška, slamnata lutka (109-110); Nebo, paučina (111); Iće (112); Leptirica i vosak (113-114); Srebro na staklu (115); Nejasno, nejasno (116); Sretni, mladi vampiri (117); Vid, čelik i biser (118-119); Prugasti heroj (120); Vrt vila i vještica (121-122); Rupa u svjetlosti (123-124); Pustolovi, slučajni i nužni (125); Duga, dio sjaja (126-127); Blizu i daleko (128); Nevid, morija (129); Crna munja (130); Zašto se ubio Pinocchio? (131); Volja duše (132); Prsten od dima (133-134); Glava zmaja sa suzom (135); Znak, hladno željezo (136); Nekoć davno, paljevine (137); Nevidljivi manihejac (138); Mijena nezamislivog (139); Žar ptica (140-141); Zrikavci i zmije (142-143); Je l` vam bilo vruće? (144-145); Upamti, sad si mrtav! (146-147); Ljudi od nesreće (148); Rumenilo i ulje (149); Prijateljica rđe (150); Žena od sapuna (151); Klinasto pismo, zeleni Asirac (152). - Lapot i druge listine iz ljetopisa (153-196): Povijest (157); Glava (158); Tvorac (159); Druga priča o čovjeku bez lica (160); Navada (161); Dalmacija (162); Prva priča o čovjeku bez lica (163); Maestral (164); Divovi (165); Zbirka (166); Pomor (167); Sanjar (168); Groznica (169); Pisac (170); Zmija (171); Matija i Andrija (172); Plivač (173); Greda (174); Prsten (175); Kurve (176); Otac (177); Žeđa (178); Meštrova glazbala (179); Mrtvaja (180); Lapot (181); Pošast (182); Jug (183); Zator (185); Petak (186); Bijeg (187); Blizanci (188); Kolajna (189); Dužd (190); Selidba (191); Sud (192); Igra (193); Sjever (194); Plovidba (195); Ludosti (196). (Broš.) Napomene Tiraž 500. BABIĆ, Goran, pjesnik, prozaik i dramski pisac (Vis, 18. X 1944). Djetinjstvo i mladost proveo je u raznim mjestima (Split, Makarska, Opuzen, Zagreb, Metković, Mostar, Podhum). Gimnaziju je polazio i završio (1963) u Mostaru. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu i diplomirao 1968. God. 1969. osniva Centar za društvene djelatnosti omladine RK SOH (bio je tajnik ustanove, a poslije glavni urednik biblioteke). Od 1973. je glavni urednik Oka. — Javio se pjesmom Za prvu zbirku (Sloboda, 1958, 28. XI). Pjesme, prozne i dramske tekstove, književne prikaze te polemike objavljuje u publikacijama: Mlada Hercegovina (1959, 1960), Sloboda (1959, 1962–1964, 1966), Mladost (1964, 1968, 1970), Republika (između 1966. i 1980), Telegram (1966, 1968, 1969, 1972), Encyclopaedia moderna (1967, 1971/1972), Polja (između 1967. i 1980), Vidik (1967, 1968, 1970, 1972), Kolo (1969), Forum (između 1970. i 1979), Umjetnost i dijete (1970, 1979), Hrvatski tjednik (1971), Mogućnosti (1971, 1973), Odjek (1971, 1973–1975), Zadarska revija (1971, 1972), Modra lasta (1972–1974), Književna reč (1973, 1977, 1979), Oko (1975–1980), Književne novine (1979), Revija (1980) i dr. Pseudonim mu je G. B. Matin. Piše i poeziju za djecu. Sklon je pjesničkom eksperimentiranju, rušenju tradicije na tematskoj i formalnoj razini te se okušao u grafičkoj i vizualnoj poeziji. U kazalištu su mu izvedene drame Čaj s mrljom (1972); Baš-Čelik (1977); autor je TV drama Kratka noć (s K. Klarićem, 1971), Naša stvar (1975), Blesan i Tulipan (s K. Babić, 1976) te radio-dramâ Devet, devet, devet (1973), Dan kad je poludio telefon u Jugoslaviji (1974), Autostoper (1976) i dr. Za roman Smrt u snu, koji je počeo izlaziti u Forumu (1977), dobio je nagradu Željezare Sisak (1980). Pjesme su mu uvrštene u više antologija, a prevođene su na albanski, engleski, makedonski, rumunjski i slovenski. DJELA: Ptico jedna glupa u smrt zaljubljena. Zagreb 1966. — Lapot i druge listine iz ljetopisa. Zagreb 1969. — Ostale otvorene igre. Zagreb 1969. — Krabulja. Zagreb 1970. — Strašna djeca. Zagreb 1973. — Tri poeme. Beograd 1974. — Vjetrenjače trulo srce. Cetinje 1974. — Nova djeca. Dubrovnik 1975, Gornji Milanovac 1978. — Mjesečina, noćni lijes. Čakovec 1975. — Naša stvar. Rijeka 1975. — Blesan i Tulipan. Novi Sad 1977. — Dim i zima. Zagreb 1977. — Bića vatre, svjetlosti. Beograd 1978. — Dramski tekstovi, 1. Osijek 1979. — Kako se uči ljubav. Beograd 1979. — Noćna rasa. Zagreb 1979. — Smrt u snu. Zagreb 1979. LIT.: Jakša Fiamengo: Strasti avanture. Vidik, 17(1970) 21, str. 98–100. — Vjeran Zuppa: Goran Babić: Lapot i druge listine iz ljetopisa. Telegram, 11(1970) br. 508. — Branko Bošnjak: Geografija sile. Pitanja, 4(1972) 35, str. 1365–1369. — Stanka Bručić-Dvoržak: Goran Babić: Strašna djeca. Knjiga i čitaoci, 7(1973) 7/10 str. 202–203. — Jakov Jurišić: Svježina poetskog izričaja. Odjek, 27(1974) 13, str. 20–21. — Srba Ignjatović: Pesništvo Gorana Babića od Lapota do Tri poeme. Književna reč, 4(1975) br. 33. — Zvonimir Kostić: Tri poeme Gorana Babića. Letopis Matice srpske, 151(1975) CDXVI/4, str. 401–403. — Rade Prelević: Poezija kao kritika poezije. Život, 24(1975) XLVII/2, str. 220–222. — Lidija Švagel: Vjetrenjače trulo srce. Zadarska revija, 24(1975) 5/6, str. 527–528. — Marijan Tomislav Bilosnić: Čitljiva i jasna zbirka. Rukovet, 22(1976) XLIII/5–6, str. 288–289. — Ljubomir Cvijetić: Goran Babić: Mjesečina noćni lijes. Odjek, 29(1976) 10, str. 18–19. — Zvonko Kovač: Nova podloga angažmana. Stih, 1(1976) 2, str. 166–168. — Sreten Perović: Ironija kao samoodbrana. Stvaranje, 31(1976) 1, str. 135–137. — Draško Ređep: Srce domaje. Detinjstvo, 1976, 1, str. 55–60. — Lukša Fiamengo: Goran Babić: Bića vatre. OFF, 1978, 1, str. 91–93. — Ivan Božičević: Goran Babić: Noćna rasa. Republika, 36(1980) 6, str. 823–824. — Srbo Ignjatović: Noćna rasa. Književnost, 35(1980) LXX/9, str. 1534–1538. — Draško Ređep: Goran Babić: Noćna rasa. Književnost, 35(1980) LXX/8, str. 1331–1335. — Ranko Risojević: Smrt u snu. Odjek, 33(1980) 4, str. 17. — Ljiljana Šop: Goran Babić: Smrt u snu. Književne novine, 32(1980) br. 601. — Velimir Visković: Goran Babić: Smrt u snu. Književna reč, 9(1980) br. 139. Goran Babić je studirao i diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Od 1969. godine vodio je Centar za društvene djelatnosti omladine u sklopu kojega je objavljen niz knjiga mladih hrvatskih pisaca. Od 1973. godine glavni je urednik časopisa Oko, gdje dolazi do izražaja njegova kontroverzna polemičarska strast; zastupajući dogmatske stavove vladajuće stranke (SKJ) izaziva svojim polemikama žestok prezir i odbojnost većeg dijela hrvatske javnosti. Godine 1991. napušta Hrvatsku Babić polemičar Spomenuti je esej... svojevremeno prozvao onaj brkati i bradati zlohudi patuljak iz šume Striborove hrvatske književnosti. Naime drug Goran Babić je na moju tvrdnju da u određenom razdoblju* nije bilo pravih književnih časopisa, odnosno realne mogućnosti da se oni pojave a pogotovo prežive, rekao i napisao,... da sam mimoišao Krležine časopise, valjda misleći da sam vesla sisao, te da uistinu vjerujem da su Krležini časopisi u poslijeratnom razdoblju bili sinonim književne živosti u nas.... takav časopis kome bi urednik bio Miroslav Krleža nije naprosto izlazio, a to što je on bio urednik, i to urednik u sjeni, prvih brojeva Foruma, ne predstavlja neko osobito sretno razdoblje hrvatske književnosti. Pjesme Ostale otvorene igre, Mladost, Zagreb, 1969. Mjesečina, noćni lijes, „Zrinski“, Čakovec, 1975. Noćna rasa, Nolit, beograd, 1979. Duša, „Zrinski“, Čakovec, 1987. Vizuelna konkretna concrete poetry eksperimentalna knjizevnost poezija umetnicki strip bosch+bosch Avangardni omotači Omoti Ovitak montaža kolaž avant-garde design Artists book zenit časopis zenitizam nadrealizam ljubomir micic konstruktivizam ruska avangarda flaker prva izdanja međuratna književnost Slavko Matković Bogdanović Balint Sombati Katalin Ladik Vladan Radovanović signalizam vokovizuel Bosch+Bosch Judita Šalgo neoavangarda Vojislav Despotov Vujica Rešin Tucić postmoderna srpska književnost xx veka avangardna poezija bit international dada dadaizam dragan aleksić uj symposion grupa OHO kod e-kod mixed media bora cosic casopis rok index MG19

Kraj TRILOGIJE NEVIDLJIVOG... Bestseler godine u Francuskoj! Broj ocena: 97 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Putopisi Šifra Proizvoda: 6841 Poslednja cena bila je: 430 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Gospodin Ibrahim i Cvetovi Iz Kurana, Erik-Emanuel Šmit Gospodin Ibrahim i Cvetovi Iz Kurana Pisac : Erik-Emanuel Šmit Format : 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 94 Opis proizvoda: Gospodin Ibrahim i Cvetovi Iz Kurana, Erik-Emanuel Šmit O Knjizi : Sa trinaest godina Momo se nalazi prepušten sam sebi. Ima jednog jedinog prijatelja, gospodina Ibrahima, arapskog bakalina iz Plave ulice. Ali ništa nije onako kako izgleda: Plava ulica nije plava. Arapin nije Arapin. A život možda i ne mora uvek da bude tužan. BESTSELER GODINE U FRANCUSKOJ! O Autoru : Erik-Emanuel Šmit rođen je 1960. u Lionu. Tokom studija izučavao je muziku i književnost. Godine 1983. diplomirao je filozofiju na Ecole Normale Supérieure, a 1987. je i doktorirao. Šest godina kasnije, posle sjajnih odziva na njegov književni rad, odlučuje da se potpuno posveti pisanju. Šmit je pre svega pozorišni pisac. Dobitnik je nagrade Francuske akademije nauka za celokupno pozorišno delo, a mnogi njegovi komadi, od prvog, izvedenog 1991, pa do danas, višestruko su nagrađivani, sa još mnogo više nominacija. Tokom tri meseca, za svako izvođenje Zagonetnih varijacija, njegovog slavnog komada poznatog i beogradskoj publici, tražila se karta više. Tada su otkupljena prava za prikazivanje u mnogim zemljama: Finska, Grčka, Japan, Poljska, Argentina, Rusija... Svuda su u glavnoj ulozi čuveni, najbolji glumci nacionalnih glumišta. I sve tri novele koje čine Trilogiju nevidljivog – Oskar i gospođa u ružičastom mantilu, Gospodin Ibrahim i cvetovi Kurana i Milarepa – izvode se na pozorišnim scenama Francuske, ali i Velike Britanije, SAD, Nemačke. Šmitov uspeh zasniva se na njegovoj sposobnosti da majstorski postavi zaplet o promišljanju vere, o traganju za istinom i samospoznajom, ili o prefinjenim psihološkim odnosima i složenom unutrašnjem životu "običnih" i manje običnih ljudi, koji za Šmita obični nikad ne mogu biti. Odlomak Iz Knjige : S jedanaest godina sam razbio kasicu-prasicu i otišao kurvama. Kasica-prasica