Najbolji opis knjige E na kvadrat možda bi bio da je to laboratorijski priručnik sastavljen od jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da je stvarnost promenljiva, da svest kuje materiju i da vi umom oblikujete stvarnost. Da, dobro ste pročitali. Piše da dokazuje. Za izvođenje ovih devet eksperimenata nije potreban novac i iziskuje sasvim malo vremena, a pokazuje da su duhovni principi pouzdani kao i sila teže i dosledni poput Njutnovih zakona kretanja. `E na kvadrat` ne traži od vas da slepo verujete u ono što u ovoj knjizi piše, već vas poziva da dokažete sledeće principe: -Postoji nevidljiva energetska sila ili polje beskonačnih mogućnosti. -Sudarate se sa poljem i izvlačite iz njega u zavisnosti od svojih uverenja i očekivanja. -Vaša veza sapoljem obezbeđuje precizno i neograničeno vođenje. -Univerzum je neograničen, bujan i neobično predusretljiv. Broj strana: 172 Povez: Broš Pismo: Latinica Format: 15 x 23 cm

Admiral Books, 2014. Udžbenički format, 204 strane. Lepo očuvana, listovi požuteli, spolja sa sitnim `pegicama`. Dejvid Ajk , britanski istraživač i pisac, više od 20 godina radi na razotkrivanju skrivene „mreže moći“ koja vlada svetom, manipulišući ljudima i svetskim zbivanjima. Na početku svog puta ismevan i proglašavan „ćaknutim teoretičarem zavere“, Dejvid Ajk danas ima na hiljade poštovalaca širom sveta, njegove knjige (više od 20) prevode se na veliki broj jezika, a za njegova predavanja koja ponekad traju i po 8 časova, traži se karta više, kao što je to, recimo, bio slučaj kada je govorio na prepunom stadionu Vembli u Londonu. Kako je došlo do tolike promene? Jednostavno, i oni najuporniji skeptici koji su vrteli glavom na sam spomen „teorije zavere“ i mogućnost da postoji neka sila ili grupa ljudi koja iz potaje upravlja svetom, vremenom su počeli da priznaju da je Dejvid Ajk bio u pravu. Najveći deo onoga što je govorio i na šta je upozoravao u proteklih 20 godina već se ostvario ili se upravo ostvaruje. Svakodnevno smo svedoci sve veće centralizacije moći i slivanja ogromnog kapitala u ruke monopolističkih koorporacija, smanjenja ljudskih prava i građanskih sloboda, privatizacije prirodnih resursa i gušenja slobode medija. Jedan mali broj ljudi postaje sve bogatiji, a većina sve siromašnija. Pod plaštom „borbe protiv terorizma“ i smanjenja stope kriminala, kamere za nadzor budno prate svaki naš korak.

Dejvid Ajk, britanski istraživač i pisac, više od 20 godina radi na razotkrivanju skrivene „mreže moći“ koja vlada svetom, manipulišući ljudima i svetskim zbivanjima. Na početku svog puta ismevan i proglašavan „ćaknutim teoretičarem zavere“, Dejvid Ajk danas ima na hiljade poštovalaca širom sveta, njegove knjige (više od 20) prevode se na veliki broj jezika, a za njegova predavanja koja ponekad traju i po 8 časova, traži se karta više, kao što je to, recimo, bio slučaj kada je govorio na prepunom stadionu Vembli u Londonu. Kako je došlo do tolike promene? Jednostavno, i oni najuporniji skeptici koji su vrteli glavom na sam spomen „teorije zavere“ i mogućnost da postoji neka sila ili grupa ljudi koja iz potaje upravlja svetom, vremenom su počeli da priznaju da je Dejvid Ajk bio u pravu. Najveći deo onoga što je govorio i na šta je upozoravao u proteklih 20 godina već se ostvario ili se upravo ostvaruje. Ova knjiga, koja predstavlja kratak sažetak najvažnijih tema i pitanja o kojima je Dejvid Ajk opsežno pisao u svojim delima, urađena je kako za njegove poštovaoce, tako i za sve one koji do sada nisu imali priliku da se susretnu sa ovim autorom, ali koji sve više otvaraju oči pred činjenicama koje nedvosmisleno ukazuju na to da NIŠTA u svetu u kojem živimo nije onako kako bi trebalo da bude i da bi ljudski život mogao da bude mnogo više od onoga u šta smo naučeni da verujemo da jeste. Poruka Dejvida Ajka nije poruka beznađa i mirenja sa sudbinom, već naprotiv – znanje o svetu kakav zaista jeste svima nama daje moć da nešto učinimo da bismo ga promenili i to pre svega tako što ćemo čvrsto stati na svoje noge i prestati da ćutimo. Sva moć je uvek bila i biće u našim rukama, a na čovečanstvu je sada da to potvrdi, da prestane da kleči na kolenima i uspravi se u svoj svojoj veličini i stvori od sveta jedno mnogo lepše mesto za život. Čitaj dalje

PARACELZUS METAFIZIČKA MEDICINA Alfa Beograd i Draganić Zemun, 1990. godine, meki povez ojačan klapnama. KNJIGA JE VEOMA RETKO U PRODAJI !!! Alhemičar, lekar, astrolog, okultista, živeo krajem XV i u prvoj polovini XVI veka, rođen u Švajcarskoj. Počinje studije medicine u Bazelu, ubrzo se prebacuje u Beč a doktorat konačno stiče na Univerzitetu u Ferari, Italija. Ubrzo po doktoriranju, Paracelzus napušta Evropu, i u Egiptu, Arabiji, Konstantinopolju i Svetoj zemlji traži alhemičare od kojih bi mogao da uči. Paracelzusova alhemijska učenja označila su epohu u kojoj alhemija polako počinje da odumire. On je odbacio magijske tradicije koji su njegovi prethodnici praktikovali u alhemiji i, za razliku od njih, u potpunosti je odbio gnostičke tradicije i praktikovanje alhemije striktno vezano za okultizam, preferirajući hermetička učenja. Ipak, za Paracelzusa, kao i za većinu univerzitetski obrazovanih ljudi tog vremena, astrologija je imala važnu ulogu i on je išao toliko daleko da prepisuje i odgovarajuće astrološke talismane za pojedine bolesti. Poznata je njegova misao: `Mnogi su govorili o alhemiji, da služi pravljenju srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima.` Ipak, Paracelzusova praksa medicine uvela je i broj revolucionarnih tretmana. Praksa je u to vreme bila da se rane kauterizuju vrelim uljem ili da se gangrenozni udovi amputiraju. Paracelzus je ipak otkrio da ukoliko se rana redovno drenira i drži čistom, šansa da se sama zaleči je daleko veća nego kod tada standardne procedure. Ovakav tretman doneo mu je slavu u krugovima zapadne medicine. Takođe, on je prvi uveo upotrebu raznih hemikalija i minerala u lečenju, prvi davši ime cinku. Verovao je ipak, da je zdravlje moguće ostvariti samo kroz harmoniju čoveka, mikrokosmosa i makrokosmosa. Jedno vreme bio je profesor Univerziteta u Bazelu i mnogi izvori govore da je imao velika neslaganja sa kolegama, dok su čak postojale i glasine da je spaljivao tradicionalne udžbenike koje je smatrao pogrešnim. Bazel je morao da napusti zbog izvesne tužbe. Kraj života proveo je u današnjoj Austriji, gde je preminuo i sahranjen u Salcburgu. Nakon njegove smrti javlja se pokret Paracelzusijanizam, zahvaljujući kome je ostao zapamćen u istoriji medicine. # 100

OCUVANA Alfa Beograd i Draganić Zemun, 1990. godine, meki povez sa klapnama. Alhemičar, lekar, astrolog, okultista, živeo krajem XV i u prvoj polovini XVI veka, rođen u Švajcarskoj. Počinje studije medicine u Bazelu, ubrzo se prebacuje u Beč a doktorat konačno stiče na Univerzitetu u Ferari, Italija. Ubrzo po doktoriranju, Paracelzus napušta Evropu, i u Egiptu, Arabiji, Konstantinopolju i Svetoj zemlji traži alhemičare od kojih bi mogao da uči. Paracelzusova alhemijska učenja označila su epohu u kojoj alhemija polako počinje da odumire. On je odbacio magijske tradicije koji su njegovi prethodnici praktikovali u alhemiji i, za razliku od njih, u potpunosti je odbio gnostičke tradicije i praktikovanje alhemije striktno vezano za okultizam, preferirajući hermetička učenja. Ipak, za Paracelzusa, kao i za većinu univerzitetski obrazovanih ljudi tog vremena, astrologija je imala važnu ulogu i on je išao toliko daleko da prepisuje i odgovarajuće astrološke talismane za pojedine bolesti. Poznata je njegova misao: `Mnogi su govorili o alhemiji, da služi pravljenju srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima.` Ipak, Paracelzusova praksa medicine uvela je i broj revolucionarnih tretmana. Praksa je u to vreme bila da se rane kauterizuju vrelim uljem ili da se gangrenozni udovi amputiraju. Paracelzus je ipak otkrio da ukoliko se rana redovno drenira i drži čistom, šansa da se sama zaleči je daleko veća nego kod tada standardne procedure. Ovakav tretman doneo mu je slavu u krugovima zapadne medicine. Takođe, on je prvi uveo upotrebu raznih hemikalija i minerala u lečenju, prvi davši ime cinku. Verovao je ipak, da je zdravlje moguće ostvariti samo kroz harmoniju čoveka, mikrokosmosa i makrokosmosa. Jedno vreme bio je profesor Univerziteta u Bazelu i mnogi izvori govore da je imao velika neslaganja sa kolegama, dok su čak postojale i glasine da je spaljivao tradicionalne udžbenike koje je smatrao pogrešnim. Bazel je morao da napusti zbog izvesne tužbe. Kraj života proveo je u današnjoj Austriji, gde je preminuo i sahranjen u Salcburgu. Nakon njegove smrti javlja se pokret Paracelzusijanizam, zahvaljujući kome je ostao zapamćen u istoriji medicine.

PARACELZUS METAFIZIČKA MEDICINA Alfa Beograd i Draganić Zemun, 1990. godine, meki povez ojačan klapnama. Alhemičar, lekar, astrolog, okultista, živeo krajem XV i u prvoj polovini XVI veka, rođen u Švajcarskoj. Počinje studije medicine u Bazelu, ubrzo se prebacuje u Beč a doktorat konačno stiče na Univerzitetu u Ferari, Italija. Ubrzo po doktoriranju, Paracelzus napušta Evropu, i u Egiptu, Arabiji, Konstantinopolju i Svetoj zemlji traži alhemičare od kojih bi mogao da uči. Paracelzusova alhemijska učenja označila su epohu u kojoj alhemija polako počinje da odumire. On je odbacio magijske tradicije koji su njegovi prethodnici praktikovali u alhemiji i, za razliku od njih, u potpunosti je odbio gnostičke tradicije i praktikovanje alhemije striktno vezano za okultizam, preferirajući hermetička učenja. Ipak, za Paracelzusa, kao i za većinu univerzitetski obrazovanih ljudi tog vremena, astrologija je imala važnu ulogu i on je išao toliko daleko da prepisuje i odgovarajuće astrološke talismane za pojedine bolesti. Poznata je njegova misao: `Mnogi su govorili o alhemiji, da služi pravljenju srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima.` Ipak, Paracelzusova praksa medicine uvela je i broj revolucionarnih tretmana. Praksa je u to vreme bila da se rane kauterizuju vrelim uljem ili da se gangrenozni udovi amputiraju. Paracelzus je ipak otkrio da ukoliko se rana redovno drenira i drži čistom, šansa da se sama zaleči je daleko veća nego kod tada standardne procedure. Ovakav tretman doneo mu je slavu u krugovima zapadne medicine. Takođe, on je prvi uveo upotrebu raznih hemikalija i minerala u lečenju, prvi davši ime cinku. Verovao je ipak, da je zdravlje moguće ostvariti samo kroz harmoniju čoveka, mikrokosmosa i makrokosmosa. Jedno vreme bio je profesor Univerziteta u Bazelu i mnogi izvori govore da je imao velika neslaganja sa kolegama, dok su čak postojale i glasine da je spaljivao tradicionalne udžbenike koje je smatrao pogrešnim. Bazel je morao da napusti zbog izvesne tužbe. Kraj života proveo je u današnjoj Austriji, gde je preminuo i sahranjen u Salcburgu. Nakon njegove smrti javlja se pokret Paracelzusijanizam, zahvaljujući kome je ostao zapamćen u istoriji medicine.

