Knjiga koja pokušava da objasni zbog čega Srbija i njen narod često za predsednika biraju čoveka koji ima karakter vođe. Ako ste se ikad pitali zbog čega Srbija ne izabere najbolje, nego uvek one koji manipulišu i upravljaju narodom, ova knjiga će vam dati odgovor na to. Zoran Stojiljković je politički analitičar i borac protiv korupcije koji objašnjava zbog čega su političari poput Miloševića i Đinđića ušli u legendu, a Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i dr i dalje tumaraju političkom scenama već decenijama. Autor objašnjava zbog čega smo to zaslužili, ali i daje savete kako promeniti političku svest građana i omogućiti boljitak i napredak Srbiji.

U dobrom stanju! Fototipsko izdanje objavljeno povodom 150-godišnjice rođenja Jovana Jovanovića Zmaja. 1983. 230 strana velikog formata. Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem) Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. godine u uglednoj plemićkoj porodici.[2] Po jednoj verziji, pesnikov pradeda bio je Cincarin, a od 1753. godine živi i posluje u Novom Sadu; bio je bakalin, krčmar, dželebdžija, trgovac hranom i brodovlasnik. Po drugom, pouzdanijem izvoru, druga osoba (istog imena i prezimena) je pradeda Kosta Jovanović `trgovac iz Makedonije` primljen je 15. januara 1767. godine za građanina Novog Sada.[2] Deda Jovan poznat kao `Kišjanoš` je bio manje vičan ekonomiji, ali iako se bavio činovničkim poslovima, tražio je 1791. godine i počekao, da bi stekao je plemićku titulu.[3] Otac Zmajev bio je „blagorodni gospodin Pavle ot Joannovič”, senator, pa gradonačelnik Novog Sada, a majka Marija kći Pavla Gavanskog bila je iz Srbobrana.[4] Mali Jova je rođen i prve godine života proveo u novosadskoj čuvenoj ulici `Zlatna greda`. Njihov porodični dom bio je inspirativno mesto; kao stecište novosadske elite i kulturnih radnika. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Iz gimnazijskih dana su njegovi prvi pesnički pokušaji; `Prolećno jutro` je spevao 1849. godine. Posle završene gimnazije upisao je, po očevoj želji, studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Ali bio je naklonjen prirodnim naukama, i to će kasnije prevladati kao životno opredeljenje, od kada je izučio medicinu. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem. Za vreme gimnazijskog školovanja i potom studija, upoznao je u originalu prvo mađarsku, a zatim i nemačku književnost. Bavio se tada mnogo prevođenjem na srpski jezik, pesama Petefija, Cucorija, Garaija, Đulaija. Izdao je 1857. godine knjigu `Toldiju` od Aranjija, zatim 1860. godine `Viteza Jovana` od Petefija, te deceniju kasnije 1870. godine, Aranjijevu `Toldijinu starost`.[5] Bio je naklonjen mađarskim pesnicima, a i Mađari su ga javno i iskreno poštovali. Tako su mađarski prijatelji u Budimpešti, okupljeni u `Kišfaludijevom društvu`[6], u dvorani Mađarske učene akademije, 17/29. maja 1889. godine, sa bogatim kulturnim sadržajima, obeležili 40. godišnji Zmajev `pesnički rad`.[7] Ali zbog te svoje ne samo mladićke `slabosti` prema `srpskim dušmanima`, on je među Srbima (liberalima), podrugljivo (kao i deda mu, ali sa više prava) nazivan `Kiš Janoš`. Posle prekida studija - ne završenih[8] studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad, i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik - podbeležnik u novosadskom magistratu. Pisao je poeziju sa mnogo uspeha u novosadskoj `Danici`. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Eufrozinom - Rozinom. koju je `prekrstio` Ružom, - postala Ružica Ličanin. Ružini roditelji su bili Pavle Ličanin, sin novosadskog trgovca Mihaila, i Paulina, ćerka Pavla ot Duka.[9] Svadba je bila upriličena o Sv. Savi 1862. godine.[10] Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža)....