je bila od glaziranog porcelana, boje povraćke, s rupom kroz koju je novčić mogao da uđe, ali ne i da izađe. Tu jednosmernu kasicu izabrao je moj otac, jer je odgovarala njegovoj životnoj filozofiji: novac služi da se čuva, a ne da se troši. U utrobi kasice-prasice bilo je dvesta franaka. Četiri mesečne plate. Dok sam se jednog jutra spremao za školu, otac mi je rekao: Mojsije, ništa ne razumem. Ima manje novca nego što bi trebalo. Ubuduće ćeš sve troškove upisivati u svesku u kuhinji. Znači, nije bilo dovoljno što me grde i u školi i kod kuće, što perem, učim, kuvam, snabdevam, što sam živim u velikom, crnom, pustom stanu, bez trunke ljubavi, što sam više rob nego sin advokata bez parnica i bez žene; još mi je samo falilo da budem proglašen lopovom! A kad sam već osumnjičen, što onda ne bih bar stvarno krao. U utrobi kasice-prasice bilo je, dakle, dvesta franaka. Upravo toliko je koštala usluga devojaka u ulici Paradi*. To je bila cena zrelosti. Prve kojima sam prišao tražile su mi ličnu kartu. Uprkos glasu i težini bio sam debeo kao slon sumnjale su da stvarno imam šesnaest godina, mora da su me svih ovih godina gledale kako prolazim i rastem, večito nosajući svoj ceger s povrćem. Na kraju ulice, pod tremom, stajala je jedna nova. Bila je punačka i lepa kao slika. Pokazao sam joj novac. Nasmešila mi se. Ti kao imaš šesnaest godina?! Nego šta, od jutros. Popeli smo se u sobu. Nisam mogao da verujem, imala je dvadeset dve godine, znala je svoj posao i bila je samo moja. Objasnila mi je kako se treba prati, a onda i kako se vodi ljubavů Naravno da sam sve to već znao, ali sam je pustio da priča kako bi se prijatnije osećala, a i sviđao mi se njen glas, pomalo prkosan i tužan. Sve vreme sam imao utisak da ću se onesvestiti. Na kraju me je nežno pomilovala po kosi i rekla: Da dođeš ponovo i da mi doneseš neki poklončić. To mi je zamalo pokvarilo užitak: zaboravio sam poklončić. Eto, postao sam muškarac, doživeo sam vatreno krštenje između nogu jedne žene. Noge su mi još uvek toliko drhtale da sam jedva stajao na njima, a problemi su već bili tu: zaboravio sam čuveni poklončić. Dotrčao sam do stana i uleteo u svoju sobu tražeći pogledom najdragocenije što bih mogao da joj dam, a onda se trkom vratio u ulicu Paradi. Devojka je još uvek bila pod tremom. Poklonio sam joj svog plišanog medu. Svi proizvodi iz: Putopisi Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Kraj TRILOGIJE NEVIDLJIVOG... Bestseler godine u Francuskoj! Broj ocena: 90 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Istorijski romani Šifra Proizvoda: 6505 Poslednja cena bila je: 430 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Gospodin Ibrahim i Cvetovi Iz Kurana, Erik-Emanuel Šmit Gospodin Ibrahim i Cvetovi Iz Kurana Pisac : Erik-Emanuel Šmit Format : 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 94 Opis proizvoda: Gospodin Ibrahim i Cvetovi Iz Kurana, Erik-Emanuel Šmit *** O Knjizi : Sa trinaest godina Momo se nalazi prepušten sam sebi. Ima jednog jedinog prijatelja, gospodina Ibrahima, arapskog bakalina iz Plave ulice. Ali ništa nije onako kako izgleda: Plava ulica nije plava. Arapin nije Arapin. A život možda i ne mora uvek da bude tužan. BESTSELER GODINE U FRANCUSKOJ! *** O Piscu : Erik-Emanuel Šmit rođen je 1960. u Lionu. Tokom studija izučavao je muziku i književnost. Godine 1983. diplomirao je filozofiju na Ecole Normale Supérieure, a 1987. je i doktorirao. Šest godina kasnije, posle sjajnih odziva na njegov književni rad, odlučuje da se potpuno posveti pisanju. Šmit je pre svega pozorišni pisac. Dobitnik je nagrade Francuske akademije nauka za celokupno pozorišno delo, a mnogi njegovi komadi, od prvog, izvedenog 1991, pa do danas, višestruko su nagrađivani, sa još mnogo više nominacija. Tokom tri meseca, za svako izvođenje Zagonetnih varijacija, njegovog slavnog komada poznatog i beogradskoj publici, tražila se karta više. Tada su otkupljena prava za prikazivanje u mnogim zemljama: Finska, Grčka, Japan, Poljska, Argentina, Rusija... Svuda su u glavnoj ulozi čuveni, najbolji glumci nacionalnih glumišta. I sve tri novele koje čine Trilogiju nevidljivog – Oskar i gospođa u ružičastom mantilu, Gospodin Ibrahim i cvetovi Kurana i Milarepa – izvode se na pozorišnim scenama Francuske, ali i Velike Britanije, SAD, Nemačke. Šmitov uspeh zasniva se na njegovoj sposobnosti da majstorski postavi zaplet o promišljanju vere, o traganju za istinom i samospoznajom, ili o prefinjenim psihološkim odnosima i složenom unutrašnjem životu "običnih" i manje običnih ljudi, koji za Šmita obični nikad ne mogu biti. *** Odlomak : S jedanaest godina sam razbio kasicu-prasicu i otišao kurvama. Kasica-prasica je bila od glaziranog porcelana, boje povraćke, s rupom kroz koju je novčić mogao da uđe, ali ne i da izađe. Tu jednosmernu kasicu izabrao je moj otac, jer je odgovarala njegovoj životnoj filozofiji: novac služi da se čuva, a ne da se troši. U utrobi kasice-prasice bilo je dvesta franaka. Četiri mesečne plate. Dok sam se jednog jutra spremao za školu, otac mi je rekao: Mojsije, ništa ne razumem. Ima manje novca nego što bi trebalo. Ubuduće ćeš sve troškove upisivati u svesku u kuhinji. Znači, nije bilo dovoljno što me grde i u školi i kod kuće, što perem, učim, kuvam, snabdevam, što sam živim u velikom, crnom, pustom stanu, bez trunke ljubavi, što sam više rob nego sin advokata bez parnica i bez žene; još mi je samo falilo da budem proglašen lopovom! A kad sam već osumnjičen, što onda ne bih bar stvarno krao. U utrobi kasice-prasice bilo je, dakle, dvesta franaka. Upravo toliko je koštala usluga devojaka u ulici Paradi*. To je bila cena zrelosti. Prve kojima sam prišao tražile su mi ličnu kartu. Uprkos glasu i težini bio sam debeo kao slon sumnjale su da stvarno imam šesnaest godina, mora da su me svih ovih godina gledale kako prolazim i rastem, večito nosajući svoj ceger s povrćem. Na kraju ulice, pod tremom, stajala je jedna nova. Bila je punačka i lepa kao slika. Pokazao sam joj novac. Nasmešila mi se. Ti kao imaš šesnaest godina?! Nego šta, od jutros. Popeli smo se u sobu. Nisam mogao da verujem, imala je dvadeset dve godine, znala je svoj posao i bila je samo moja. Objasnila mi je kako se treba prati, a onda i kako se vodi ljubavů Naravno da sam sve to već znao, ali sam je pustio da priča kako bi se prijatnije osećala, a i sviđao mi se njen glas, pomalo prkosan i tužan. Sve vreme sam imao utisak da ću se onesvestiti. Na kraju me je nežno pomilovala po kosi i rekla: Da dođeš ponovo i da mi doneseš neki poklončić. To mi je zamalo pokvarilo užitak: zaboravio sam poklončić. Eto, postao sam muškarac, doživeo sam vatreno krštenje između nogu jedne žene. Noge su mi još uvek toliko drhtale da sam jedva stajao na njima, a problemi su već bili tu: zaboravio sam čuveni poklončić. Dotrčao sam do stana i uleteo u svoju sobu tražeći pogledom najdragocenije što bih mogao da joj dam, a onda se trkom vratio u ulicu Paradi. Devojka je još uvek bila pod tremom. Poklonio sam joj svog plišanog medu. Svi proizvodi iz: Istorijski romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Ljubav, rasipništvo, uspeh - niko u tome nije bolji od holivudskih supruga... Broj ocena: 90 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Ljubavni romani Šifra Proizvoda: 6362 Poslednja cena bila je: 990 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Holivudske Supruge, Džeki Kolins Holivudske Supruge Pisac : Džeki Kolins Format: 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 500 Opis proizvoda: Holivudske Supruge, Džeki Kolins *** O knjizi *** Ljubav, rasipništvo, uspeh - niko u tome nije bolji od holivudskih supruga... One su u svemu privilegovane, glamurozne, lepe i veoma, veoma jake. Kada je život tako brz, onda nema nikakvih garancija. Status je sve - a on zavisi od uspeha poslednjeg filma vašeg muža... Elejn Konti - supruga zvezde u zalasku, koja će učiniti sve da njegovu karijeru povrati u orbitu; Ejndžel Hadson - zapanjujuće lepa starleta koja ima ambicioznog lepotana za muža; Montana Grej - zanosna prevrtljivica, koja ne preza ni od čega da bi postigla uspeh u svetu sa druge strane kamere, u kojem dominiraju muškarci. Roman Holivudske supruge postigao je nezapamćen uspeh i na pravi način je prikazao glamurozni svet Beverli Hilsa kao nijedan do sada. Od prve do poslednje stranice on hita ka neočekivanom i upečatljivom završetku... *** O piscu *** Još od svog prvog romana (Svet je pun oženjenih muškaraca iz 1968.) Džeki Kolins je stekla titulu Šarlota Bronte bezobraznih misli, opravdavajući je u narednim ostvarenjima, čija se radnja uglavnom vrtela oko poročnih stanovnika Holivuda, njihovih odnosa, spletki, razvoda, osveta i svega onoga što je Kolinsovu učinilo stalno prisutnom na listama bestselera. Iako često u nemilosti kritike, Džeki Kolins se odaje priznanje na analitičnosti i autentičnosti u prikazivanju skrivenih i neretko amoralnih zbivanja iza kulisa Los Anđelesa i onoga što se naziva industrijom zabave. Ponekad su ovakva priznanja neumerena. Tako je za roman Američka zvezda glumac Džo Kvinan izjavio da nije ništa manje do lament nad raspadanjem američke porodice kao takve. Pojedini izvodi iz štampe možda najbolje oslikavaju rad Kolinsove. "Bilo bi lako proglasiti njene knjige bezvrednim", piše Detroit News, "ali ona ima talenat da čitaoca uvuče u krevet holivudskih magnata i natera ga da sanjari o tome pošto pročita knjigu. Namerno ili ne, ona jasno prikazuje ispraznost života onih koji naizgled imaju sve, francuske pudlice i meksičke kućne pomoćnice." Možda najbolji prikaz romana Džeki Kolins daje efektni moto koji je lansirao časopis People: "embarrassing to pick up, impossible to put down." *** Odlomak *** Stajao je u dnevnoj sobi male kuće u Filadelfiji. Stajao je i buljio u njih troje. Tri svinje. Tri nasmejana lica. Zubi, oči i kosa. Tri svinje. Bio je obuzet mračnim gnevom. Gnevom koji mu je dobovao u glavi. U sobi je bio uključen televizor. Arči Banker deklamuje svoje tričave šale. Čuje se studijski snimljen efekat smeha. I još smeha. U istoj sobi. Još više šupljeg