PARACELZUS metafizička medicina Alfa Beograd i Draganić Zemun, 1990. mek povez 90 strana format B6 težina ~90gr knjiga je dobro očuvana, u solidnom stanju... nema podvlačenja, posveta, obeležavanja... Alhemičar, lekar, astrolog, okultista, živeo krajem XV i u prvoj polovini XVI veka, rođen u Švajcarskoj. Počinje studije medicine u Bazelu, ubrzo se prebacuje u Beč a doktorat konačno stiče na Univerzitetu u Ferari, Italija. Ubrzo po doktoriranju, Paracelzus napušta Evropu, i u Egiptu, Arabiji, Konstantinopolju i Svetoj zemlji traži alhemičare od kojih bi mogao da uči. Paracelzusova alhemijska učenja označila su epohu u kojoj alhemija polako počinje da odumire. On je odbacio magijske tradicije koji su njegovi prethodnici praktikovali u alhemiji i, za razliku od njih, u potpunosti je odbio gnostičke tradicije i praktikovanje alhemije striktno vezano za okultizam, preferirajući hermetička učenja. Ipak, za Paracelzusa, kao i za većinu univerzitetski obrazovanih ljudi tog vremena, astrologija je imala važnu ulogu i on je išao toliko daleko da prepisuje i odgovarajuće astrološke talismane za pojedine bolesti. Poznata je njegova misao: `Mnogi su govorili o alhemiji, da služi pravljenju srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima.` Ipak, Paracelzusova praksa medicine uvela je i broj revolucionarnih tretmana. Praksa je u to vreme bila da se rane kauterizuju vrelim uljem ili da se gangrenozni udovi amputiraju. Paracelzus je ipak otkrio da ukoliko se rana redovno drenira i drži čistom, šansa da se sama zaleči je daleko veća nego kod tada standardne procedure. Ovakav tretman doneo mu je slavu u krugovima zapadne medicine. Takođe, on je prvi uveo upotrebu raznih hemikalija i minerala u lečenju, prvi davši ime cinku. Verovao je ipak, da je zdravlje moguće ostvariti samo kroz harmoniju čoveka, mikrokosmosa i makrokosmosa. Jedno vreme bio je profesor Univerziteta u Bazelu i mnogi izvori govore da je imao velika neslaganja sa kolegama, dok su čak postojale i glasine da je spaljivao tradicionalne udžbenike koje je smatrao pogrešnim. Bazel je morao da napusti zbog izvesne tužbe. Kraj života proveo je u današnjoj Austriji, gde je preminuo i sahranjen u Salcburgu. Nakon njegove smrti javlja se pokret Paracelzusijanizam, zahvaljujući kome je ostao zapamćen u istoriji medicine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Većina ljudi ima potrebu da se istakne, da zapoveda, zbog toga traži moći, snagu. Da, ali gde ih traže? Menjati svet je Božiji posao i niko nas nikad neće okriviti što to nismo učinili. Ono što će se tražiti od nas je da promenimo makar jedno stvorenje na Zemlji, a to stvorenje smo mi sami. Da psihička atmosfera nije toliko zagađena, čovek bi uspeo da neutrališe svoje spoljašnje otrove. Mihail Dimitrov Ivanov, kasnije nazvan Omraam Mikhael Aivanhov (francuski: Omraam Mikhael Aivanhov), bio je bugarski i francuski ezoteričar i filozof, a njegovi sledbenici su ga smatrali duhovnim učiteljem. Osnovao je Svetsko belo bratstvo. Na Ivanova učenja je snažno uticao Petar Deunov i oni su sledili okvire ezoteričnog hrišćanstva. Njegove knjige su prevedene na više od dvadeset jezika. Rođen je 31. januara 1900. godine u bitoljskom selu Sarbtsi, tada u okviru Osmanskog carstva. Posle Balkanskih ratova, njegova porodica se preselila u Varnu, gde je 17-godišnji Ivanov kasnije upoznao Petra Deunova. Kasnije je otišao u Sofiju i bio među njegovim učenicima. 1937. godine odlazi u Francusku na Svetsku izložbu u Parizu i tamo ostaje. [1] Imao je dva pisma Bojana Boeva ljudima tamo zainteresovanim za učenje Petra Deunova preko Alfierija Bertolija (Italijana iz sofijskog bratstva). U pismu iz Pariza Bojanu Boevu, Mihail Ivanov ga je zamolio da pita Petra Deunova da li će ostati da tamo studira; odgovor (opet preko Boeva) je, ako ima novca i sredstava, slediti. [2] Počeo je da drži javna predavanja o duhovnim temama. 1947. bio je povezan sa „avanturistom koji se nazivao princom Čerenzi Lind, Maha Čohan (Veliki poglavar) i vrhovnim regentom kraljevine Agarte“ [3] [4]. Održavali su „srdačan odnos“: zajedno su primili na severu, prema Pierre Pean-u [5], a oktobra 1947. godine organizovali su zajedno u Parizu „Duhovni kongres Velikog univerzalnog belog bratstva“, kojim je predsedavala Maha Chohan i pod pokroviteljstvo njegove organizacije „Univerzalna duhovna unija“ (Union spirituelle universelle, USU). U novembru su, međutim, prekinuli vezu. [6] 31. decembra 1947. godine ime organizacije u Parizu pod nazivom Center International Culturel promenjeno je u Fraternite blanche universelle, promenjen je sastav njenog biroa, a sedište je premešteno iz Pariza na sever. [7] Mihail Ivanov, 1937 1948. godine Mihail Ivanov je uhapšen i osuđen na zatvor, „zbog prakse kombinovanja okultizma sa najneobuzdanijom seksualnošću“ [5] i „podsticanja maloletnika na razvrat“ (zvanična formulacija, izvor iz njegove organizacije). [8] [9] U memoarima bugarskih denovista postoje priče o takvim postupcima. [10] [11] Prema nekim mišljenjima (Pierre Rifar), njegovo uverenje temeljilo se na lažnom svedočenju. [12] Izvori u njegovom Svetskom belom bratstvu ovo pripisuju neprijateljskim postupcima Mahe Chohan i tvrde da je 1960. godine Mihail Ivanov rehabilitovan [13] od Apelacionog suda u Eks an Provansi, uz formalno izvinjenje u pisanoj formi.] Godine 1953., u blizini Frejusa, Ivanov je osnovao centar Svetskog belog bratstva, Bonfen, koji je nastavio da funkcioniše i nakon njegove smrti. [15] U narednim decenijama širio je učenje Svetskog belog bratstva, održavši više od 5.000 predavanja. [16] Razvio je okultne aktivnosti ne samo u Francuskoj, već i u Švajcarskoj, Kanadi, Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i skandinavskim zemljama. Njegova predavanja su takođe objavljena u obliku knjiga. Objavljuje ih Editions Prosveta, francuska izdavačka kuća osnovana 1976. godine za širenje njegovih učenja. [17] Među Belim bratstvom u Bugarskoj postoje kontradiktorna mišljenja o Mihailu Ivanovu: prema nekima pomaže u širenju ideja Petra Deunova, prema drugima propoveda lažnu doktrinu (određen je kao član Crne lože). Studenti Petra Deunova u svojim memoarima tvrde da on nije prepoznao Mihaila Ivanova kao predstavnika svog učenja. 1981. posetio je Bugarsku na poziv Komiteta za kulturu, na čelu sa Ljudmilom Živkovom, za proslave povodom 1300-godišnjice bugarske države.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! S ONE STRANE Šta li ima s one strane reke smrti? To je jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja učiteljima istočnjačke mudrosti, ali koliko god da su oni dobri stručnjaci i na visokom stupnju razvoja, spomenuto pitanje im je isto tako neobično kao što bi prolazniku izgledalo čudno pitanje o izgledu suprotne strane ulice. Ono što ih iznenađuje je pretpostavka da tu uopšte može biti govora o nekoj potrebi podučavanja, a iz prostog razloga, što je dovoljno pogledati da bi se videlo. Izvor neprekidnog čuđenja za učitelje sa Istoka je da do takvih rezultata u mnogim slučajevima vode čisto teorijske i dogmatske metode Zapada. Ti takozvani učitelji su slepi, a vode druge slepce, jer nemaju mogućnosti da utvrde Istinu, iako to tvrde, pa se ograničavaju na pasivno predavanje znanja i načela koje su primili od drugih, koji su na isti način do njih došli. Naprotiv, na Istoku ima mnogo ljudi nadarenih psihičkim i spiritualnim sposobnostima, za koje je život s one strane isto tako običan i blizak kao i ovaj zemaljski. Za istočnjake na visokom stupnju razvoja život s one strane nema ničeg neobičnog ni misterioznog kao ni neistražene dubine okeana, jer oni poznaju struje, ponore i ostrva. Opšte činjenice s one strane života su jasno shvaćene, isto tako kao što zapadnjački moreplovac shvata i poznaje uslove za plovidbu u Atlantskom okeanu. Štaviše, svaki istočnjak na izvesnom stupnju razvoja već od rane mladosti zna da se fenomen života posle smrti ne prima kao neka dogma, jer može da postane predmet sigurnog saznanja onih, koji odluče da posvete potrebno vreme i izučavanje za razvoj viših sposobnosti duha, koje su posed i dobro celog ljudskog roda. Međutim, baš radi spomenutog razloga, odluka da se pokuša pomoći zapadnjaku kako bi shvatio ovo područje, za naprednog istočnjaka i okultistu znači prihvatiti se vrlo teškog, gotovo obeshrabrujućeg poduhvata. Zapadnjak instiktivno odbija da shvati Istinu onako kako je istočnjaci primaju. Pošto mu nedostaje iskustveno znanje tolikih psihičkih i spiritualnih činjenica, koje su osnovni temelj za dublje izučavanje, duh zapadnjaka sasvim prirodno zahteva konkretan dokaz pre nego što oseti raspoloženje da prosledi dalje. Međutim, pošto se tu radi o činjenicama, koje mogu da se upoznaju samo direktnim iskustvom, nikakav dokaz ne bi mogao da pobudi oduševljenje, koje je potrebno za tako posebno izučavanje. Zbog toga sledi da zapadnjak osnovna učenja Istoka ili prihvata na osnovu poverenja u Učitelja, ili ih smatra čistim spekulacijama i pretpostavkama. Pošto je Zapad prepun takvih hipoteza i premišljanja, lako je razumeti da ih zapadnjački učenik ne uzima suviše ozbiljno zbog toga jer – kao što se često zaključuje – jedna hipoteza vredi koliko i druga. Učenik stalno mora da ima u vidu da pri izlaganju činjenica o drugom životu, čemu je ova knjiga namenjena, nije moguće pružiti nikakve dokaze, ako njegove lične spiritualne i psihičke sposobnosti nisu dostigle visok stepen razvoja. U tom položaju je on sličan slepcu, koji zahteva dokaz za crvenu boju nekog predmeta, ili gluvome koji traži dokaz za postojanje harmonije u muzici. Radi istog razloga pružanje dokaza u oba slučaja nije moguće. Isto tako ne bi mogli da objasnimo ukus šećera nekome, ko nikada nije okusio slatko....

ISCELJUJUĆA MUDROST KOJA JE DECENIJAMA ISPRED SVOG VREMENA Entoni Vilijem, jedan i jedini medicinski medijum, pomogao je desetinama hiljada ljudi da se izleče od bolesti koje su im ili pogrešno dijagnozirane, ili neuspešno lečene, ili lekari nisu mogli da ih reše. Činio je to tako što je slušao božanski glas koji mu je doslovce na uho govorio šta ljudima leži u korenu bola ili bolesti i šta treba da rade da bi povratili zdravlje. Njegove metode postižu izvanredne rezultate, čak i za one koji su protraćili silne godine i potrošili brda para na sve oblike medicine pre nego što su se okrenuli njemu. Sada, u ovoj revolucionarnoj knjizi, otvara vrata svega što je naučio tokom više od dvadeset pet godina obnavljanja ljudskih života: ogromnu količinu informacija o isceljivanju koje nauka neće otkriti još decenijama, i koje se uglavnom nikada nigde ranije nisu pojavile. U ovoj sjajnoj knjizi otkrićete: - Koren uzroka bolesti i stanja koje medicina ili ne razume na pravi način ili se još uvek bori da razume. - Potpuno prirodna rešenja za desetine bolesti koje nas muče, uključujući lajmsku bolest, fibromijalgiju, adrenalni umor, sindrom hroničnog umora, hormonske neravnoteže, Hašimotovu bolest, multipla sklerozu, depresiju, neurološke poremećaje, hronična zapaljenja, autoimune bolesti, neravnoteže šećera u krvi, kolitis i druge. - Rešenja za obnovu duše i duha nakon što je bolest razorila emocionalni sklop. Bilo da ste dobili dijagnozu koju ne razumete, ili da imate simptome koje ne umete da imenujete, bilo da je bolestan neko koga volite ili želite da se bolje brinete o svojim pacijentima, Medicinski medijum nudi odgovore koji su vam potrebni. Ova knjiga takođe je i priručnik za svakoga ko traži tajne za duži i zdraviji život. „ Entoni je vidovnjak i mudrac za zdravlje. Poseduje izuzetan dar. Uz njegovu pomoć uspeo sam da odredim i razrešim zdravstveni problem koji me je godinama mučio. “ – Kris Kar, autor bestselera Njujork tajmsa Entoni Vilijem rođen je s jedinstvenom sposobnošću da komunicira s duhom visokog nivoa, koji mu daje izvanredno temeljne informacije o zdravlju koje su često daleko ispred svog vremena. Od četvrte godine, kada je šokirao svoju porodicu rekavši da mu baka, koja nije imala nikakve simptome, boluje od raka pluća (što su testovi ubrzo i dokazali), Entoni koristi svoj dar da „ čita“ zdravlje ljudi i da im objasni kako da ozdrave. Njegova neprevaziđena preciznost i stopa uspeha kao medicinskog medijuma osvojili su poverenje i ljubav hiljada ljudi širom sveta, među njima i filmskih i rok zvezda, milijardera, sportista, pisaca bestselera i bezbroj drugih iz svih sfera života koji nisu mogli da nađu načina da se izleče sve dok im on nije pružio uvide duha. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

ISCELJUJUĆA MUDROST KOJA JE DECENIJAMA ISPRED SVOG VREMENA Entoni Vilijem, jedan i jedini medicinski medijum, pomogao je desetinama hiljada ljudi da se izleče od bolesti koje su im ili pogrešno dijagnozirane, ili neuspešno lečene, ili lekari nisu mogli da ih reše. Činio je to tako što je slušao božanski glas koji mu je doslovce na uho govorio šta ljudima leži u korenu bola ili bolesti i šta treba da rade da bi povratili zdravlje. Njegove metode postižu izvanredne rezultate, čak i za one koji su protraćili silne godine i potrošili brda para na sve oblike medicine pre nego što su se okrenuli njemu. Sada, u ovoj revolucionarnoj knjizi, otvara vrata svega što je naučio tokom više od dvadeset pet godina obnavljanja ljudskih života: ogromnu količinu informacija o isceljivanju koje nauka neće otkriti još decenijama, i koje se uglavnom nikada nigde ranije nisu pojavile. U ovoj sjajnoj knjizi otkrićete: - Koren uzroka bolesti i stanja koje medicina ili ne razume na pravi način ili se još uvek bori da razume. - Potpuno prirodna rešenja za desetine bolesti koje nas muče, uključujući lajmsku bolest, fibromijalgiju, adrenalni umor, sindrom hroničnog umora, hormonske neravnoteže, Hašimotovu bolest, multipla sklerozu, depresiju, neurološke poremećaje, hronična zapaljenja, autoimune bolesti, neravnoteže šećera u krvi, kolitis i druge. - Rešenja za obnovu duše i duha nakon što je bolest razorila emocionalni sklop. Bilo da ste dobili dijagnozu koju ne razumete, ili da imate simptome koje ne umete da imenujete, bilo da je bolestan neko koga volite ili želite da se bolje brinete o svojim pacijentima, Medicinski medijum nudi odgovore koji su vam potrebni. Ova knjiga takođe je i priručnik za svakoga ko traži tajne za duži i zdraviji život. „ Entoni je vidovnjak i mudrac za zdravlje. Poseduje izuzetan dar. Uz njegovu pomoć uspeo sam da odredim i razrešim zdravstveni problem koji me je godinama mučio. “ – Kris Kar, autor bestselera Njujork tajmsa Entoni Vilijem rođen je s jedinstvenom sposobnošću da komunicira s duhom visokog nivoa, koji mu daje izvanredno temeljne informacije o zdravlju koje su često daleko ispred svog vremena. Od četvrte godine, kada je šokirao svoju porodicu rekavši da mu baka, koja nije imala nikakve simptome, boluje od raka pluća (što su testovi ubrzo i dokazali), Entoni koristi svoj dar da „ čita“ zdravlje ljudi i da im objasni kako da ozdrave. Njegova neprevaziđena preciznost i stopa uspeha kao medicinskog medijuma osvojili su poverenje i ljubav hiljada ljudi širom sveta, među njima i filmskih i rok zvezda, milijardera, sportista, pisaca bestselera i bezbroj drugih iz svih sfera života koji nisu mogli da nađu načina da se izleče sve dok im on nije pružio uvide duha. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