Ovo je roman o ženi koja je ubila djevera! Na prvi pogled u pitanju je svakodnevna bizarna priča iz „crne hronike“, jedna od onih kakve srećemo u bulevarskoj štampi i kojima hranimo našu izopačenu radoznalost. Valja reći da su odmah na početku naša očekivanja iznevjerena. Bizarno porodično ubistvo koje će ona izvršiti kao odrasla žena u provincijskom sudu, u poretku vrijednosti i motiva na kojima su zasnovani postupci likova ovog romana, prirodno nam se ukazuje kao mogući neželjeni odjek ljudskog zla, poraza i poniženja koje je doživjela prisustvujući ubijanju i doslovnom masakriranju svoje porodice... Po tome ubistvo djevera u ovom romanu i nije prioritetno nego je više jedna moguća udaljena i iskrivljena posljedična mjera dramatičnih zbivanja kroz koja je još od najranijeg djetinjstva prolazila ova žena. Primarno učešće u svemu očito je imao u tom kraju dobro poznati događaj koji se odigrao 6. februara 1945. godine, kada su ustaše iz Dervente upale u obližnje selo Rapćani, zapalile ga i izvršile nezapamćeni pokolj srpskog civilnog stanovništva. Petra je kao dijete bila svjedok pokolja njene uže porodice i samo je igrom slučaja ostala živa. (iz predgovora dr Staniše Tutnjevića)

Knjiga je dobro očuvana. ,,Šest lica traži pisca drama je italijanskog književnika i lingvista Luiđija Pirandela. Pirandelo je napisao ovu dramu 1921. godine, a 1925. je unio preinake i u predgovoru pokušao razjasniti šta ga je potaknulo na pisanje dela te samu strukturu drame. Ovo delo može se okarakterizovati kao apsurdna metateatralna drama u kojoj je fokus na odnosu između autora, likova iz njegovog književnog dela te pozorišnih profesionalaca koji dramu moraju da postave na pozornicu i da odglume. U Americi je drama uprizorena na pozornici Brodveja gde je premijera održana 1922. godine. Ova drama nastaje iz pozorišnih elemenata; u ovom slučaju kroz sukob između glumaca, reditelja,likova i nestalog pisca. Za Pirandela je pozorište samo po sebi upleteno u forme i dinamiku pozornice. Počevši s navodnom dnevnom probom, Šest lica traži pisca postavlja pozorište i njegove procese na pozornicu, tj. sama predstava je alegorija za kazalište i time se dobiva drama unutar drame ili predstava unutar predstave, što je uobičajeno za predstave kojima autor želi da odrazi svojstva njihovog vlastitog medija. U drami upoznajemo šest lica: Oca, Majku, Pastorku, Sina, Devojčicu i Dečaka. Glumačka družina priprema se za probu Pirandelove komedije Igra uloga. Usred probe neočekivano ih prekida dolazak šest čudnih likova koji se zovu Šest Lica. Reditelj predstave, besan zbog prekida, zahteva objašnjenje. Otac objašnjava da su nedovršeni likovi u potrazi za piscem koji bi dovršio njihovu priču. Reditelj isprva misli da su ludi, ali kako Lica počinju da se svađaju i time otkrivaju detalje svoje priče, on počinje da zainteresovano sluša. Otac i Majka imali su zajedno jedno dete (Sina), ali su se razdvojili. Otac je zapravo poslao Sina na selo kada je imao dve godine da ga doji jedna seljanka, a Majku je poterao da ode živeti s njegovim tajnikom, budući da su se slagali puno bolje nego njih dvoje. Majka je potom s Tajnikom dobila još troje dece – Pastorku, Dečaka i Devojčicu. Otac je zašao u javnu kuću gde je radila Pastorka i pokušao da spava s njom, kasnije tvrdeći da je nije prepoznao nakon toliko godina. No Pastorka je uverena da je celo to vreme znao ko je ona. Majka je sprečila seksualni odnos između Oca i Pastorke u zadnji tren i rekla Ocu da je Pastorka njena kćerka, zbog čega su svi bili zgroženi i ogorčeni. Iako Reditelj nije pisac, on pristaje da upriliči njihovu priču uprkos tome što zapravo ne veruje u potpunosti Licima. To pak izazove negodovanje među Glumcima. Završni čin predstave započinje u vrtu. Sin na kraju otkriva da mrzi porodicu, pogotovo Oca jer ga je poslao od kuće kada je bio dete te ne smatra Pastorku ili druga Lica delom svoje porodice. Saznaje se, takođe, da je velika tragedija to što se Devojčica utopila u bazenu u vrtu, a Dečak je počinio samoubistvo revolverom. Pastorka, smejući se, istrči iz pozorištaa, a na pozornici ostanu Sin, Majka i Otac: tri lika koji su i bili prisutni na početku drame njihova života. Predstava završava begom Reditelja iz pozorišta, zbunjenog time čemu je upravo svedočio. Otac u celoj predstavi insistira na stvarnosti Lica, stvarnosti koja se očituje u njihovim oblicima i izrazima. Dok je stvarnost Lica stvarna, glumci nisu; dok je Lice neko, čovek nije niko. Čovek nije niko jer je podložan vremenu: njegova je stvarnost uvek spremna pokazati se kao iluzija, dok stvarnost Lica ostaje fiksirana za večnost. Drugim rečima, vreme omogućuje suprotstavljanje između stvarnosti i iluzije za čoveka. S vremenom čovek dolazi do prepoznavanja stvarnosti kao iluzije, dok Lice postoji u bezvremenskoj stvarnosti umetnosti. Vrsta dela: drama Vreme radnje: jedan dan Mesto radnje: dramsko pozorište Tema dela: tragična priča jedne porodice koja istovremeno deluje stvarno i nestvarno Ideja dela: život je večito ispreplitanje zbilje i iluzije``