smeha. Njegova majka. Smeđa kosa slična mišjem krznu. Mlohavo telo i mlohav mozak. Njegov otac. Proćelav. Mršav. Veštačka vilica koja ispada kad joj se hoće. Džoi. Mislio je da je ona drugačija. Tri svinje. Otišao je do televizora i pojačao ton. Nisu obratili pažnju. Bili su previše zaokupljeni smejanjem. Njemu. Da. Smejali su mu se. Bes je ključao u njemu, ali spolja je bio miran. Znao je kako da ih natera da prestanu. Znao je... Brzo i munjevito. Pre nego što budu imali vremena da prestanu da se smeju i počnu da misle... Brzo i munjevito. Mačeta je napravila smrtonosni luk. Brzo i munjevito, kao i krv koja je šikljala. Majka i otac pali su pod prvim ubistvenim zamahom. Ali Džoi. Brža, mlađa. Oči su joj izbuljene od užasa dok se hvata za ranjenu ruku teturajući se ka vratima. Sad se više ne smeješ, Džoi. Sada se više ne smeješ. Ponovo je zamahnuo mačetom oborivši je pre nego što je dospela ikuda dalje. Nisu vrištali. Niko od njih nije ni vrisnuo. Iznenadio ih je, baš onako kako se uči u vojsci. Samo što on nije vojnik, zar ne? Nije vojnik... Telo su mu protresli siloviti jecaji. Čudni, tihi jecaji grčili su mu telo dok je razmahivao mačetom. Obračunavajući se sa sve troje podjednako. Mahnito se prepuštajući jezivim smrtonosnim udarcima. Zvuk televizora prigušio je zvuke pokolja. Arči Banker. Studijski smeh. A mačeta je nastavila da kruži i seče, kao da je pokreće nekakva demonska sila. PRVA KNJIGA Elejn Konti se probudila u raskošnoj postelji u svojoj raskošnoj vili na Beverli Hilsu, pritisnula dugme da razmakne zavese i suočila se s prizorom mladića, u beloj majici i prljavim farmerkama, koji u savršenom luku piša u njen mozaikom popločani bazen. Skočila je iz kreveta, pozvonila služavki, Meksikanki Lini, istovremeno ogrćući svilenu kućnu haljinu s perjem marabua i obuvajući zagasitoružičaste papuče. Mladić je završio svoj posao, zakopčao farmerke i lagano odšetao iz njenog vidokruga. „Lina!“, vrisnula je Elejn. „Gde si?“ Služavka se pojavila, nedokučiva, smirena, potpuno nezainteresovana za to što njena gazdarica vrišti. „Neki uljez je napolju pored bazena“, uzbuđeno viknu Elejn. „Zovi Migela. Zovi policiju. I proveri da li su sva vrata zaključana.“ Nimalo uznemirena, Lina je počela da raščišćava hrpu otpadaka s Elejninog noćnog stočića. Prljave papirne maramice, dopola ispijenu čašu vina, ispreturanu bombonjeru. „Lina!“, povikala je Elejn. „Ne uzbuđivati se, senjora“, ravnodušno je rekla služavka. „Nema uljez. Samo dečko koga Migel poslao da očisti bazen. Migel bolestan. On ne dođe ove nedelje.“ Elejn je pocrvenela od besa. „Zašto mi to, do đavola, ranije nisi rekla?“, a zatim besno otišla u kupatilo, zalupivši vratima tako jako da je jedna uramljena grafika sletela sa zida i pala na pod, a staklo se razbilo. Glupa služavka. Glupa dupeglava žena. Čovek više ne može da pronađe dobru poslugu. Dođu i odu. Nije ih briga da li će neko da te siluje ili opljačka u rođenoj kući. I ovo je baš moralo da se desi dok je Ros na snimanju. Da je Ros u gradu, Migel se nikada ne bi usudio da se pravi da je bolestan. Elejn zbaci kućnu haljinu, izmigolji se iz spavaćice i stade pod osvežavajuću oštrinu ledenog tuša. Stegla je zube. Hladna voda je najbolja za kožu, sve lepo zategne; sam bog zna da je koži čak i pored teretane, joge i časova modernog plesa potrebno još zatezanja. Nije bila debela. Ni slučajno. Na njenom telu sve je bilo na svom mestu. Sasvim pristojno za tridesetdevetogodišnjakinju. Više nego pristojno. Sa trinaest sam bila najdeblja devojčica u školi. Zvali su me Slonica Eta. I zasluživala sam taj nadimak. Samo, kako je trinaestogodišnja klinka mogla da zna bilo šta o ishrani, dijeti, vežbanju i svemu tome? Kako je klinka od trinaest godina mogla da se odbrani kada ju je baka Stajnberg kljukala kolačima i palačinkama od krompira, dimljenim lososom i pecivom, štrudlama i pohovanom piletinom. Neprestano. Elejn se ljutito nasmešila. Slonica Eta, poreklom iz Bronksa, pokazala im je svima. Slonica Eta, bivša sekretarica u Njujorku, sada je bila vitka i vižljasta. Sada se zvala Elejn Konti i živela je u jebenom dvorcu na Beverli Hilsu, sa šest spavaćih soba i sedam kupatila. Nije se zaglavila u nekakvim brdima ili negde daleko u Brentvudu. U dolini je. Na najboljem zemljištu. Slonica Eta više nije imala šiljast nos, mišju kosu, zube na razdeljak, naočare s metalnim okvirom i ravne sise. Promenila se tokom godina. Nos joj je sada bio prćast i sladak. Zapravo, savršena kopija nosa Bruk Šilds. Mišja kosa sada je bila raskošno smeđa, kratko ošišana i prošarana zlatnim pramenovima. Koža joj bila bela poput alabastera i glatka, zahvaljujući redovnim tretmanima lica. Zubi su dobili navlake. Sad su beli i jednaki. Zaslugom Čarlijevih anđela. Neprikladne naočare odavno su zamenila meka kontaktna sočiva plave boje; bez njih su joj oči bile sive poput škriljca i čkiljila bi dok čita. Mada i nije mnogo čitala. Osim časopisa, naravno. Vog, Pipl, As. Prelistala bi časopise iz branše, Varajeti i Holivud riporter, koncentrišući se na Armija Arčerda i Henka Grenta. Gutala je Vimens vear dejli, ali je nije previše zanimalo ono što je zvala teškim vestima. Na politiku je pomislila jedan jedini put – onog dana kada je Ronald Regan izabran za predsednika. Ako može Ronald Regan, možda bi mogao i Ros? Sise su joj, mada ni blizu klase Rakel Velč, bile savršena četvorka, zahvaljujući pomoći njenog prvog muža, dr Džona Soltvuda. Stajale su prkosno isturene, nikakva sila Zemljine teže njima nije mogla da naudi. A ukoliko se to i dogodi, pa... otići će kod dobrog starog Džonija. Upoznala ga je u Njujorku dok je gubio vreme baveći se plastičnom hirurgijom u gradskoj bolnici. Sreli su se na jednoj zabavi i ona je prepoznala jednostavnog, usamljenog čoveka sličnog sebi. Venčali su se mesec dana kasnije i u roku od godinu dana sredila je nos i sise. Onda ga je nagovorila da se presele na Beverli Hils i da započne privatnu praksu. Tri godine kasnije bio je glavni čovek za sise, a ona se razvela i postala gospođa Konti. Čudno je kako se stvari okrenu. Ros Konti. Suprug. Filmska zvezda. Prvoklasno govno. A ona to zna. Napokon, u braku su dugih deset godina; nije sve bilo lako, niti je postajalo išta lakše. Znala je o Rosu Kontiju ponešto od čega bi pozlilo gospođama u godinama, koje su ga još volele jer, na kraju krajeva, imao je blizu pedeset i njegove obožavateljke nisu baš bile klinke. I kako je koja godina prolazila, tako je postajalo sve gore i gore, i sam bog zna da ni s parama ne stoje dobro kao nekada, a svaki film bi mogao da mu bude poslednji i... „Senjora“, Lina je lupala na vrata kupatila. „Dečko, sada on ići. On hoće pare.“ Elejn izađe ispod tuša. Pobesnela je. Za šta hoće pare? Za to što mi piša bazen? Ogrnula se debelim mekanim frotirskim ogrtačem i otvorila vrata. „Kaži mu“, rekla je kao da govori nešto značajno, „da odjebe!“ Lina je tupo buljila u nju. „Dvajes dolar, gospoja Konti. On dođe opet za tri dana.“ Ros Konti opsova u sebi. Bože. Šta mu se događa? Nije u stanju da zapamti taj jebeni tekst. Osam puta ponavljaju i on svaki put zajebe. „Samo mirno, Rose“, reče režiser polako, tapšući ga po ramenu. Jebeni režiser. Dvadeset i tri, ako ima i toliko. Kosa mu visi niz leđa kao da se maskirao za Noć veštica. Leviske su mu toliko uske da mu se sve nabudžilo kao svetionik. Ros strese ruku koja ga je ponižavala. „Potpuno sam miran. To je zbog gomile – odvlače mi pažnju.“ „Naravno“, smirivao ga je Čip, dajući znakove prvom asistentu. „Smiri ih, zaboga, oni su samo statisti, nisu na audiciji za mjuzikl.“ Prvi asistent klimu glavom i obrati im se preko megafona. „Jesi li spreman za još jedan pokušaj?“, upita Čip. Ros klimnu glavom. Režiser se okrenu preplanuloj plavuši. „Još jednom, Šeron, žao mi je, dušo.“ Ros je poludeo. Žao mi je, dušo. Taj mali kurac zapravo hoće da kaže: žao mi je, dušo, ali moraćemo da ugađamo starom prdežu zato što je on nekada bio najveća zvezda u Holivudu. Šeron se nasmeši. „Važi, Čipe.“ Naravno. Važi, Čipe. Ugađaćemo staroj budali. Moja mama ga je obožavala. Gledala je sve njegove filmove. I svaki put je vlažila gaćice. „Šminka“, zatraži Ros, a zatim glasom punim sarkazma dodade, „ako niko nema ništa protiv.“ „Naravno. Šta god hoćeš.“ Aha. Sve što hoću. Zato što je ovoj takozvanoj velikoj zverki potreban Ros Konti u njegovom filmu. Zato što Ros Konti znači gomilu prodatih ulaznica. Ko će da stoji u redu da bi video Šeron Ričmen? Ko je uopšte čuo za Šeron Ričmen, osim onih par miliona televizijskih manijaka koji uključuju televizor da bi gledali nekakvu glupu emisiju o devojkama instruktorima skijanja na vodi. Uglačano sranje. Šeron Ričmen je bila samo frizura i usta puna zuba. Ne bih je jebao čak ni da na kolenima dopuzi do moje prikolice i da me moli. Pa sad, možda i bih, ako bi baš molila. Šminkerka je došla da mu pomogne. Ona je već u redu. Zna ona ko je zvezda u ovom filmu. Užurbano se vrzmala oko njega, upijajući ogromnim jastučićem za puder sjaj od znoja oko nosa i češljićem mu popravljajući obrve. Površno je uštinu za dupe. Zahvalno mu se nasmešila. Dođi posle u moju prikolicu, dušo, da ti pokažem kako se puši jednoj zvezdi. „Dobro“, reče Čipid-bolid. „Jesmo li spremni, Rose?“ Spremni smo, seronjo. Klimnuo je glavom. „OK. Ajmo onda.“ Scena je dobro počela. Kratka scena u kojoj je Ros trebalo da kaže tri replike na Šeroninih šest, i da onda nemarno išeta iz kadra. Problem je bio u Šeron. Tupo je zurila u njega, terajući ga da svaki put zabrlja u drugoj rečenici. Kučka. Namerno to radi. Hoće da se pokažem loše. „Božjeg mu sina!“, prasnu napokon Čip. „Pa ovo nije jebeni monolog iz Hamleta.“ Tačno. E, sad je dosta. Obraća mi se kao da sam nekakav epizodista. Ros se okrenu i gordim korakom, ne osvrnuvši se nijednom, ode s mesta snimanja. Čip pogleda Šeron napravivši grimasu. „Evo šta se dešava kada imaš posla s nekim ko nema dara.“ „Moja mamica ga je obožavala“, budalasto se nasmešila. „Onda je tvoja mamica još veći kreten od svoje kćerke.