Potpisano pismo prote Vase Živkovića, poslato iz Pančeva za Tomaševac, 1886 godine. Vasa Živković (Pančevo, 31. januar 1819 — Pančevo, 25. jun 1891) je bio srpski pesnik i sveštenik. Između ostalog, napisao je i tekstove narodnih popevki „Rado ide Srbin u vojnike` i „Opao klikće sa visine`. Njegovo kršteno ime bilo je Vasilije. Rodio se u graničarskoj varoši Pančevu i tu je proveo ceo svoj život. U Pančevu je završio i osnovnu školu, a potom je pohađao karlovačku i segedinsku gimnaziju. Završio je prava u Pešti i Požunu, ali i bogosloviju u Vršcu. Oženio se u Pančevu, gde je i postao sveštenik. Bio je sekretar Odbora u Buni, postao je i prota i bio učesnik na Narodnocrkvenim saborima. Otac Teodor je bio pančevački sveštenik, pa je od njega, osim imanja, nasledio i zanimanje i parohiju (1845. postao je paroh Uspenskog hrama). Bio je i „ ljubitelj knjige“, čije se ime spominjalo po časopisima, ako ne kao pisca, a ono kao ime čoveka koji kupuje i širi knjigu, pomaže i voli književnost. To svoje poštovanje i ljubav prema knjizi preneo je i na sina, koji je postao predstavnik pesnika srpske literature u četrdesetim godinama XIX veka. Njegovi prvi radovi su nastali još u gimnaziji, ali nisu ostali sačuvani. Zanimljivo je da je Vasa Živković završavao šesti razred karlovačke gimnazije u vreme kada je Branko Radičević učio prvi. Živković je bio na filozofiji u Segedinu, gradu u kome bi „godišnje bivalo i do 200 srpskih đaka“. Značajno je da je profesor bio Pavle Stamatović i da je radilo „Društvo učeći se Srbalja“ ili „Mladež srpska koja se u Segedinu uči“. Tu je, u devetnaestoj godini napisao prvu pesmu i poslao je da se štampa, da bi sledećih godina u Pešti, Požunu, Vršcu i konačno Pančevu nastavio sa svojom mladalačkom lirikom. Baca Živković je prvo pisao onako kako je to tada bilo „moderno“; bili su to teški, tromi epigrami, ode, nešto malo manje „toržestvene“ nego dotadašnje, ali ipak nespretne i retorske, inspirisane smrću drugova i premeštajima profesora sa preuveličanim značajem i konvencionalnom patetikom. Ono što mu je pomagalo i unapređivalo rad je da je u gimnaziji u Karlovcima učio dva jezika: svoj maternji, srpski i nemački. Čitao je Getea i Šilera, čije je radove kasnije i prevodio. Kroz njih je shvatio šta je to prava, jednostavna, čista lirika i počeo da traži nove načine da se izrazi i da tako bude i među prvima koji će pokušati da modernizuju i „oslobode“ srpsku poeziju. Napisao je nekoliko pesama koje su ga svojim svojom naivnom i srdačnom jednostavnošću, a i zato što su pisane narodnim srpskim jezikom postavile u red najznačajnijih Brankovih prethodnika. Voleo je narodni jezik i dobro je poznavao govor svoga kraja. Baš zato što mu poezija nije bila životni poziv, pa tako ni obaveza, stvarao ju je spontano i kako je on sam kasnije govorio: „u mladosti svojoj kao diletant — stihotvorac katkad pevuckao, kad mu je srce u prijatnim trenucima ili u crnim neprilikama samo od sebe pevalo.“ Njegova poezija zato nije bila previše „burna“ za ono vreme, pa je on ostao zapamćen više kao Brankov prethodnik i čovek koji je uticao na procvat srpske lirike u periodu od 1838. do 1847. nego kao značajan pesnik. U jednom pametnom i zanimljivom pismu, 8. maja 1885, pisao je Vasa Živković Aleksandru Sandiću : da je davno izgubio pesničke ambicije i da gotovo zaboravlja i da je bio pesnik. `Pa zašto me probudiste iz tog dubokog sanka? Zašto me podsetiste i posle 45 godina na maštu, i ... nemoć moju, kad već zaboravih na to - što nisam dorastao bio za takav uzvišeni posao, za koji se ište drukčeg, vilinog dara i žara - jer ja ne spadam u one odličnike, da mogu i smem da kliknete sa Ovidije:` Est deus in nobis agitante calescimus illo`. Za života je napisao sedamdesetak pesama od kojih skoro polovina nije ni štampana. I sam svoje pesme nije smatrao uspelim, niti dostojnim pažnje, čak nije voleo da ga smatraju pesnikom. Ipak, njegovi stihovi su zaživeli u narodnim popevkama, koračnicama i tugovankama. Pesme „Rado ide Srbin u vojnike“, „Opao klikće sa visine“, „Ti plaviš zoro zlatna“, „Raduj se mlada nevo“ (što su zapravo prvi stihovi samo najpoznatijih) sačinjavali su veliki deo muzičkog repertoara vojvođanskih Srba, koji se mogao čuti prilikom njihovih borbi, svetkovina i tugovanja. Zapravo su se njegove pesme toliko pevale, da su mu pripisivane i one pesme koje on nije napisao. S druge strane, mnoga njegova pesma već davno nije nosila njegovo ime, oslobodila se svega ličnog i potvrdila svoju vrednost i na poselu, i u kafani, i pod prozorom devojke. Godine 1857. napisao je pesmu „Moji jadi“ koja počinje poznatim stihovima „Ah kad tebe ljubit ne smem, / drugu ljubit neću ja“. Posle smrti supruge Ane (umrla 1855. godine u 29. godini!) u njegovoj četrdesetoj godini, prestao je da piše stihove i posvetio se kulturnom, prosvetnom i političkom radu. Među poslednjim stihovima koje je napisao su: „Kad mi Lenke moje nema, / nek i pesme nema više“. Od početka 21. veka u Pančevu se svake godine održava manifestacija „Dani prota-Vase“ u organizaciji Srpske pravoslavne parohije Pančevo, u porti Uspenske crkve gde je Vasa Živković nekada bio sveštenik. Kao na fotografijama.

Marklen Mosijenko Ruze ulje na platnu 30 x 30 cm plus ram signatura dole desno Akademski slikar Marklen Mosijenko, rođen je 1928. godine u Odesi, pripada srednjoj generaciji beogradskih slikara. Slikarstvo je studirao i učio na Akademiji likovnih umetnisti i u Umetničkoj radionici Đorđa Andrejevića Kuna. Stekaviši formalne kvalifikacije M. Moskjenko i dalje uporno radi, traži, stvara i redovno izlaže svoje radove na grupnim a zatim samostalnim izložbama u Beogradu 1961. i 1973, u Zemunu 1974. i u Beogradu 1976. godine. To traženje sopstvenog ličnog izraza postoji i danas i može se reći, da ono donosi rezultate koje je veoma pohvalno ocenila i kritika i publika. Njegove slike stoga se nalaze u mnogim stanovima građana, privatnim zbirkama i ustanovama. Na poslednjoj jesenjoj izložbi u Zemunu otvorenoj 1974. god. u Domu RV i PVO, građani Zemuna, ljubitelji umetnosti, bili su impresionirani njegovim radovima što se u prvom redu odnosilo na vedute Zemuna. Pred mnogoorojnim posetiocima iskrsavali su iz-gledi grada, njegovih delova, redovi kuća, najvećim delom prizemnih, barokni zvonici, dvorišta, starivske kapije, redovi drveća s bogatim krošnjama i rastinjem nenametljivih nijansi boja. Likovni kritičari su to zapazili i tražeći sličnost s viđenim, izrekli su konstataciju da to nisu romantični, katkad sladunjavi nemački pej-saži prošlog stoleća, „već holandski predeli koje su njihovi autori krajnje pojednostavljenim sredstvima preobraćali iz monotonih isečaka prirode u snažan umetnički doživljaj". Slike M. Mosjenka i na ovoj izložbi pokazuju njegova viđenja grada i onoga što nas okružuje i, izvesno je, da će ovih oktobarskih dana posetioci razgledajući prezentovane radove, iz kojih struji fluid istine, sticati prijatne utiske i osećanja jer one predstavljaju uspeli, skladni spoj inspiracije i umetničke realizacije. Miodrag Dabižić

NOVA URAMLJENA IKONA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG Dimenzije ikone su 28,6cm sa 23cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu. Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna djela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve. Njegovo sveto tijelo u cjelosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, evo već više od trista godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika. Činjenica netljenosti tijela ovog velikog svetitelja, predstavlja fenomen za sebe, koji mi hrišćani nazivamo – čudom. Ovaj se fenomen jedino može shvatiti i objasniti svetim životom Ostroškog Sveca. A život Svetog Vasilija bio je zaista život u Bogu, život sazidan po Hristu, u kome sve i sva bješe Hristos. Još veće čudo i dokaz svetiteljstva Svetog Vasilija jeste čudotvorna moć njegovog netljenog tijela. On, koji je u svom zemaljskom životu više ličio na anđela nego na čovjeka, uzdigao je svoj duh do prestola Božijeg, a svoje tijelo obesmrtio. To sveto tijelo bilo je za vrijeme zemaljskog življenja hram Duha Svetoga, a poslije rastanka sa svojom bogočežnjivom dušom postalo je riznica blagodati Božije. Svetog Vasilija je u našoj Srpskoj Crkvi Gospod odredio za posebnu misiju, za pomoćnika i iscjelitelja svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom vjerom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku. I danas je ostroška isposnica, u kojoj se podvizavao Sveti Vasilije i u kojoj počivaju njegove svete mošti, svojevrsna Vitezda, banja iscjeljenja, u kojoj mnogi: bolesni, hromi, suhi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i tijelom. Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko njega učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja, velikog Božijeg ugodnika, velikog jerarha i učitelja, molitvenika, podvižnika, revnitelja svete pravoslavne vjere, Vasilija Ostroškog, po čudima poznatog širom vaseljene.

Crtež za `Obično petkom` Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[4] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Stvaralašltvo[uredi | uredi izvor] Spomen ploča na kući u Pančevu Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[5] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[6] U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[7] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[8] Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[3] Nasleđe[uredi | uredi izvor] Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[9] Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić` Pančevo. Dela[uredi | uredi izvor] Pesma Plavi čuperak, Mika Antić Duration: 57 seconds.0:57 Knjige za odrasle[1] „Vojvodina“ „Ispričano za proleće“ (1951) „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Nasmejani svet“ (1955) „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“(1972) „Izdajstvo lirike“ „Savršenstvo vatre“ (1982)[10] Knjige za decu[1] „Poslednja bajka“ (1965) „Plavi čuperak“ (1965) „Garavi sokak“ (1973) „Olovka ne piše srcem“ (1973) „Živeli prekosutra“ (1974) „Druga strana vetra“ (1978) „Ptice iz šume“ (1979) „Prva ljubav“ (1981) „Svašta umem“ (1981) „Horoskop“ (1983) „Plava zvezda“