Šest lica traži pisca drama je italijanskog književnika i lingvista Luiđija Pirandela. Pirandelo je napisao ovu dramu 1921. godine, a 1925. je unio preinake i u predgovoru pokušao razjasniti šta ga je potaknulo na pisanje dela te samu strukturu drame. Ovo delo može se okarakterizovati kao apsurdna metateatralna drama u kojoj je fokus na odnosu između autora, likova iz njegovog književnog dela te pozorišnih profesionalaca koji dramu moraju da postave na pozornicu i da odglume. U Americi je drama uprizorena na pozornici Brodveja gde je premijera održana 1922. godine. Ova drama nastaje iz pozorišnih elemenata; u ovom slučaju kroz sukob između glumaca, reditelja,likova i nestalog pisca. Za Pirandela je pozorište samo po sebi upleteno u forme i dinamiku pozornice. Počevši s navodnom dnevnom probom, Šest lica traži pisca postavlja pozorište i njegove procese na pozornicu, tj. sama predstava je alegorija za kazalište i time se dobiva drama unutar drame ili predstava unutar predstave, što je uobičajeno za predstave kojima autor želi da odrazi svojstva njihovog vlastitog medija. U drami upoznajemo šest lica: Oca, Majku, Pastorku, Sina, Devojčicu i Dečaka. Glumačka družina priprema se za probu Pirandelove komedije Igra uloga. Usred probe neočekivano ih prekida dolazak šest čudnih likova koji se zovu Šest Lica. Reditelj predstave, besan zbog prekida, zahteva objašnjenje. Otac objašnjava da su nedovršeni likovi u potrazi za piscem koji bi dovršio njihovu priču. Reditelj isprva misli da su ludi, ali kako Lica počinju da se svađaju i time otkrivaju detalje svoje priče, on počinje da zainteresovano sluša. Otac i Majka imali su zajedno jedno dete (Sina), ali su se razdvojili. Otac je zapravo poslao Sina na selo kada je imao dve godine da ga doji jedna seljanka, a Majku je poterao da ode živeti s njegovim tajnikom, budući da su se slagali puno bolje nego njih dvoje. Majka je potom s Tajnikom dobila još troje dece – Pastorku, Dečaka i Devojčicu. Otac je zašao u javnu kuću gde je radila Pastorka i pokušao da spava s njom, kasnije tvrdeći da je nije prepoznao nakon toliko godina. No Pastorka je uverena da je celo to vreme znao ko je ona. Majka je sprečila seksualni odnos između Oca i Pastorke u zadnji tren i rekla Ocu da je Pastorka njena kćerka, zbog čega su svi bili zgroženi i ogorčeni. Iako Reditelj nije pisac, on pristaje da upriliči njihovu priču uprkos tome što zapravo ne veruje u potpunosti Licima. To pak izazove negodovanje među Glumcima. Završni čin predstave započinje u vrtu. Sin na kraju otkriva da mrzi porodicu, pogotovo Oca jer ga je poslao od kuće kada je bio dete te ne smatra Pastorku ili druga Lica delom svoje porodice. Saznaje se, takođe, da je velika tragedija to što se Devojčica utopila u bazenu u vrtu, a Dečak je počinio samoubistvo revolverom. Pastorka, smejući se, istrči iz pozorištaa, a na pozornici ostanu Sin, Majka i Otac: tri lika koji su i bili prisutni na početku drame njihova života. Predstava završava begom Reditelja iz pozorišta, zbunjenog time čemu je upravo svedočio... edicija SAVREMENI STRANI PISCI odlično očuvana nečitana knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca Jugane Stojanović GaŠa.5