Beograd 2016. Mek povez sa klapnama, 329 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). K3 ISCELJUJUĆA MUDROST KOJA JE DECENIJAMA ISPRED SVOG VREMENA Entoni Vilijem, jedan i jedini medicinski medijum, pomogao je desetinama hiljada ljudi da se izleče od bolesti koje su im ili pogrešno dijagnozirane, ili neuspešno lečene, ili lekari nisu mogli da ih reše. Činio je to tako što je slušao božanski glas koji mu je doslovce na uho govorio šta ljudima leži u korenu bola ili bolesti i šta treba da rade da bi povratili zdravlje. Njegove metode postižu izvanredne rezultate, čak i za one koji su protraćili silne godine i potrošili brda para na sve oblike medicine pre nego što su se okrenuli njemu. Sada, u ovoj revolucionarnoj knjizi, otvara vrata svega što je naučio tokom više od dvadeset pet godina obnavljanja ljudskih života: ogromnu količinu informacija o isceljivanju koje nauka neće otkriti još decenijama, i koje se uglavnom nikada nigde ranije nisu pojavile. U ovoj sjajnoj knjizi otkrićete: - Koren uzroka bolesti i stanja koje medicina ili ne razume na pravi način ili se još uvek bori da razume. - Potpuno prirodna rešenja za desetine bolesti koje nas muče, uključujući lajmsku bolest, fibromijalgiju, adrenalni umor, sindrom hroničnog umora, hormonske neravnoteže, Hašimotovu bolest, multipla sklerozu, depresiju, neurološke poremećaje, hronična zapaljenja, autoimune bolesti, neravnoteže šećera u krvi, kolitis i druge. - Rešenja za obnovu duše i duha nakon što je bolest razorila emocionalni sklop. Bilo da ste dobili dijagnozu koju ne razumete, ili da imate simptome koje ne umete da imenujete, bilo da je bolestan neko koga volite ili želite da se bolje brinete o svojim pacijentima, Medicinski medijum nudi odgovore koji su vam potrebni. Ova knjiga takođe je i priručnik za svakoga ko traži tajne za duži i zdraviji život. „Entoni je vidovnjak i mudrac za zdravlje. Poseduje izuzetan dar. Uz njegovu pomoć uspeo sam da odredim i razrešim zdravstveni problem koji me je godinama mučio.“ – Kris Kar, autor bestselera Njujork tajmsa

NOVA KNJIGA Izdavač: Leo Commerce Broj strana: 332 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 15 x 23 cm Godina izdanja: 2016. ISCELJUJUĆA MUDROST KOJA JE DECENIJAMA ISPRED SVOG VREMENA Entoni Vilijem, jedan i jedini medicinski medijum, pomogao je desetinama hiljada ljudi da se izleče od bolesti koje su im ili pogrešno dijagnozirane, ili neuspešno lečene, ili lekari nisu mogli da ih reše. Činio je to tako što je slušao božanski glas koji mu je doslovce na uho govorio šta ljudima leži u korenu bola ili bolesti i šta treba da rade da bi povratili zdravlje. Njegove metode postižu izvanredne rezultate, čak i za one koji su protraćili silne godine i potrošili brda para na sve oblike medicine pre nego što su se okrenuli njemu. Sada, u ovoj revolucionarnoj knjizi, otvara vrata svega što je naučio tokom više od dvadeset pet godina obnavljanja ljudskih života: ogromnu količinu informacija o isceljivanju koje nauka neće otkriti još decenijama, i koje se uglavnom nikada nigde ranije nisu pojavile. U ovoj sjajnoj knjizi otkrićete: - Koren uzroka bolesti i stanja koje medicina ili ne razume na pravi način ili se još uvek bori da razume. - Potpuno prirodna rešenja za desetine bolesti koje nas muče, uključujući lajmsku bolest, fibromijalgiju, adrenalni umor, sindrom hroničnog umora, hormonske neravnoteže, Hašimotovu bolest, multipla sklerozu, depresiju, neurološke poremećaje, hronična zapaljenja, autoimune bolesti, neravnoteže šećera u krvi, kolitis i druge. - Rešenja za obnovu duše i duha nakon što je bolest razorila emocionalni sklop. Bilo da ste dobili dijagnozu koju ne razumete, ili da imate simptome koje ne umete da imenujete, bilo da je bolestan neko koga volite ili želite da se bolje brinete o svojim pacijentima, Medicinski medijum nudi odgovore koji su vam potrebni. Ova knjiga takođe je i priručnik za svakoga ko traži tajne za duži i zdraviji život. „Entoni je vidovnjak i mudrac za zdravlje. Poseduje izuzetan dar. Uz njegovu pomoć uspeo sam da odredim i razrešim zdravstveni problem koji me je godinama mučio.“ – Kris Kar, autor bestselera Njujork tajmsa Entoni Vilijem rođen je s jedinstvenom sposobnošću da komunicira s duhom visokog nivoa, koji mu daje izvanredno temeljne informacije o zdravlju koje su često daleko ispred svog vremena. Od četvrte godine, kada je šokirao svoju porodicu rekavši da mu baka, koja nije imala nikakve simptome, boluje od raka pluća (što su testovi ubrzo i dokazali), Entoni koristi svoj dar da „čita“ zdravlje ljudi i da im objasni kako da ozdrave. Njegova neprevaziđena preciznost i stopa uspeha kao medicinskog medijuma osvojili su poverenje i ljubav hiljada ljudi širom sveta, među njima i filmskih i rok zvezda, milijardera, sportista, pisaca bestselera i bezbroj drugih iz svih sfera života koji nisu mogli da nađu načina da se izleče sve dok im on nije pružio uvide duha.

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Knjiga mudrosti ili ludosti - liber aleph vel CXI Autor: Alister Krouli Prevod: Eduard Ivančev Izdavač: Esotheria latinica, mek povez, 21 cm, 233 str. _____ Iz knjige: Uvod Ova knjiga ima čudnu sudbinu. Ona je jedno od remek-dela Alistera Krolija. Završena je krajem Prvog svetskog rata, u martu 1918., kada su centralne sile bile u raspadu. U nekoliko navrata činjeni su pokušaji da se objavi ova knjiga. Dva puta se pokušalo pre nego što je zaista štampana. Poslednji put, štampanje je završeno u Engleskoj, ali se umešala autorova smrt 1. decembra 1947. i izdanje nije pušteno u promet. Ovo je jedna od Krolijevih najvećih i najdubljih knjiga, u koju je on uložio i samu svoju krv. Nema boljeg načina se to pokaže zašto i kako je knjiga napisana, nego da se autoru dozvoli da to sam objasni. Citiramo iz njegovih jiš ne objavljenih Ispovesti. Knjiga Alef, Knjiga Ludosti ili Mudrosti trebalo je da izrazi srž moje doktrine u najdubljim i najdelikatnijim dimenzijama. To je najnapetija knjiga koju i najintezivnija knjiga koju sam ikad komponovao. Misao je tako koncentrisana i ako mogu upotrebiti ovu reč, tako nervozna, da je ondašnje njeno pisanje i sadašnje čitanje, povlačilo i sada povlači za sobom skoro nepodnošljivu napetost. Sećam se kako sam uobičavao da noćima sedim za svojim stolom - to je bila najoštrija zima koju je Njujork zna tokom mnogih godina, ali da je centralno grejanje bilo jako kao sam Pakako, sumnjam da bi mi bilo toplo. Noćima sam sedeo krut kao leš i hladniji od leša, celi mi se život koncentrisao: na mali deo mozga koji je bio zauzet radom i na zglavak i prste desne šake. Apsolutno se jasno sećam da mi se svest počela javljati iz savršeno mrtve podlaktice. Knjiga je napisana u prozi, a ipak je u njoj formalno ograničenje, nemilosrdnije od bilo čega mogućeg u pojeziji. Sam sam se ograničio naređenjem da detaljno obradim datu temu na jednoj jedinoj stranici. Ovakvo pisanje bilo je jedna velika muka, slična onoj koja se doživljava u asani. Ovaj me je napor toliko udaljio od normalne ljudske sveti, da je tada bilo nešto neizrecio sablasno kad bih u sred dana odlazio u krevet sa nadom da ću se malo ogrejati uz samodopadnu Kamilu. Započinjući pisanje Knjige Alef, Kroli je mislio da je adresira na svog magičkog sina O.I.V.V.I.O., za koga je tada verovao da je dete koje mu je predskazala Knjiga Zakona. Na više načina nastojao je pomoći ovom sinu u njegovom napredovanju. Time bi ispunio i samo proročanstvo iz knjige: To će biti njegovo dete i to čudno. Neka ga ne traži; jer time može samo otpasti. (AL III 47) Sve do 1919. događaji su Kroliju dozvolili da istraje u svom verovanju da će O.I.V.V.I.O. (Čarla Stenfild Džouns) biti dete koje je obećala Knjga Zakona (iako je u samadičnom pisanju same Knjige Alef predvideo - vidi 166 glavu - istinu o ovoj stvari). Od tada pa na dalje počele su se događati stvari koje su Krolija prisilile da posumnja i u samu svoju želju i nadu. 1924. konačno je postalo jasno da O.I.V.V.I.O. (magički moto sina pri primanju stepena Majstora Hrama) nije uspeo potpuno uništiti svoju ličnost. Ali što je bilo važno tajnim šefovima koji su ispleli mrežu oko Pisara, tako da je, motivisan svim bogatstvom ljubavi u svojoj prirodi, napregnuo sve snage u ovom velikom naporu? Zato što je, u jednom smislu, Knjiga ALef adresirana detetu velike Divlje Zveri, a Čovekovo dete je čovečanstvo. A u drugom smislu, dete koje je obećala Knjiga Zakona tek će se pojaviti - u svoje pravo vreme. Zato, za to dete i njegove sestre i braću na svim stranama, mi sada izdajemo ovo delo u vreme kada je osećaj osujećenja na svim kontinetima zemaljske kugle doveo skoro do vizije potpunog haosa.

Odlično očuvana. Naslov: Knjiga mudrosti ili ludosti - liber aleph vel CXI Autor: Alister Krouli Prevod: Eduard Ivančev Izdavač: Esotheria latinica, mek povez, 21 cm, 233 str. Uvod Ova knjiga ima čudnu sudbinu. Ona je jedno od remek-dela Alistera Krolija. Završena je krajem Prvog svetskog rata, u martu 1918., kada su centralne sile bile u raspadu. U nekoliko navrata činjeni su pokušaji da se objavi ova knjiga. Dva puta se pokušalo pre nego što je zaista štampana. Poslednji put, štampanje je završeno u Engleskoj, ali se umešala autorova smrt 1. decembra 1947. i izdanje nije pušteno u promet. Ovo je jedna od Krolijevih najvećih i najdubljih knjiga, u koju je on uložio i samu svoju krv. Nema boljeg načina se to pokaže zašto i kako je knjiga napisana, nego da se autoru dozvoli da to sam objasni. Citiramo iz njegovih jiš ne objavljenih Ispovesti. Knjiga Alef, Knjiga Ludosti ili Mudrosti trebalo je da izrazi srž moje doktrine u najdubljim i najdelikatnijim dimenzijama. To je najnapetija knjiga koju i najintezivnija knjiga koju sam ikad komponovao. Misao je tako koncentrisana i ako mogu upotrebiti ovu reč, tako nervozna, da je ondašnje njeno pisanje i sadašnje čitanje, povlačilo i sada povlači za sobom skoro nepodnošljivu napetost. Sećam se kako sam uobičavao da noćima sedim za svojim stolom - to je bila najoštrija zima koju je Njujork zna tokom mnogih godina, ali da je centralno grejanje bilo jako kao sam Pakako, sumnjam da bi mi bilo toplo. Noćima sam sedeo krut kao leš i hladniji od leša, celi mi se život koncentrisao: na mali deo mozga koji je bio zauzet radom i na zglavak i prste desne šake. Apsolutno se jasno sećam da mi se svest počela javljati iz savršeno mrtve podlaktice. Knjiga je napisana u prozi, a ipak je u njoj formalno ograničenje, nemilosrdnije od bilo čega mogućeg u pojeziji. Sam sam se ograničio naređenjem da detaljno obradim datu temu na jednoj jedinoj stranici. Ovakvo pisanje bilo je jedna velika muka, slična onoj koja se doživljava u asani. Ovaj me je napor toliko udaljio od normalne ljudske sveti, da je tada bilo nešto neizrecio sablasno kad bih u sred dana odlazio u krevet sa nadom da ću se malo ogrejati uz samodopadnu Kamilu. Započinjući pisanje Knjige Alef, Kroli je mislio da je adresira na svog magičkog sina O.I.V.V.I.O., za koga je tada verovao da je dete koje mu je predskazala Knjiga Zakona. Na više načina nastojao je pomoći ovom sinu u njegovom napredovanju. Time bi ispunio i samo proročanstvo iz knjige: To će biti njegovo dete i to čudno. Neka ga ne traži; jer time može samo otpasti. (AL III 47) Sve do 1919. događaji su Kroliju dozvolili da istraje u svom verovanju da će O.I.V.V.I.O. (Čarla Stenfild Džouns) biti dete koje je obećala Knjga Zakona (iako je u samadičnom pisanju same Knjige Alef predvideo - vidi 166 glavu - istinu o ovoj stvari). Od tada pa na dalje počele su se događati stvari koje su Krolija prisilile da posumnja i u samu svoju želju i nadu. 1924. konačno je postalo jasno da O.I.V.V.I.O. (magički moto sina pri primanju stepena Majstora Hrama) nije uspeo potpuno uništiti svoju ličnost. Ali što je bilo važno tajnim šefovima koji su ispleli mrežu oko Pisara, tako da je, motivisan svim bogatstvom ljubavi u svojoj prirodi, napregnuo sve snage u ovom velikom naporu? Zato što je, u jednom smislu, Knjiga ALef adresirana detetu velike Divlje Zveri, a Čovekovo dete je čovečanstvo. A u drugom smislu, dete koje je obećala Knjiga Zakona tek će se pojaviti - u svoje pravo vreme. Zato, za to dete i njegove sestre i braću na svim stranama, mi sada izdajemo ovo delo u vreme kada je osećaj osujećenja na svim kontinetima zemaljske kugle doveo skoro do vizije potpunog haosa.