“ Zakikotala se. Nisu joj smetale Čipove uvrede. U krevetu je on slušao nju, a to je ono što je zaista važno. Elejn Konti vozila je polako svoj svetloplavi mercedes niz Bulevar La Sijenega. Vozila je sporo kako ne bi pokvarila lak na noktima, koje je upravo sredila u senzacionalnom novom salonu za manikiranje pod imenom „Klinika za nokte – Oživljavanje noktiju“. Sjajno mesto. Zalepili su joj slomljeni nokat na palcu tako dobro da čak ni ona nije mogla da primeti razliku. Elejn je volela da pronalazi nova mesta, to joj je davalo dodatnu snagu. Pustila je Barbaru Strejsend i pitala se, kao i nebrojeno puta do sada, zašto draga Barbara nikada nije operisala nos. U gradu toliko opsednutom savršenim licem... a sam bog zna, ona barem ima para... Ipak... To očigledno nije škodilo njenoj karijeri... niti njenom ljubavnom životu. Elejn se namršti i poče da razmišlja o svom ljubavnom životu. Ros joj već mesecima nije ni prišao. Đubre. Samo zato što se njemu neće... Elejn je imala dve avanture za vreme braka. Nijedna je nije zadovoljila. Mrzela je ljubavničke odnose, na njih se gubi mnogo vremena. Usponi i padovi. Čas ovako, čas onako. Vredi li to uopšte svega toga? Ranije je bila odlučila da nije, ali je sada počinjala da se pita. Poslednja veza desila se pre dve godine. Pocrvenela bi kad se toga seti. Kakvim se besmislenim rizicima izlagala. I to s čovekom koji nije mogao ništa da učini za nju, osim da joj popravi zube, ionako već savršene. Milton Lengli, njen zubar i verovatno zubar svih ostalih imućnih stanovnika Beverli Hilsa. Kako je bilo neoprezno što je našla baš njega. Ali u stvari, on je nju našao. Jednog dana je poslao medicinsku sestru po neku narudžbinu pa su se na brzinu kresnuli na zubarskoj stolici. Dobro je pamtila taj dan, zato što je svršio na njenu novu suknju Sonje Rikel. Elejn se naglas zakikota na tu pomisao, iako joj tada nije bilo do smeha. Milton je prosuo tečnost za ispiranje usta po uništenoj odeći i kada se njegova sestra vratila, poslao ju je do Saksa da kupi novu suknju. Posle toga su se još dva strasna meseca sastajali dvaput nedeljno u nekom groznom motelu u Santa Moniki. A onda, jednog dana, Elejn je odlučila da ne ode. Bio je to kraj ove kratke epizode. O drugoj vezi nije vredelo ni da se razmišlja. Glumac u jednom od Rosovih filmova. Spavala je s njim dva puta i oba puta zažalila zbog toga. Kad god bi Rosu spomenula nedostatak seksualnog života, on bi pobesneo. „Šta sam ja, koji kurac? Mašina?“, zarežao bi. „Diže mi se kada se meni hoće, a ne samo zato što si ti čitala neki usrani ženski časopis u kome piše da treba da doživiš deset orgazama dnevno.“ To bi bilo odlično, ali nema šanse. Srećna je ako doživi deset za godinu dana. Poludela bi da nije bilo njenog vernog vibratora. Možda mu se vrati potencija ako film koji sada snima postane hit. Da. To je ono što mu treba – snažna injekcija uspeha. Pomogla bi oboma. Nema ničeg boljeg za erekciju od uspeha. Pažljivo je skrenula levo u Melrouz aveniju. Petkom je bio ručak u restoranu Ma Mezon. Svako ko je nešto značio, a bio je u gradu u tom trenutku, morao je da bude tamo. Elejn je imala stalnu rezervaciju. Skrenula je desno na mali parking i ostavila kola čuvaru. Patrik Terej, vlasnik Ma Mezona, pozdravio ju je na ulazu u malu baštu restorana. Nakon što ju je poljubio u oba obraza, krenula je za kelnerom do svog stola, usput pažljivo gledajući treba li u restoranu nekome da se javi. Marali Grej, jedna od njenih najboljih prijateljica, već ju je čekala. Pijuckala je špricer s kiselim izrazom na licu. Marali je u trideset i sedmoj zadržala više od senke svoje nekadašnje lepote. Svojevremeno je bila proglašena za najpopularniju devojku u srednjoj školi i za Mis Hot Roda 1962. Bilo je to pre nego što se upoznala sa, udala za i razvela od Nila Greja, filmskog režisera. Njen otac, sada u penziji, bio je vlasnik Sandersonovih studija. Novac nikada nije brinuo Marali. Samo muškarci. „Draga. Nisam valjda zakasnila?“, upita zabrinuto Elejn, ovlaš dodirnuvši obraz svoje prijateljice. „Ma, ne. Mislim da sam ja došla ranije.“ Razmenile su reči „Prelepo izgledaš“, divile se odeći one druge i preletale pogledom po restoranu. „I kako se Ros snalazi na snimanju?“, upita Marali, vadeći iz elegantne zlatne tabakere dugačak crni cigarilos. „Znaš ti Rosa – on se svuda snađe.“ Obe su se nasmejale. Jedna od starih holivudskih šala ticala se Rosove jebačke reputacije. „Zapravo, sve ga nervira“, poverila se Elejn. „Scenario, režiser, ekipa, hrana, klima – čitav taj šugavi projekat, kako ga on šarmantno zove. Ali, Marali, veruj mi…“, poverljivo se nagnula prema prijateljici, „biće prava bomba u ovom filmu. Stari Ros Konti – u punoj formi“ „Mogu da zamislim“, promrmlja Marali. „Znaš da ga ja nikada nisam otpisala.“ Elejn klimnu glavom. Marali je bila prava prijateljica, kakvih ovde nema baš mnogo. U Holivudu si zanimljiv koliko i tvoj poslednji hit – a prošlo je mnogo vremena između hitova. „Operisaću kapke“, dramatično je najavila Marali. „Kažem to samo tebi, a ti ne smeš nikome da spomeneš.“ „Znaš da neću!“, odgovori Elejn, prilično uvređena. „Ko će da te operiše?“ Marali se nasmeja. „Našla sam nekoga u Palm Springsu, naravno. Provešću onde nekoliko nedelja – ionako tamo imam kuću – a onda ću se vratiti i niko neće primetiti razliku. Svi će misliti da sam samo bila na odmoru.“ „Odlična ideja“, reče Elejn, misleći u sebi: Da li je Marali stvarno toliko glupa ili šta joj je? Niko ne odlazi na odmor u Palm Springs, čak i ako tamo ima kuću. Tamo se ide ili na vikend ili u penziju. „Kada?“, upita, dok je pogledom i dalje nemirno šetala po restoranu. Marali sleže ramenima. „Što pre. Sledeće nedelje ako uspe da me ubaci. Vrlo je zauzet.“ Obe su zaćutale da bi gledale Silvestera Stalonea kako ulazi. Elejn mu lagano mahnu, ali je on, izgleda, nije primetio. „Verovatno mu trebaju naočare“, frknula je. „Upoznali smo se na nekoj zabavi prošle nedelje.“ Marali je izvadila malu zlatnu pudrijeru i proverila šminku. „Neće on dugo“, sklanjajući trag karmina sa zuba, primetila je nemarno. „Nemojmo se zavaravati – on ipak nije Klerk Gejbl.“ „Oh, daaa, tako... nemoj da staneš... nemoj nikada da staneš. Oh, da, daa... samo nastavi, ljubavi, samo tako nastavi.“ Ros Konti je slušao reči koje su mu izlazile iz usta i pitao se koliko ih je puta do sada izgovorio. Mnogo. To je bilo sigurno. Klečeći, šminkerka Stela marljivo se trudila oko njegove slabe erekcije. Sisala ga je i cimala kao da pokušava da ga napumpa. Tehnika bi mogla da joj bude i bolja. Ali nekada, u njegovo vreme, Rosu su pušile neke od najboljih pušačica u poslu. Starlete čije je puko preživljavanje zavisilo od dobrog pušenja. Kurve koje su se specijalizirale za to. Dokone domaćice s Beverli Hilsa koje su sisanje kurca uzdigle na nivo umetnosti. Osetio je kako mu erekcija popušta i jako je zario prste u devojčinu glavu. Povikala je od bola i prestala s onim što je radila. Nije mu bilo žao. Brzinom munje sakrio ga je u pantalone i čvrsto zakopčao rajsferšlus. „Bilo je odlično!“ Zapanjeno je piljila u njega. „Ali, nisi svršio.“ Nije mogao da laže. „Ponekad je bolje ovako“, tajanstveno je promrmljao, uzimajući flašu tekile sa stola na kom je stajalo piće u njegovoj hotelskoj sobi. „Stvarno?“, nastavila je da zuri. „Naravno. Tako svi sokovi ostanu unutra. To me drži u napetosti. Kada radim, više volim ovako.“ Ako poveruje u to, onda može da poveruje u bilo šta. „Mislim da razumem na šta misliš“, počela je razdragano.“To je kao kod boksera pre meča – ne sme da izgubi dragocenu energiju. Umesto toga, mora da obezbedi da ta energija radi za njega.“ „Baš tako. Shvatila si!“, nasmešio se, lenjo otpio gutljaj tekile pravo iz flaše i poželeo da ona ode. „Da li bi hteo... još nešto od mene?“, pitala je iščekujući, nadajući se da će zaželeti da se ona skine i ostane. „Milion stvari bih voleo“, odgovorio je. „Ali zvezda mora malo i da spava. Razumeš?“ „Naravno, gospodine Kon... Rose.“ Nije joj rekao da sme da ga zove po imenu. Gospodin Konti bi bilo sasvim u redu. Žene. Daš im dvadesetak centimetara i one se jebeno usele. „Laku noć, Šila.“ „Ja sam Stela.“ „Da.“ Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Posledice oproštaja sa dečkom pred njegov odlazak na godinu dana mogu biti zaista nenadane ... Broj ocena: 97 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Komedije Šifra Proizvoda: 7290 Poslednja cena bila je: 690 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Devet Meseci, Sara Bol Naziv Knjige : Devet Meseci Autor: Sara Bol Format: 13x20 cm Broja strana: 316 Izdavač: Laguna Opis proizvoda: Devet Meseci, Sara Bol *** O Knjizi *** Tek kad je njen mladić Tom otputovao na čitavu godinu dana, Holi je shvatila koliko će joj nedostajati. Samo, Tom joj je ostavio nešto malo više od strasne uspomene na poslednju noć koju su proveli zajedno. Odeća joj je otešnjala, poprsjem može da se podiči prvi put u životu, a mučnine za koje misli da su posledica preterivanja od sinoć traju po ceo dan. Holi Pajper će imati bebu! Nenadano bačena u tuđinski svet priprema za porodilje, strija i velikih gaća za buduće mame, Holi jedino olakšanje oseća u društvu svojih prijateljica Alis i Megi, koje joj pružaju svesrdnu podršku. Ali šta je s Tomom? Holi čak nije sigurna ni šta zaista oseća prema njemu, a kamoli šta on oseća prema njoj. Osim toga, trenutno nema nikakav način da razgovara s njim. Godina njegovog odsustva je dugačka. Prvih devet meseci za Holi će biti najteži... *** O Autoru *** Sara Bol je nova autorka na britanskoj književnoj sceni, rođena 1973. u Lafborou, u pokrajini Lesteršir. Napustila je školu jer je želela da se bavi jedino pisanjem i posvetila se stvaranju poezije, sve dok je životne potrebe i zabrinuti roditelji nisu primorali da pronađe neki plaćeniji posao. Izvesno vreme radila je kao pomoćnica direktora jednog vegetarijanskog restorana, gde je i upoznala svog budućeg muža Dejvida. Kad je Dejvid premešten na novi posao u Češir, Sara se zatekla bez posla i trudna. U dokolici, napisala je svoj prvi roman, Devet meseci, i on se pokazao kao pun pogodak. Danas je Sara majka dveju devojčica i tiražan pisac, koji s velikim zadovoljstvom radi na svom novom romanu. *** Odlomak Iz Knjige *** POGLAVLJE JEDAN Dok sam krstarila beskrajnim kosmosom, moja kao bičem gonjena, duga svilenkasta kosa jurila je za mnom vitlajući tamo-amo. Uz vitko telo pripijala mi se svetlucava crvena haljina, otkrivajući impresivan dekolte naspram kojeg su grudi Pamele Anderson izgledale kao dve ping-pong loptice na terenu za golf. Srebrna zvona su se čula s mesta koje nisam mogla da otkrijem. Promenila sam pravac, tražeći izvor hipnotišućih nota, kad sekira iznenada pade s obližnje planete i rascepi mi glavu na dva jednaka dela. „Sranje!