Suzan, najstarija od sestara Kalhun, odlučuje da se uključi u potragu za smaragdnom ogrlicom njene prabake, koja treba da otkrije istinu o prabakinoj davno izgubljenoj ljubavi. Ona će pronaći Holta Bredforda, mladića za koga se verovalo da je unuk prababine izgubljene ljubavi. Suzan od njega traži pomoć, ali nudi joj se nešto drugo. Ono što joj Holt nudi ona pokušava da ignoriše. Ali, rešen da ostvari svoje fantazije, Holt ne odustaje. Ponosan i buntovan, Holt će naterati Suzan da se preda…

Suzan, najstarija od sestara Kalhun, odlučuje da se uključi u potragu za smaragdnom ogrlicom njene prabake, koja treba da otkrije istinu o prabakinoj davno izgubljenoj ljubavi. Ona će pronaći Holta Bredforda, mladića za koga se verovalo da je unuk prababine izgubljene ljubavi. Suzan od njega traži pomoć, ali nudi joj se nešto drugo. Ono što joj Holt nudi ona pokušava da ignoriše. Ali, rešen da ostvari svoje fantazije, Holt ne odustaje. Ponosan i buntovan, Holt će naterati Suzan da se preda...

Kemp: laž koja govori istinu Rende, Kontrabunt, 2003. 366 strana, četvrtasti format. Potpis prethodnog vlasnika. Očuvana. Nepodložan definiciji, nepokolebljiv, kemp je heroizam ljudi od kojih se ne traži da budu heroji. On će iznaći nove načine da reaguje, zajedno sa javnim ukusom i protiv njega, on će sebično i nesebično nastaviti da krešti, zabavljajući samoga sebe i posmatrača nekim ludim gestom, zaboravljajući na ono što se od njega zahteva. Kemp je uvek u budućnosti; zbog toga je on toliko očajnički potreban sadašnjosti.

Kemp: laž koja govori istinu Rende, Kontrabunt, 2003. 366 strana, četvrtasti format. Očuvana. Malo zaprljana na gornjoj bočnoj strani Nepodložan definiciji, nepokolebljiv, kemp je heroizam ljudi od kojih se ne traži da budu heroji. On će iznaći nove načine da reaguje, zajedno sa javnim ukusom i protiv njega, on će sebično i nesebično nastaviti da krešti, zabavljajući samoga sebe i posmatrača nekim ludim gestom, zaboravljajući na ono što se od njega zahteva. Kemp je uvek u budućnosti; zbog toga je on toliko očajnički potreban sadašnjosti.

Glavni lik romana je mladi čovek bez imena koji traži svoju suprugu. Međutim, ispostavlja se da njega supruga juri sa namerom da ga ubije... Iz recenzija: „Veličanstvena ljubavna priča.“ Der Bund „Handke ispisuje i opisuje bezizlazni ljubavni lavirint, u kojem se dvoje susreću i gube, beže jedno od drugog samo da bi se iznova sreli. Jer je prava ljubav jedino ona u kojoj je čitav život – neprestano – na kocki.“ Vladimir Tabašević