"Ovom knjigom zavirujete u um buntovnog jogija. Duhovito i s obezoružavajućom iskrenošću, Ganga izlaže istoriju i filozofiju joge, vodeći vas kroz ovu staru disciplinu svojim originalnim i inovativnim pristupom. Joga izvan verovanja predstavlja jedinstven, integrativan pristup telu, umu i duhu. Praktična je, inspirativna, puna vrednih uvida za oživljavanje i obogaćivanje prakse kako početnika tako i naprednijih đaka. Najtoplije je preporučujem." - Andrew Weil, doktor medicine, autor brojnih knjiga o zdravlju i ishrani "Joga izvan verovanja svideće se svakome ko u jogi, i u svom životu, traži nove nivoe probuđenja i slobode. Ova knjiga nudi jednu fleksibilnu i modernu perspektivu koja je za život u ovim vremenima ubrzanih promena potrebnija nego ikad."- Sting "Ovo je bogato, sveobuhvatno delo visoke senzitivnosti i elokvencije, ovo je putovanje kroz svet joge čiji je vodič majstor kojeg odlikuju i mudrost i smernost. Raritet i vrednost na sceni masivnih ega, izveštačenosti i preterivanja u modernoj jogi." - David Gordon White, istoričar religija, indolog, autor više knjiga o jogi "U Jogi izvan verovanja Ganga je obavio izuzetan posao, dokazavši da je autentična tradicija joge uvek značila pomeranje izvan tradicija i verovanja. Ovo je jasan glas modernog jogija. Ganga je živi dokaz da je prava tradicija joge još živa i zdrava." - Eric Schifmann, jogi, učitelj freedom style joge, autor knjige Yoga: The Spirit and Practice of Moving into Stillness "Nauka, spiritualni uvidi, autobiografske priče i praksa joge u Jogi izvan verovanja zajedno su utkani u tapiseriju koja će služiti svakome u navigovanju sopstvenim jedinstvenim putem samootkrivanja." - Jack Canfield, autor knjige Chicken Soup for the Soul "Ganga je u samom čelu revolucionarne evolucije na polju joge. Nastojao je da pokaže kako zadržati staru formu, i pritom joj dati nov život. A to daje odgovor i na pitanje kako s vodom za kupanje ne izbaciti i bebu." - Svami Venkatesanada, autor studije Enlightened Living: A New Interpretation of Yoga Sutras of Patanjali "Ovo je delo koje čini jogu smislenom i onima koji to nisu ni pretpostavljali. Ovo je podvig koji dekonstruiše tradiciju i jogu čini moćnim istraživačkim sredstvom za moderna vremena." - Joel Kramer, autor knjiga The Guru Papers i The Passionate Mind "Ganga nastavlja da služi evoluciji joge i Amerike nudeći autentično, radikalno učenje jogičkog procesa i samoprobuđenja, praćenih velikom radošću i oslobođenjem direktnog univerzalnog iskustva. Udahnite duboko!" - Shiva Rea, učiteljica joge Čitaj dalje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U rukama držite jednu od brojnih značajnih knjiga dr. Josepha Murphyja, čuvenog američkog duhovnjaka koji je svojim propovijedima silno utjecao na mišljenje ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama, a knjigama i na znatan dio zapadnjački orijentiranog svijeta. Njegove riječi unose u slušatelje i čitatelje pouzdanje u Boga. ali i u sebe same, donose mir, stabilnost i sreću. Njegova interpretacija Boga originalna je i u mnogome sukladna suvremenom znanstvenom poimanju Boga. Takva koncepcija Boga otvara mnogo veće mogućnosti Njegove intervencije u čovječjem životu. Iako Murphy preporuča molitvu i pouzdanje u Boga kao važne činitelje osobnog napretka, ne zaboravlja naglasiti važnost vlastitog nastojanja, upornosti, i rad na promjeni svog bića u bolje, savršenije, uspješnije ljudsko biće. U tome su njegove postavke u skladu s najboljom tradicijom američkog suvremenog i psihološki utemeljenog propovjedništva. Džozef Marfi (20. maj 1898. - 16. decembar 1981.) je irski, naturalizovani američki autor i predvodnik nove misli, orijentisan ka božanskoj i religioznoj nauci. Džozef Denis Marfi rođen je u Bejlidahobu, u okrugu Kork, u Irskoj, kao sin direktora privatne dečačke škole i odgajaen je kao rimokatolik . Pridružio se jezuitima . U dvadesetim godinama, pre nego što je postavljen za sveštenika, iskustvo lekovite molitve navelo ga je da napusti jezuite i emigrira u Sjedinjene Države 1922; putovao je kao kormilar na brodu RMS Sedrik, ploveći iz Liverpula u Engleskoj do luke Njujork; na brodskom manifestu za putnike njegovo zanimanje navedeno je kao hemičar, britanski termin za farmaceuta. U Njujorku je postao profesionalni farmaceut (do tada je diplomirao hemiju ). Ovde je pristupio Crkvi Isceljujućeg Hrista (deo Crkve Božanske nauke ), gde je Emet Fok postao poglavar 1931. [1] Karijera Marfi je putovao u Indiju i proveo dosta vremena sa indijskim mudracima, učeći hinduističku filozofiju . Kasnije je u Americi formirao novu crkvu sa hinduističkim ideologijama. Sredinom četrdesetih godina preselio se u Los Anđeles, gde je upoznao osnivača religiozne nauke Ernesta Holmsa, a Holms ga je 1946. zainteresovao za religijsku nauku, nakon čega je predavao u Ročesteru, u Njujorku, a kasnije i na Institutu za religijsku nauku u Los Anđelesu. Sastanak sa predsednikom Udruženja za božansku nauku Ervinom Gregom doveo ga je do premeštanja u Božansku nauku, a on je postao poglavar Crkve Božanske nauke Los Anđelesa 1949., koju je izgradio u jednu od najvećih kongregacija Nove misli u zemlji.[traži se izvor] [ цитирање потребно ] Privatni život i smrt U sledećoj deceniji Marfi se oženio, doktorirao psihologiju na Univerzitetu Južna Kalifornija i počeo da piše. Nakon što mu je prva supruga umrla 1976. godine, oženio se svojom dugogodišnjom sekretaricom. Preselio je svoje poglavarstvo u Laguna Hils u Kaliforniji, gde je i umro 1981. godine. Njegova supruga, dr. Džin Marfi, nastavila je da radi u ovom poglavarstvu nekoliko godina nakon toga. Bibliografija To je to ili umetnost metafizičke demonstracije (1945) Točkovi istine (1946) Savršeni odgovor (1946) Vrhovno majstorstvo straha (1946) Sveti Džon Spiks (1948) Ljubav je sloboda (1948) Mistično objašnjeno ( dvanaest sila) (1948) Bogatstvo je vaše pravo (posebne meditacije za zdravlje, bogatstvo, ljubav i izražavanje) (1952) Čuda vašeg uma (1953) Božiji miris (1953) Magija verovanja (1954) Značenje reinkarnacije (1954) Veruj u sebe (1955) Kako privući novac (1955) Putovanje sa Bogom (1956) Mir u sebi (revidiran Sveti Džon Spiks) (1956) Molitva je odgovor (1956) Kako koristiti svoju isceljujuću moć (1957) Tihi trenuci s Bogom (1958) Moli svoj put kroz to (1958) Lekovita moć ljubavi (1958) Ostanite mladi zauvek (1958) Mentalni otrovi i njihovi antidoti (1958) Kako se moliti s špilom karata (1958) Živeti bez naprezanja (1959) Tehnike molitvene terapije (1960) Nuklearna religija (1961) Gospod nas uči da se molimo (drugo poglavlje putovanja sa Bogom) (1962.) Zašto se ovo dogodilo meni? (1962) Moć vašeg podsvesnog uma (1963) Čudesa umne dinamike (1964) Neverovatni zakoni moći kosmičkog uma (1965) Vaša beskrajna moć da budete bogati (1966) Kosmička snaga unutar vas (1968) Beskonačna moć za bogatije življenje (1969) Tajne prvog Činga (1970) Psihička percepcija: magija ekstrasenzorne percepcije (1971) Čudesna moć za beskonačno bogatstvo (1972) Telefizika: Čarobna moć savršenog življenja (1973) Kosmički enerdžajzer: Čudesna snaga univerzuma (1974) Velike biblijske istine za ljudske probleme (1976) Moć je u vama (1977) Božije pesme (1979) Kako koristiti zakone uma (1980) Ove istine mogu vam promeniti život (1982) Zbirka eseja Džozefa Marfija (1987)