“ Uspravila sam se pokušavajući da sastavim delove lobanje i pala na nos s kreveta na hladni drveni pod. Lakat mi se susreo i upoznao s noćnim stočićem kad sam jurnula na budilnik koji je zvonio. Oborila sam ga brzo pored sebe na pod, i na tren smo oboje ležali u tišini kao žrtve svakodnevne borbe. „O, bože. Zašto ja moram da ustajem kad je napolju još mrak? To nije normalno.“ Podigla sam sat. „Pet i trideset. Kladim se da čak i Loren Keli slatko spava u ovo doba dana.“ Inače sam ranoranilac, ustajem kad i mlekadžije, da tako kažem. Ali poslednjih nekoliko dana otkrila sam da me to veoma podseća na rođenje, izbacivanje iz tople čaure na hladni decembarski vazduh. Uopšte me ne bi iznenadilo kad bi moje mušterije ušle i ispljeskale me po guzi dok se ne rasplačem. Osećala sam kako se Božić bliži, a kad su do praznika preostala još dvadeset dva dana, seme manije je konačno proklijalo. Bat su odjedared preplavile najezde lovaca na poklone i turista. Imati kafić u srcu grada u vreme Božića obično je uzbudljivo i podsticajno, ali me ove godine praznično raspoloženje još nije bilo zahvatilo. Ustala sam polako i oprezno protrljala slepoočnicu. „Sranje!“ – ponovo sam opsovala i trapavo jurnula prema kupatilu. U poslednjem trenutku sam stala pred klozetskom šoljom, gde mi je jako pozlilo. Pošto sam se onako malaksala jedva oprala, odvukla sam se ponovo u krevet i pozvala Megi. „Meg, ja sam.“ „Šta je bilo, drugarice? Zvučiš grozno.“ „Osećam se gore nego grozno. Upravo sam povratila sinoćnji kari.“ „Hvala, Holi, baš sam htela da doručkujem.“ „Ozbiljno, osećam se kao pred smrt.“ Oglasila se nekim neodređenim sažaljivim zvukom. „I učinilo mi se da si sinoć izgledala pripita.“ Nasmejala se, pa dodala: „Čekaj malo, jedva da si popila dve čaše vina, da nisi nešto krišom uzela kad nisam pazila?“ Skupila sam stopala, privlačeći kolena grudima, i pogladila stomak koji je bućkao kao mašina za veš. „Ne, zaista, nije mamurluk, gotovo ništa nisam ni pila. Mislim da ću se razboleti.“ „Jesi li sigurna da nije od karija?“ „Pa, kako se ti osećaš?“ „Odlično. Dobro, onda nije to. Mora da je virus.“ „Prva je subota u decembru. Ne mogu da budem bolesna“, zacvilela sam. „Moram da proverim zalihe i napišem božićni raspored. Nameravala sam da jutros okitim kafić, pre nego što sam pomislila na kuvanje za nekoliko stotina gostiju.“ U glavi sam imala osećaj kao da mi svi oni irski igrači skaču po mozgu. „Gledaj, ne uzbuđuj se. Nisam ja pomoćnik direktora tek tako, znaš. Doći ću i počeću da kuvam. Mogu da pozovem osoblje koje radi subotom da dođe ranije. Raspored i zalihe mogu da sačekaju još neki dan. Ako budeš imala sreće, možda i okačim neki ukras na šank. Svratiću za dva-tri sata da vidim kako ti je.“ Zvučala je žustro i umešno, što je samo pojačalo moju bespomoćnost. „Stvarno si drugar, jesi li sigurna da ćeš moći da postigneš?“ – uzdahnula sam zahvalno. „Naravno. A sad, nazad u krevet, pa se vidimo uskoro.“ Spustila je slušalicu pre nego što sam stigla da odgovorim. Duboko sam uzdahnula i zatvorila oči, zahvaljujući gospodu što Megi ima snage i za sebe i za mene. Megi Mej mi je jedna od najbližih prijateljica još iz nižih razreda osnovne škole. Svađale smo se više nego Kraka i gospođica Gica, ali sam je cenila više nego ikog živog. Kad je Meg imala deset godina, otac joj je pobegao s nekom daljom rođakom, i nikad ga više nisu videli. Megi često kaže da bi želela da i njena majka sledi njegov primer i, moram da kažem, ponekad je potpuno razumem. Obožavateljka Roda Stjuarta (po čijoj je pesmi i rođenu ćerku krstila imenom Megi Mej) sve do svojih kubanskih potpetica, Irena je za svoju kćer predstavljala nepresušni izvor velike sramote. Šepurila se naokolo kao Tina Tarner na zabavi popova i bludnica, s ogromnim grudima koje su se prelivale iz crnog kožnog prslučeta kao nekakve ćosave bilderske zadnjice i, nije joj bilo dosta što je izgledala, nego je i pila poput ogromnog morskog sisara. Mnoge nam je večernje izlaske upropastio strah da ćemo morati da se stidimo i crvenimo ako natrčimo na nju u nekom baru ili klubu. Ni prošlo veče nije bilo izuzetak. Izašla sam na kari s Megi i Alis. Posle smo srele Alisinog dečka Olivera i njegovog druga Noa (živi afrički Adonis) u Hramu, modernom novom klubu u centru grada. Ni pola sata nismo proveli tu, kad stiže Megina majka s jatom sredovečnih kurvi. Suviše pijane da bi zaigrale na stolu, okružile su nas sa svojim natapiranim frizurama i besramno flertovale s Oliverom i Noom. Irena je prešla sve granice kad je pokušala da zavuče ruku u Oliverove vojničke pantalone, zbog čega joj je Megi svašta izgovorila. Posle ovoga su se momci izgubili u masi i više se nisu pojavili, a Alis se borila sa suzama ubeđena da će je Oliver ostaviti. S obzirom na to kako sam se jutros osećala, žalila sam što sinoć nisam ostala kod kuće, uz džin-tonik i sa maskom na licu. Svi proizvodi iz: Komedije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano, posveta na prvom listu Аутор - особа Радмиловић, Ана, 1974- Наслов Тезге, пумпе у брдима манастири / Ана Радмиловић Врста грађе роман Језик српски Година 2012 Издавање и производња Београд : Весна Инфо, 2012 (Београд : Графо сан) Физички опис 232 стр. : илустр. ; 21 cm ISBN 978-86-88147-04-0 (брош.) Напомене Тираж 500 Напомене уз текст. УДК 821.163.41-31 zoran radmilović Povodom nove knjige Ane Radmilović, u izdanju Vesne info doo, upoznaćemo čitaoce sa osnovnim pojmovima na kojima je knjiga građena. Napominjemo da je pisana u formi romana, da su mnoga lica izmišljena, uključujući i glavnu protagonistknjinju, nazovinovinarku Hadži-Raspopović kao i pripovedača, izvesnog Zapisničara koji je na osnovu materijala i građe koju je dobijao od lica sa terena, prilično nezadovoljan pomenutom, pokušao da sklopi jedan mozaik i prepriča čitaocu Srpsko Kosovo. „Kao planina Prokletije – paradigmatski simbol Kosova, koje svojim imenom „... ne samo da precizno opisuje mesto nego mu i proriče sudbinu, a smak sveta se jednostavno mora odigrati na mestu koje se tako zove...“ (opservacija jednog od lica knjige), Srpsko Kosovo na koje nailazimo podseća na mesto na kojem se smak sveta uveliko odigrao. Odlomci ...Na kraju, kada sam je napokon upoznao, došlo mi je da od svega odustanem. Nekakav strašan osećaj praznine i misli o besmislu su me obuzeli. Išetala je, ubrzo iz moje kuće, ušetala u moju knjigu – za šta sam čak dobio i dozvolu, koja mi doduše, nije bila potrebna. Kasnije je pričala na nekoj TV stanici da se više nikad neće baviti Kosmetom. Mesec dana nakon te emisije, bila je ponovo u Prištini. Očekivano. Budale se uvek vraćaju na mesto zločina, čak i kad nisu zločinci... ... Ja sam sa svoje strane ispao korektan i pošten, kao i uvek, i uplatio sam joj više nego pristojnu sumu na račun. Mislim da je, kada je videla da je uplata legla, morala da se seti svoje Kosovske opsesije – kurvi. Ravnodušna prema parama, a nikad ih nije odbijala. Ravnodušna prema dostojanstvu. Bez iluzija. Kao i Kosovo, uostalom. Ako je to što je donela sa sobom uopšte bilo Kosovo. Te noći – bar smo Anđelija i ja tako zamišljali, (u stvari Anđelija, a ja sam slušao) – izašla je iz naše zgrade, ušla u auto, okrenula ključ, dodala gas i vozila se kišnim beogradskim ulicama. Sama. Pevušila je neku tužnu pesmu koju je sama smislila. Složio sam se s Anđelijom da sto posto nije ni plakala. Mehanička radnja (kvačilo, menjač, prva, gas, žmigavac, malo brža vožnja preko mosta...) i brisači koji su ravnomerno išli levo-desno, levo-desno, verovatno su je umirili. I ta pesma, koja uopšte nije bila pesma, a koju je pevušila: Na severu tezge i pumpe. Na jugu sela i manastiri... I tezge i pumpe. U brdima moteli i bazeni... I tezge i pumpe. Na granici Prizren i sećanja na Ljevišku... I tezge i pumpe. Na planinama Albanci i Srbi. U dolini Turci i Cigani... I tezge i pumpe. Babe se sećaju, jedna Ciganka priča kako je pevala u Podujevu. Lepa žena, stara i mudra. Gleda u karte – Ciganka je, šta drugo da radi. Bivši vojnici sede po kafanama, sećaju se rata s nostalgijom. Sede s bivšim neprijateljima i piju. Pesme su na turskom i srpskom. Panduri se vozikaju džipovima. Niko nikoga ne nadgleda i svi sve nadgledaju. Ne čeka se više ništa, a deluje kao da se čeka. Kada su praznici, puca se iz kalašnjikova – veselje. I kad je neko ljut, hoće da stane na prozor ili izađe na terasu i zapuca u ništa. Upucano ništa pada mtrvo, na zemlju. Pojmovnik Ja. Zapisničar. Lice koje je sve ovo zabeležilo i prikuplio konfuznu građu, revno se trudeći da od jedne papazjanije napravi priču – iole moguću za čitanje. Star sam čovek, ako negde i pogrešim neka čitalac ne zameri. Posla sam se prihvatio jer sam mu vičan više no iko drugi. Pozvan sam da zabeležim, i pozivu sam se odazvao. Ponekad me, u mojim staračkim i usamljenim noćima, zabrine strašna pomisao kako nikakvog poziva nikada nije ni bilo, nego sam ga ja izmislio – jer sam jedan lenj čovek, na smrt preplašen od poštenog rada. I da sam se dohvatio tog zapisivanja ko pijan plota ne bih li izbegao, (meni zaista odvratne), dnevne obaveze. Ali, brzo ja oteram remetilačku misao, i vratim se pozivu – sve i da ga nije ni bilo. Neko mora da zapiše: ako ne ja – ko onda? Za sakupljača građe dali su mi neku nazovinovinarku. Ambivalentna je, lenja, površna i podmitljiva. Ali, nije važno, jer ona za ovu priču nije bitna. Veruje da je otišla da izveštava iz Južne srpske pokrajine i da će se vratiti u Prestonicu za par nedelja. Ispostavlja se da se neće vratiti nikad. Srpsko Kosovo, pojavljuje se, (u ovoj i ostalim dramama), nekad kao