Leto ljubavi Kejti Ford odlično očuvana Bestseler na listi Sunday Timesa. Je li Šan spremna da se zaljubi do ušiju...? Od autorke romana Ljubavna pisma. Ko zna šta se sve može desiti tokom leta ljubavi? Šan Bišop je ostavila uzavreli grad za sobom i započela nov život na selu. Sa svojim sinčićem, baštom kao s razglednice i poslom koji polako cveta, srećna je i veoma zauzeta. Ona ne traži – ponavljamo, ne traži – ljubav. A onda, jedne divne letnje večeri, pojavljuje se Gas Beresford. Povremeno istraživač, uvek srcelomac, Gas je neverovatno uzbudljiv, divno glamurozan i – kako Šan uverava sebe – potpuno pogrešan izbor za samostalnu i obazrivu ženu kao što je ona. Ali Šan i Gas se znaju od ranije... I uprkos njenim namerama, neće proći mnogo pre nego što se iznova zaljubi u njega... „Opčinjavajuće... izaziva divnu zavisnost... pršti od topline i duhovitosti...“ – Daily Express

Geteov ’’Faust’’ obrađuje kasni srednjovekovni mit o briljantnom učenjaku bez iluzija koji odlučuje da sačini ugovor sa Mefistofelom. Mefistofel će uraditi sve što on od njega traži na Zemlji i podariće mu toliko veličanstven trenutak u životu da će on poželeti da traje zauvek. Međutim, ako Faust zaželi da taj trenutak večno traje, potpašće pod Mefistofelovu vlast i moraće da mu služi posle smrti.

Bio je njihovo najsmrtonosnije oružje. Sad su oni njegova meta. Prokrijumčaren kao dete na Bliski istok. Obučen za jednog od najelitnijih odmetnika u svojoj generaciji. Prisiljen da radi ono što niko ne bi trebalo, za cilj u koji ne veruje. Dok se njegova braća pripremaju za napada, on traži izlaz. U predvečerje najsmrtonosnijeg organizovanog napada koji je svet doživeo, napokon mu se ukazala prilika. A onda će krenuti u lov na one koji su od njega napravili čudovište. Da bi preživeo, moraće da primeni sve ono što je naučio. On je Spavač #13

Rob Sinkler 13 spavačMeki povezBio je njihovo najsmrtonosnije oružje.Sad su oni njegova meta.Prokrijumčaren kao dete na Bliski istok.Obučen za jednog od najelitnijih odmetnika u svojoj generaciji.Prisiljen da radi ono što niko ne bi trebalo, za cilj u koji ne veruje.Dok se njegova braća pripremaju za napada, on traži izlaz.U predvečerje najsmrtonosnijeg organizovanog napada koji je svet doživeo, napokon mu se ukazala prilika.A onda će krenuti u lov na one koji su od njega napravili čudovište.Da bi preživeo, moraće da primeni sve ono što je naučio.On je Spavač 136/6

Odlično kao na slikama Izdavač: Mladost - Beograd, 1982. god. Broširan povez, 24 cm. 296 str. Duhovni čovek vidi svet drukčije od ostalog sveta: mnogi gledaju, samo on vidi! Oni gledaju pojave, on sagledava suštinu. Njegove oči gledaju crkvu, ali duh traži dogmu na kojoj ona počiva; on gleda građevinu, ali u njoj vidi okamenjen jedan san; on se vozi u avionu, ali u njemu vidi misao koja leti; pred njim je katanac, ali u njemu vidi simbol nepoverenja među ljudima; gleda sliku, ali pita za njenu umetničku poruku; dok gleda nekoga ko brani rodnu grudu, on je ubeđen da ovaj brani svoja uverenja; kad nekoga gone, on pomisli da ga progone zato što drukčije misli; za njega malo znače sukobi klasa, ako to nisu sudari različitih pogleda na svet; za njega kriza društva nije u raspadu ustanova, već u slomu duha i morala... Tags: Ribari ljudskih duša Metodologija Religija i društvo

Rob Sinkler 13 spavač Meki povez Bio je njihovo najsmrtonosnije oružje. Sad su oni njegova meta. Prokrijumčaren kao dete na Bliski istok. Obučen za jednog od najelitnijih odmetnika u svojoj generaciji. Prisiljen da radi ono što niko ne bi trebalo, za cilj u koji ne veruje. Dok se njegova braća pripremaju za napada, on traži izlaz. U predvečerje najsmrtonosnijeg organizovanog napada koji je svet doživeo, napokon mu se ukazala prilika. A onda će krenuti u lov na one koji su od njega napravili čudovište. Da bi preživeo, moraće da primeni sve ono što je naučio. On je Spavač 13