"Znati šta želite da osetite je najmoćnija jasnoća koju možete da imate. Stvoriti takva osećanja je najmoćnija stvar koju možete da učinite sa svojim životom.“ - Danijela Laport Pohvale za knjigu Mapa želja Kad sam sela da čitam Mapu želja, odmah sam osetila kako mi se ramena opuštaju. Prvih nekoliko strana sam klimala glavom. Osećala sam se kao da me je neko saslušao i prihvatio. Ona je to učinila. Ona je to postigla. A sada to može i svako drugi. Kamo sreće da je ovaj zlatni rudnik uvida i praktičnog vođstva bio sa mnom prethodnih godina. Osećam se blagosloveno što imam Danijelu u svom životu i ne mogu da dočekam da vidim kako se otvaraju brane ushićenja, „aha“ uvida i promena koje menjaju život, kad ljudi u praksi primene svoje mape želja. Danijela je majstor. Ona je delom vidovita, delom šaptač, a svakako je neko ko nas podstiče. Ako ste spremni da se probudite i živite u skladu sa onim šta stvarno jeste, onda odbacite svoje planove šta da radite u životu, kakve gaje ličnosti tipa A, i svim srcem zaronite u „Mapu želja“. - Kris Kar „Mapa želja“ sadrži mnogo života, istina i strasti; šta može biti bolje nego preurediti svoj svakodnevni život u skladu sa željama svog srca? - Džinin Rot Sa urođenom elegancijom, „Mapa želja“ povezuje našu primalnu energiju želja sa urođenom inteligencijom naših osećanja. Rezultat? Maksimalno efikasno korišćenje vremena koje nam je dato na Zemlji. Laportina radost življenja je zarazna. Spremite se da se njome zarazite! - Majkl Bernard Bekvit Kad sam prvi put primenila mapu želja, pozvala sam Danijelu da joj kažem: „Ovo radi!“ To što sam obelodanila osećanja koje želim u jezgru svog bića uzdiglo je moje veze i način na koji funkcionišem u svetu. A niko ne izražava našu poetsku motivaciju onako kako Danijela to čini. „Mapa želja“ je „vruća linija“ za vašu komunikaciju sa istinom. - Gabrijela Bernstajn, autorka knjiga „Univerzum Vas podržava“ i „Vreme je za čuda“ Danjela Laport je zastrašujuće pametna, pa ipak je toliko ljubazna i praktična da upali plamen u vama, a da vas ne dovede dotle da osećate kao da će vas ta vatra spržiti. Načuljite uši i slušajte dobro. Ono što ona ima da kaže, jeste ono što našem duhu treba da čuje. - Marta Bek Danijela je vaš istinski zastupnik, svoju snagu crpi iz joge. To će reći... vas, koji ispunjavate svoju misiju i puni ste želja. A „Mapa želja“ trasira vam put kako da reorganizujete svoje želje, a ne stresove. Ona je postigla nešto izuzetno. - Dr Sara Gotfrid Inspiracija, inovativnost i osećaj lične vrednosti samo su neki od elemenata kojima će vas ispuniti Danijela Laport. „Mapa želja“ raspravlja o tome kako da svoje snove i ciljeve ispunite na realističan način... garantovano će vas oduševiti. - www.beliefnet.com Kao što to uvek radi, Danijela Laport je „Mapom želja“ napravila nešto vanserijski o temi samoaktualizacije. To iskustvo će vas pozvati, izazvati, pa čak i zavesti da saznate srž onoga ko ste. „Mapa želja“ vam ne daje neku vrstu spoljašnjeg recepta da „živite svoje snove“ i „poduhvatite se uzvišenih ciljeva“ kao drugi programi. Umesto toga, ona vas vodi kroz proces koji će vam garantovano pomoći da uobličite svoj život i donosite odluke na osnovu onoga što će vas učiniti istinski srećnim. Zaboravite sisteme za organizovanje vremena, programe za postavljanje ciljeva i vežbe anticipacije. Sve što vam treba da oblikujete život koji će zaista raditi za vas jeste „Mapa želja“. - Kejt Nortrap Od „Mape želja“ mi se zavrtelo u glavi. Ta istina je tako ogoljena, sirova, razotkrivena. Zinula sam od zaprepašćenja. - Megan Voterson Stigla sam tek do jedanaeste strane „Mape želja“ a um mi je POTPUNO OTVOREN. - Gejla Darling Živeo sam na punom gasu. Godinama. Bio sam uporan u ostvarivanju ciljeva i žestoko sam se terao da te ciljeve postignem – ma kakvi da su bili. Dok nisam udario u zid, i pomislio: „Mora da ima neki drugi način“. „Mapa želja“ je taj drugi način. To je ono što ljudi traže – jedan nov način da planiraju svoj život, unutrašnji pristup stvarima spolja. - Erik Hendler Većina nas je toliko zauzeta planiranjem da zaboravljamo zašto uopšte planiramo. Danijela Laport je podstakla poštovanje prema našim željama na način koji u naše svakodnevno delovanje vraća smisao. „Mapa želja“ menja život. - Niša Mudli Jedino što sam pogrešila je što sam počela da čitam „Mapu želja“ po noći. Nisam mogla da je ostavim, mahnito pretražujući svoje srce da nađem za čim žudi, zapisujući svoje želje sa jasnoćom koju nisam godinama osetila. Knjiga je direktna, a opet duboko poetična. Obimna je i lepa i velikodušna i duboka. Ne kažem to olako – ona menja sve. - Samanta Rejnolds „Mapa želja“. To je bingo za motivaciju, inspiraciju – okidač za preobražaj da vam pomogne da živite život svojih snova kao preduzetnik, ljubavnik, junak. Između njenih sjajnih korica naći ćete upućivanje na mnogo sjajnih videa, muzike, kontemplacije, radne sveske - i Danijelinu čuvenu zdravorazumsku, praktičnu mudrost. - Navđit Kandola Čitaj dalje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karma i bolesti Pobeda nad besom Pobeda nad strahom Filozofija snova Svami Sivananda Karme i bolesti – Svami Šivananda Karme i bolesti: Četiri knjige u jednoj! Jedan od najvećih indijskih mudraca 20. veka pomaže nam da shvatimo uzročno-posledičnu vezu između naših postupaka i raznih vrsta oboljenja koja iz njih proističu. “”Sve bolesti od kojih od rođenja patimo su proizvodi postupaka koje smo učinili u prethodnim vremenima… Loša dela ne prolaze bez gorkih posledica po počinioca. Ovde su navedeni neki od brojnih žalosnih životnih uslova u kojima čovek mora da živi usled svojih nepažljivih grešnih dela.””””Strah je veliki neprijatelj čoveka. On je protivnik njegovog napretka. On remeti njegov mir i sklad. Sisa i crpi njegovu vitalnost i energiju. Psiholozi su mišljenja da ne može biti apsolutne neustrašivosti i da se jedino može uložiti odlučan napor da se savlada strah. To je netačno. Psiholozi nemaju transcendentalno iskustvo. Savršen mudrac koji ima znanje o Bramanu je apsolutno neustrašiv.”” Ova knjiga baca mnogo svetla na uzroke i karakteristike straha. Ona predlaže delotvorne lekove za istrebljenje straha i razvijanje hrabrosti i moralne čvrstine.””Uzrok greha ili pogrešnog postupanja u ovom svetu je želja. Bes je samo oblik želje. Bes je zapravo sama želja. Jer, kada želja nije zadovoljena, čovek postaje ljut na one koji stoje kao prepreka na putu ispunjenja.” “Sri Svami Šivanandađi Maharadž pruža nam dragoceno uputstvo za metode za vođenje rata protiv ovog kobnog neprijatelja čoveka. Duboka mudrost dolazi kroz razmišljanje o snovima. Niko nije zaista sebe upoznao ako nije izučavao svoje snove. Izučavanje snova pokazuje kako je tajanstvena naša duša. Svaka predstava u snu ima značenje. San je poput pisma napisanog na nepoznatom jeziku. Snovi imaju svrhu ili razveseljavanja ili rastuživanja i zastrašivanja sanjača, da bi mu time bilo uzvraćeno za njegova dobra i loša dela. Njegova adrišta (sila prošlih karmi) na ovaj način obezbeđuje delotvoran uzrok snova. Sve dok sanjač sanja, objekti sna su stvarni. Kada se probudi, sanjani svet postaje iluzoran. Kada čovek dostigne prosvetljenje ili znanje o Bramanu, ovaj svet jave postaje nestvaran kao i svet sna.” Svami Sivananda Sarasvati (engleski: Svami Sivananda Sarasvati, Devanagari: savāmī śivānanada sarasasarasarasava, 8. 01. 08. 2007. godine, 8. 8. 19. 19. – 19. 08. u Indiji ru, propovednik joge i Vedante. Osnovao je Društvo za božanski život u Rišikešu, Utarakhandu 1936. godine i napisao skoro 300 knjiga o jogi, vedanti i mnogim drugim temama. Život Rani život Svami Šivananda je rođen 8. septembra 1887. u selu Pattamadai, Tamil Nadu, Indija, u pobožnoj porodici PS Vengu Ijera, službenika državnih prihoda i bhakte Gospoda Šive i Parvati Amala, koji ga je nazvao Kupusvami. Odličan je učenik i dobar sportista i gimnastičar. On pokazuje saosećanje prema siromašnima i životinjama. Po završetku srednjeg obrazovanja, pridružio se koledžu u Tiručirapali, gde je učestvovao u debatama i predstavama. Godine 1905. igrala je Elenu u Šekspirovoj drami San letnje noći. Posle tri godine na fakultetu prelazi na Medicinski institut Tanjore, gde je bio odličan učenik. Po završetku instituta počeo je da radi kao lekar u Tiručiju i uz zajam od 100 rupija od majke počeo je da izdaje medicinski časopis Ambrozija. Često poklanja časopis besplatno, jer ga je sramota da traži novac. Ubrzo nakon očeve smrti, dr Kupusvami je pozvan da služi u Maleziji i otišao je na brod Tara 1913. U Maleziji se dr Kupusvami bavio medicinom deset godina, gradeći reputaciju svojom posvećenošću i odricanjem od naknada za siromašne pacijente. . Jedan hinduistički asketa mu je dao knjigu sa duhovnom tematikom Jiva Brahma Aikiam, koja je podstakla njegovo interesovanje za duhovnost. Počeo je da čita knjige Svamija Rame Tirte, Svamija Vivekanande, Šankare, Imitacija Hrista Tomasa Kempiskea, Bibliju i knjige Teozofskog društva. Svakodnevno je praktikovao joga asane, molitvu i obožavanje i proučavao Bhagavad Gitu, Mahabharatu, Ramajanu i Bhagavata Puranu.[1] Kako je vreme prolazilo, stekao je osećaj da medicina leči samo površno i 1923. godine napušta svoju unosnu profesiju i vraća se u Indiju u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. Inicijacija Kupusvami je sleteo u Madras i posetio Varanasi, Nasik, Punu i Rišikeš, gde je 1. juna 1924. sreo svog gurua Svamija Višvanandu Sarasvatija, koji ga je inicirao u monaški red koji je osnovao Shankara dasanami sampradaia i dao mu ime Šivananda. Pošto je Kupusvami proveo samo nekoliko sati sa svojim guruom, potpunu ceremoniju inicijacije je kasnije izveo Svami Višnudevananda, šef Kailaš ašrama. Nakon svoje inicijacije, Šivananda se nastanio u Rišikešu i posvetio se intenzivnoj duhovnoj praksi. Nekoliko godina se podvizavao, ali i pomagao bolesnima. Uz novac od polise osiguranja, Šivananda je 1927. godine osnovao medicinsku službu u Lakšmandžuli i služio je hodočasnicima, svecima i siromašnima koristeći svoje medicinsko znanje. Šivanandina duhovna praksa je kulminirala iskustvom nirvikalpa samadhija (ekstatične nadsvesti).[2] Posle nekoliko godina, Sivananda je putovao po celoj Indiji i posetio mnoga svetilišta i svece, uključujući Ramesvaram i ašrame Šri Aurobindo i Ramana Mahariši u Južnoj Indiji, Badrinath u Utarakhandu i posetio jezero Manasarovar na planini Kailash (na Tibetu) 1931. Provodi sankirtan (grupno versko pevanje) i drži govore....