lice, često kao osobina, a najčešće kao ukleti pokojnik koji podseća pleme na nečistu savest. Ponekad se pojavljuje i kao geografski pojam, mada dosta neobičan. Nema granice. Pošto ne postoji, razni koji se pojavljuju uzimaju kartu Srbije i po njoj crtkaju nešto proizvoljno, za potrebe trenutka. Pa se tu i tamo pojavi, (ili nestane), i Kosovo. Srpsko Kosovo je najčešće entitet, mada je zapravo ideja. Nešto kao zlatno runo. Ili Sveti Gral. Kao lice, Srpsko Kosovo se javlja kao neko problematično i malo retardirano dete koje državnici u Srbiji, (koja takođe ne postoji, ali se svi prave da postoji, dok se oko Srpskog Kosova više niko i ne pravi da postoji), dete, koje dakle državnici RS kriju. I šutiraju ga. A ponekad, kad idu da prosjače, vode ga sa sobom ko Ciganka bolesnu bebu, i onda kamče pomoć. Posle se pohlepno otimaju među sobom o plen. Detetu bace ostatke. To dete je napušteno i povređeno. Ono se često ponaša delikventno. Nesnosno je i, kao sva napuštena deca, ume da privlači na sebe iritirajuću pažnju. Mnogo plače. I bije drugu decu. Da čita i piše ne ume – nisu hteli da ulažu u njegovo školovanje. Kad dođu fini gosti kriju ga u podrumu, da ih ne izbruka. Kao osobina, Srpsko Kosovo javlja se u ljudima koji proborave tamo neko vreme, pa im je onda potreban dug period resocijalizacije. Ogleda se u kršenju svih mogućih zakona, ponašanju kao da je sutra smak sveta pa je sve svejedno. Ogleda se u neredu i različitim oblicima rizičnog ponašanja. Za one koji su odande to ne važi – resocijalizacija je nepotrebna i nemoguća. Izgubljeni slučajevi. Kako postoji uverenje da su svi Srbi zapravo s Kosova, iz ovoga se bi se dao izvesti zaključak da celom tom plemenu nema spasa. I da ne moraju da brinu ni zbog čega. Tako se i ponašaju. Ludo pleme koje živi svoj smak sveta. Sve bitke su završene. Sve izgubljene. Mrtvih je više nego živih – a i ne razlikuju se. Živi se ponašaju ko upokojeni, a mrtvaci su živahniji nego ikad. Kao geografski pojam, Srpsko Kosovo bi se moglo uporediti sa Atlantidom. Svi verujući znaju da postoji ali niko ne zna gde je. Opšte je poznato da je odavno potonulo. Međutim, kao i ostali srpski mrtvaci, što je mrtvije – to je prisutnije. Jeretici sumnjaju da je ikada postojalo, a ateisti urlaju kako je to sve izmišljotina nekih pokvarenih popova i kako je Srpsko Kosovo jedan opijum za srpski narod. Kao parče zemlje, to je mesto koje se nalazi na rudama zlata i olova, na izvorima mineralne vode i planinama ispod čije trave postoji svakojako dragoceno kamenje. Srpskokosovski Metoh, crkveni posed, nalazi se na oko dve hiljade metara nadmorske visine. Tamo umesto crnogorice rastu razne mediteranske biljke. Pošto to izgleda nestvarno, nije čudno što mnogi ne veruju da postoji. Kao ideja, Srpsko Kosovo je specijalno srpski Novi Zavet koji niko drugi nema – kao ni krsnu slavu, lične svece, porodične svece, gradske, seoske i, uopšte, svece svih vrsta i značenja. Srpsko Kosovo je, dakle, ideja o izboru između dva carstva. Zemaljskog – otužno skučenog u ideji o tome da je život samo ovde i sada – i Nebeskog, ozbiljnog – koje zna da je mnogo manji problem izgubiti glavu nego svoju izgubiti dušu. Car Lazar, knez koji je poveo verne Srbe u izgubljenu bitku protiv Murata, (nečastivog), srpski je eksluzivni Hrist. Njegov arhi-Juda, Vuk Branković, čovek je koji je izdao braću, ostao je živ ali, proklet do kraja sveta i veka. Pošto su svi verni Srbi izginuli u Kosovskom boju, ovi koji sada žive – potomci su Vuka Brankovića i zato su prokleti. Premda sam Hrist kaže da ne sme da se kune ni proklinje, pravilo ne važi za srpskog kneza – koji je u ponekoj pesmi i Car. Naizgled deluje da je to u suprotnosti s Božjom zapovesti: Ne čini sebi drugih idola, ali nije. Lazar je i sam jedno je od lica Božjih. On je taj koji donosi odluku u odsudnom času, nakon srpske „Tajne večere“ na svojemu kneževskome dvoru. I kreće u unapred izgubljenu bitku. Na zemlji. Onu drugu, važniju i konačnu i koja je na nebu – on, naravno, dobija. Lazar gine sa svojim vitezovima – kao što je i najavio na svojoj kneževskoj večeri, gde je odlučio kojem će se prikloniti carstvu. To je ateistima i farisejima smešno jer oni ne veruju u Carstvo. Srpski književnici i ostali fariseji neretko pominju Srpsko Kosovo, uglavnom na dva načina. Kao lažni prepodobnici koji se kunu u svoje svetilište[1] ili kao predmet najgrublje poruge. Ponekad su u tome toliko strastveni da su u stanju da pucaju neistomišljeniku u leđa, mada su ove dve krajnosti suštinski istomišljeničke. Slepe vođe ne veruju u Srpsko Kosovo, kao što ni fariseji ne veruju u Boga – iako mu se mole. U tom smislu ateisti su pošteniji. Ali su dosta odvratni. Liče na besprizorne poklonike nekog čudnog kulta, koji, tako mahniti, idu uokolo po misionarskom poslu uvođenja i ostalih u tu svoju, kosovomrziteljsku, ateističku sektu.

Miodrag Bulatović Heroj na magarcu Meki povez Izdavač Bigz Razgrađivanje tradicionalnih kulturnih modela u romanima Miodraga Bulatovića Heroj na magarcu i Rat je bio bolji Likovi u pomenutim romanima, inače učesnici najznačajnijeg istorijskog događaja XX vijeka i stoga nosioci krupnih istorijskih promena, pobednici koji pišu istoriju, modelovani su na izopačanom arhetipskom principu luda, maloumnika, lakrdijaša i pajaca iz karnevalske povorke. Na taj način je njihova uzvišena, sakralna funkcija spasavanja sveta i uspostavljanja novog svetskog poretka duboko karnevalizovana, a pošto su heroji i oslobodioci ispali iz uobičajenog životnog koloseka i fatičkih obrazaca kulture jer njih proizvodi i uspostavlja ratno vreme, vreme haosa, nasilja i blasfemije, njihovo ponašanje je u visokoj meri nekultivisano, odnosno neuređeno socijalnim zabranama i ograničenjima: ’Montenegrino, Crnogorče, daj da te zagrlim! Da ti poželim da preživiš ovaj seksualni, zaraženi, nedostojanstveni, ovaj u svakom pogledu prljavi i glupi, talijanski rat! Don Grubane od Bijelog Polja, pre-ži-vi, izdrži, pobedi nas, oteraj nas odavde! Obogati se! Ukoliko sačuvam glavu, bradu i kožu, primi me za portira jedne od svojih budućih javnih kuća, Svjetskih! Tamo ću klijentima i kurvama pripovedati kako smo, godina četrdesetih, misleći da otvaramo nove stranice istorije, Svjetske, po Balkanu i Africi, govna jeli, Svjetska!’ Da bi se sveta i uzvišena funkcija spasavanja, koja u hrišćanskoj semiosferi deluje kao kanonska vrednost, razgradila i desakralizovala, u semantičkom sistemu Bulatovićevog romanesknog diptiha , ona je dodeljena `kopiletu, kurvaru i komunisti` Grubanu Maliću, dakle, junaku potpuno nedostojnom tako svete i uzvišene hrišćanske dužnosti. Pošto su Heroj na magarcu i Rat je bio bolji tekstovi koji nastaju u okviru hrišćanske kulture i predstavljaju njenu veoma moćno artikulisanu desemantizaciju, na status istorijske činjenice u tim semantičkim sistemima bitno utiče intenzivan proces osporavanja i poništavanja opštehrišćanskih načela, odnosno ideologema. Proučavajući stav hrišćanstva prema istoriji i istorijskom vremenu, Mirča Elijade zaključuje da hrišćanstvo nastoji da spase istoriju jer istorijski događaj hrišćaninu može preneti nadistorijsku poruku, koju je on dužan da odgoneta. Stoga hrišćanin svakom istorijskom događaju pristupa sa strahom i drhtanjem jer on može u sebi kriti novo božje posredovanje u istoriji. Dakle, u hrišćanskoj kulturi i istoriji događaj koji nesumnjivo izaziva ’’strah i drhtanje’’ jeste Drugi svetski rat, pri čemu je antifašistička borba stavljena u službu božjeg posredovanja i objavljivanja nadistorijske poruke – božanskog zahtjeva da se svijet spasava od zla, istorijski manifestovanog u fašizmu. Upravo ta ključna semantička struktura hrišćanskog religijskog koda – spasavanje sveta, tematizovana je u Bulatovićevim romanima Heroj na magarcu i Rat je bio bolji, ali je `spasenje`, modelativnim postupcima groteske i karnevalizacije, transformisano u svoju suprotnost – u uništavanje i razaranje hrišćanskog sveta i semiotičkog prostora, njegove istorije, poretka, kulturnih kodova, vrednosnog sistema, svetinja i čuvenih hrišćanskih `istina`. Duboko u hrišćanskoj svesti zatomljena je žudnja da se istorijski događaj proglasi emanacijom božje volje, koja nam prenosi specifično kodiranu nadistorijsku poruku. Naime, Bogojavljenje ili božja pojava u svijetu prouzrokuje zaokret povjesti, a upravo Drugi svetski rat omogućava taj moćni zaokret svetske povjesti, koji deli istoriju na period pre i period posle, jer dovodi do uspostavljanja novog svetskog poretka. Na osnovu tako značajnog istorijskog događaja nastao je ceo niz tekstova, kako umjetničkih (književnih, slikarskih, vajarskih, kinematografskih), tako i neumjetničkih (dokumentarnih, istorijskih, antropoloških, memoarskih, hroničarskih), koji između sebe komuniciraju formirajući specifičan semiotički prostor, sa fenomenom Drugog svetskog rata u svom centru, odnosno kultnom antifašističkom borbom i njenim stabilnim aksiološkim i ideološkim parametrima. Upravo takvo, herojsko doba i istorijski fenomen sa veoma složenim funkcijama u hrišćanskoj semiosferi autor je izabrao kao adekvatnu semantičku podlogu za razgrađivanje i desemantizaciju istorije, pobedničkog morala i opštehrišćanskih ideologema, što svakako predstavlja najčistiji oblik svetogrđa, koje je maestralno transponovano u estetsku informaciju, u okviru visoko entropičnog semantičkog sistema. Pri tom se, u grotesknoj konstelaciji i rasporedu sila dobra i zla, čak i Bog našao na `pogrešnoj`, crnoj strani fašizma: `Paolone, ne uznemiravaj Boga! Bog je sad zauzet našim pobedama, crnom bojom! Paolone, dete moje, i Bogu je teško i vruće danas! Zato ne huli, već trpi! Bog se sad znoji i misli na celu diviziju Venecija, na svih pet hiljada njenih duša! Naš Bog nema vremena za sitnice! Trpi, sine, koji se približavaš Bogu! U trpljenju je smisao, a smisao je Bog! Bog je u tebi, a ti, koji se udaljuješ, u Bogu! A obojica ste istina, naša istina! Ne huli, već ponovi, da te čujem, da je Bog sadržaj svega! Da je Bog znanje ljudsko! Da je Bog pravda, samilost, da je Bog ljubav prema svemu što je naše naše naše, i prema svemu što će tek naše naše naše biti! Salvatore, da li si shvatio šta je Bog?