Knjiga je kao nova deluje da nije ni pročitana Bio je njihovo najsmrtonosnije oružje. Sad su oni njegova meta. Prokrijumčaren kao dete na Bliski istok. Obučen za jednog od najelitnijih odmetnika u svojoj generaciji. Prisiljen da radi ono što niko ne bi trebalo, za cilj u koji ne veruje. Dok se njegova braća pripremaju za napada, on traži izlaz. U predvečerje najsmrtonosnijeg organizovanog napada koji je svet doživeo, napokon mu se ukazala prilika. A onda će krenuti u lov na one koji su od njega napravili čudovište. Da bi preživeo, moraće da primeni sve ono što je naučio. On je Spavač #13 ZeKe

Riznica mudrosti i izreka peto izdanje,nekorištena. Autor:Vladislava Kosijer. Izdavač:Kairos,Sremski Karlovci 2011. Format:21cm x 14cm. Broj Strana:223 strane,tvrd povez,latinica. “Koliko više razmišljate o životu, sve se više otvaraju njegove zasede i prokazuju njegova bespuća. Zato ako puno govorite o nesrećama u životu, najzad više ne vidite život nego nesreće.” Jovan Dučić “U ljubavi ne postoje pravila. Možemo pokušavati da se pridržavamo priručnika, da vladamo svojim srcem, da izgradimo strategiju poštovanja, ali sve su to koještarije. Srce odlučuje, i to što ono odluči, jedino i važi.” Paulo Koeljo “Imati veliku snagu, fizičku I moralnu, a ne zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo nemoguće.” Svaki čovek nešto traži i očekuje, i to celog života ili, bolje rečeno, dok god ima životne snage u njemu. U tome je znak čovekove veličine i izvor njegovih najvećih stradanja, osnov one životne tragike koja je samo čovekova. I što je čovek bolji i od boljeg tkiva, to je ređe i skupocenije ono što traži, i toliko se teže nalazi. A to što takav čovek traži, može nekom drugom izgledati i sporedno i izlišno. To nije važno. Glavno je: volja za saznanjem i otkrićem, i snaga, strpljivost i upornost koje su u službi te volje.

Stakleni mač je drugi deo tetralogije Crvena kraljica. Upoznali smo se sa Mer Barou i njenim izuzetnim nadljudskim moćima koje mogu da pokrene revoluciju. Kralj Mejven želi da je ukroti, ali Mer beži od njega i traži one koji takođe imaju nadljudske moći da bi joj pomogli u ovoj borbi. Koji put i koja sredstva je odabrala Mer Barou i da li se pokajala čitajte u ovom nastavku tetralogije...

Iz recenzije : ’’Kao što Penti Sarikoski kaže da dobar pjesnik ne piše stihove nego ih traži, tako možemo smatrati i da dobar pripovjedač ne smišlja priče nego ih traži. Majstorstvo je ono što on čuje i prepozna kao literarno u moru svakodnevnog balasta i nevažnih priča i informacija koje čujemo. Kod Seada Husića je očigledna potreba da podijeli sa čitaocem upravo ono što ga je dodirnulo i uznemirilo te svoj nemir on pokušava prenijeti i na čitaoca. Vezivno tkivo Husićevih priča jeste sama priča, iskonska potreba za povezivanjem ljudi, prenošenjem znanja i osjećanja. Milisav Savić je davno u romanu Hleb i strah napisao: Još ima nade, još se priča priča. Kao da je ova misao ideja vodilja Seada Husića u vijencu priča koji je pred čitaocem. Ugao posmatranja društvenih fenomena i životnih situacija je to što ovog pisca čini osobenim izdankom savremene literature.’’ Enes Halilović