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zalepljeno 96 od 119 Fali 23 slicice Jugio (jap. 遊☆戯☆王 - Yūgiō; eng. Yu-Gi-Oh!) popularna je manga, nastala u Japanu 1996. godine, a čiji je crtač Kazuki Takahaši. Po uzoru na mangu, napravljena je i animirana TV serija, kao i mnoge karte za igranje. Originalni Jugio serijal je imao 5 sezona, i 224 epizode, od čega je studio Laudvorks, uzimajući za osnovu američku prerađenu i cenzurisanu verziju, na srpski jezik sinhronizovao prve četiri sezone, odnosno 184 epizode.[traži se izvor] Odmah nakon toga, krenulo se sa radom na sledećem serijalu, Jugio Ge-Iks- u, tako da je peta sezona preskočena. Ranije je napravljena i zasebna serija od 27 epizoda, koja ne ulazi u drugu Jugio priču. Ta sezona se popularno naziva sezona 0 i nije internacionalno sinhronizovana.[1][2] Priča Priča prati dečaka koji nalazi hiljadugodišnju zagonetku i u njoj otkriva duha drevnog bezimenog faraona. U početku Jugi nije svestan njegovog prisustva, ali će uskoro saznati za njega. Boreći se na raznim turnirima s prijateljima protiv zlikovaca kao što su Maksimilijan Pegaz, Marik Ištar i Darc, on shvata da je njegova sudbina da spasi svet od zlih igrača koji žele zagospodariti svetom - Jami Marik, Jami Bakura, Darc i drugi. Priča takođe prati sudbinu vlasnika mističnih hiljadugodišnjih elemenata. Glavnog junaka Jugija na tom putu prati društvo, Džoi, Tea i Tristan. Kasnije im se pridružuju i Djuk i Sereniti (Džoijeva sestra). Likovi Jugi Moto Jugi je glavni lik. Od deke je dobio hiljadugodišnju zagonetku. Kada se zagonetka aktivira, Jugi postaje Jami Jugi. Jami ne samo da je majstor dvoboja, već je hrabar i pun samopouzdanja. Jugi u dvobojima koristi dekin špil. U svom prvom velikom dvoboju protiv Seto Kaibe, pobedio je uz pomoć nezaustavljivog Eksodije. Ipak, na putu u Kraljevstvo dvoboja, Vivl Andervud mu je bacio svih pet delova Eksodije u okean. To nije omelo ovog majstora u dvobojima i Jugi je pobedio na Kraljevstvu dvoboja. Jugijeva omiljena karta je Mračni čarobnjak. Kasnije Jugi dolazi do sva tri egipatska boga, najmoćnijih karata na svetu. Prvo je dobio Slajfera - nebeskog zmaja protiv jednog od Marikovih sluga, drugog Obiliska mučitelja (Обелиск тхе Торментор) protiv Seto Kaibe a trećeg Krilatog zmaja Ra protiv Marika. Od svih neprijatelja, koje će imati na svom putovanju Jugi, najveći je Marik Ištar koji ga pokušava poslati u carstvo senki i uzeti mu Egipatske Bogove. Solomun Moto Solomun je Jugijev deda. On mu je dao da sklopi mističnu slagalicu. Bio je arheolog. Njega je Pegaz zarobio u kraljevstvo senki da bi se Jugi borio na turniru Kraljevstva dvoboja. Solomun je veoma mudar i veoma strog čovek. Jugi je od njega naučio najbolje taktike kako poraziti neprijatelja i mnoge druge veštine. Za Jugija i njegove prijatelje Solomun je bio kao Guru-zaštitnik. Seto Kaiba Seto Kaiba je vlasnik Kaiba korporacije, koju je nasledio od svoga očuha. Seto ima malog brata Mokubu. Njegov večiti rival je Jugi Moto, koji ga je jedini porazio u dvoboju i od tog trenutka Jugi postaje slavan. Seto Kaiba je vrlo arogantna i ponosna osoba koja misli samo na sebe i svoga brata. Njegovo omiljeno čudovište je Plavi plavooki zmaj. Maksimilijan Pegaz Sofisticiran i kulturan, Pegaz je ne samo genijalni tvorac igre Dvoboj čudovista - koju je stvorio po uzoru na drevne egipatske igre u senci, nego je i savršeni džentlmen. Međutim, Pegaz ima mnogo mračnih tajni. Njegovo levo oko je zamenjeno drevnim egipatskim artefaktom pod nazivom Hiljadugodisnje oko. Pegaz najčešće koristi crtani špil. Najdraža karta mu je Crtani svet. Takođe Pegaz je organizovao i Karljevstvo dvoboja kako bi došao do što više elemenata uključujući i Jugijevu zagonetku. Džoi Viler Džoi je plahoviti borac poznat po svojoj impulsivnoj prirodi i sreći. Počinje da učestvuje u dvobojima da bi sakupio novac za sestrinu operaciju očiju. Iako ume da bude tvrdoglav i pun nepromišljenih poteza, ima zlatno srce i učinio bi sve za svoje prijatelje i za svoju mlađu sestru, koja ne živi sa njim. Glavna karta Džoijevog špila je Pakleni zmaj. Mai Valentin Mai Valentin se prvi put pojavljuje u 1. sezoni ( у 3. епизоди). Ona je na turniru Kraljevstva dvoboja zbog novca i luksuznog života. Mai je u početku egoistična i zla osoba, ali od kada je počela da se druži sa Jugijem i ostalima postala je dobra i brižna osoba, naročito prema Džoiju. Na turniru Kraljevstva dvoboja nije dobro prošla, bila je na 4. mestu. Mai je oduvek bila usamljena i neshvaćena osoba. Njeni roditelji su bili veoma zauzeti da bi joj se i malo posvetili, to je bio razlog zašto je Mai bila tako okrutna. Ona je lepa plavokosa devojka, koliko je i lepa toliko je i opasna, njena najdraza karta je Okrutna dama. Jedino je sa opakim damama imala da deli i radost i tugu. Znala je koliko god njene dame bile snažne one nisu prave, u 4. sezoni pojavila se jedna grupa ljudi, koji su krali ljudske duše, Mai je bila njihov član. Želela je moć to je i dobila. Njen cilj je da uništi to prijateljstvo, počevši od Vilera. Na kraju Viler gubi dušu, ali Mai postaje dobra osoba. Marik Ištar Prvi put se pojavljuje u drugoj sezoni. Zahvaljujući svom hiljadugodišnjem štapu može da upravlja ljudima, odnosno njihovim umovima. U početku ima dva egipatska boga kod sebe, ali gubi Slajfera od Jugija. Kasnije Marikova još lošija strana preuzima njegovo telo i tada njegova dobra strana pokušava da ispravi sve što je uradio tako što koristi Teu, kako bi stupio u kontakt sa Jugijem. Bakura Prijatelj je Jugija. Ima hiljadugodišnji prsten. Međutim u tom prstenu živi zli duh Jami Bakura, koji pravi nevolje već od prve sezone. Cilj mu je da skupi svih sedam hiljadugodišnjih elemenata, kako bi vladao svetom. Jami Bakura preuzima telo dobrog Bakure i pokušava da pošalje Jugija i njegove prijatelje u carstvo senki i uzme mu hiljadugodišnju zagonetku. Međutim, Jami Jugi ga sprečava u tome. Kasnije Jami Bakura će biti najveći neprijatelj Jugija do kraja. Tea Gardner Tea je najbolja Jugijeva prijeteljica. San joj je da ode u Njujork i da nauči da pleše. Slabo se bori ali daje podršku Jugiju i Džoiju kad se bore. Najviše zahvaljujući njoj Jugi uvek zna da nije sam u dvobojima, već da ga bodre prijatelji. Rebeka Hopkins Rebeka je unuka Solomunovog prijatelja i kolege, koja je do ušiju zaljubljena u Jugija. Ona živi u Americi i prvak je Amerike u dvoboju čudovista. Njen špil sadrži uglavnom karte zmajeva, ali ima i veoma jakih karata zamki i karata magija. Sem što koristi kombinacije zmaja, ona koristi još i karte koje nanose štetu protivniku. Tristan Tejlor Takođe Jugijev prijatelj. Kao i Tea slabo se bori, ali daje podršku Jugiju i Džoiju u njihovim dvobojima. Njegova simpatija je Džoijeva sestra Sereniti, što Džoija nervira. Sereniti Viler Džoijeva mlađa sestra. Ona mnogo voli Džoija. Kada su se njihovi roditelji razveli, Džoi je morao da se rastane sa sestrom. Ona od rođenja ima problema sa očima. Džoi se borio u Kraljevstvu dvoboja zbog njene operacije. Sereniti je dobra i lepa osoba. Kako je Tristan zaljubljen u nju i ona oseća isto. Sereniti nije neki borac, borila se samo u virtualnom svetu sa Tristanom protiv Nezbita.

5 x 5 cm Briljantin (engl. Grease) je američka romantična komedija u vidu mjuzikla, produkcijske kuće Paramaunt Pikčers u režiji Rendala Klajzera. Film je adaptacija istoimenog mjuzikla Vorena Kejsija i Džima Džejkobsa iz 1971. godine. U glavnim ulogama pojavljuju se Džon Travolta i Olivija Njutn-Džon. Trajanje filma je 110 minuta. Film je premijerno prikazan u Njujorku, 16. juna 1978. godine. „Briljantin” je postigao izuzetan uspeh, kako kod kritike, tako i finansijski i proglašen je za najprofitabilniji film godine. Kao i mnogi filmovi koji su ušli u anale svetske kinematografije i ovaj film je na početku dobio brojne negativne i pozitivne kritike. Zaradio je oko 400 miliona dolara od bioskopskih ulaznica i jedan je od filmskih mjuzikla sa najvećom zaradom. U Sjedinjenim Američkim Državama film i dalje važi za najprofitabilniji mjuzikl svih vremena. „Briljantin” je bio nominovan za Oskara za najbolju originalnu pesmu. Nastavak ovog mjuzikla, Briljantin 2, snimljen je 1982. godine i u njemu je iste uloge glumilo samo nekoliko članova prvobitne postave iz 1978. godine. Glavne uloge u ovom filmu igraju Mišel Fajfer i Maksvel Kolfild. Tokom realizacije „Briljantina” očekivanja ekipe nisu bila velika. Očekivao se da će imati dobru gledanost među tinejdžerima, ali niko nije očekivao da će postati holivudski klasik i da će za njega decenijama vladati veliko interesovanje u celom svetu i to kod publike svih uzrasta. Film je snimljen je za dva meseca u Los Anđelesu i koštao je šest miliona dolara. Režiser Rendal Klajzer je za glavne uloge izabrao u to vreme već poznate glumce. Džon Travolta je tada iza sebe već imao hit „Groznica subotnje večeri”, a Olivija Njutn Džon je bila zvezda. Oliviju Njutn Džon su za glavnu glumicu želeli i režiser i Travolta, međutim ona je prvobitno oklevala, jer je starija od Travolte pet godina i smatrala se „suviše starom” da glumi njegovu devojku. Posle prvog probnog snimanja glumica se ipak predomislila. U leto 1958. godine devojka Sendi Olson (Olivija Njutn-Džon), tokom godišnjeg odmora, upoznaje na plaži mladića iz kraja, Denija Zuka (Džon Travolta) i ubrzo nakon toga se između njih dvoje rađa ljubav. Kako se leto bliži kraju, Sendi počinje da brine o svom povratku u Australiju i o tome da nikada više neće videti Denija, ali je on uverava da je to za njih samo početak. Prvog dana njihove završne godine u srednjoj školi „Ridel” Deni, vođa briljantinske bande poznate pod imenom T-Birds (T-ptice), sastaje se sa ostalim članovima, Kenikijem (drugi glavni član bande i Denijev najbolji prijatelj), Sonijem, Dudijem i Pacijem, sa kojima prepričava događaje tokom leta. Deni priča kako je upoznao jednu devojku i mladići se zajedno šale o tom događaju. U međuvremenu, Sendi se upisuje u „Ridel”, posle iznenadnih promena u planovima njenih roditelja, ne znajući pri tome da Deni ide u istu školu. Istovremeno ni Deni ne zna da je ona tu. Sendi upoznaje Frenči, članicu devojačke grupe Ružičaste dame (engl. Pink Ladies), ženske verzije T-Ptica. Frenči upoznaje Sendi sa ostalim članicama Rozih dama, Beti Rizo, predvodnicom grupe, Janom i Marti Marašino. Rizo (Stokard Čening) zaključuje da Sendi izgleda „previše fino da bi se uklopila u njihovu grupu”. Za vreme ručka Sendi devojkama priča kako je tokom leta upoznala divnog momka u kog se zaljubila. (pesma „Letnje noći”, engl. Summer Nights). Nakon što je Rizo otkrila da je u pitanju Deni Zuko, njen bivši momak, ona na lukav način organizuje iznenađenje za Sendi, susret sa Denijem na skupu srednjoškolaca. Uprkos uzbuđenju što je vidi, Deni reaguje ravnodušno, trudeći se da zadrži reputaciju „kul momka” i Sendi odlazi sa gnušanjem. Kako bi je oraspoložila, Frenči poziva Sendi da dođe kod nje kući i pridruži se ostalim devojkama na pidžama-žurki. Grupa T-Birds upada na žurku i Rizo odlazi sa Kenikijem. Kasnije njihov ljubavni sastanak remeti Leo, vođa suparničke briljantinske bande Škorpioni, iz druge srednje škole. On uništava Kenikijev automobil, vređa prisutne i odlazi. Nakon što su T-Birds pomogli da se popravi Kenikijev automobil, Deni pita Ridelovog trenera, Kalhuna, da mu pomogne da pronađe sport kojim bi zadivio Sendi, koja je odnedavno u vezi sa jednim od fudbalera iz škole. Isprobavajući mnoge sportove, on konačno otkriva da je dobar u atletici i na taj način ponovo osvaja Sendi. Oni odlaze na sastanak u Ledenu palatu (engl. Frost Palace), lokalno mesto za izlazak. Na sastanak upadaju Ružičaste dame i T-ptice koji se postepeno ujedinjuju. Keniki i Rizo počinju da se svađaju i grupe se razdvajaju, ostavljajući Frenči samu da razmišlja o svom ispisivanju iz srednje škole, kako bi se upisala u školu za negu lepote. Nekoliko nedelja kasnije došlo je vreme za školsku igranku. Igranka Srednje škole „Ridel” izabrana je za prenos uživo na televiziji. Rizo i Keniki pokušavaju da nadmaše jedno drugo, dovodeći Lea i njegovu povremenu devojku Ča-Ča, dok Deni i Sendi odlaze zajedno. U završnom plesu , Deni i Ča-ča, koji su takođe nekada bili u vezi, nastupaju zajedno i osvajaju nacionalnu titulu, čime je Sendi povređena i odlazi sa igranke. Nakon par dana Deni izvodi Sendi u lokalni bioskop i poklanja joj svoj maturantski prsten, kao znak izvinjenja i potom izgovara nekoliko pogrešnih reči, zbog kojih ona ponovo odlazi. Deni peva pesmu o svojoj ljubavi prema Sendi. U snek-baru Rizo u poverenju govori Marti kako misli da je trudna. Ova vest se brzo pročula i stigla do Kenikija koji je potencijalni otac. On pokušava da popravi situaciju, govoreći Rizo kako ne beži od svojih grešaka. Uvređena onim što je rekao, Rizo mu kaže da je otac deteta neko drugi. Sendi joj tada nudi podršku i njih dve napokon postaju prijateljice. Keniki ugovara auto trku između njega i Lea u kojoj, prema dogovoru, pobednik osvaja gubitnikov automobil. Pre početka Paci slučajno onesvešćuje Kenikija kada ga, otvorivši vrata automobila, udari u glavu. Shvativši da u takvom stanju neće moći da se trka, Keniki moli Denija da to učini umesto njega. Sendi posmatra trku iz daljine. Deni pobeđuje u trci, ali ne može da proslavi bez Sendi. Sendi shvata da ga ipak voli i odlučuje da se promeni kako bi bila sa Denijem i traži pomoć od Frenči. Na kraju školske godine u školi se organizuje maturantski karneval. Rizo i Keniki su ponovo zajedno, pošto ona otkriva da ipak nije trudna. On je prosi i ovog puta ona pristaje. Deni dolazi odeven u džemper sa obeležjem koledža, koji je osvojio na atletskom takmičenju. Sendi se pojavljuje u uskoj crnoj odeći, ostavljajući sve bez daha. Sada kada je postigla imidž „loše devojke”, ona i Deni zajedno plešu do kraja karnevala, izjavljujući jedno drugom ljubav. Posle toga sledi završna scena: Sendi i Deni sedaju u automobil Briljantinsku munju, koja uzleće dok ostali pevaju („Odlazimo zajedno”, engl. We Go Together). Sendi i Deni se okreću da mahnu svojim prijateljima, polako se uzdižući u nebo.