Uvod u knjigu Menlija Palmera Hola: Svrha ovog dela je da podstakne bavljenje učenjem o reinkaranaciji, najuspešnijem načinu da se predstavi rešenje misterija života. Već uveliko postoji značajna količina literature na ovu temu, a srodne knjige će i ubuduće biti pisane, međutim, do sada je širenje ove literature bilo ograničeno, tako da je javnost mahom neupućena u ovo veoma važno filozofsko učenje. Po meni, zakoni reinkarnacije i karme su jedino rešenje večnog problema ljudske nedovršenosti. Prema rečima slavnog stručnjaka za orijentalistiku: „Jedino se saznanjem stalnog ponovnog rađanja jedne te iste osobe kroz životne cikluse može objasniti misteriozni problem Dobra i Zla, kako bi se čovek mogao pomiriti sa strašnom i očiglednim životnom nepravdom. Ništa sem te uverenosti ne može umiriti naš revoltirani osećaj za pravdu. Stoga, kada čovek, koji nije u skladu sa uzvišenom doktrinom što ga okružuje, posmatra neusaglašenost rođenja i sreće, intelekta i mogućnosti; kada vidi kako se čast pridaje budalama i raspikućama, koje sreća zasipa blagodetima od samog rođenja, dok istovremeno njihovi najbliži, sa svojim intelektom i plemenitim vrlinama, koji u svakom pogledu mnogo više zaslužuju, venu neispunjeni i bez saosećanja. Kada čovek vidi sve ovo i kada se o to ogluši, bespomoćan da ublaži nezasluženu patnju, kad mu u ušima zvoni i srce ga tišti od bolnih jauka koji ga okružuju, samo blagosloveno saznanje o karmi ga sprečava da kune život i ljude, kao i njihovog navodnog stvoritelja.“ (H. P. Blavacka) Reinkarnicija je ni manje ni više nego zakon evolucije primenjen na razvoj svesti pojedinca. Sav rast i razvoj svedoče o napredovanju te nevidljive božanske sile koja i jeste sam uzrok celokupnog fizičkog rasta i razvoja. Sve u univerzumu raste kroz iskustvo postojanja. Zašto bi čovek ostao u neznanju o sopstvenom učešću u ovom večnom rastu? Zašto da bude sputan dogmama straha i sumnje? Reč je o pogrešnom razmišljanju usred božanski stvorenog sveta. Kao što se može i očekivati od svakog opštepoznatog uverenja, reinkarnacija se predstavljala na različite načine u kontekstu duhovnosti i racionalnih moći njenih tumača. Za očekivati je da bi koncept jednog Eskima trebalo da bude manje filozofski nastrojen i sa manje detalja od velikih istočnjačkih mudraca. U suštini, oni su usaglašeni, s tim što svako od njih tumači ovaj zakon u skladu sa sopstvenim iskustvom stečenim u svom okruženju. U skladu sa svojim nesigurnim životnim okolnostima, Eskim se surovo oslobađa ostarelih i slabih. Shodno tome, običaj je da se za one u poodmaklim godinama traži odgovarajaća porodica u kojoj bi se ponovo rodili. Birajući novopečene mladence, Eskim im se obraća sa pitanjem da li bi mu dopustili da on bude njihovo prvo dete. Ukoliko je u pitanju dobra i poštena osoba, oni bi se verovatno složili. Starac bi tada napustio svoje prebivalište i izvršio samoubistvo, uveren da će se njegova duša nastaniti u izabranoj porodici. Za naš savremen i praktičan um, Druidi drevne Britanije i Galije potvrdili su još snažnije svoja uverenja. U Britanskom muzeju postoje računi i druga dokumenta Druida koji svedoče o tome da nije bilo neuobičajeno da se novac pozajmljuje pod pretpostavkom da će biti vraćen u budućem životu. Dr. Le Plonžon je pronašao dokaz o verovanju u inkarnaciju među plemenima Maja i Kiči indijanaca centralne Amerike. Nova istraživanja mi omogućavaju da u ovo izdanje uključim saznanja na temu verovanja u reinkarnaciju kod američkih Indijanaca. Ovo je prvi put da se verovanje američkih Indijanaca uključuje u bilo koju knjigu koja se bavi pitanjem ponovnog života. Nadamo se da će ubuduće biti moguće istražiti kultove Centralne Afrike među kojima takođe postoje niti ovog učenja. U našoj obradi ove teme pomalo smo se udaljili od presedana koji su ustanovili drugi pisci. Kao prvo, nismo uključili književne i poetske primere reinkarnacije. To je zato što nemamo potvrdu da poetski i maštoviti prikazi odražavaju trezveno mišljenje autora. Isto tako, nismo uključili ni ogromnu količinu donekle neispitanih materijala koji imaju sumnjive implikacije. Takođe smo izostavili sećanja osoba koje su prilikom svojih putovanja odjednom osetile kao da su na tom mestu već bile. I najzad, ograničili smo citate na one autoritete čija mišljenja imaju težinu koja proizilazi iz sholastičkih dostignuća na polju raznih načina promišljanja. Postoji obilje navedenog materijala koje može biti podjednako autentično, ali ako proizlazi iz nepoznatih izvora, ima malu vrednost za gotovo neoborivi materijalizam savremenog doba. Svakako, nismo iscrpeli sve potencijalne izvore informacija. Objaviti iskaze svih autoriteta i mislioca na ovu temu uzelo bi hiljade strana. Stoga smo sabrali samo one koje ukazuju na opšti trend. Očigledno je da niko ne može da bude prinuđen da prihvati verovanje samo zato što je to verovanje uzvišeno. Čovek ga prihvata samo onda kada je i sam uzvišen. Učenje o reinkarnaciji nosi sa sobom gotovo metafizički snažno uverenje. Kada je normalnom, zdravom umu ponuđeno odgovarajuće razumevanje značenja ovog zakona, pojavi se i razumevanje za natčulno i neuobičajeno. To je tako pogotovo kada se um iznenada priseti nečega što je već spoznao tokom mnogih prethodnih vremenskih ciklusa. Kao što je Platon rekao: „Učenje je sećanje“. Ono što je unutar čoveka, kada prepozna istinu, ne može da je porekne ili ignoriše, već, prema rečima Plotina, dozvoljava joj da „teče s radošću u zagrljaj realnosti“. Diskutovao sam sa mnogo ljudi na temu reinkarnacije i često sam mogao da primetim iznenadni bljesak prihvatanja. Za njih, otkrivanje ovog zakona predstavlja kraj traženja i početak postajanja. Čitaj dalje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo labavije, ali su u dobrom stanju, sve ostalo uredno! Retko ! Svetlost joge je postala biblija za stotine hiljada ljudi koji svakodnevno praktikuju jogu pomoću Ajengarove metode, za vežbanje, meditaciju ili jednostavno opuštanje. Sa više od 600 fotografija koje prikazuju sve položaje i vežbe disanja, ostaje najpotpuniji, najpraktičniji i najilustrovaniji vodič najistaknutijeg svetskog učitelja joge. Light on Ioga je sveobuhvatan i konačan izvor-knjiga za inicirane, kao i najbolji uvod za početnike koji traže zdravstvene prednosti joge za um, telo i dušu. Belur Krišnamačar Sundararadža Ajengar (engl. Bellur Krishnamachar Sundararaja Iyengar; Karnataka, 14. decembar 1918 — Puna, 20. avgust 2014) bio je osnivač stila joge poznat kao `Ajengar joga` i smatra se jednim od najistaknutijih instruktora joge u svetu. Bio je autor mnogih knjiga o jogi i filozofiji, uključujući `Svetlost na jogi`, `Svetlost na život` itd. Ajengar je bio jedan od prvih učenika Tirumalaiju Krišnamačaraju, koji se često naziva ocem moderne joge. On je zaslužan za popularizaciju joge prvo u Indiji potom i širom sveta. Ajengar je imenovan za jednog od 100 najuticajnijih ljudi na svetu od strane magazina `Tajm`. Detinjstvo B. K. S. Ajengar rođen je u siromašnoj porodici U Beluru, Kolar okrugu, Karnataka, Indija. On je bio 11. od 13 dece (od kojih je 10 preživelo). Kada je imao pet godina njegova porodica se preselila u Bangaloru, a u roku od četiri godine njegov otac je umro od Apendicitisa (zapaljenje slepog creva). U rodnom selu Beluru vladala je pandemija gripa u trenutku njegovog rođenja, ostavljajući ga bolesnim i slabim. Tokom detinjstva, on se borio sa malarijom, tuberkulozom, tifusom i opštom neuhranjenošću. `Moje ruke su bile tanke, noge su mi bile duge i tanke, i moj stomak je bio ispupčen na nezgrapan način`, napisao je on. `Moja glava je visela, i uspravljao sam je sa velikim naporom.` Međunarodno priznanje Godine 1952. Ajengar se upoznao i sprijateljio sa čuvenim violinistom Jehudinom Menuhinom koji mu je pomogao da ode u Evropu i podučava jogu U Engleskoj, Švajcarskoj i Francuskoj i drugim zemljama. Veliki broj ljudi sa Zapada upoznalo se sa praksom joge. Joga je postepeno stekla veću popularnost na Zapadu, što je velika zasluga Ajengara. Godine 1966. objavljena je Ajengarova knjiga Svetlost na jogi, koja je postala međunarodni bestseler i prevedena je na 17 jezika. Ova knjiga, koja se često naziva Biblija joge, odigrala je ključnu ulogu u činjenici da je joga postala poznata širom sveta. Zatim, Ajengar je napisao knjigu po pranajami i drugim aspektima joge filozofije. Sve u svemu, Ajengar je autor 14 knjige. Godine 1975, Ajengar je otvorio Ramamani Ajengar Spomen Institut joge u Puni, u znak sećanja na njegovu pokojnu ženu. On se zvanično povukao iz nastave 1984. ali je nastavio da bude aktivan u svetu Ajengar joge, učeći specijalna odeljenja, predavanjima i pisanju knjiga. Ajengarova ćerka, Geta, i sin, Prashant, stekli su međunarodno priznanje kao nastavnici. U 2005. godini, Ajengar je posetio Sjedinjene Američke Države da promoviše svoju najnoviju knjigu, Svetlost na život, i da održi posebnu radionicu na Joga Žurnal konferenciji u Estiz Parku, Kolorado. 3. oktobar 2005. godine proglašen je za BKSAjengar Dan od strane supervizora iz San Franciska. Antropolog Jozef S. sa Univerzitet Alter u Pitsburgu je izjavio: `Ajengar je daleko imao najveći uticaj na globalnom širenju joge`. U junu 2011. godine, on je predstavljen u spomen pečatu izdatom u njegovu čast od strane Pekinškog izdavaštva Kina Post. Sada postoji više od trideset hiljada Ajengar joga učenika u 57 gradova u Kini. Imenica `Ajengar` je definisana u Oksford Rečniku kao `jedna vrsta Hatha Joge koja se fokusira na ispravnom usklađivanju tela, koristeći se trakama, drvenim kockama, i drugim predmetima, kao pomagala u postizanju ispravnog položaja. Dana 14. decembra 2015. godine, što bi bio Ajengarov 97. rođendan, on je počastvovan sa Gugl Dudl. On je prikazan u Indiji, Severnoj Americi, i većem delu Evrope, Rusije i Indonezije. Filantropija i aktivizam Ajengar je podržao očuvanje prirode, navodeći da je važno da se sačuvaju sve životinje i ptice. On je donirao 2 miliona rupija Kamarajendra zoološkom vrtu, Misore, za koju se misli da je najveća donacija od strane pojedinca bilo kom zoološkom vrtu u Indiji. On je takođe usvojio mladunče tigra u znak sećanja na njegovu suprugu Ramamani, koja je umrla 1973. godine. Ajengar je učestvovao u promovisanju svesti o Multipla sklerozi sa Punskom organizacijom Multipla skleroze društva Indije. Najvažniji Ajengarov dobrotvorni projekat su donacije selu u kome je rođen, Beluru, u Kolar okrugu, Karnataka. Kroz fonda koji je osnovan, vodio je transformaciju sela, podržavajući niz dobrotvornih aktivnosti tamo. On je sagradio bolnicu, Indijski prvi hram posvećen mudracu Patanđaliju, besplatnu školu koja snabdeva uniformama, knjigama i toplim obrocima za decu u Beluru i okolnim selima, srednjih škola i koledža. Pristup nastavi Ajengar je privukao svoje učenike, nudeći im upravo ono što su tražili - tendenciju da budu fizički izdržljivi i fleksibilni. On je vodio demonstracije, a kasnije, kada je u saobraćajnoj nesreći izmestio kičmu, počeo je istraživanje o upotrebi rekvizita za pomoć osobama sa invaliditetom da vežbaju jogu. On je pokrenuo inspiraciju od Hindu božanstva, kao što su joga Narasimha i pričama o korišćenju drveća kao pomagala u jogi i držanju tela. Porodica Godine 1943. Ajengar se oženio sa Ramamani. On je rekao o njihovom braku: `Živeli smo bez sukoba, kao da naše dve duše su jedno.` Zajedno su podigli pet kćeri i sina. Ramamani Ajengar je umrla u u 46. godini života, a Ajengar imenovao svoj institut joge, Ramamani Ajengar, u znak sećanja na nju. Ajengarova najstarija kćerka Geta i sin Prashant su postali međunarodno poznati profesori u sopstvenom pravu. Druga deca su Vanita, Sunita, Sukita i Savita. Geta Ajengar je autor Joge: Pravi dragulj za žene(2002), a Prashant je autor nekoliko knjiga uključujući Klasu posle Klase, Joga, integrisana nauka(1998) i Joga u novom milenijumu(2008). Smrt Ajengar je umro 20. avgusta 2014, godine u Puni, od otkazivanja srca i bubrega, u 95. godini života. Ostavio je za sobom 5 kćerki i sina.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zašto je neko tužan, a neko srecan? Zašto je neko veseo i bogat, a neko jadan i siromašan? Zašto je neko plašljiv i ispunjen zebnjom, a neko pun vere i samopouzdanja? Zašto neko postiže uspehe, a neko neprestano nailazi na neuspehe? Zašto je neko odlican i omiljen govornik, a neko sasvim osrednje prolazi kod ljudi kojima se obraca? Zašto nekome pode za rukom da se izleci od takozvane neizlecive bolesti, a nekome ne? Nalaze li se odgovori na ova i mnoga druga pitanja negde duboko u podsvesti svakoga od nas? Džozef Marfi (20. maj 1898. - 16. decembar 1981.) je irski, naturalizovani američki autor i predvodnik nove misli, orijentisan ka božanskoj i religioznoj nauci. Džozef Denis Marfi rođen je u Bejlidahobu, u okrugu Kork, u Irskoj, kao sin direktora privatne dečačke škole i odgajaen je kao rimokatolik . Pridružio se jezuitima . U dvadesetim godinama, pre nego što je postavljen za sveštenika, iskustvo lekovite molitve navelo ga je da napusti jezuite i emigrira u Sjedinjene Države 1922; putovao je kao kormilar na brodu RMS Sedrik, ploveći iz Liverpula u Engleskoj do luke Njujork; na brodskom manifestu za putnike njegovo zanimanje navedeno je kao hemičar, britanski termin za farmaceuta. U Njujorku je postao profesionalni farmaceut (do tada je diplomirao hemiju ). Ovde je pristupio Crkvi Isceljujućeg Hrista (deo Crkve Božanske nauke ), gde je Emet Fok postao poglavar 1931. [1] Karijera Marfi je putovao u Indiju i proveo dosta vremena sa indijskim mudracima, učeći hinduističku filozofiju . Kasnije je u Americi formirao novu crkvu sa hinduističkim ideologijama. Sredinom četrdesetih godina preselio se u Los Anđeles, gde je upoznao osnivača religiozne nauke Ernesta Holmsa, a Holms ga je 1946. zainteresovao za religijsku nauku, nakon čega je predavao u Ročesteru, u Njujorku, a kasnije i na Institutu za religijsku nauku u Los Anđelesu. Sastanak sa predsednikom Udruženja za božansku nauku Ervinom Gregom doveo ga je do premeštanja u Božansku nauku, a on je postao poglavar Crkve Božanske nauke Los Anđelesa 1949., koju je izgradio u jednu od najvećih kongregacija Nove misli u zemlji.[traži se izvor] [ цитирање потребно ] Privatni život i smrt U sledećoj deceniji Marfi se oženio, doktorirao psihologiju na Univerzitetu Južna Kalifornija i počeo da piše. Nakon što mu je prva supruga umrla 1976. godine, oženio se svojom dugogodišnjom sekretaricom. Preselio je svoje poglavarstvo u Laguna Hils u Kaliforniji, gde je i umro 1981. godine. Njegova supruga, dr. Džin Marfi, nastavila je da radi u ovom poglavarstvu nekoliko godina nakon toga. Bibliografija To je to ili umetnost metafizičke demonstracije (1945) Točkovi istine (1946) Savršeni odgovor (1946) Vrhovno majstorstvo straha (1946) Sveti Džon Spiks (1948) Ljubav je sloboda (1948) Mistično objašnjeno ( dvanaest sila) (1948) Bogatstvo je vaše pravo (posebne meditacije za zdravlje, bogatstvo, ljubav i izražavanje) (1952) Čuda vašeg uma (1953) Božiji miris (1953) Magija verovanja (1954) Značenje reinkarnacije (1954) Veruj u sebe (1955) Kako privući novac (1955) Putovanje sa Bogom (1956) Mir u sebi (revidiran Sveti Džon Spiks) (1956) Molitva je odgovor (1956) Kako koristiti svoju isceljujuću moć (1957) Tihi trenuci s Bogom (1958) Moli svoj put kroz to (1958) Lekovita moć ljubavi (1958) Ostanite mladi zauvek (1958) Mentalni otrovi i njihovi antidoti (1958) Kako se moliti s špilom karata (1958) Živeti bez naprezanja (1959) Tehnike molitvene terapije (1960) Nuklearna religija (1961) Gospod nas uči da se molimo (drugo poglavlje putovanja sa Bogom) (1962.) Zašto se ovo dogodilo meni? (1962) Moć vašeg podsvesnog uma (1963) Čudesa umne dinamike (1964) Neverovatni zakoni moći kosmičkog uma (1965) Vaša beskrajna moć da budete bogati (1966) Kosmička snaga unutar vas (1968) Beskonačna moć za bogatije življenje (1969) Tajne prvog Činga (1970) Psihička percepcija: magija ekstrasenzorne percepcije (1971) Čudesna moć za beskonačno bogatstvo (1972) Telefizika: Čarobna moć savršenog življenja (1973) Kosmički enerdžajzer: Čudesna snaga univerzuma (1974) Velike biblijske istine za ljudske probleme (1976) Moć je u vama (1977) Božije pesme (1979) Kako koristiti zakone uma (1980) Ove istine mogu vam promeniti život (1982) Zbirka eseja Džozefa Marfija (1987)

61858) SVET BEZ RAKA priča o vitaminu B17 , Edward Griffin, Beograd 2013 , Knjigom ’’Svet bez raka’’ otvorila su se mnoga pitanja o tome, kako možemo pomoći svima onima koji su oboleli od ove opake bolesti? Edvard Griffin iznosi dokaze koji ukazuju da rak, poput skorbuta i pelagre, nije uzrokovan nekom zagonetnom bakterijom, virusom ili toksinom, nego se radi samo o avitaminozi koju izaziva nedostatak jedne esencijalne hranljive materije u ishrani modernog čoveka. Ta esencijalna materija je identifikovana i to je vitamin B17. U svom prečišćenom obliku, koristi se za lečenje raka i zove se Leatril. Vitamin B17 je široko rasprostranjen u prirodi u više od 1200 jestivih biljaka u gotovo svim delovima sveta. Najveći sadržaj aktivne supstance vitamina B17, nalazi se u jezgru kajsije U istoriji, a i sadašnici, mogu se zapaziti veoma podmukla oboljenja koje se prilično jednostavno mogu otkloniti samo kad bi ljudi znali kako. Najveći izazov za lekare i medicinu predstavlja otkrivanje uzroka najopasnije dijagnoze. Kad bismo se našli u 1952. Godini u San Francisku pružila bi nam se mogućnost da sretnemo biohemičara doktora Ernesta T. Krebsa juniora i čujemo interesantnu teoriju o raku. Doktro Krebs se usudio da tvrdi da to nije posledica nekog virusa, otrova ili nepoznate bakterije. Kao biohemičar je iza nastanka ove bolesti video nedostatak neophodne komponente hrane u jelovniku savremenog čoveka, štaviše ušao joj je u trag. Prema njegovom mišljenju radi se o jedinjenju koja se uveliko pojavljuju u prirodi kod više od 1200 vrsta jestivog bilja i koje su dostupne praktično u svakom delu sveta. Ovo jedinjenje nalazi se pretežno u semenkama biljaka kao što je gorak badem, trešnje, breskve ili šljive. Ali i u travama, kukuruzu, lanenom semenu, prosu i mnogoim namernicama koje su iščezle iz svakodnevnog jelovnika moderne civilizacije. Instinkt više ne vodi čoveka da se sam snalazi kao što se to može videti kod životinja. Možemo primetitit da psi i mačke koji čim osete nešto neobično, žvaću određene biljke. Na primer majmuni, razbijaju koštice da bi izvadili mekane semenke. Životinje koje žive u divljini isto traže pomoć u prirodnim materijama. tvrd povez, format 16 x 23,5 cm , latinica, ilustrovano, 317 strana