Ovo je priča o dva čoveka koji se sreću na raskrsnici svojih života: jedan traži razlog da ne odabere smrt, a drugi pokušava da pronadje sebe. Da li je sve ovo sticaj okolnosti ili promisao? Emotivni bol i očajanje Vasilija, otvara vrata nove zemlje Adamu. Mnogo promišljanja, dilema i pitanja koja se roje, čine da nijedan od njih neće ostati isti do kraja. Koliko god se trudili da nadju rešenje, konačni usud će neočekivanim dogadjajem dovesti do raspleta. Ljubav, kao lajt motiv u ovoj knjizi, potresa i pomera granice ljudskog, dok istina traganja za sobom unosi duboke nemire. Znamo li šta je ljubav? Jesmo li i koliko spremni da volimo? Gde prestaje laž i počinje istina? Imamo li slobodu da biramo? Gde su limiti razuma? Posedujemo li vreme ili ono poseduje nas? Može li ne biti ono što je bilo?… Najzad, može li se danas, u ovom svetu, biti čovek i biti mudrac? Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Ljubav se iskazuje i pokazuje, a ne prikazuje. To je slučaj sa Brankicom Čigoja i u životu i u poeziji. U sve tri njene zbirke pesama ljubav je sveprisutna. To ukazuje i na suvišnost ovog prikazivanja. Ipak, Brankica Čigoja spada u one veoma retke, plemenite i dragocene ljude koji neprekidno žive ljubav i više nego što njih život ljubi, na šta se takvi ne obaziru već šire oko sebe sam smisao bitisanja. Ona je ima neiscrpnu za voljenog, za porodicu koja raste, za bliže i dalje rođake i pretke, za prijatelje, za kolege, za svoje studente, pa i za namernike i prolaznike. Ona svu tu svoju ljubav iskazuje na najuverljiviji način pevanjem, sa mislima izvan svakog zla i hoće da njim sve pomiri sa svojom sudbinom, jer kad vlada ljubav sve se može pretrpeti i izdržati. Ona u pesmama ne traži pribežište, već samo svojim očima vidi svet oko sebe. Ona u pesmama ne traži utehu, i ne nudi je, već hoće da podeli ljubav kojom je iznad svega što nam se svima događa, mireći svoj i naš svet. Ako postoji pukotina među svetovima, ona ju je srcem zapušila čineći svoj i naš svet nedeljivim jer osećamo puls njenog bila.

Publika voli mjuzikle, jer u njima traži ono što nema u svom životu. Savremeno muzičko pozorište počiva na emocijama, a publika voli mjuzikl zato što je to trenutak sreće, begstva od stvarnosti. Muzičko pozorište se lakše percipira nego dramski tekst.

MALO OŠTEĆENA KORICA Autor:: Rob Sinkler ;Žanrovi:: Trileri ;Izdavač:: Evro Book ;Godina izdanja:: 2018. ;Broj strana: 341 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 14.5x20.5 cm ; ;Bio je njihovo najsmrtonosnije oružje. ; ;Sad su oni njegova meta. ; ;Prokrijumčaren kao dete na Bliski istok. ; ;Obučen za jednog od najelitnijih odmetnika u svojoj generaciji. ; ;Prisiljen da radi ono što niko ne bi trebalo, za cilj u koji ne veruje. ; ;Dok se njegova braća pripremaju za napada, on traži izlaz. ; ;U predvečerje najsmrtonosnijeg organizovanog napada koji je svet doživeo, napokon mu se ukazala prilika. ; ;A onda će krenuti u lov na one koji su od njega napravili čudovište. ; ;Da bi preživeo, moraće da primeni sve ono što je naučio. ; ;On je Spavač #13

Raito, koji je iz poruke drugog Kire shvatio njegovu pravu nameru, odlazi u Aojamu da bi ostvario kontakt s njim, ali drugi Kira, to jest Misa, umesto toga otkriva njega. Nakon toga nenajavljeno dolazi u njegovu kuću i obećava mu da će se udružiti s njim. Raito zatim učvršćuje svoju rešenost da ubije L-a koristeći šinigamija Rem, koji prati Misu. Nakon što Misa, koja poseduje „šinigamijeve oči”, dolazi u kontakt s L-om, Raito je ubeđen u njegovu smrt, ali istražni štab utvrđuje sumnju da je ona drugi Kira. Sateran u ćošak, Raito uzima stvar u svoje ruke i sam traži da bude pod nadzorom!