414 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Album ima 20. stranica ! Fali 6. slicica 79 od 85 Ekstra Retko !!! Album za sakupljanje slicica Izdala `MIRIM` tvornica cokolade u Mariboru XI Letnje olimpijske igre su održane 1936. godine u Berlinu, u Nemačkoj. Berlin je selektovan kao domaćin 1931, pobedivši Barselonu. Iako je se to dogodilo pre njenog dolaska na vlast, Nacistička partija je iskoristila priliku da promoviše svoju ideologiju. Mada su Nemci dominirali u mnogim sportovima, trijumfi sportista iz drugih zemalja dolazili su kao šamari nacističkoj filozofiji. Najpoznatiji od njih bio je Džesi Ovens, koji je osvojio četiri zlatne medalje. Zbog pobeda Džesija Ovensa, nemački lider Adolf Hitler je napustio olimpijski stadion, jer nije želeo da mu dodeli medalju zbog njegove crne boje kože. Antifašisti su imali u planu da održe „Narodnu Olimpijadu” u Barseloni, kao alternativu i iz protesta prema olimpijadama u Berlinu. Te igre nisu održane zbog izbijanja građanskog rata u Španiji.[1] Istorija Dodela Olimpijskih igara Berlinu Pet godina pre početka Olimpijskih igara u Barseloni je izglasano da 1936. godine domaćin narednih letnjih Olimpijskih igara bude Berlin. Berlin je ubedljivo izglasan za domaćinstvo igara, rezultatom 43-16 u odnosu na Barselonu, koja se postavljala kao kontra kandidat za organizaciju letnje Olimpijade. Igre su dodeljene prestonici Vajmarske republike, kao centru evropske multikulturalnosti, ali se sve to u narednih pet godina drastično menja.[2] Organizacijske specifičnosti igara Ono što se ističe, kada je organizacija samih igara u pitanju je da, nikada pre Berlina domaćin nije određen glasanjem, nikada pre olimpijska baklja nije nošena kao štafeta. Ovo je bilo do tad jedno sportsko takmičenje, koje je na taj način medijski ispraćeno, uz direktne TV prenose i obilatu upotrebu filmskih kamera.[2] Zanimljivosti koje su obeležile igre Januara 1933. godine od kada su nacisti došli na vlast došlo je do ukidanja republike, suzbijanja novim vlastima nepoželjnih oblika kulture, a godinu dana pre Igara i usvajanja rasističkih zakona. Za ovaj veliki događaj, domaćini su napravili izvesne ustupke, u smislu privremenog suspendovanja antijevrejskih zakona i propagande, a učesnike takmičenja „izuzeli obaveze poštovanja zakona o zabrani homoseksualizma”. Ove Olimpijske igre su bile idealna prilika za rasnu propagandu. Domaćini takmičenja takvu priliku nisu mogli da propuste, pa su Igre tako i zapamćene u istoriji. Nemci su se trudili da što je moguće bolje prikažu dostignuća arijskih sportista i graditelja, ponosnog vođe i cele nacije koja stoji iza njega. Sam Hitler lično otvorio takmičenje. Nacisti su još pre dolaska na vlast sjajno koristili medije, a u centru pažnje ovog puta je bio nemački film. Leni Rifenštal, genijalna i kontroverzna režiserka dobila je ulogu da napravi film o Igrama, koja je snimila oko četiristo kilometara materijala i montirala ga dve pune godine. Konačni rezultat je delo pod nazivom „Olimpija”, remek-delo ne samo sa umetničke strane, već je taj film postavio mnoge standarde u snimanju sportskih događaja koji se primenjuju i dan-danas. Snimanje filma je počelo u drevnoj Olimpiji, odakle olimpijska baklja, na svoj put po prvi put u istoriji kreće, čime je započeta nova tradicija. Na putu do Berlina baklja je prošla i kroz Kraljevinu Jugoslaviju. Sportisti Jugoslavije su bili među onima retkima, koji na otvaranju nisu pozdravili Hitlera uzdignutom rukom, za razliku od, Francuza i Kanađana i mnogih drugih. Centar Olimpijskih igara je bio smešten na Olimpijskom stadionu, monumentalnom objektu smeštenom u Šarlotenburgu. Ova građevina je izgrađen prvobitno za Olimpijske igre 1916. godine, koje su otkazane zbog Prvog svetskog rata. Rekonstrukcije u trajanju od dve godine pretvaraju ovaj stadion u pravo gigantsko zdanje, koje prima 110.000 ljudi i u čijoj okolini se nalaze još dva ogromna objekta, kapaciteta 50 i 25 hiljada, uz oko 150 različitih zgrada. Atletičari su bili heroji na borilištima u centru pažnje, a apsolutna zvezda bio je Džesi Ovens, koji je prvi[traži se izvor] na jednim Olimpijskim igrama osvojio četiri zlatne medalje i to: u trci na 100 m i 200 m, u skoku u dalj i štafeti 4x100 m. Džesi Ovens je postao globalno popularni heroj, a mediji već godinama unazad prepričavaju kako je Hitler zbog njegove pobede pobegao sa olimpijskog stadiona, odbivši da čestita Ovensu. Možda su celu priču mediji izmislili, ali Hitleru definitivno nije bilo drago dok je gledao kako Afroamerikanac pred njegovim očima ruši rasne teorije koje je postavio. Vidi se izraz njegovog lica dok Ovens slavi pobedu na filmu. Druga priča o Ovensu, ona istinita, govori o prijateljstvu sa najvećim rivalom, Nemcem Lucom Longom. Anegdota kaže da mu je Long savetom pomogao u kvalifikacijama skoka u dalj, zbog čega je i posmrtno nagrađen Kubertenovom medaljom. Hendrika Mastenbruk je bila jednako uspešna, osvojivši tri zlatne medalje i jednu srebrnu medalju u plivanju. Džek Birsford osvojio je zlato u dubl-skulu, što je njegova peta medalja na petim uzastopnim igrama. Estonac Kristijan Pajsalu dominirao je u rvanju, osvojivši zlato u teškoj kategoriji u oba stilovima slobodnim i grčko-rimskom stilom.[2] Amerikanka Mardžori Gestring je postala najmlađa pobednica u istoriji Letnjih igara sa svega trinaest godina, u disciplini skokovi u vodi. Najmlađa osvajačica medalje Inge Serensen iz Danske se sa dvanaest godina, takmičila u disciplini 200 m prsno. Košarka i veliki rukomet se po prvi put uvrštavaju na listu olimpijskih sportova. Amerikanci u košarci osvajaju zlato, dok u velikom rukometu zlato je pripalo domaćinu, reprezentaciji Nemačke. Ukupno gledano Nemci su bili daleko najuspešnija nacija, što se tiče broja ukupno osvojenih medalja na turniru, sa 89 medalja, od čega su 33 zlatnem što je približno jednako zbiru učinka timova na pozicijama dva i tri (SAD i Mađarska). Debitovali su i kanuisti i kajakaši, gde su se istakli Austrijanci, Česi i domaća selekcija. U fudbalu Italijani potvrđuju svoju dominaciju, osvojivši zlato između dve titule svetskih prvaka. Jugoslovenski sportisti Ukupno osamdesetšest takmičara,[traži se izvor] koji se svoje snage odmeravali u jedanaest sportova[traži se izvor] krenulo je iz Jugoslavije u Berlin. Srebrnu medalju je osvojio Slovenac Leon Štukelj, u takmičenju gimnastičara na krugovima. On je bio drugi, iza Čeha Alojza Hudeca, a ispred tri takmičara Nemačke, što je za njega bila šesta olimpijska medalja od 1924. do 1936. godine. U ekipnim sportovima gimnastičarke su osvojile četvrto, a njihove kolege šesto mesto. Šestu poziciju osvojio je i dvojac s kormilarom u sastavu Elko Mrduljaš, Ivo Fabris i Lino Ljubičić. Vaterpolisti Jugoslavije su zauzeli deseto mesto, posle jedne pobede i dva poraza u grupi. Ostali naši reprezentativci nisu uspeli da se plasiraju među deset najboljih u svojim disciplinama. Predgovor: Leo Stukelj Leon Štukelj (Novo Mesto, 12. novembar 1898 — Maribor, 8. novembar 1999) bio je jugoslovenski gimnastičar slovenačkog porekla, osvajač prve zlatne olimpijske medalje za Jugoslaviju. Biografija Gimnastikom je počeo da se bavi veoma rano zahvaljujući jačanju sokolskog pokreta u Sloveniji, a već na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1922. godine pokazao je svoj gimnastički talenat osvojivši sedmo mesto, iako se u to vreme kao i ostali članovi Sokola bavio i drugim sportovima. Leon Štukelj je bio i odličan atletičar i plivač. Nastupio je na sedam velikih takmičenja i ukupno osvojio 20 medalja: 8 zlatnih, 6 srebrnih i 6 bronzanih. Samo na olimpijskim igrama osvojio je 6 medalja: dve zlatne na Olimpijskim igrama u Parizu 1924, zlato i dve bronze na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928 i srebro na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. i tako postao najuspešniji je reprezentativac Jugoslavije na Olimpijskim igrama. Njegova zbirka medalja bi sigurno bila još brojnija da je Kraljevina Jugoslavija učestvovala na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1932. Godine 1927. završio je studije prava. Po završetku sportske karijere postao je sudija najpre u Novom mestu, a zatim u Lenartu i Mariboru, gde je živeo do kraja života. Devedesetih godina 20. veka bio je najstariji živi olimpijski pobednik (dobitnika zlatne medalje). Zbog toga bio je specijalni gost na Svečanom otvaranju Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Na njegov 100. rođendan organizovana je velika proslava u njegovom rodnom Novom mestu. Sve do smrti četiri dana pred 101. rođendan svakodnevno je vežbao kod kuće. Umro je u Mariboru od srčanog udara. U znak zahvalnosti i sećanja, sportske dvorane u Novom Mestu i Mariboru nose njegovo ime.

Sekira najveceg strip junaka Zagora. Napravljena od prirodnog kamena, sa drvenom drskom. Retko , kolekcionarsko Zagor je stripski junak autora Serđa Bonelija (scenario) i Galijena Ferija (crtež) koji je nastao 1961. godine u Italiji. Na prostorima bivše SFRJ prvi put se pojavio 1968. godine, u stripu pod naslovom „Nasilje u Darkvudu“. Puno ime Zagora je Zagor Te-Nej, što na jeziku Algonkin Indijanaca znači „duh sa sekirom“. Pravo ime ovog strip heroja je Patrik Vajlding. Prvobitno, Zagoru je bilo nadenuto ime Ajaks, ali se Boneli predomislio kad je čuo da postoji deterdžent istog imena. Radnja stripa se dešava u Darkvudskoj šumi u Severnoj Americi. Zagor je predstavljen kao lik atletske građe sa prepoznatljivim kostimom čiji je osnovni deo crvena majica sa žutim krugom u sredini, u kojem je nacrtana slika orla raširenih krila. Njegov verni pomoćnik i saputnik u brojnim avanturama je simpatični debeli Meksikanac Čiko. Tu su još i Tonka, poglavica Mohavka i Zagorov krvni brat, Dok Lester, indijanski vrač Mnogooki itd. Jedan od njegovih legendarnih neprijatelja je ludi naučnik po imenu Helingen. Zagorovo pravo ime je Patrik Vajlding, a rođen je u kolibi kod Klir Votera (Darkvud). Roditelju su mu se zvali Beti i Majk Vajlding i bili su irskog porekla. Kada je bio dečak, roditelje su mu ubili Indijanci Abenake koje je predvodio belac Solomon Kinski. Zagora je spasao otac bacivši ga u reku pre nego što je zajedno sa njegovom majkom nastradao u zapaljenoj kući koju su zapalili Indijanci. Nakon toga ga iz reke spašava lutalica Fici, čovek koji je bio bogati trgovac u Bostonu i koji se toga odrekao da bi došao da živi u divljini. Fici ga je naučio da rukuje kamenom sekirom. Tokom odrastanja, Patrik traži Solomona Kinskog da mu se osveti zbog smrti svojih roditelja. Jednog dana saznaje gde se on nalazi i sprema osvetu. Dolazi u selo Indijanaca Abenaka kojima je Kinski bio neka vrsta poglavice i ubija nekoliko Indijanaca iz zasede. Nakon toga Indijance hvata panika i većina napušta selo, dok manji broj ostaje uz Kinskog. Nakon toga ulazi u selo i ubija ostatak Indijanaca i bori se sa Kinskim i savlada ga. Tada mu Kinski govori da je njegov otac bio bivši vojni oficir koji je izvršio zločin nad indijancima i da je to razlog zašto su ubili njegove roditelje. Patrik ne može da veruje, ali kada vidi članak u novinama da je njegov otac proglašen krivim za taj zločin, pada na kolena i očajava. Tada Kinski uzima pištolj i nišani u Patrika. U tom trenutku se pojavljuje Fici i pogađa Kinskog sekirom i ubija ga. Ipak i Kinski je stigao da puca i pogađa Ficija, koji nakon nekoliko trenutaka umire na Patrikovim rukama. Posle tih događaja, Patrik odlazi razočaran, tužan i tada donosi odluku: „Ubuduće ću raditi samo na miru! Pokušaću izmiriti Indijance i belce, uneti više razumevanja za njih. Pomagaću onima koje ocenim pravednima, bez razmišljanja o tome ko kojoj rasi pripada“. Tako je počeo svoj put borbe protiv nepravde. Jednog dana je naišao na grupu Indijanaca koji su napali grupu glumaca sa kočijama. Savladao ih je i ubio njihovog poglavicu. Glumci koje je spasao su bili porodica Salivan koji će kasnije postati njegovi veliki prijatelji. Tokom upoznavanja sa njima, ispričao im je svoju tužnu priču i oni mu prave crveni kostim sa orlom na grudima, a Patrik daje sebi ime „Duh sa sekirom“ (indijanski naziv Za-gor Te-Nej). Kasnije tokom skupa indijanskih poglavica Darkvuda pojavljuje se u plamenom krugu na jednom proplanku. Indijanci videvši to pomisliše da je to duh i da ga je Manitu poslao. Tada Zagor govori: „Izbacite strah iz srca sinovi Manitua! Veliki Duh me nije poslao na zemlju da bih vas kaznio, nego da bih vam pokazao pravi put, kako bih vam ukazao na mudre odluke. Za-gor Te-Nej je moje ime, a ova sekira je moj znak! Ne zaboravite to“. Sve poglavice su prihvatile Zagora za svog zaštitnika, osim jednog koje se zvao Oga-Ito i koji je mrzeo belce. On Zagora izaziva na dvoboj u kojem ga Zagor pobeđuje i ubija.