Autor - osoba Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 Naslov Bajka o zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani / Johan Wolfgang von Goethe ; sa predavanjem Rudolfa Štajnera ; prevod Josif Korać ; [crteži Asja Turgenjev] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1984 (Senta : Udarnik) Fizički opis 54 str. : crteži ; 21 cm Drugi autori - osoba Štajner, Rudolf Korać, Josif Turgenjev, Asja Crkvenjakov, Lazar Zbirka ǂEdicija ǂNovi Sad ; ǂknj. ǂ21 (Broš.) Napomene Tiraž 3.000 Str. 3-4: Predgovor / Crkvenjakov Lazar Str. 35-54: Geteova tajna objava / Rudolf Štajner. Predmetne odrednice Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 Veoma dobro očuvano! PREDGOVOR Pred nama je izuzetno inspirativan tekst Geteove bajke objavljen na kraju njegovog spisa „Zabavljanje nemačkih iseljenika`. Po bogatstvu arhetipskih likova i simboličnih događanja bajka zauzima izuzetno mesto u Gete- ovom stvaralaštvu. Njena dubina, snaga i zatvorenost za uobičajena tumačenja gotovo da nemaju premca u toj vrsti literature osim možda što izvesnu paralelu možemo povući sa srednjovekovnim tekstom: „Čarobna svadba Kristijana Rozenkrojca”. Bajku su mnogi objašnjavali, ali sigurno da je najvrednije i najdublje sudove o njoj dao Rudolf Štajner, filozof i duhovno naučni istraživač. Njemu je u dvadeset drugoj godini života poveren rad na pripremi, komentaru i redakciji izdanja Geteovih prirodnonaučnih spisa. Zadatak ovog mladog geteaniste bio je možda najteži pošto je za njegovo izvršenje bilo potrebno isto tako dobro poznavanje prirodnih nauka, filozofije i književnosti, koliko i samog Getea. Štajner se na ovom poslu zadržao 15 godina. U toku ove naučno filozofske delatnosti naišao je na Geteovu bajku, „O zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani”. O tome on u svojoj autobiografiji piše sledeće: ...„Tu zagonetnu priču objašnjavali su mnogi. Meni tada nimalo nije bilo stalo do toga da „tumačim” njenu sadržinu. Nju sam usvajao jednostavno u poetsko umetničkom obliku. Uvek mi je bilo neprijatno da objašnjenjima razbijam delatnu fantaziju. Video sam tada da je bajka nastala iz Geteovog razgovora sa Šilerom u vreme kad je ovaj pisao svoja „Pisma za unapređenje čovekovog estetskog vaspitanja”. Šilerov duh je prolazio kroz filozofsku fazu svoga razvoja. Mnogo se bavio „objašnjenjem čovekove svesti sa samom sobom”. To je osećao kao zadatak svoje duše. Ova mu je izgledala sasvim predana razumskoj delatnosti. On je osećao da u čistoj razumskoj delatnosti, duša nije zavisna od telesno-čulne organizacije. No Šiler nije bio zadovoljan tom vrstom natčulne delatnosti. Duša je u „duhu” kada je predana „logičkoj nužnosti”, smatra on. Ali u toj delatnosti nije ona slobodna, a nije ni unutarnje živa. Na drugoj strani je Šiler prImetio, kakva je ljudska duša u jednoj suprotnoj delatnosti, potpuno predana telu, kada je pod uticajem čulnih opažanja i nagonskih impulsa. [...] ona je u tom drugom slučaju predana prirodnoj zakonitosti koja ne sačinjava njenu suštinu. Tako je Šiler došao do shvatanja, da u obe delatnosti čovek nije „istinoljubiv čovek`. Čovek treba da postigne srednje raspoloženje između logičke i prirodne prinude. Po Šileru je čovek u takvom raspoloženju kada živi u umetničkom životu. Estetsko shvatanje gleda čulno, ali tako, što u čulnom nalazi duh. Čulno živi u senci duha. Estetsko shvatanje u stvaranju i primanju daje duhu čulni lik tako da pri tome gubi senovito apstraktno postojanje.  Video sam, nastavlja Štajner, kako je Gete primio Šilerovo predstavljanje „istinoljubivog čoveka”. Poznato je iz prepiske ta dva prijatelja, da je Gete nalazio da je Šilerovo rešenje ovog pitanja suviše apstraktno i jednostrano filozofsko. Šilerovom filozofskom shvatanju Gete je protivstavio jedno shvatanje u obliku poetske bajke. Gete je smatrao da u traženju svoje prave suštine, čovek ne treba da prilazi zagonetki duše filozofskim pojmovima, nego bogatstvom duševnog doživljavanja. Gete je u toj bajci stvaralačku imaginaciju uzdigao do granice, na kojoj ona prelazi u unutrašnje duševno zbivanje, koje je istovremeno saznajno doživljavanje stvarnog duhovnog sveta. Smatrao sam da možemo najdublje pogledati u njegovu dušu, kada se udubimo u tu bajku [...] Izgledalo mi je kao da je Gete pri sastavljanju te bajke bio nošen unutrašnjom snagom nekog polusvesnog duševnog života i da je u svom pogledu na svet sebe nadvisio. Tako o bajci govori Rudolf Štajner. A kada uđemo u bajku kao u tajanstvenu zemlju, zagonetka sledi zagonetku, Geteove sfinge nam postavljaju pitanja ali mi na njih nemamo odgovora. Nerešive zagonetke nisu prijatne ali jednom popijen gorak lek počinje da deluje a da sami ne znamo kako i s kojim ciljem. Bajka nas podseća na veliku slagalicu, ispreturani mozaik, čiji nam je slog neko baš pokazao ali smo ga istog trenutka zaboravili. Pokazano je u psihološkim istraživanjima stvaralačkog procesa da u čoveku nerešeni problem, zagonetka, nastavlja da živi, preoblikuje se, da bi se sasvim iznenada pojavila u svesti u potpuno novom svetlu i s razrešenjem. Geteova bajka nam daje živu materiju i putokaz da u našoj unutrašnjosti potražimo snage i inspiracije za razrešenje njenih i svojih zagonetki, polako i strpljivo sklapajući kriptični mozaik. Lazar Crkvenjakov Johan Volfgang fon Gete (nem. Johann Wolfgang von Goethe; Frankfurt na Majni, 28. avgust 1749 – Vajmar, 22. mart 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade. Biografija Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu 1765, zatim 1770. na univerzitetu u Štrasburgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. U Štrasburgu upoznaje Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Šturm und drang. Godine 1771. radi u Frankfurtu kao advokat gde izdaje i književni časopis „Gec fon Berlihingen“. Odlazi 1772. godine, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog poznanika Jerusalima, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. Roman „Jadi mladog Vertera“ izdaje 1774. godine, i on mu donosi svetsku slavu, dok je iza sebe imao dramu „Gec fon Berlihingen“, poznatu, ali ne u tolikoj meri. Iste godine se veri sa Elizabet Šeneman (Lili iz njegovih pesama) i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. u Vajmar gde je obavljao niz političkih poslova. Naposletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi Herdera, zatim i Šilera. Vajmar postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1700 pisama. Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio „Egmonta“, pretočio u stihove „Ifigeniju“ i započeo „Torkvata Tasa“. Učestvovao je u ratu protiv Francuske što se veoma odrazilo na njegovu ličnost. U narednom periodu sklopio je prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom koje je potrajalo do 1805. Iako je imao verenicu, oženio se Kristijanom Vulpius 1806. godine. Od 1794. godine posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, godine 1832. preminuo je u Vajmaru. Rad Njegovo prvo delo napisano pre odlaska u Vajmar, tragedija „Gec fon Berlihingen“ (nem. Götz von Berlichingen, 1773), ujedno je i prvo delo koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman „Jadi mladog Vertera“ koje mu je donelo izvanrednu naklonost svetskog čitalaštva. U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je „Godine učenja Vilhelma Majstera“ i prelepu pesmu „Herman i Dorotea“ (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i „Rimske elegije“. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „Fausta“, „Izbor po srodnosti“, svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života: činjenice i fikcija“, opisao je putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila. Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi. Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio“. U razgovorima sa Ekermanom, Gete potvrđuje da nije voleo prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma. Romantičari su mu strani, jer je u osnovi bio realista. Od svih svojih savremenika najviše ceni Bajrona, upravo zato što mu se činilo da Bajron više pripada klasici nego romantici. Najviše ceni klasičnu poeziju i umetnost – u romantizmu vidi nešto nezdravo, neorgansko. Geteov duhovni razvoj se najbolje ogleda u lirici. Od pobožnih pesama ispirisanih Klopštokom, preko anakreotskih pesama inspirisanih Vilandom, do Herderovog uticaja kada izvor pesničkog zanosa postaje priroda, u kojoj Gete vidi oličenje stvaralačke sklobode i elementarne snage („Dobrodošlica i rastanak“). Gete je postao spinozista: bog je u prirodi, u prirodi postoje dva elementa – sila i materija, a sila je bog; zato treba voleti svu prirodnu silu. Kasnije se ovo filozofsko shvatanje nijansira, i Gete kao pesnički motiv uzima grčke bogove kao personifikaciju prirodnih sila, i buni se protiv njih („Prometej“). Ova poezija je ujedno patetična, puna borbe i zanosa. U to vreme Getea zaokuplja ideja velikih ljudi: Cezara, Fausta, Prometeja, Muhameda – simbol genija koji vodi čovečanstvo. U ovoj fazi (Šturm und drang) javljaju se slobodni ritmovi, stihovi svaki drugom broju slogova, da bi se skoro mogli pisati u prozi. U Vajmaru prestaje buntovništvo i javlja se smireni Gete, pesnik harmonije koji u prirodi vidi materinsku silu čovečanstva. Priroda više nije jezovita, puna neprijateljskih, demonskih sila, nego je protkana harmonijom i redom, a božanske sile su naklonjene čoveku („Putnikova noćna pesma“, „Pevanje duhova nad vodama“). Što više Geteova poezija postaje misaona, to se više kreće oko ideje humaniteta („Božansko“). Čežnja za jugom, za Italijom, ogleda se u delu „Minjon“. Posle Italije njegova poezija postaje čulna koliko i misaona. Gete je još od pokreta Šturm und drang pisao balade, a usavršio se u takmičenju sa Šilerom. Dok Šiler redovno polazi od etičke ideje, Gete je slobodniji u koncepciji. Za Šilera (kantovac) balada je zamisao za dramu, dok se kod Getea (spinozista) pre oseća delovanje prirodnih sila, koje su jače od čoveka i razum ne može da ih objasni i definiše. Najznačajnija dela Jadi mladog Vertera Jadi mladog Vertera je prvo Geteovo delo koje ga je proslavilo, a nastalo je 1774. godine. Reč je o dubokoj ličnoj ispovesti. Fabula je jednostavna, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. U romanu se radi o pasivnom, sentimentalnom nezadovoljstvu osećajnog, ali preosetljivog junaka svog doba, koji beži od sveta, ali ne može da izbegne okove koje mu nameće društvo. On se onda potpuno okreće od ljudi i tone u prirodu. To nije samo ljubavni roman – pisma (po uzoru na Ričardsona[traži se izvor]) su ujedno i junakove ispovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta. Život o kojem Verter mašta je u oštroj suprotnosti sa stvarnošću koja ga okružuje. Oseća se ogorčenje zbog nazadnih konvencija društva koje koče slobodan razvitak jedinke i ljudske duše. Ovo je jedan od najznačajnijih Geteovih ljubavnih romana u svetskoj književnosti. Veličina ovog dela se ogleda u tome što je to osećajna i lirska setna ispovest najtajnijih duševnih raspoloženja i najintimnijeg duševnog bola. Za tako nešto se pre toga nije ni znalo, a kasnije će se ispostaviti, neće se ni posle toga čuti. Gete je na isto tako neuporediv način pisac uspeo da u opis jedne ljubavne tragedije sažme sve velike probleme svog vremena u borbi za razvoj ličnosti. Zbog povećanog broja samoubistava knjiga je jedno vreme zabranjivana u Italiji i Danskoj. Godine učenja Vilhelma Majstera Delo Godine učenja Vilhelma Majstera je nastalo 1796. godine. Vilhelm Majster je kao junak posebna varijacija Vertera, ali ovaj roman je ujedno i ostvarenje jednog estetskog programa. Gete piše veoma koncizno, sa velikim bogatstvom izraza, ali intenzivno neposredno pripovedanje se sve više opterećuje didaktikom: sav zanos za pozorište je samo zabluda. Izbor prema sličnosti U ovom romanu zahteva odricanje od svega što je čulno, pa čak i greh počinjen jedino u mislima dovodi do katastrofe. Roman je eksperiment, psiho-hemijski pokušaj. Putovanja Vilhelma Majstera Roman Putovanja Vilhelma Majstera je napisao 1821. godine, četvrt veka posle prvog dela. Podnaslov ovog romana glasi Oni koji se odriču. Glavni deo romana posvećen je utopiji vaspitanja koja je ocrtana kao Pedagoška provincija. Iako govori o disciplini i sintezi, roman je krajnje slobodan po kompoziciji: labavo nanizani delovi, novele i pripovetke već objavljivane ili namenjene za druge zbirke, maksime i refleksije, kao i poneka pesma. Bibliografija Romani Jadi mladog Vartera (1774) Putovanja Vilhelma Majstera (1821) Godine učenja Vilhelma Majstera (1796) Izbor prema sličnosti Drame Gete je bio veoma plodan na polju drama. Napisao ih je preko stotinu. Gec od Berlihingena (1773) – prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti. Ifigenija na Tauridi Egmont (1788) Torkvato Taso (1789) Faust, prvi deo (1808) Faust, drugi deo (1832) Pesme Prometej 1 Kralj vilenjaka Rimske elegije (1795) Rajneke Fuks (Reineke Fuchs) Godine učenja čarobnjaštva Herman i Doroteja (1797) Naučna dela Metamorfoza biljaka (1790) Teorija boja (1810) Putovanje Italijom Posmrtna posla Geteovi razgovori Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG100 (N)