` (Padre, katolički sveštenik, artikuliše ovu repliku. Prim., T. B.). `Nisam!` Odbrana, kao kulturna kategorija čvrsto je povezana sa religijom, koja štiti kulturu od tuđeg uticaja zbog čega je, po pravilu, nesklona kulturnom poliglotizmu. Stoga su nosioci religijskih kodova: pop Vukić, Padre, i hodža Merdanović groteskno izobličeni i deformisani, pa postaju nosioci srama i pornografije, to jest rata koji je izgubio svoju odbrambenu, uzvišenu funkciju. Budući da su lišeni normalnog, odgovarajućeg položaja na lestvici socijalne zajednice koja je ozbiljno poremećena i uzdrmana ratnim vremenom, likovi kreiraju svoj dijabolični, karnevalizovani univerzum, pri čemu izgrađuju vrlo nestabilnu hijerarhiju u kojoj se detronizacija uspostavlja kao stalan proces, pa se dojučerašnji, slavom ovjenčani pobjednici, danas valjaju u sramu i prljavštini poraza. Oni su ratnici, oslobodioci, heroji, u stvari, nasilnici i ubice, tako da se njihovo klasifikaciono polje, to jest semantički prostor u čijim okvirima im je dozvoljeno kretanje, formira na zločinu, bludu, kriminalnim radnjama, nasilju i blasfemiji, koje rat uspostavlja kao pravila ponašanja, odnosno kao društvenu normu. U ratnom, invertovanom i karnevalskom univerzumu vladaju izokrenuta pravila; u ratom zahvaćenoj socijalnoj zajednici nastaje naličje kulture, čija pravila postaju norma ratne, (anti)herojske semiosfere prema kojoj se odmerava i vrednuje ponašanje likova, pa je dozvoljeno i poželjno sve ono što je u nekarnevalskom, mirnodopskom hronotopu strogo zabranjeno. Gruban Malić javlja se u ulozi karnevalskog kralja, a njegovo osvajačko i herojsko putovanje po zemljama Zapadne Evrope takođe je karnevalizovano, jer se u svom pobedničkom pohodu junak stapa sa semantičkim antipoljem i usvaja njegova pravila, što u stvari podrazumeva ukidanje svih ograničenja i zabrana koje se pojedincu nameću u okviru jedne normalne, nekarnevalske socijalne zajednice. Glavni junak stalno putuje, menja svoju poziciju u prostoru, i pri tom osvaja i `spasava` svet, ali se hronotop putovanja modeluje pod razornim uticajem karnevalizacije i stilskog mehanizma groteske, pa je to izopačeno, skaredno putovanje, čija osnovna funkcija postaje – osvojiti svet i obojiti ga u crveno. Latinska izreka Per aspera ad astra u `merdoznom` univerzumu takođe podleže parodijskoj transformaciji, pa da bi ukazao na muke svog slavodobitnog i dostojanstvenog osvajačkog pohoda, Gruban Malić artikuliše odgovarajuću, `merdoznu` sentencu, koja glasi: Put slave i uspeha posut je govnima! Djelovanje redukovanog karnevalskog smijeha, koji umjetnički organizuje i osvjetljava prikazani svijet, može se prepoznati u romanima Heroj na magarcu i Rat je bio bolji, što nije u suprotnosti s mračnom atmosferom rata i osvajanja. Naime, karnevalski ambivalentni smeh kroz suze poseduje ogromnu stvaralačku energiju, poima pojavu u procesu promene i prelaza, u njihovoj neprekidnoj stvaralačkoj obnavljajućoj izmenljivosti , pa se tako u smrti naslućuje rođenje, u rođenju smrt, a u pobedi poraz, što je posebno tematizovano u romanu Rat je bio bolji. U svijetu heroja i osvajača, junaka i `binjadžija`, pobeda i poraz, vrh i dno ratničke hijerarhije munjevito se smjenjuju, što potvrđuje osnovni karnevalski princip da se u pobedi već nalazi poraz, a u krunisanju svrgavanje. U skladu s tim, likovi se modeluju kao učesnici karnevalske povorke, u čijem je poremećenom aksiološkom sistemu nerazlučivo povezano izrugivanje i klicanje, pohvala i pokuda. Stoga cela tragikomična povorka karnevalskih spodoba naseljava Bulatovićev dijabolični univerzum: Don Gruban od Bijelog Polja, Antonio Peduto, pop Vukić, Padre, hodžica Merdanović, pukovnik Alegreti, Marika, Salvatore Paolone, Đuzepe Bonaća, Romana, Agata Kristli i mnogi drugi. U desakralizovanom hronotopu Drugog svetskog rata oni se bave ’’svetim’’, ritualnim radnjama, odnosno pornografijom koja, po definiciji Antonija Peduta, sadrži osnovna karnevalska načela: ’Pornografija je sveobuhvatniji pojam, Montenegrino. Od pornografije, dakle bestiđa, beščašća, bezverja u svakom pogledu, nema sadržajnije i uzvišenije reči. Por-no-grafija, o kakav sklop slova, kakav zvuk! Pornografija ti je, recimo, i život, i ljubav, i smrt! Pornografija, ratna i talijanska pornografija: tanketa, zasrana i zapišana, pornografija apeninska je preduga puška koju jedva nosi Salvatore, vojnik koji već drugi ili treći mesec ne dobija smenu, pornografija su i one dve ratne zastave, ratne i nazovibratske, talijanska i crnogorska, obje Svjetske, kako bi ti rekao!’ Rat, omiljeni ritual plemensko-patrijarhalne svesti, nije više mehanizam za proizvodnju heroja i spasilaca istorije; rat je postao pornografija, skaredna i sramna aktivnost koja proizvodi pajace, kurvare, psovače, besramnike a sve patriotske svetinje i simboli nacionalnog ponosa rastaču se u blasfemiji, što dovodi do potpunog raspadanja i truljenja tradicije. Osvajači su ljudi odvojeni od svoje otadžbine i naroda, pa njihov život ne liči na normalan život u domovini, njihovo ponašanje nije uslovljeno položajem koji su zauzimali u svojoj zemlji, jer su oni izmešteni iz svoje domovine i kulture da bi osvojili tuđi prostor u koji treba da instaliraju `novi svetski poredak`, fašistički ili komunistički, svejedno. Tako se u pomenutim romanima formira karnevalski kolektiv pobednika, heroja i revolucionara, koji postoji van normi i poretka običnog, normalnog života i mirnodopske socijalne zajednice, pri čemu njihov `superiorni` osvajački položaj, herojski odnosi i ponašanje postaju neobični, nenormalni, ekscentrični i skandalozni oblici oksimoronske van-životne egzistencije: I život robijaša i život kockara, uza svu njihovu sadržajnu razliku – jednako je ’život izuzet iz života’. Dakle, kao što su robijaši i kockari karnevalizovani kolektivi kod Dostojevskog, tako su osvajači, pobednici i heroji duboko karnevalizovan kolektiv u Bulatovićevim (anti)ratnim romanima-hronikama: Neki mrtvaci bili su sasvim sveži, čak mladi i lepuškasti, a neki potpuno isceđeni, pod ordenjem i oružjem, s cipelama ili u čizmama, uglavnom isturenih germanskih vilica. Jednom rečju, bili su to pravi pobednici, sad skloni razmišljanju i snu. (Podvukla T. B.). Vreme rata i osvajanja ekvivalentno je vremenu kockarske igre i vremenu zločina; sve je to, u stvari, vreme krize, pa Bulatovićevi junaci svoju narativnu egzistenciju ostvaruju u vremenu na pragu, a ne u biografskom, nekarnevalskom vremenu onih koji nisu izbačeni iz koloseka. Karneval je izgradio čitav jezik simboličnih konkretno-čulnih formi – od velikih i složenih masovnih igara do pojedinih karnevalskih pokreta. Masovne igre u romanu Heroj na magarcu održavaju se u nužniku, nad fekalijama, uz nepodnošljivi smrad raspadanja svih kanonizovanih vrednosti i kulturnih obrazaca koje je tradicija uspostavila kao uzore dostojne oponašanja. Karnevalski život je život koji je skrenuo iz uobičajene kolotečine, život okrenut naopačke, svet s druge strane. Zakoni, zabrane i ograničenja koji određuju sistem i poredak običnog, nekarnevalskog života za vreme karnevala se ukidaju, dakle, ukida se društvena hijerarhija, pa karneval zbližava i sjedinjuje sveto i profano, uzvišeno i nisko, veliko i ništavno, mudro i glupo, pri čemu profanacija ili karnevalsko svetogrđe deluje kao osnovni mehanizam razaranja svetinja i kanonskih vrednosti. Karnevalsko ambivalentno, sveuništavajuće i sveobnavljajuće vrijeme, ispunjeno je ritualnim smehom koji je usmeren ka uzvišenom i svetom, pa se ismejavaju i psuju svetinje, a svrha karnevalskog nasilja je obnavljanje i snaženje fenomena koji se izvrgavaju ruglu i ritualnom smehu. U semantičkom sistemu romanesknog diptiha fenomen koji treba da vaskrsne posle Bulatovićevog bespoštednog karnevalskog obračuna sa istorijom, tradicijom i njenim svetim tekstovima i obredima, jeste čovečnost. Na planu spoljašnje semantike, zavisno od predmeta sa kojim tekst komunicira, na koji se odnosi, izdvajaju se dve orijentacije: orijentacija na prirodni jezik i orijentacija na tuđi tekst ili jezik kulture. Svaki kulturni kanon nameće odgovarajući horizont očekivanja, a tekstovi koji nadilaze taj horizont spadaju u kategoriju prezentativnih tekstova, koji narušavaju i potkopavaju vladajući estetički kanon; takvu razgrađivačku funkciju u crnogorskoj književnosti neosporno imaju literarana ostvarenja Miodraga Bulatovića. U romanu Rat je bio bolji intenzivira se orijentacija na jezik kulture, pa se u tekst uvodi ceo niz kulturnih ikona i simboličkih znakova, nosilaca zapadnoevropske kulture, čije se groteskno izobličene svetinje uključuju u karnevalizovani lanac znakova koji treba da rekonstruiše naličje kulture i njenu skarednost, perverziju i bolest, skrivene ispod doteranog i ulepšanog lica istorijske istine i zvanične religije. Citatni tekst koji kreira nov i neočekivan smisao uzimajući tuđi tekst i njegove citate samo kao povod za stvaranje vlastitih nepredvidljivih značenja, i koji pri tom ne postupa s kulturnom tradicijom kao s riznicom vrednom oponašanja, već se orijentiše na originalno autorovo iskustvo ili nesvakidašnju sliku i doživljaj sveta, ne uvažavajući horizont očekivanja i kulturne konvencije kojima raspolaže čitalac, spada u kategoriju iluminativnih citatnih tekstova, čija je osnovna težnja da sami sebe prezentiraju i nametnu kao bolje od svih dosadašnjih. Na pragmatičkom planu Bulatovićevi romani pokazuju dinamičnu orijentaciju na autorovo nepoznato i entropično viđenje kulturne tradicije koje razbija uhodane receptivne navike, a na planu kulturne funkcije dominira načelo prezentacije vlastitog teksta i vlastite (anti)kulture, nasuprot tuđim tekstovima i tuđoj kulturi. Dakle, pomenuti romani, kao tipični prezentativni tekstovi, u sferi intertekstualnih relacija imaju naglašene desemantizujuće funkcije koje urušavaju kulturni poredak, odnosno kanonizovane semantičke strukture i interpretativne modele crnogorske (Heroj na magarcu) i zapadnoevropske semiosfere (Rat je bio bolji), što znači da je u njima aktiviran