STR. 13 Kum 3 (engl. The Godfather: Part III) je američki kriminalistički film iz 1990. koji je režirao Frensis Ford Kopola. Film počinje 1979. godine. Posed Korleonovih na jezeru Taho je napušten, a Majkl se vratio u Njujork gde pokušava da stvori ugled za porodicu Korleone. Piše pismo svojoj deci i moli ih da dođu na ceremoniju i da pokušaju da nagovore svoju majku Kej da dođe sa njima. Majkl je osnovao fondaciju Don Vito Korleone, za koju je nagrađen ordenom Reda sv. Sebastijana. Nakon ceremonije, napravljena je proslava na kojoj Majklov sin Entoni govori ocu kako odustaje od studija prava i namerava se posvetiti karijeri operskog pevača, u čemu ga podržava majka Kej. Na proslavi se pojavljuje i Vinsent Mansini, Sonijev nezakoniti sin. Vinsent se posvađao sa Džoijem Zazom, njujorškim mafijašem i upraviteljem područja koje nadzire porodica Korleone. Vinsent prigovara Zazi da u tom području vlada bezakonje. Svađa pred Majklom postaje nasilna te Vinsent odgrize Zazi komadić uha. Nakon neuspešnog pokušaja pomirenja, Vinsent upita Majkla da li bi mogao da radi za njega, na šta Majkl odgovara potvrdno i uzima nećaka pod svoje, ali na neko određeno vreme. Iste noći, dvojica muškaraca upadaju u Vinsentov stan. Ovaj ubija jednoga, a drugoga tako uplaši da je morao odati da ih je poslao Zaza. Vinsent ipak ubija i drugog provalnika. Majkl pokušava da kupi Vatikanov udeo u međunarodnom holdingu za nekretnine, Imobilijare,[a] koji je pod kontrolom Vatikana. Nadbiskup Gildej, upravnik Vatikanske banke, dogovara as njim cenu od 600 miliona dolara. Gildej je doveo Svetu Stolicu u ozbiljne dugove zbog svojih loših poteza i korupcije. Sa druge strane, Majkl uviđa da posao neće biti tako lako ratifikovan, jer se neke osobe u Vatikanu protive poslu. Don Altobelo, stariji njujorški mafijaš, kaže Majklu da njegovi stari partneri iz Njujorka žele udeo u poslu sa Imobilijarom. Sastanak je upriličen u Atlantik Sitiju. Majkl na sastanku velikodušno isplaćuje mafijaške šefove velikim iznosima iz kockarskog posla u kojem svi imaju udeo. Zaza ne dobija ništa. Besan, označava Majkla kao neprijatelja i kaže prisutnima kako moraju da izaberu jednog od njih dvojice i odlazi sa sastanka. Nekoliko minuta posle, iznad sobe se pojavljuje helikopter i ispaljuje kišu metaka kroz prozore. Gotovo svi koji su bili na sastanku su ubijeni, ali Majkl i Vinsent uspevaju da pobegnu, pri čemu se Vinsent postavio kao stričev živi štit. Majkl se vraća u Njujork i pokušava da nađe način kako da odgovori na atentat. Ali pogađa ga dijabetički šok, pa ga premeštaju u bolnicu. Iako su rođaci, Vinsent i Meri, Majklova kćer, počinju romantičnu vezu. Vinsent planira kako će da se osveti Zazi. Tokom sajma, on i njegovi prijatelji ubijaju Zazu i njegove telohranitelje. Majkl insistira da Vinsent okonča vezu sa Meri, jer bi njegova povezanost u porodične poslove mogla da je ugrozi. Iako je Vinsent pristao, na Siciliji, gde se porodica preselila kako bi dovršila posao sa Vatikanom i bila prisutna na Entonijevom operskom debiju, veza se nastavlja. Majkl daje zadatak Vinsentu da ode do Altobela i ispita njegovu lojalnost. Vinsent mora da uveri Altobela da namerava da napusti porodicu Korleone. Nakon uspešno obavljenog razgovora, Altobelo podržava Vinsenta u njegovoj nameri i upoznaje ga sa Lićiom Lućesijem, čovekom koji stoji iza zavere koja bi trebalo da spreči Majklov posao sa Imobilijareom. Majkl posećuje kardinala Lamberta, dobronamernog i savesnog sveštenika, da se raspita o poslu sa Imobilijareom. Lamberto nagovara Majkla da se ispovedi nakon trideset godina; između ostalih grehova, Majkl priznaje da je naredio ubistvo svog brata Freda. Tokom obilaska Sicilije sa Kej, koja je došla zbog opere, Majkl i od nje traži oproštaj, na šta oboje priznaju da se još vole. Majkla obaveštavaju da je ubijen Don Tomasino, njegov prijatelj sa Sicilije, što bi moglo da započne novi talas nasilja. Kardinal Lamberto je izabran za papu Jovana Pavla I (ime pravog pape Jovana Pavla I je bilo Alberto Lučijani), što je trebalo da znači da će posao sa Imobilijareom ubrzo biti gotov. Vinsent govori Majklu šta je čuo od Altobela: Lućesi stoji iza urote protiv posla sa Imobilijareom i da je ubica koji je ubio Don Tomasina, unajmljen da ubije Majkla. Vinsent želi da uzvrati, ali Majkl ga upozorava da će takav plan značiti otvoreni rat. Vinsent insistira na osveti, pa Majkl popušta. Postavlja Vinsenta na čelo porodice Korleone, imenuje ga novim Kumom. Zauzvrat, Vinsent pristaje da okonča vezu sa Meri. Porodica odlazi u Palermo na Entonijev debi u glavnoj ulozi u operi Cavalleri Rusticana. Vinsentov plan o osveti daje rezultate. Paralelno sa scenama opere odvijaju se brutalna ubistva Lućesija, Altobela, Gildeja i drugih, koji su već otrovali novog papu. Ubica koji je poslan da ubije Majkla, čekao je u zasedi u operi. Ubija nekoliko Vinsentovih ljudi, ali opera završava pre nego što je imao priliku da ubije Majkla. Ubica se povlači stepeništem ispred opere i tamo pokušava da ubije Majkla. U trenucima dok se Meri svađa sa ocem zbog zabranjene veze sa Vinsentom, čuju se dva pucnja. Prvi pogađa Majkla u rame, on posrće, dok drugi pogađa Meri, koja je bila iza njega, u prsa i ona umire. Majkl vrisne očajnički od patnje i besa. Njegova sestra Koni i bivša žena Kej gledaju Majklovu reakciju, gotovo iznenađene, tek sada shvatajući kako mu je porodica bila draga i važna. Scena se pretvara u niz Majkolovih uspomena, prvo kako pleše sa Meri sa početka filma, a zadnja koja prikazuje Kej, scena uzeta iz drugog dela trilogije. Film se završava na Siciliji 1997. Majkl, sada već starac, sedi u dvorištu svoje vile. Pada sa stolice i umire, sam.

Dimenzije ikone su 31cmX25,3cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu. Свети Јован Крститељ Српска православна црква и верници празнују 20. јануара дан Светог Јована Крститеља. Свети Јован је био савременик Христов и његов рођак, по телу, јер је мајка Јованова била тетка мајци Исусовој. Отац Јованов био је свештеник Захарије, а мајци његовој било је име Јелисавета. Кад се навршило време да се испуне речи анђела Гаврила дата Захарију, Јелисавета је заиста и родила сина. Било је то 7. јула (24. јуна) и тај се дан празнује под именом Ивањдан. Када је, по тадашњем обичају, требало извршити обрезивање и дати име детету, родбина почне наваљивати да се детету да очево име; али најзад упиташе и оца, да чују да ли се он слаже. Захарије, који је пре тога био онемео, узе једну таблицу и записа: `Нека му је име Јован!`, и чим је ово написао, језик му се развеза, те поче говорити. Захарије прорече да ће то дете бити пророк, који ће ићи пред Богом и припремати му пут. Још од ране младости Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Зато кад одрасте, одважи се и оде у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана. Ту, у самоћи, сав се предао Богу и свом позиву. Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, уливао је страх својом појавом. Јован поче отворено проповедати и говорити против људских мана и неваљалстава и позивати људе да се кају и поправљају. Колико је његов изглед био страшан, јос страшније су биле његове речи, којима је шибао свако зло. Када се Јован прочуо, почеше код њега долазити људи са свих страна, да га виде и чују његове беседе, а многи су долазили да га питају и траже савете. Тако га неки запиташе: `Шта треба да радимо па да задобијемо милост Божију?`, а он им одговори: `Ко има две хаљине, нека једну даде ономе ко нема ни једну, а ко има доста хране, нека подели ономе ко нема ни мало`. Митари, порезници, упиташе га шта њих саветује, а он им рече: `Не преоптерећујте народ дабжинама, већ наплаћујте онолико колико је по закону`. Војнике је подучавао да не тиранишу, већ да штите народ, а научењаке оног времена, тзв. фарисеје и садукеје, који су се много поносили својом мудрошћу и господством, прекоревао је речима: `Бог се гњеви на вас! Покајте се и створите род добрих дела, а немојте се поносити само тиме што сте потомци Аврамови, јер вам кажем, да Бог може и од камења овог створити децу Аврамову. Погледајте! ено секира стоји код корена дрвета, и свако дрво које не радја добра рода, одсећи ће се и у ватру бацити!` Многи су мислили да је Јован обећани Месија, а неки помислише да је он неки од старих пророка, који је из мртвих устао и оживео, па га упиташе: `Јеси ли ти Илија или који други пророк?`, а он одговори: `Нисам, ја сам глас који виче у пустињи`. Онима који га питаше: `Јеси ли ти Месија или другог да чекамо?`, Јован одговори: `Ја вас крштавам водом, али Онај што иде замном, јачи је од мене, ја нисам достојан да му одрешим каиша са Његове обуће, Он ће вас крстити Духом светим и огњем`. Јован је крштавао свакога ко се покајао у реци Јордану и то се његово крштење називало у знак покајања, али не и опроштења грехова. У то време и Исус је почео своје јавне проповеди, а кад га је Јован први пут угледао, реце: `Гле, како кротко иде! То је јагње Божије, које узе на себе грех света. Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух свети на Њему и да је Он Божји Син`. Јован је имао и своје ученике Андреја и Јована Заведејева, те они, чувши овакве похвалне речи Јованове о Исусу, пођу за Христом, да чују његову поуку и оцене њену вредност. Када су се уверили да је Исус заиста Богом обећани месија, не само да су престали бити Јованови ученици и придружили се Христу, вец су у друштво Исусових ученика придобили и Симона - Петра, брата Андрејиног, и Филипа и Натанаила, названог Вартоломеј, и друге. У то време дође и Исус на Јордан Јовану да га крсти, Јован се зачуди па му рече: `Та Ти мене треба да крстиш, а Ти долазис да ја крстим Тебе?.` Исус му кратко одговори да тако треба да буде, те га Јован одмах крсти. Говорити истину исто је што и сипати некоме прегршт љуте паприке у очи. `Истина је горка!` Јован беше научио да свакоме каже истину у очи, не марећи је ли му право или криво, и то га дође главе. Разврат римског друштва беше у то време достигао врхунац. Ирод Антипа, царски намесник Галилеје и Переје (две области у Палестини) оде једном у госте своме брату Филипу, који је такође био царски намесник у другој области, и ту се заљуби у Филипову зену Иродијаду, своју снаху, и она у њега. Ирод отера своју жену, која је била кћи арапског цара Арете и узе за жену Иродијаду, која му доведе и своју кћер Саломију. Све је ово било још за живота Филипова. Бранећи јавни морал, Јован почне протестовати и јавно изобличавати овакав поступак. Ирод најпре није смео напасти Јована, јер га је и сам поштовао, а плашио се и побуне народа, али ипак нареди да Јована ухвате и баце у тамницу, не би ли га уплашио па пустио. Међутим, Иродијада је Јована смртно мрзела и смишљала како да га убије. Једном позва Ирод на прославу дана свог рођења све своје војводе и чиновнике и приреди велико славље. Вино се пило, песма се орила, а кад су се гости поднапили вина, одједном међу њих изађе витка и лепа Саломија, започе да игра и вештом игром доведе Ирода и његове госте у такво расположење, да Ирод, раздраган до лудила, обећа да це јој као награду дати шта год затражи, ма и пола царства и своје обећање заклетвом потврди. Девојка, не знајуци шта би затражила, оде до своје мајке, а ова се досети да је згодан тренутак да се ослободи свог опасног непријатеља, и научи своју кћер да затражи Јованову главу на тањиру! Кад је Соломија рекла Ироду ста жели, он се трже и замисли, хтеде да одустане од датог обећања, али помисао да се царска реч, макар и овако лакомислена, не пориче, нареди да џелат оде у тамницу и посече Јована Крститеља. Џелат оде и предаде девојци главу Претечину на тањиру, која је као драгоцени поклон предаде својој мајци. Тако је завршио свој живот Јован Крститељ, на дан 29. августа (11. септембра, по новом календару), кога дана је одређен празник под именом Усековање, тј. Усецење главе Јована Крститеља. Тај дан се проводи у строгој уздржљивости и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер та боја подсећа на Јованову проливену крв. Свети Јован је последњи велики пророк. Он се назива Претеча јер се појавио пре Христа и почео припремати људе за његову науку. Крститељ се назива зато што је крстио Господа Исуса Христоса. Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правижности, истине и поштења. На иконама се Јован слика како крштава Исуса на Јордану, или како стоји и десном руком показује на небо, а у левој држи дуг крстасти стап, преко кога стоји трака са исписаним речима: `Покајте се јер се приближава царство небеско`, или, у десној руци држи повећи тањир и на њему одсечену главу, као симболични знак своје смрти. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija

Stanje kao na fotografijma, iskrzan po ivicam i ponegde zaceplpjen, nije puno 100 cm x 70 cm Gigi je mjuzikl snimljen 1958. u režiji Vincentea Minnellija. Scenarij je napisao Alan Jay Lerner koji se temelji na istoimenom romanu iz 1944. autorice Colette. Film ima pjesme sa stihovima koje je napisao sam Lerner; muziku je komponirao Frederick Loewe, a aranžer i dirigent bio je André Previn. Godine 1991. Gigi je odabran na čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država pri Kongresnoj biblioteci kao `kulturno, historijski i estetski značajan.` Američki filmski institut ga je rangirao na 35. mjestu u kategoriji `100 godina... 100 strasti`. Film se smatra posljednjim velikim muzičkim ostvarenjem MGM-a i konačnim velikim dostignućem Freed Unita, na čijem je čelu bio producent Arthur Freed, iako će on kasnije proizvesti još nekoliko filmova, uključujući mjuzikl Zvona zvone 1960. Film je bio temelj za neuspjeli pozornišni mjuzikl na Broadwayu 1973. Radnja se dešava u Parizu na prelasku iz 19. u 20. vijek i počinje s Honoréom Lachailleom (Maurice Chevalier) među visokim društvom u Bulonjskoj šumi. Šarmantni stari raskalašnik, on cinično primjećuje: `Kao i svuda, većina ljudi u Parizu se vjenčavaju, ali ne svi. Postoje i neki koji neće da se žene i neki koji nisu oženjeni. Godine 1900. u Parizu Honoré Lachaille, iskusni poznavalac ljepote i mode, šeta se kroz Bulonjsku šumu, diveći se sjaju mladosti utjelovljenom u duhovitoj školarki Gigi Alvarez. Kasnije, Honoré se susreće sa svojim elegantnim nećakom Gastonom, bogatim nasljednikom carstva šećera, koji kaže da je umoran da bude u centru pažnje pariskog društva. Na Honoréovo iznenađenje, Gaston priznaje da jedino mjesto gdje se može opustiti je u skromnom stanu Honoréove bivše ljubavnice, madam Alvarez, Gigijeve bake i starateljke. U međuvremenu, na njenim sedmičnim lekcijama o bontonu sa svojom kraljevskom tutorkom Alicijom, Gigi se bori da obuzda svoj prirodni nagon, dok uči o pravilima za vrijeme večere. Kada se Gigi žali da ona nikad ne smije prihvatiti ničije pozive i da nema prijatelja, Alicia joj objašnjava da se ne smije miješati s običnim ljudima koji žive običnim životom. Gigi priznaje da je svjesna da su žene u njenoj familiji malo neobične po tome što se nikada ne udaju, ali je zbunjena zbog toga. Alicia onda savjetuje Gigi o važnosti prepoznavanja skupog nakita i upozorava je da nikada ne prihvata drugorazredne poklone ili muškarce. Nakon što pokazuje Gigi kako razlikovati fine cigare, Alicia podsjeća svoju nećakinju da sve što ona uči ima svrhu i savjetuje joj da ne zaboravi da je ljubav umjetnost. Zbunjena o tome šta jedenje, nakit i duhan imaju veze s umjetnošću, Gigi odlazi kući i nailazi na Gastona, koji je bio u posjeti kod madam Alvarez. Oduševljen Gigijevom bezazlenom prirodom, Gaston je poziva na klizalište, gdje njegova trenutna ljubavnica, Liane d`Exelmans, uzima lekcije iz klizanja. Gigi iznenađuje Gastona kada mu izjavljuje da ona smatra Liane običnom i grubom. Te večeri, dok je večerao sa Liane i Honoré u restoranu Maxim, Gaston shvaća da su misli Liane negdje drugdje. Sljedećeg jutra Gaston govori Honoreu da je duboko uvrijeđen kada je saznao od privatnih detektiva da se Liane potajno viđa sa njenim instruktorom klizanja. Kad Gaston nagovještava da će okončati svoj ​​odnos s Liane preko pisma, Honoré insistira da raskid mora biti u skladu sa Gastonovim stilskim ugledom. Sjedajući u Gastonov potpuno novi automobil, dvojica muškaraca slijede Liane do Honfleura gdje Gaston plaća instruktoru klizanja da napusti Liane, a zatim je kritikuje u restoranu i izjavljuje joj da raskida vezu. Honoré zatim ohrabruje Gastona da prisustvuje svim nadolazećim modernim zabavama kako bi se pokazalo da raskid nije imao nikakav utjecaj na njega. Gigi i baka naknadno prate Gastonove avanture kroz novinske kolumne i nekoliko sedmica prolazi prije nego što ih on ponovo posjećuje. Dolazi jedne večere i donosi čokolade i šampanjac, te otkriva da će uskoro ići za Trouville. Nakon što madam Alvarez uvjerava Gastona da odustane od zabave sa dvije stotine gostiju kod Eiffelovog tornja, Gigi mu nudi da se karta s njim i kladi se da će, ako izgubi morati povesti nju i njezinu baku za Trouville. Kad Gigi pobjeđuje u igri, Gaston galantno pristaje ispuniti svoj ​​dio opklade, unatoč protivljenjima madam Alvarez, i priznaje da on ima više zabave sa Gigi nego sa bilo kim drugim. Kod Trouvillea, Gaston prati raskošnu Gigi na plaži, igra tenis i jaši magarca. Honoré, koji je također došao na more, začudio se kada je sreo madam Alvarez i njih dvoje zatim prepričavaju uspomene o njihovoj romantičnoj prošlosti. Po povratku u Pariz, madam Alvarez je pozvana od strane Alicie, koja je kritikuje što je prihvatila Gastonov poziv za Trouville zato što Gigi nije bila dobro pripremljena. Zaprepaštena sugestijom da je Gigi dovoljno zrela da otpočne romantičnu vezu sa Gastonom, madam Alvarez ipak nevoljko prihvaća sestrin savjet. Dok se Gaston odmara u Monte Carlu, Gigi posjećuje Aliciu svaki dan, ali njena tetka je obeshrabrena time da je Gigi i dalje nezrela i da ne cijeni njene lekcije. Iako se Gigi osjeća nelagodno u lepršavim haljinama kupljenim za nju od strane Alicie, kada se Gaston vraća ona oblači jednu za njega. Gaston je tako ogorčen Gigijevom neočekivanom transformacijom u odraslu osobu tako da poput oluje izlazi iz stana, da bi se nekoliko trenutaka kasnije vratio i pitao Gigi da idu na čaj u Swank Reservoir klub. Madam Alvarez to zabranjuje, ali u privatnom razgovoru kaže Gastonu da ako želi da se Gigi viđa sa njim u društvu, oni moraju imati formalno razumijevanje. Razbješnjen idejom, Gaston odlazi, te ljutito šeta ulicama smatrajući Gigi samo kao dijete dok on najednom shvaća da ona zaista postaje mlada dama. Gaston se vraća u stan i predstavlja svoju ponudu madam Alvarez, koja opet traži odobrenje od Alicie. Nakon što Alicia pristaje na uslove da Gaston službeno preuzima Gigi, žene se slažu da za sada neće ništa reći Gigi o aranžmanu. Kasnije, Gaston svraća u stan sa cvijećem za Gigi i poziva je na večeru. Kad Gaston pokušava objasniti promjene u njihovom odnosu, bio je zapanjen kako ga je glatko odbila. Gigi otkriva da je ona shvatila da je ona sada njegova ljubavnica i također otkriva da kada on postane umoran od nje onda će se očekivati ​​od nje da ode drugom čovjeku. Gigi zaključuje da to nije u njezinoj prirodi da živi na takav način. Šokiran njenom iskrenošću, Gastonu je neugodno, ali Gigi ističe da mu nimalo nije bilo neugodno napraviti aranžmane za nju sa madam Alvarez da ona postane njegova ljubavnica. Gigi zatim otkriva svoju želju da ona i Gaston mogu biti prijatelji kao i prije, ali Gaston izjavljuje da ne mogu, jer on je voli. Zapanjena, Gigi ga kritikuje da on nju želi samo kao ljubavnicu, i da on zaista ne brine za nju i onda bježi u svoju sobu. Zbunjen i ljutit, Gaston galami na madam Alvarez što je odgojila Gigi nepropisno i odlazi. Dok se Gaston sastaje sa Honoréom da mu se požali o situaciji, madam Alvarez telefonira Aliciu i saopštava joj vijesti. Užasnuta, Alicia napušta svoj ​​stan i po prvi put dolazi u sestrin stan. One su iznenađene kada Gaston stiže, nakon što je dobio poruku od Gigi. Na Alicijino olakšanje, Gigi Gaston priznaje da bi bila sretnija s njim nego bez njega, a i pristaje na dogovor. Iako nesigurna o svemu, Gigi, lijepo obučena, prati Gastona da bi se pridružili društvu u Maximu. Koristeći sve Alicijine savjete, Gigi je savršena pratilja, što dodtano uznemiruje Gastona, ali ipak joj poklanja prekrasnu smaragdnu narukvicu. Kad Honoré čestita Gastonu na uspjehu sa tako mladom pratiljom koja će ga uveseljavati tokom nekoliko mjeseci, Gaston naglo odvodi Gigi kući bez riječi. Zatim onda šeće ulicama Pariza u stanju zbunjenosti sve dok mu najednom nešto pade na um i, po povratku u stan, pita madam Alvarez da mu dopusti tu čast da oženi Gigi.[2] Uloge Leslie Caron - Gigi Maurice Chevalier - Honoré Lachaille Louis Jourdan - Gaston Lachaille Hermione Gingold - Madame Alvarez Eva Gabor - Liane d`Exelmans Jacques Bergerac - Sandomir Isabel Jeans - tetka Alicia John Abbott - Manuel [3] Nagrade Oscari Oskar za najbolji film William A. Horning, E. Preston Ames, Henry Grace - Oscar za najbolju scenografiju Joseph Rottenberg - Oscar za najbolju fotografiju Cecil Beaton - Oscar za najbolji kostim Vincente Minnelli - Oscar za najbolju režiju Adrienne Fazan - Oscar za najbolju montažu Andre Previn - Oscar za najbolju originalnu muziku Frederick Loewe - Oscar za najbolju pjesmu Alan Jay Lerner - Oscar za najbolji adaptirani scenarij BAFTA Film nije osvojio nijednu BAFTA-u ali je imao nominaciju za najbolji film Zlatni globus Zlatni globus za najbolji film - komedija ili mjuzikl Vincente Minnelli - Zlatni globus za najboljeg režisera Hermione Gingold - Zlatni globus za najbolju sporednu glumicu Ostale nagrade Najbolji strani film - nagrada `David di Donatello` Vincente Minnelli - najbolji režiser - nagrada Udruženja američkih režisera Andre Previn - najbolja muzika - nagrada `Grammy` Najbolji mjuzikl - nagrada `Laurel` Leslie Caron - najbolja glumica - nagrada `Laurel` Alan Jay Lerner - najbolji scenarista - nagrada Udruženja američkih pisaca [3] Zanimljivosti Tokom Gastonove šetnje kroz Pariz gdje pjeva pjesmu `Gigi`, koristili su se kamerni trikovi da bi dijelovi Pariza koji su bili kilometrima daleko izgledali sastavljeni. Ova tehnika, pod nazivom `kreativna geografija`, nastala je i dobila ime po francuskom režiseru Jeanu Cocteau. Pisci Colette i Alan Jay Lerner izabrali su Audrey Hepburn za glavnu ulogu, koja je nastupala na pozornici 1952. Nažalost, 1958. Hepburn je bila zauzeta s drugim filmovima i nije mogla prihvatiti ulogu. Broadwayska pozorišna predstava `Gigi` koju je producirala Anita Loos, otvorena je u pozorištu Fulton 24. novembra 1951. i imala je ukupno 219 nastupa, a zatvorena je 31. maja 1952. Naslovna uloga bila je povjerena tada nepoznatoj Audrey Hepburn koja je 1952 osvojila Svjetsku pozorišnu nagradu za svoju izvedbu. Kad je snimanje filma bilo završeno, Alan Jay Lerner i Frederick Loewe su bili nezadovoljni u početku; Lerner je smatrao da je radnja spora i da je bila dvadeset minuta preduga. On je predložio promjene koje će koštati Arthura Freeda dodatnih 300,000 dolara, ali je Arthur bio protiv dodatnih troškova. Muzički tim ponudio je da kupi 10% od prava filma za 300,000 dolara, a zatim su ponudili 3 miliona dolara za štampanje. Impresionirani sa njihovom vjerom u film, vlasnici MGM-a su se složili s promjenama, što je uključivalo dodatnih jedanaest dana snimanja, te je odvelo projekat 400,000 dolara preko proračuna. Međutim, test projekcije filma imao je povoljnu reakciju (prije izmjene) te odličnu (nakon promjene), a Lerner je shvatio da je film konačno završen. Nakon što su Alan Jay Lerner i Frederick Loewe komponirali nekoliko pjesama, odnijeli su ih Mauriceu Chevalieru, koje su mu svidjele i odmah je pristao glumiti u filmu. Naslovna pjesma je bila Alan Jay Lernerova omiljena od svih njegovih kompozicija. Također, u svojoj biografiji, `Na ulici gdje živim`, Lerner je naveo da u pjesmi `Ona ne razmišlja o meni` stih `Ona je tako ooo-la-la-la, tako nestvarno-la-la-la` je jedina linija u njegovoj karijeri gdje mu je trebalo najduže vremena za komponiranje. Cecil Beaton je naručio više od 150 kostima za scenu u Bois i 20 okićenih haljina za scenu u Maxim. Beaton je imao poteškoća sa nabavkom tako velikog broja kostima u Parizu, ali kada se snimanje preselilo u Hollywood, on je pronašao skladište krcato kostimima.[3] Kritike ... Ako ste dovoljno stari, ili dovoljno zainteresirani za mjuzikle, možda ćete se sjetiti tih vremena, sredinom dvadesetog vijeka kada su Broadway i Hollywood ispunjavali svoje mjuzikle sa privlačnim pričama i nezaboravnim pjesama. `Texas`, `Pjevanje na kiši`, `Moja lijepa gospođice`, `The Music Man`, `Camelot`, `Cabaret`, i još nekoliko drugih ostavljali su publiku da pjevuši melodije dok su napuštali kino dvorane. Danas imamo uglavnom manje vrijedne mjuzikle sa samo jednom dobrom kompozicijom skovanom sa beskrajnim varijacijama. Nije ni čudo da filmski mjuzikli više nisu popularni. MGM koji je producirao `Gigi` 1958, na vrhuncu popularnosti ovog žanra, koji ne samo da je osvojio pohvale publike već i devet Oscara. Gigi je prekrasan, zabavan, romantičan i, što je najvažnije od svega, prepun je šarmantnih likova i iznimno dobre muzike. Čak i ako niste već upoznati s muzikom, vi ćete početi da pjevušite i sami sve dok ne završite gledanje filma. Gigi drži čvrsto mjesto u srcima mnogih posjetilaca kina kao jedan od najslavnijih holivudskih klasika iz doba kada su studiji još uvijek pravili pedantne, pjesmama ispunjene mjuzikle. John J. Puccio, Movie Metropolis [4] Gigi odražava tehničke moći visokog sjaja Hollywooda, zbir klasične ere. Ipak, to je napravljeno u atmosferi sumnjičavosti i pesimizma, isprva potkopavano prijetnjama cenzurom, slabim budžetom, i skepsom. Kao i mnogi drugi Minnellijevi mjuzikli, Gigi je imao dobitnu kombinaciju sastavljenu od: originalne muzike, istančanih likova, gorke ljubavne priče koja balansira sentiment i ironiju. Radnja filma se odvijala u Minnellijevom omiljenom gradu, Parizu, u njegovom omiljenom razdoblju, na prelazu vijeka. Od svih Minnellijevih filmova, Gigi snažno dokazuje da je stil filozofija, način života. Umjetnost je prava tema Gigija, a Minnelli pokazuje gotovo perverzno poštivanje sve te glamurozne gluposti. Nijedan režiser ne zna bolje od Minnellija da su naporan rad, sposobnost i predanost potrebni za stvaranje takve nonšalantnosti. Ali nijedan drugi režiser ne osjeća takvu radost i užitak u postavljanju takvog stila na ekran. Mješavina francuske i anglo-američke književnosti, stari Broadway i tradicije Hollywooda ograničavali su Minnellijeve inače slobodne instinkte. To je jedan od rijetkih Minnellijevih filmova za koji se ponekad osjeća da je ilustriran i pretjerano proučavan mjuzikl. Imajući to u vidu, Gigi se šepuri posebnom ljepotom neusporedivom s bilo kojim drugim holivudskim mjuziklom i ostaje najdraže holivudsko sanjarenje o dobu poznatom uglavnom iz francuskog slikarstva. – Emanuel Levy Directed by Vincente Minnelli Screenplay by Alan Jay Lerner Based on Gigi by Colette Produced by Arthur Freed Starring Leslie Caron Maurice Chevalier Louis Jourdan Hermione Gingold Eva Gabor Jacques Bergerac Isabel Jeans Cinematography Joseph Ruttenberg Edited by Adrienne Fazan Music by Frederick Loewe Music adapted and conducted by André Previn Distributed by Metro-Goldwyn-Mayer Release date May 15, 1958 Running time 115 minutes[1] Country United States Language English Budget $3.3 million[2][3] Box office $13.2 million[ Originalan filmski plakat Zeta Film