Autor - osoba Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 Naslov Bajka o zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani / Johan Wolfgang von Goethe ; sa predavanjem Rudolfa Štajnera ; prevod Josif Korać ; [crteži Asja Turgenjev] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1984 (Senta : Udarnik) Fizički opis 54 str. : crteži ; 21 cm Drugi autori - osoba Štajner, Rudolf Korać, Josif Turgenjev, Asja Crkvenjakov, Lazar Zbirka ǂEdicija ǂNovi Sad ; ǂknj. ǂ21 (Broš.) Napomene Tiraž 3.000 Str. 3-4: Predgovor / Crkvenjakov Lazar Str. 35-54: Geteova tajna objava / Rudolf Štajner. Predmetne odrednice Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 Ima kratku posvetu na najavnom listu. PREDGOVOR Pred nama je izuzetno inspirativan tekst Geteove bajke objavljen na kraju njegovog spisa „Zabavljanje nemačkih iseljenika`. Po bogatstvu arhetipskih likova i simboličnih događanja bajka zauzima izuzetno mesto u Gete- ovom stvaralaštvu. Njena dubina, snaga i zatvorenost za uobičajena tumačenja gotovo da nemaju premca u toj vrsti literature osim možda što izvesnu paralelu možemo povući sa srednjovekovnim tekstom: „Čarobna svadba Kristijana Rozenkrojca”. Bajku su mnogi objašnjavali, ali sigurno da je najvrednije i najdublje sudove o njoj dao Rudolf Štajner, filozof i duhovno naučni istraživač. Njemu je u dvadeset drugoj godini života poveren rad na pripremi, komentaru i redakciji izdanja Geteovih prirodnonaučnih spisa. Zadatak ovog mladog geteaniste bio je možda najteži pošto je za njegovo izvršenje bilo potrebno isto tako dobro poznavanje prirodnih nauka, filozofije i književnosti, koliko i samog Getea. Štajner se na ovom poslu zadržao 15 godina. U toku ove naučno filozofske delatnosti naišao je na Geteovu bajku, „O zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani”. O tome on u svojoj autobiografiji piše sledeće: ...„Tu zagonetnu priču objašnjavali su mnogi. Meni tada nimalo nije bilo stalo do toga da „tumačim” njenu sadržinu. Nju sam usvajao jednostavno u poetsko umetničkom obliku. Uvek mi je bilo neprijatno da objašnjenjima razbijam delatnu fantaziju. Video sam tada da je bajka nastala iz Geteovog razgovora sa Šilerom u vreme kad je ovaj pisao svoja „Pisma za unapređenje čovekovog estetskog vaspitanja”. Šilerov duh je prolazio kroz filozofsku fazu svoga razvoja. Mnogo se bavio „objašnjenjem čovekove svesti sa samom sobom”. To je osećao kao zadatak svoje duše. Ova mu je izgledala sasvim predana razumskoj delatnosti. On je osećao da u čistoj razumskoj delatnosti, duša nije zavisna od telesno-čulne organizacije. No Šiler nije bio zadovoljan tom vrstom natčulne delatnosti. Duša je u „duhu” kada je predana „logičkoj nužnosti”, smatra on. Ali u toj delatnosti nije ona slobodna, a nije ni unutarnje živa. Na drugoj strani je Šiler prImetio, kakva je ljudska duša u jednoj suprotnoj delatnosti, potpuno predana telu, kada je pod uticajem čulnih opažanja i nagonskih impulsa. [...] ona je u tom drugom slučaju predana prirodnoj zakonitosti koja ne sačinjava njenu suštinu. Tako je Šiler došao do shvatanja, da u obe delatnosti čovek nije „istinoljubiv čovek`. Čovek treba da postigne srednje raspoloženje između logičke i prirodne prinude. Po Šileru je čovek u takvom raspoloženju kada živi u umetničkom životu. Estetsko shvatanje gleda čulno, ali tako, što u čulnom nalazi duh. Čulno živi u senci duha. Estetsko shvatanje u stvaranju i primanju daje duhu čulni lik tako da pri tome gubi senovito apstraktno postojanje.  Video sam, nastavlja Štajner, kako je Gete primio Šilerovo predstavljanje „istinoljubivog čoveka”. Poznato je iz prepiske ta dva prijatelja, da je Gete nalazio da je Šilerovo rešenje ovog pitanja suviše apstraktno i jednostrano filozofsko. Šilerovom filozofskom shvatanju Gete je protivstavio jedno shvatanje u obliku poetske bajke. Gete je smatrao da u traženju svoje prave suštine, čovek ne treba da prilazi zagonetki duše filozofskim pojmovima, nego bogatstvom duševnog doživljavanja. Gete je u toj bajci stvaralačku imaginaciju uzdigao do granice, na kojoj ona prelazi u unutrašnje duševno zbivanje, koje je istovremeno saznajno doživljavanje stvarnog duhovnog sveta. Smatrao sam da možemo najdublje pogledati u njegovu dušu, kada se udubimo u tu bajku [...] Izgledalo mi je kao da je Gete pri sastavljanju te bajke bio nošen unutrašnjom snagom nekog polusvesnog duševnog života i da je u svom pogledu na svet sebe nadvisio. Tako o bajci govori Rudolf Štajner. A kada uđemo u bajku kao u tajanstvenu zemlju, zagonetka sledi zagonetku, Geteove sfinge nam postavljaju pitanja ali mi na njih nemamo odgovora. Nerešive zagonetke nisu prijatne ali jednom popijen gorak lek počinje da deluje a da sami ne znamo kako i s kojim ciljem. Bajka nas podseća na veliku slagalicu, ispreturani mozaik, čiji nam je slog neko baš pokazao ali smo ga istog trenutka zaboravili. Pokazano je u psihološkim istraživanjima stvaralačkog procesa da u čoveku nerešeni problem, zagonetka, nastavlja da živi, preoblikuje se, da bi se sasvim iznenada pojavila u svesti u potpuno novom svetlu i s razrešenjem. Geteova bajka nam daje živu materiju i putokaz da u našoj unutrašnjosti potražimo snage i inspiracije za razrešenje njenih i svojih zagonetki, polako i strpljivo sklapajući kriptični mozaik. Lazar Crkvenjakov Johan Volfgang fon Gete (nem. Johann Wolfgang von Goethe; Frankfurt na Majni, 28. avgust 1749 – Vajmar, 22. mart 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade. Biografija Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu 1765, zatim 1770. na univerzitetu u Štrasburgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. U Štrasburgu upoznaje Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Šturm und drang. Godine 1771. radi u Frankfurtu kao advokat gde izdaje i književni časopis „Gec fon Berlihingen“. Odlazi 1772. godine, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog poznanika Jerusalima, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. Roman „Jadi mladog Vertera“ izdaje 1774. godine, i on mu donosi svetsku slavu, dok je iza sebe imao dramu „Gec fon Berlihingen“, poznatu, ali ne u tolikoj meri. Iste godine se veri sa Elizabet Šeneman (Lili iz njegovih pesama) i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. u Vajmar gde je obavljao niz političkih poslova. Naposletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi Herdera, zatim i Šilera. Vajmar postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1700 pisama. Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio „Egmonta“, pretočio u stihove „Ifigeniju“ i započeo „Torkvata Tasa“. Učestvovao je u ratu protiv Francuske što se veoma odrazilo na njegovu ličnost. U narednom periodu sklopio je prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom koje je potrajalo do 1805. Iako je imao verenicu, oženio se Kristijanom Vulpius 1806. godine. Od 1794. godine posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, godine 1832. preminuo je u Vajmaru. Rad Njegovo prvo delo napisano pre odlaska u Vajmar, tragedija „Gec fon Berlihingen“ (nem. Götz von Berlichingen, 1773), ujedno je i prvo delo koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman „Jadi mladog Vertera“ koje mu je donelo izvanrednu naklonost svetskog čitalaštva. U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je „Godine učenja Vilhelma Majstera“ i prelepu pesmu „Herman i Dorotea“ (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i „Rimske elegije“. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „Fausta“, „Izbor po srodnosti“, svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života: činjenice i fikcija“, opisao je putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila. Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi. Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio“. U razgovorima sa Ekermanom, Gete potvrđuje da nije voleo prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma. Romantičari su mu strani, jer je u osnovi bio realista. Od svih svojih savremenika najviše ceni Bajrona, upravo zato što mu se činilo da Bajron više pripada klasici nego romantici. Najviše ceni klasičnu poeziju i umetnost – u romantizmu vidi nešto nezdravo, neorgansko. Geteov duhovni razvoj se najbolje ogleda u lirici. Od pobožnih pesama ispirisanih Klopštokom, preko anakreotskih pesama inspirisanih Vilandom, do Herderovog uticaja kada izvor pesničkog zanosa postaje priroda, u kojoj Gete vidi oličenje stvaralačke sklobode i elementarne snage („Dobrodošlica i rastanak“). Gete je postao spinozista: bog je u prirodi, u prirodi postoje dva elementa – sila i materija, a sila je bog; zato treba voleti svu prirodnu silu. Kasnije se ovo filozofsko shvatanje nijansira, i Gete kao pesnički motiv uzima grčke bogove kao personifikaciju prirodnih sila, i buni se protiv njih („Prometej“). Ova poezija je ujedno patetična, puna borbe i zanosa. U to vreme Getea zaokuplja ideja velikih ljudi: Cezara, Fausta, Prometeja, Muhameda – simbol genija koji vodi čovečanstvo. U ovoj fazi (Šturm und drang) javljaju se slobodni ritmovi, stihovi svaki drugom broju slogova, da bi se skoro mogli pisati u prozi. U Vajmaru prestaje buntovništvo i javlja se smireni Gete, pesnik harmonije koji u prirodi vidi materinsku silu čovečanstva. Priroda više nije jezovita, puna neprijateljskih, demonskih sila, nego je protkana harmonijom i redom, a božanske sile su naklonjene čoveku („Putnikova noćna pesma“, „Pevanje duhova nad vodama“). Što više Geteova poezija postaje misaona, to se više kreće oko ideje humaniteta („Božansko“). Čežnja za jugom, za Italijom, ogleda se u delu „Minjon“. Posle Italije njegova poezija postaje čulna koliko i misaona. Gete je još od pokreta Šturm und drang pisao balade, a usavršio se u takmičenju sa Šilerom. Dok Šiler redovno polazi od etičke ideje, Gete je slobodniji u koncepciji. Za Šilera (kantovac) balada je zamisao za dramu, dok se kod Getea (spinozista) pre oseća delovanje prirodnih sila, koje su jače od čoveka i razum ne može da ih objasni i definiše. Najznačajnija dela Jadi mladog Vertera Jadi mladog Vertera je prvo Geteovo delo koje ga je proslavilo, a nastalo je 1774. godine. Reč je o dubokoj ličnoj ispovesti. Fabula je jednostavna, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. U romanu se radi o pasivnom, sentimentalnom nezadovoljstvu osećajnog, ali preosetljivog junaka svog doba, koji beži od sveta, ali ne može da izbegne okove koje mu nameće društvo. On se onda potpuno okreće od ljudi i tone u prirodu. To nije samo ljubavni roman – pisma (po uzoru na Ričardsona[traži se izvor]) su ujedno i junakove ispovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta. Život o kojem Verter mašta je u oštroj suprotnosti sa stvarnošću koja ga okružuje. Oseća se ogorčenje zbog nazadnih konvencija društva koje koče slobodan razvitak jedinke i ljudske duše. Ovo je jedan od najznačajnijih Geteovih ljubavnih romana u svetskoj književnosti. Veličina ovog dela se ogleda u tome što je to osećajna i lirska setna ispovest najtajnijih duševnih raspoloženja i najintimnijeg duševnog bola. Za tako nešto se pre toga nije ni znalo, a kasnije će se ispostaviti, neće se ni posle toga čuti. Gete je na isto tako neuporediv način pisac uspeo da u opis jedne ljubavne tragedije sažme sve velike probleme svog vremena u borbi za razvoj ličnosti. Zbog povećanog broja samoubistava knjiga je jedno vreme zabranjivana u Italiji i Danskoj. Godine učenja Vilhelma Majstera Delo Godine učenja Vilhelma Majstera je nastalo 1796. godine. Vilhelm Majster je kao junak posebna varijacija Vertera, ali ovaj roman je ujedno i ostvarenje jednog estetskog programa. Gete piše veoma koncizno, sa velikim bogatstvom izraza, ali intenzivno neposredno pripovedanje se sve više opterećuje didaktikom: sav zanos za pozorište je samo zabluda. Izbor prema sličnosti U ovom romanu zahteva odricanje od svega što je čulno, pa čak i greh počinjen jedino u mislima dovodi do katastrofe. Roman je eksperiment, psiho-hemijski pokušaj. Putovanja Vilhelma Majstera Roman Putovanja Vilhelma Majstera je napisao 1821. godine, četvrt veka posle prvog dela. Podnaslov ovog romana glasi Oni koji se odriču. Glavni deo romana posvećen je utopiji vaspitanja koja je ocrtana kao Pedagoška provincija. Iako govori o disciplini i sintezi, roman je krajnje slobodan po kompoziciji: labavo nanizani delovi, novele i pripovetke već objavljivane ili namenjene za druge zbirke, maksime i refleksije, kao i poneka pesma. Bibliografija Romani Jadi mladog Vartera (1774) Putovanja Vilhelma Majstera (1821) Godine učenja Vilhelma Majstera (1796) Izbor prema sličnosti Drame Gete je bio veoma plodan na polju drama. Napisao ih je preko stotinu. Gec od Berlihingena (1773) – prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti. Ifigenija na Tauridi Egmont (1788) Torkvato Taso (1789) Faust, prvi deo (1808) Faust, drugi deo (1832) Pesme Prometej 1 Kralj vilenjaka Rimske elegije (1795) Rajneke Fuks (Reineke Fuchs) Godine učenja čarobnjaštva Herman i Doroteja (1797) Naučna dela Metamorfoza biljaka (1790) Teorija boja (1810) Putovanje Italijom Posmrtna posla Geteovi razgovori Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG111 (N)