iluminativni tip citatnosti, tipičan za avangardne poetike. Osim toga, realizacija metafore i razgrađivački odnos prema tradiciji javljaju se kao invarijantne jedinice avangardnih kodova, koji su značajno uticali na formiranje poetike posleratnog modernizma, tako da su delovali i na uobličavanje stvaralačke paradigme Miodraga Bulatovića. Jedna od ključnih metafora u romanu Heroj na magarcu `govnarnica istorije`, koja se javlja na sintagmatskoj ravni teksta sa velikom učestalošću, realizovana je pomoću složenih značenja i funkcija prostorne strukture Kraljičine ćenife. Na taj način jezik prostora poslužio je kao sredstvo realizacije metafore i parodiranja istorije i njene monumentalnosti, pri čemu su istorija i herojsko vreme Drugog svetskog rata, različiti kulturni i religijski simboli, nosioci herojskog, epskog modela sveta i mišljenja, kao i neki značajni istorijski događaji (bitke na Kosovu, Fundini i Vučjem dolu) smešteni u nedoličnu, karnevalsku prostornu strukturu javnog nužnika, koji u stvari predstavlja realizovanu `govnarnicu istorije`, što nužno dovodi do profanacije, bezočnog skrnavljenja `svete i slavne prošlosti`: Zidove su krasili gobleni s opisima muhamedanskog raja, dženeta – jezero, gole žene oko njega, med i mleko pri ruci zaslužnih, paradajz i tikve vise s mitoloških grana; cetinjski vezovi na venecijanskoj svili boje žabokrečine predstavljali su bitke kao što su one na Kosovu polju krvavome, na Fundini, na Vučjem dolu; zastakljeni i u okvirima od lažnog zlata, šareneli su se talijanski plakati, na kojima su se videle vatikanske palate, rimski zvonici, Coloseum. Crnogorske kape, gusle, medalje, krstovi, revolveri kolaši bez metaka, muslimanski pojasevi i tamburice, đuguni, ibrici... Dakle, najznačajniji istorijski događaji prekodirani su u ručni rad, obesmišljeni i okovani u kič, postaju gobleni koji vise na zidu Kraljičinog nužnika, dok se njihova slava i monumentalnost guše u smradu fekalija jer istorija zaudara na sram i skerednost, što će Antonio Peduto, obrazlažući ideju svoje hronike Heroj na magarcu, jasno artikulisati: `Čovek i njegova sudbina, gospodine generale. Čovek i poraz. Poraz u sramu, poraz u beščašću, poraz u blasfemiji!` `A što ne bi bilo, majore, naš čovek i njihov poraz?` `Čovek i poraz uopšte, gospodine generale`, reče Peduto i uzbudi se: `Čovek pred nemogućnošću izbora. Čovek, bez obzira na to koji i čiji, čovek u govnarnici istorije. `Merdaio!` reče general Besta i zavrte glavom: `Govnarnica, slična ovoj u kojoj sam dobio sablju od zelenkastog čelika?` . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . `Rat, slava i pornografija, gospodine generale`, reče Antonio Peduto s tihom setom u glasu: `U stvari, to je jedno isto, i meni je veoma žao što postoje tri reči za jedan pojam. Za pojam – srama!` Za čoveka kao socijalno biće najvažniji način prenošenja informacije svakako je verbalna komunikacija, a moć izgovorene reči, gotovo pesnički, opisuje čuveni ruski teoretičar književnosti Mihail Bahtin: Reč je most izgrađen između mene i drugog. Ako se on jednim krajem oslanja na mene, onda se drugim krajem oslanja na sabesednika. Reč je zajednička teritorija između govornika i sagovornika. Pa da vidimo šta je od tog `mosta` i `zajedničke teritorije` učinio karnevalski mag Miodrag Bulatović u svojim antiratnim romanima. Naime, u njegovim romanima Heroj na magarcu i Rat je bio bolji učtivost kao strateška manipulacija jezika i način za lakše postizanje konverzacijskih ciljeva potpuno je ukinuta, uvedena u minus-postupak, a verbalno opštenje likova je vulgarizovano i usklađeno s agresivnim parodijskim i karnevalskim organizacionim principima makrostrukture. Poznavanje pravila učtivosti u jednoj sredini, socijalnoj zajednici i kulturi preduslov je za ostvarivanje uspešnih odnosa sa drugim ljudima. Ratni hronotop ukida konverzacijska pravila, koja postaju besmislena u vreme rata kada se redundanca u semiosferi znatno umanjuje, što umnogome otežava komunikaciju i pomera je u sferu verbalnog nasilja. Deformacije komunikativnog akta uklapaju se u sveopštu agresivnost i podivljalost sveta, čija je kulturna paradigma, odnosno gusta mreža zabrana i ograničenja u potpunosti razorena. Članovi socijalne zajednice poseduju određene predstave o tome kakvo se lingvističko ponašanje od njih očekuje u smislu učtivosti. Međutim, rat remeti i narušava uobičajene, redundantne lingvističke i komunikativne obrasce i uspostavlja nove, disensne i agresivne, koje su namenjene jezičkoj interakciji animalizovanih likova, ljudi-zveri. Dakle, sifilis, bolest pobednika, znak njihovog moralnog i egzistencijalnog raspadanja i dekadence, zahvata i razara, između ostalog, i jezičko tkivo, koje se raspada u veoma značajnom istorijskom trenutku kada bi trebalo uzvišeno i `zborit i tvorit`, ali epska, ratnička i viteška uzvišenost rastače se u nepodnošljivom smradu fekalija monumentalne Bulatovićeve građevine, povlačeći za sobom čitav niz redundantnih i tradicijom utvrđenih verbalnih formula, automatizovanih i klišetiranih oblika koji služe za uspostavljanje dijaloga. Naime, u ovim romanima autor narušava ustaljene pragmatičke principe i principe učtivosti, na taj način uskraćujući svojim likovima mogućnost da dosegnu čovečnost. U semantičkom sistemu `merdoznog` univerzuma lingvistička kategorija kakva je verbalna komunikacija izjednačava se sa etičkom kategorijom čovečnosti, a pošto je likovima verbalna komunikacija ozbiljno `uneređena`, posredno im je uneređena i etička kategorija čovečnosti. Formule učtivosti su u suštini redundantne. Svakodnevno verbalno ponašanje najčešće je usmereno ka skladnoj komunikaciji, pa se neučtivost smatra odstupanjem od norme. Rat, međutim, grubo narušava očekivano i uobičajeno lingvističko ponašanje, a likovi u ratnom vrtlogu, suočeni sa smrću i stalnim nasiljem kao `normom` ratne kulture, nemaju ni vremena ni strpljenja za fatičku funkciju jezika i mirnodopske konvencije, koje inače regulišu međuljudsku, intersubjektivnu komunikaciju. Uzvišena viteška i pobednička, to jest ratnička situacija, u Bulatovićevim antiratnim romanima Heroj na magarcu i Rat je bio bolji izvrnuta je naopačke, pri čemu su ukinute sve konvencije kojima podleže herojsko ponašanje, a u romanima se uspostavlja antiherojsko, životinjsko, neljudsko ponašanje i komunikacija jer pobeda traži animalnost! Inače, pretvara se u poraz! Na taj način provocira se konfliktno stanje jer se, pod uticajem ratnog hronotopa, isuviše remeti i ugrožava redundantna, fatička funkcija jezika i kulture uopšte, koja se zasniva na predvidljivom i očekivanom ponašanju, čija je norma jasno fiksirana kulturnim formulama. Govorni činovi su uspešni samo ako zadovoljavaju određene kriterijume ’’za sreću’’. U govorne činove spadaju: molba, zahtev, naredba, zabrana, upozorenje, savet, ucena, pretnja, a u činove konvencije i učtivosti: pozdravljanje, oslovljavanje, čestitanje, saučešće, izvinjavanje, zahvaljivanje. U komunikacionom modelu uspostavljenom u pomenutim romanima izostali su upravo činovi, to jest formule učtivosti, ili su pak parodijski prekodirani, pri čemu im je oduzeta osnovna lingvistička funkcija i ugrožen interakcijski cilj. Strategija jezičke interakcije predstavlja veoma značajan element svake komunikacije jer govornici, u zavisnosti od interakcijskog cilja, biraju određene govorne činove koji će im pomoći da taj cilj ostvare. Pri tom se ima u vidu ilokucijska moć pojedinih činova, odnosno perlokucijski efekat koji oni mogu imati na sagovornika a time i na realizaciju cilja, tako da jezička, komunikacijska strategija može biti usmerena na konsens (kooperativnost) ili disens (nekooperativnost). Pri tom se pod konsensom ne razumijeva samo apsolutna saglasnost s partnerom nego i svi ostali oblici neagresivnog djelovanja da bi se stabilizirao ili održao odnos i postiglo nekonfliktno stanje... Za disensne je situacije, naprotiv, karakteristično da oba ili samo jedan sudionik inzistiraju na svojim zahtjevima, koji su u neskladu sa općim kooperativnim komunikacijskim ciljevima. Stoga, u izrazito konsensne činove spadaju: izvinjenje, opravdanje, samokritika, prihvatanje, dok su disensni činovi protivkritika, poricanje, pretnja, ismejavanje, ruganje, vređanje. U Bulatovićevim romanima komunikacija je u potpunosti usmerena na disensne činove, pri čemu dominantnu ilokucijsku snagu imaju pretnje, upozorenja, psovke, kletve i ostali oblici verbalnog nasilja, ali se ta agresivna jezička energija prenosi i neverbalnim kodovima, odnosno paralingvističkim i ekstralingvističkim sistemima znakova. Dakle, autor organizuje komunikacioni model oslanjajući se gotovo isključivo na destruktivnu ilokucijsku i performativnu snagu i energiju govornog čina, pri čemu disensnu intonaciju pojačava selekcijom odgovarajućih, `merdoznih` verbalnih jedinica (vulgarizmi, pejorativi, psovke, uvrede) koje, iako su elementi mikroceline, dobijaju izuzetno semantičko opterećenje pa odražavaju osnovna, destruktivna svojstva i načela makrostrukture, to jest prikazanog sveta u celini. Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac[1] i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.[2][3] Biografija Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost.[4][1] Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije. U trenucima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma.[5] Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša.[2] Sarađivao je sa časopisima i novinama: Letopis Matice srpske, Naša stvarnost, Omladina, Studentski književni list, Narodni student, Jugoslovenski Crveni krst, Čačanski glas, Politika, Borba i Pobjeda. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo.[3] Svoje knjige je opisivao kao „opasne, paprene, slobodarske”.[6] Govorio je francuski jezik.[7] Osvojio je NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine.[8][1] Po njemu se zove biblioteka u Rakovici. Izabrana dela Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) [9] Heroj na magarcu (1967) Rat je bio bolji (1969) Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) Tetoviranje srca