Tri prostorna krsta su iste visine oko 3 centimetara. Napravljeni su od 5 elemenata i pogodniji su za osobe više usmerene duhovnom razvoju. Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija

Visina najvećeg prostornog krsta je oko 8,4 cm,srednjeg 5,7cm i najmanjeg oko 3cm. Napravljen je od 5 elemenata i pogodniji je za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta AKO ŽELITE DA VIDITE PONUDU PROSTORNIH KRSTOVA NA KUPINDU KLIKNITE NA http://www.kupindo.com/pretraga.php?bSearchBox=1&Pretraga=prostorni+krst

Visina prosornog krsta je oko 6 centimetara. Napravljen je od 5 elemenata i pogodniji je za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Visina prosornog krsta je oko 8,4 centimetara. Napravljen je od 5 elemenata i pogodniji je za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Visina prosornog krsta je oko 3 centimetara. Napravljen je od 5 elemenata i pogodniji je za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija. Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prostorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Visina prostornog krsta je oko 3 centimetara. Prostorni krst od sedam elemenata ,posebno je delotvoran na osobe više okrenute materijalnom svetu,a pored ostalog ,pročišćava sve čakre fizičkog,eteričnog,astalnog i mentalnog tela,koliko je to sudbinski dozvoljeno.Vrlo je efikasan u zaštiti od negativnih psihičkih talasa(vraća ih pošiljaocu),ali i za ublažavanje posledica već učinjenog zla. Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Visina prostornog krsta je oko 8,4 centimetara. Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Prostorni krst od sedam elemenata ,posebno je delotvoran na osobe više okrenute materijalnom svetu,a pored ostalog ,pročišćava sve čakre fizičkog,eteričnog,astalnog i mentalnog tela,koliko je to sudbinski dozvoljeno.Vrlo je efikasan u zaštiti od negativnih psihičkih talasa(vraća ih pošiljaocu),ali i za ublažavanje posledica već učinjenog zla. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Visina prostornog krsta je oko 5,7 centimetara. Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Prostorni krst od sedam elemenata ,posebno je delotvoran na osobe više okrenute materijalnom svetu,a pored ostalog ,pročišćava sve čakre fizičkog,eteričnog,astalnog i mentalnog tela,koliko je to sudbinski dozvoljeno.Vrlo je efikasan u zaštiti od negativnih psihičkih talasa(vraća ih pošiljaocu),ali i za ublažavanje posledica već učinjenog zla. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Tri prostorna krsta su iste visine oko 3 centimetara. Napravljeni su od 5 elemenata i pogodniji su za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija ukoliko želite da kupite odmah najmanji prostorni krst kliknite na http://www.kupindo.com/Ostalo/11577573_3-u-1-ZASTITNIK-VISAK-PROSTORNI-KRST-5-ELEM-3cm

Visina prosornog krsta je oko 12 centimetara. Napravljen je od 5 elemenata i pogodniji je za osobe više usmerene duhovnom razvoju.Prostorni krst se upotrebljava kao lični zaštitnik ili zaštitnik prostorija.Štiti od svih vrsta pojedinačnih štetnih zračenja,ali i od njihovog istovremenog delovanja,kao što su,na primer,zračenja patogenog vodotoka,jonizovanog vazduha,geoloških raselina,Kerijevog čvora,Hartmanovog čvora,psihičkih talasa i slično.Može se upotrebiti i za privremeno ili trajno uklanjanje,ili ublažavanje,različitih zdravstvenih tegoba.Bioenergetičari i radiestezisti mogu da ga koriste kao visak za detekciju štetnih talasa u čovekovom okruženju,za detekciju oboljenja,ali i za daljinske tretmane. Prostorni krst nije pravi,nego asocijativni krst,jer gledan odozgo,odozdo ili sa strane samo izgleda kao krst.Zahvaljujući tome on je delotvoran u svakom položaju u kome se postavi.U slučaju da se koristi kao sobni zaštitnik može da se u bilo kom položaju postavi bilo gde u sobi, na bilo koje mesto.Ne treba da se zatvara u metalnu kutiju,jer tada ne deluje.Jedan prostorni krst je dovoljan za jednu prostoriju.Ukoliko u prostoriji postoje štetna zračenja,koja su uzrokovala da je ljudi izbegavaju jer su se u njoj loše osećali,ili su u njoj loše spavali,posle njegovog postavljanja primećuje se da svi rado borave i bolje spavaju. Prostorni krst je baština pravoslavnog srpskog naroda.Može da se nadje na starim nadgrobnim spomenicima,ali su ga ,poznavajući njegovu moć,srbi nekada u paru stavljali na stubove nosače kapija, tako da su,u povratku sa polja i puta,ljudi i stoka morali da prodju izmedju dva prostorna krsta,koji su sa njih skidali svako spoljno zlo koje su nagazili,ili je bilo nabačeno na njih,ili su ga zadobili na neki drugi način. Radi poboljšanja zdravstvenog stanja,prostorni krst se može koristiti na razne načine.U sedećem položaju se na jedno ili oba kolena postavi krstić,preklopi šakom,odnosno šakama bez dodirivanja.Krstić može da se postavi i na sto i preklopi šakom ili šakama (bez dodirivanja).Može jednostavno da se drži u ruci ili rukama.Na svakome je da pronadje način koji mu najviše odgovara.Sedi se u najopuštenijem položaju,a da pri tome nije potrebna neka specijalna atmosfera koncentracije.Kod sedam od deset ljudi se najkasnije za 2 do 5 minuta u dlanovima javi osećaj povećane toplote,strujanja,žmarci i slično.Takav osećaj može da se javi i u drugim delovima tela,uključujući bolove na različitim mestima,pritisak u glavi,vrtoglavicu itd.Vrlo je značajno da se zapamti na kojim se sve mestima javlja bol,jer je pomoću krstića moguće izvršiti i autodijagnostiku oboljenja nekog organa.Medicinski pregled naknadno će utvrditi početni ili poodmakli stadijum oboljenja za koje se nije znalo.Krstić se drži u pomenutom položaju sve dok se ne javi osećaj da kroz šake struji osvežavajući povetarac,koji se postepeno proširuje kroz celo telo,i tek kada prodje kroz celo telo,ili se ne oseća više nikakva senzacija,prekida se sa držanjem.Ovo traje obično 10 do 20 minuta,sem prvi put kada može da traje pola sata i duže.U medjuvremenu,naravno,bolovi prestaju,vrtoglavica,pritisak i slično,ako su se negde javili.posle ovakvog tretmana najčešće se svi osećaju opuštenim.Svi koji koriste bilo koju terapiju ne treba da je prekidaju,ali će posle odredjenog vremena utvrditi da ona,uz korišćenje krstića,daje bolje rezultate.Tada je moguće ,uz obaveznu kontrolu lekara,da se doza leka smanji.Korišćenje krstića radi poboljšanja zdravstvenog stanja obavlja se po potrebi,a najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Prostorni krst se može upotrebiti i kao isceliteljsko-radiestezijski visak.Dok obični,postojeći ,viskovi služe čoveku zašta on hoće,visak napravljen od prostornog krsta može da služi isključivo za dobrobit.Konkretno,za otkrivanje pitkih i tehničkih voda,mesta i vrsta štetnih zračenja,dijagnosticiranje bolesti i daljinske isceliteljske tretmane.Njime mogu da rukuju samo oni koji su dovoljno čisti da bi ih krst prihvatio.Visak se pravi tako što se prostorni krst obuhvati sedlastom omčom,jer se ne sme ni bušiti ni zakivati.U praksi se koristi na poznati način,ali sa tim da se pre pristupanja radu,traži prethodna dozvola,kako se ne bi,iz neznanja,postupilo suprotno višoj volji. Prosorni krst kao zaštitnik deluje na one koji ga poseduju,sve dok se prema njemu odnose kao prema blagonaklonom prijatelju,dobrom i moćnom,ali čiji rad i dejstvo treba ceniti i poštovati.U slučajevima gde se on primenjuje kao pokretač procesa samoisceljivanja,tamo gde sudbinski nije drugačije odredjeno,bolesnik će po različitim senzacijama unutar organizma utvrditi da li je i kada kod njega taj proces pokrenut.Pri tome se trajni rezultati postižu tek onda kada se uz ispavnu upotrebu krsta shvati da njegova snaga i lekovitost dolazi od našeg Gospoda,kome su simbolično posvećeni svi krstovi,bez obzira na realizovani oblik,i kada se na osnovu tog saznanja promeni svakodnevni život. Ako se napravi prostorni krst dovoljno malih dimenzija,može se bez problema koristiti kao lični zaštitnik.Žene i devojke mogu da ga nose u torbicama,a muškarci u džepu kaputa ili sakoa.Pored osećaja opuštenosti koji se javlja u njegovom prisustvu,vrlo često može se primetiti da vlasnika prostornog krstića iz nerazumljivih razloga odredjeni poznanici i lažni prijatelji počinju da izbegavaju.Druženje nastavljaju samo istinski prijatelji. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta

Originalni plakat velikih dimenzija (oko 96 x 68 cm): FESTIVAL GLUMAČKIH OSTVARENJA JUGOSLOVENSKOG IGRANOG FILMA NIŠ `82 Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma „Filmski susreti“ - Niš je jedinstvena manifestacija filmske umetnosti koja isključivo vrednuje kreativni rad filmskih glumaca. Festival je počeo sa radom davne 1966. na inicijativu Udruženja filmskih glumaca Srbije, projekcijom filmova na letnjoj pozornici u Niškoj tvrđavi. Po prvi put su se tada glumci okupili u Nišu da bi se družili i nagradili one koji su pružili najbolje kreacije na filmskom platnu. Do raspada Jugoslavije niški Filmski susreti su bili festival glumačkih ostvarenja svih tada bratskih republika Jugoslavije a od njenog raspada festival glumaca Srbije. O festivalu Svake godine, tokom poslednje nedelje avgusta, grad Niš ugosti čitavu glumačku elitu naše zemlje. Simbolični gest njihove „vladavine“ gradom tokom Festivala je svečano uručivanje ključeva Grada Predsedniku žirija (to je uvek glumica) od strane Gradonačelnika Niša, koji po prijemu ključa uzvikuje: „Kolege glumci, Tvrđava je naša!.“ Svakao ko jednom dođe u Niš na Filmske susrete shvati da to i nije Festival u pravom smislu reči, nije samo takmičenje, već prvenstveno veličanstveno druženje glumaca uz svesrdnu organizaciju i srdačnu dobrodošlicu građana niša i okoline. To što festival ima i svoje nagrade, samo je želja organizatora da sa oda priznanje glumcima i njihovom radu za ostvarenja, u godini održavanja festivala, koja su dali gledaocima radeći na snimanju filmova. Naime nagrade dodeljuju žiri sastavljen od glumca, a ko će bolje oceniti rad glumaca nego njihove kolege. Na Festivalu su pored naših glumaca prisustvovali i brojni inostrani glumci. Najpoznatiji par koji je bio gost Niša je Ričard Barton (učestvovao u filmu „Sutjeska“ gde je glumio lik Tita) sa suprugom Elizabet Tejlor; a osim njih i veliki broj istaknutih glumaca iz nekadašnjih socijalističkih zemalja. Filski susreti su uvek bili i najposećeniji domaći filmski Festival u najvećem bioskopu pod otvorenim nebom, na Letnjoj pozornici Niške Tvrđave, koja može da primi blizu 4.000 gledalaca. Svake godina se traži karta više, a ulaznice ili propusnice vrede pravo malo bogatstvo. Niš svake godine širokog srca dočeka glumce. Živi sa njima, na brojnim tribinama posvećenim filmu, u brojnim bioskopskim projekcijama u salama i na otvorenom prostoru, na ulici i u kafani, deleći sa njima radosti druženja tokom poslednjih dana leta. Nagrade Nagrade Carica Teodora i Car Konstantin dodeljuju se od 1969. godine Gran pri Ćele kula dodeljuje se od 1997. pod imenom Naisa Nagrada Pavle Vuisić dodeljuje se od 1994. umesto nagrade Slavica koja se dodeljivala od 1981. za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu. Statua Cara Konstantina - je nagrada za najbolju glavnu mušku ulogu na festivalu Zvanične nagrade Naisa — Gran pri festivala, za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu Carica Teodora — nagrada za najbolju glavnu žensku ulogu Car Konstantin — nagrada za najbolju glavnu mušku ulogu Povelja za najbolju žensku ulogu Povelja za najbolju mušku ulogu Nagrada za najbolju epizodnu žensku ulogu Nagrada za najbolju epizodnu mušku ulogu Nagrada za debitantsku ulogu Nagrada Pavle Vuisić — za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu (nagradu dodeljuje poseban tročlani žiri). Nezvanične nagrade ONA I ON — nagrada za najbolji glumački par godine, koju dodeljuju Večernje Novosti Nagrada Fripresci za najbolju glumicu Nagrada Fripresci za najboljeg glumca Nagrada za najboljeg glumca-producenta Dobitnici Velimir Bata Živojinović je dobio četiri Gran prija i dva Cara Konstantina. Mirjana Joković je nagradu Carice Teodore ponela pet puta, Milena Zupančič četiri puta, Božidarka Frajt tri puta. Nagradu „Cara Konstantina“ po dva puta su dobili Pavle Vuisić, Predrag Manojlović, Dragan Nikolić, Svetozar Cvetković, Nikola Đuričko, Aleksandar Berček i Dušan Janićijević. Kao na fotografijama.

DOPISNA KARTA CARTE POSTALE period 1920-1930 nije putovala Најстарије предузеће у Србији – Буковик Мало је познато да је прва права извозна роба Кнежевине Србије била флаширана кисела буковичка вода „Са извора кнеза Милоша“ и „Са извора кнеза Михаила“, како пише на једној сачуваној налепници са боце из 19. века. Начелник санитета Кнежевине Србије у Крагујевцу, доктор Емерих Линденмајер записао је давне 1836. године: „Ову киселу воду је још пре 1811. употребљавао ради окрепљења и побољшања здравља, у Срба бесмртни, Доситеј Обрадовић.“ Ово је уједно и први писани траг да је неко од виђенијих Срба киселу воду из Буковка користио ради здравља мада је народ од давнина зано за лековитост извора у атару села Буковик, све до границе са Врбицом, данашњим Аранђеловцем. Прво хемијско испитивање са ових извора урађено је у Бечу 1834. године, да би 1836. доктор Линденмајер, по налогу кнеза Милоша, обавио детаљно испитивање киселе воде и утврдио њену лековитост и за које тегобе је погодна било да се пије или у њој „бања“. Све више болесних долазило је на Буковички кисељак, а у јулу 1839. године овде коначи и кнегиња Љубица. Њој лековитост киселе воде из Буковика није била непозната јер је још од 1837. кнез Милош захтевао да му се вода допрема у Крагујевац у стакленим балонима. Буковички кисељак убрзо постаје омиљено излетиште Обреновића и њихових присталица. Поред кнеза Милоша и његове породице у Буковик долази и Вук Караџић, прота Матија Ненадовић, Сима Милутиновић Сарајлија и многи други познати Срби. Када је 1842. српску кнежевску власт преузео Александар Карађорђевић, отац краља Петра I Ослободиоца, а Милош бива прогнан у Влашку, бригу о изворишту киселе воде преузима Карађорђева династија. Они су заправо много учинили да Буковичка бања буде уређена налик на бање у Чешкој и Мађарској. У овом периоду 1846. године Емрих Линденмајер који је код Александра остао начелник санитета, успео је да издејствује новчану помоћ за уређење извора киселе воде. Тада је уређено и купатило и засађено је дрвеће. Министарство 1847. године одваја 2500 талира за изградњу „једне меане од доброг материјала“, као и веће колибе за прихват народа који је све више почео да посећује бању. Именовано је и лице које ће се стално бринути о државном добру, извору и купатилу названом Талпара и Ђулара. Буковичка бања је имала и свог лекара који је увек био на услузи гостима и посетиоцима. Његово име било је Јосиф Панчић, наш прослављени ботаничар, који је службовао као окружни физикус у Крагујевцу од 1847. до 1853. године. Сачуван је један његов извештај Министарству, у ком он тражи да се извор киселе воде прилагоди лакшој употреби за болеснике, као и да се подигне зграда за њихов смештај. Године 1858. поново је враћен кнез Милош Обреновић који, како су приповедале његове присталице, није престао ни у изгнанству да мислити како да Буковичку бању учини пожељном и онима у Европи. Тако је, кажу они, док је шетао Бечом разгледао зграде да узме „мустру“ за здање које је наумио по повратку да изгради „на киселој води“. Када је одредио место за подизање здања запослио је извесног Шрепловића, младог архитекту и прашког ђака. Он је уједно био задужен и за уређење парка, избор дрвећа, па је по његовој замисли и у француском стилу уређен парк да и данас изгледа као ботаничка башта. Током 1866. уређена су два позната извора, па је стари добио назив „Књаз Милош“ а млађи „Књаз Михаило“. У ово времо почиње индустријализација, где се кисела вода допрема кориснику, али на доста примитиван начин. Вода је у то доба сипана у земљане грчаге, бурад, а ређе у стаклене димижане или бутељке, па је онда воловском или коњском запрегов довожена до потрошача. Отакање киселе воде са ова два извора и пуњење боца почело је много пре но што је у Бечу шездесетих година 19. века у штампарској радионици „Рајнфелд и Хилзенбуш“ урађена и једина сачувана налепница. На овој литографији приказане су боце са минералном водом у полулитарском и литарском паковању са запушачем од плуте на ком је отиснут српски грб. Приказане су и етикете са ликовима кнеза Милоша и Михаила, свака засебно, јер су боце тако продаване. Поред декларације у хемијском садржају на српском и немачком језику на етикети је крупним словима назначено: „са извора кнеза Милоша“ и „са извора кнеза Михаила“. Градња Старог здања завршена 1872. године када је тридесетседмогодишњи архитекта Шрепловић, надгледајући завршне радове, пао са скеле и преминуо 10. децембра. Сахрањен је по сопственој жељи у Аранђеловцу, у порти цркве Светог Архангела Гаврила. Завидан развитак Аранђеловца, бањског туризма и коришћења киселе воде наставио се када је потпуну власт у Србији 1872. године преузео кнез Милан Обреновић. Кнегиња Наталије често је посећивала Буковик. Савремено парно купатило подигнуто је 1870. године а тада је сам Аранђеловац добио и пошту и телеграф. У часопису Видело из 1906. године забележено је да је у Аранђеловцу основано удружење које је преузело бригу о улепшавању и одржавању бање и испословало повластицу да целу земљу снабдева буковичком водом са извора „Књаз Милош“.

Križanićeva `Kosovka djevojka` ili LGBT pre LGBT-a u modernoj likovnoj umetnosti Srba i Hrvata XX veka...furundzijska posla ili nista od toga?!! Za gladnu rupicu na zidu koja svaku mracnu tajnu zna o čiju šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu (OCD, sorry) će sretni vlasnik nepokolebljivo okaciti ovo epohalno delo. Ladies and gentlemen, think about it after you wash yourself of mens` jeez and all the stuff of another man. Ako se na Pjerovoj karikaturi - sa elegijskim prizvukom i subliminalnom simbolikom u poruci - ne nalazi bledolika i muškobanjasta, ljubavnim jadima potresena crnka, endemska vrsta visokog čela sa keceljom u etno motivima, onda se po svemu sudeći radi o blagoj aluziji na osobu muškog pola, pravog furundžiju koji ima jedan ženski hormon više od onoga statičara koji u datom trenutku izigrava topdžiju. Tobože, kaže se furundžija ili zadnji vezni. Upravo on jadan - a ne ona jadna - na gotovo morbidan način sa slike poručuje: `Da se jadna za zelen bor u`vatim...!` Zašto je Pjer odabrao baš najsvetiji srpski politički etnomit emancipujući neku javnu ličnost, priznajući mu da je jednak sa “junak-devojkom” što traži svog dragana koji “mre” kao zalog za obnovu države? O čemu je u stvari reč, moglo bi se saznati jedino uz pomoć vremeplova za going back in time. Najmoćniji topli brat u našoj istoriji bio je komandant Kraljeve Garde Đeneral Petar Živković, mada je izvesno da je na slici Pjerovoj u pitanju neka ina osoba, tanjeg struka i manje korpuletntna. O kome se izvesno radi, ne pomažu ni informacije sa interneta od onih neproverenih sa gay-serbia . com do feljtona Politike ili Vecernjih novosti. Navodno zbog nebuloznih rekla-kazala poput glasine da-je Knez Pavle ispričao Pižonu da-je kralj Petar jednom rekao za svog sina Đorđa: “Ej, kuku meni, gde Đorđa pečati odostrag Mika Alas.” Kralju Petru se nikako nije dopadalo što se njegov sin tako intimno sprijateljio s Petrovićem i kad je pročitao u novinama da Petrović jedno svoje pismo Đorđu završava rečima “Vaš pas na lancu”, rekao je revoltirano: “Kako sme jedan ozbiljan čovek tako šta napisati jednom dečku.” …sada je jasno zašto se ovaj veliki srpski matematičar opredelio za alternativni život među alasima, pristanišnim radnicima i ostalim marginalcima Savamale. U taj kolovrat intriga i trača upao je verovatno Križanić portretišući nekog toplog brata veoma crne zalizane kose tada na udaru smutljivih kuloara. Informacije preuzete sa interneta koje mogu pomoći u otkrivanju portretisanog: Petar Živković ostaje jedna od najintrigantnijih ličnosti naše političke istorije iz perioda koji prethodi slomu Kraljevine Jugoslavije. Nakon više decenija komunizma, tokom kojih je njegovo ime pominjano u negativnim kontekstima, lišeni smo danas jedne ozbiljne studije koja bi razvejala sve predrasude što već decenijama obavijaju njegovo ime i odražavaju se na procenu njegovog političkog učinka. Jer osim što je kao istaknuto vojno lice i političar bez skrupula uspeo da dopre do najviših državnih položaja, te za jedno vreme postane uzdanica samoga kralja i perjanica proklamovane ideologije integralnog jugoslovenstva, Živković je po svemu sudeći bio i jedan od prvih političara u nas o čijoj su se seksualnosti ispredale priče. Iako je sve ostalo na nivou glasina i kazivanja njegovih političkih oponenata i neprijatelja, nije zgoreg napraviti mali osvrt na njegovu ličnost. Bio je jedan od glavnih zaverenika protiv Obrenovića, iako se njegova uloga svela na otključavanje kapija Dvora u noći prevrata. Medjutim, Živković se postepeno udaljava od svojih dojučerašnjih saboraca da bi osnovao Belu ruku, organizaciju koja je svoje uporište imala u vojsci, a bila je direktno suprotstavljena delovanju Crne ruke. U Draškićevim sećanjima (koji je bio jedan od, Živkovićevom zaslugom, smenjenih ađutanata Aleksandrovih), kaže se da je Živković imao uticaj na princa stečen na **veoma sramotan način**. **Aleksandar je toplo voleo Živkovića, kaže princ Đorđe; po Beogradu su se širile grozne glasine o njihovom odnosu** (Mekenzi, Ibid., str 93). Živković je tako sebe vezao za Aleksandra i postao vođa **jedne grupe ozloglašenih i pokvarenih ljudi, koji su se ulagivali njemu i princu Aleksandru** Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana `Bela ruka`. Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao `kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske`. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra `namestio` Solunski proces. U svojim memoarima nesuđeni srpski kralj opisuje jednu od svojih mnogobrojnih svađa sa bratom, kada Đorđe u nastupu besa kaže Aleksandru, tadanjem regentu, između ostalog sledeće: ``Čudo me nisi uporedio sa Pašićevim sinom, koji juri žene po Evropi dok Srbija ratuje, ili sa tvojim prisnim prijateljem Petrom Živkovićem... On doduše ne juri žene... ali je u pozadini... Pričuvaj malo svoje vojnike od njega...``. Aleksandar je mnogo voleo Petra Živkovića i dobro je osetio smisao mojih reči. U Beogradu se svašta govorkalo... Znao sam to i ja, a znao je i Aleksandar. Beogradske priče, o kojima smo često slušali obojica, izazivale su moje osmehe, ali je Aleksandar bio ogorčen zbog njih. Sada, u ovom duelu reči, on nije mogao da svari uvredu. ``Ostavi na miru Živkovića! - uzviknuo je ljutito. - Ako i dalje nastaviš da vređaš oficire, stavicu te pod sud... Dosta mi je.`` (4) Postoje indicije da je odmah po marsejskoj pogibiji vladara, Živković stao uz kneza Pavla Karađorđevića i omogućio mu da tutor nad mladim kraljem postane upravo on, a ne kraljica Marija. Predsednik Vlade Uzunović morao se saglasiti sa tim navodnim aktom o namesništvu, budući da je Knez Pavle uza sebe imao podršku komandanta Garde, generala Petra Živkovića. (7) Ali ta ljubav između kneza Pavla i generala Živkovića nije potrajala. Iako se često koristio Živkovićevim uslugama (8), Kneževu naklonost i podršku pridobio je Milan Stojadinović, svakako najmarkantnija ličnost srpske predratne političke scene. Kneževu podršku imao je prvenstveno zbog svojih reformatorskih ideja, koje su pokazale odlične rezultate na polju finansija. Godine Stojadinovićevog predsedavanja Vladom (1935-39) bile su obeležene intrigama i spletkama koje su uvek dolazile iz iste kuhinje. Uvek je to bio Petar Živković, demon jugoslovenske ideje i siva eminencija Aleksandrovog režima. (9) Pokušaj atentata na Milana Stojadinovića, prilikom njegovog ekspozea u Skupštini, bio je ujedno povod da se Živković ukloni sa pozicije ministra vojnog. Knez Pavle je u organizaciji ovog atentata prepoznao Živkovićev uticaj. Ali zakulisne radnje uperene protiv Stojadinovića i njegove Vlade nisu prestajale. To se naročito videlo tokom Konkordatske krize 1937. Jedan od organizatora tzv. Krvave litije (19. jula), na kojoj su žandarmi ušli u otvoreni sukob sa narodom i sveštenstvom tokom protestnih šetnji prestoničkim ulicama, bio je između ostalih - Petar Živković. Za svoju stvar on je čak pridobio nekoliko srpskih vladika. (10). Pjer KRIZANIC Kosovka djevojka, oko 1935. godine akvarel, 32,5 x 19 cm plus ram koji nije otvaran, signatura dole desno i zapisi autora gore i dole, sve cirilicom zapis i posveta na poledjini zastitnog kartona FOTO-sertifikat Nikola Kusovac Fotografije u prilogu su slikane na dnevnom svetlu a ova malo tamnija je skenirana u visokoj 600 dpi rezoluciji. Znacajan rad u boji kakvih je sacuvano neznatno malo. Petar Pjer Križanić, rodio se 19. maja 1890. godine u Glini. Hrvati kazu:” hrvatski slikar i karikaturist. Novinskom se karikaturom počeo baviti 1909. u Koprivama. Jedan je od utemeljitelja humorističkog lista Jež (1935.). Svoje je karikature objavio u tri knjige, a usporedo se bavio likovnom kritikom….” Srbi kazu:”… srpski karikaturista Petar-Pjer Križanić, jedan od rodonačelnika srpske i jugoslovenske karikature, pisac i esejista, …”, a on sam je napisao: DA VAM SE PREDSTAVIM Sasvim pri kraju XIX veka ugledao sam svetlo dana u Glini, maloj varošici Hrvatske. U tom kraju Banije žive izmešani katolici i pravoslavni, Srbi i Hrvati. Ta dva plemena čuvena su u svetu po tome što već decenijama vode borbu, dokazujući jedni drugima, savršeno istim jezikom, argumentima i izrazima iz Vukovog rečnika da – nisu jedan narod. Ja sam plod te mešavine, jer mi otac beše katolički Hrvat a majka pravoslavna Srpkinja. Prema tome, hteo ne hteo, rodio sam se kao Jugosloven.

foto razglednica, 9 x 14 cm Nikolaj Velimirović (svetovno Nikola Velimirović; Lelić, kod Valjeva, 23. decembar 1880/4. januar 1881. — Libertivil, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. NJegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom LJotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. emigrirao je u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956. Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati, i prezirao je njenu kulturu, nauku, progres. Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti. Velimirović je snažno podržavao jedinstvo svih pravoslavnih crkava i upostavio je dobre odnose sa anglikanskom i Američkom episkopalnom crkvom. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Nikolaj je rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. janaura 1881. po gregorijanskom kalendaru. Rodio se u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. NJegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. O poreklu porodice Velimirović postoje dva stanovišta. Jedno je da su oni poreklom iz Zagarača iz Katunske nahije, a drugo je da su oni poreklom iz Banjana, starohercegovačkog plemena. Poznato je da se porodica doselila u Lelić krajem 18. veka iz Osata u Bosni. Svoje obrazovanje Nikola je otpočeo u manastiru Ćelije, gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko „da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati“, pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i „školovanog“ čoveka. Od prvih dana pokazivao je svoju izuzetnu revnost u učenju. NJegovu darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji, gde se Nikola pokazao kao dobar đak, iako je, da bi se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme. Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio „sitan“ i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje. Kao učenik Bogoslovije je bio uspešan. NJegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela NJegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o NJegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao. Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je zbog stanovanja u memljivom stanu i slabe ishrane dobio tuberkulozu od koje je godinama patio. Po svršetku bogoslovije je kraće vreme bio učitelj u selima Dračiću i Leskovicama, više Valjeva, gde je izbliza upoznao život i duševno raspoloženje srpskog seljaka i gde se sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem, izbeglim iz Crne Gore, sa kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. Letnje raspuste Nikola je, po savetu lekara, provodio na moru, tako da je tada upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca. Već u bogosloviji pomagao je proti Aleksi Iliću u uređivanju lista „Hrišćanski vesnik“, u kome je i nekoliko godina objavljivao svoje prve dopise i radove. Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom „Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve“.[2] Sledeću 1909. godinu Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio („filosofija Berklija“). Vrativši se iz Evrope Nikolaj se, u jesen 1909, razboleo od dizenterije i u bolnici ležao oko 6 nedelja. On se uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj (20. XII 1909). Po povratku sa studija trebalo je, po tadašnjem zakonu, nostrifikovati svoje diplome, ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju, morao je polagati sedmi i osmi razred i veliku maturu, da bi tek onda mogao predavati u Bogosloviji. Ipak, pre no što je postao suplent u Bogosloviji, upućen je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju, gde je proveo godinu dana, najviše putujući po širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo — studiju „Religija NJegoševa“. Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije mogao ostati u okvirima Bogoslovije. On zato počinje da piše, govori i objavljuje. Počinje sa besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim časopisima svoje članke, besede i studije: o NJegošu, o Ničeu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme. Godine 1912. pozvan je u Sarajevo na proslavu lista „Prosveta“, gde se upoznao sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih Srba: Ćorovićem, Dučićem, Šantićem, Grđićem, LJubibratićem i drugima. Poznate su tadašnje njegove reči da su „svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni“, što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi NJegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila pročitana. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kada je uskoro Srbija stupila na put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do 1918. godine, Nikolaj aktivno učestvuje. Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. NJegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz „Hrišćanskog vesnika“ zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj srpskoj i jugoslovenskoj stvari. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreći se na taj način za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Već avgusta 1915. godine on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je „otac Nikolaj bio treća armija“ za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. No naročito treba istaći njegovu pastirsku službu u Ohridskoj eparhiji od 1920. do 1931. godine i potonjoj Ohridsko-bitoljskoj eparhiji od 1931. do 1936. godine[4], a zatim i u njegovoj prvobitnoj Žičkoj eparhiji gde će biti konačno vraćen 1936. godine, po želji Arhijerejskog sabora i naroda. Tek kao episkop ohridski i žički, Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života, ne zanemarujući pritom ni svoj bogoslovsko-književni rad. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni razumevanja ni naročite podrške). Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio Ohrid i Sveta gora, koju je Vladika svakog leta redovno posećivao. Sveta gora i dela Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i proučavao, izvršili su na njega trajni uticaj. Na Bitoljskoj bogosloviji je sarađivao sa Jovanom Šangajskim i Justinom Popovićem. Drugi je često pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred Oktobarske revolucije. Iz ovog perioda potiču mnoga važna dela Vladike Nikolaja. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne manje značajna opštenarodna dela kao što su njegov rad sa narodom i posebno sa bogomoljcima, Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu međucrkvenu delatnost. Tako je učestvovao 1930. godine na Predsabornoj konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. Zatim je radio na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. Bivao je često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Takođe je nastojao da održava dobre odnose sa Bugarina i Grcima, kao i dobre međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Nikolaj je bio umešan i u poznatu „ Konkordatsku borbu“ kada je iznenada i misteriozno preminuo Patrijarh srpski Varnava. Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo „Gospodinu dr Antonu Korošecu, Ministru unutrašnjih poslova“ (avgust 1937) u kojem se žali na „pandurski kurjački napad 19. jula na mirnu pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu“ i na gonjenje i hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom Jugoslavije. Uprkos sličnosti političkih stavova Velimirovića i LJotića, između njih je do kraja 1930-ih i početka 1940-ih postojala razlika. Velimirović je osuđivao nemački imperijalizam, dok je LJotić ostao poštovalac nacizma, koji je smatrao vrednim saveznikom u borbi protiv komunizma i navodne jevrejske zavere. Ipak, Velimirović nikada nije javno osudio LJotićev pronemački stav. Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen. Nemačka obaveštajna služba je Nikolaja Velimirovića registrovala kao izrazitog anglofila, uprkos tome što je Velimirović bio blizak vođi pokreta Zbor Dimitrije LJotićem. Aprilski rat i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije zatekli su Velimirovića u manastiru Žiči. Pošto je Velimirović u Vrnjačkoj Banji održao javnu propoved protiv partizana, agenti Ziherhajtsdinsta i LJotićev ministar u Nedićevoj vladi Mihailo Olćan su posetili Velimirovića sa ciljem da ga privole da sarađuje sa Nemcima. Od ove namere se odustalo jer su Nemci smatrali da je Velimirović povezan sa Dragoljubom Mihailovićem. Harald Turner i Milan Nedić su došli do zaključka da bi Velimirovića trebalo internirati u okolinu Beograda, ali do toga nije došlo. Ipak, januara 1942. Velimirović je obavestio Gestapo da je spreman za saradnju u borbi protiv partizana. Zahvaljujući ovoj ponudi i LJotićevoj intervenciji, Velimirović je ostao u manastiru LJubostinji sve do 18. novembra 1942, kada je prebačen i stavljen pod stražu u manastir Vojlovicu kod Pančeva zbog sumnje za saradnju sa četnicima. Maja 1943. tamo je prebačen iz Rakovice i patrijarh Gavrilo Dožić.[10] Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev „Molbeni kanon i Molitva“ Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate „Tri molitve u senci nemačkih bajoneta“, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču. Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäftling).[11] U Dahauu su ostali tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju na intervenciju Hermana Nojbahera, kao deo pogodbe sa LJotićem i Nedićem.[11] Putuovali su zajedno sa Milanom Nedićem i Hermanom Nojbaherom u Sloveniju, gde se LJotić i Nedić sa drugim srpskim nacionalistima (Momčilom Đujićem, Dobroslavom Jevđevićem) pripremali da vode bitku protiv partizana. Za vreme boravka u Sloveniji, Velimirović je blagosiljao ljotićevce i četnike. Na LJotićevoj sahrani održao je posmrtni govor. Nakon LJotićeve pogibije, Velimirović je napustio Sloveniju i otišao za Austriju, gde su ga zadržali Amerikanci. Po puštanju, otišao je u Englesku, pa potom u Ameriku, dok se patrijarh Gavrilo Dožić vratio u Beograd. Nikolaj je došao u Ameriku tokom 1946. godine, gde je od tada češće poboljevao. Ipak, i u Americi je Nikolaj nastavio svoj crkveni rad, pa je putovao po Americi i Kanadi. Nikolaj je i u Americi nastavio svoju spisateljsku i bogoslovsku delatnost, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku. Iz ovoga vremena potiču njegova dela „Kasijana“, „Zemlja Nedođija“, „Žetve Gospodnje“, „Divan“ i njegovo poslednje, nedovršeno delo „Jedini Čovekoljubac“. Iz Amerike je stizao da koliko može pomogne i našim manastirima i pojedincima u starom kraju, šaljući skromne pakete i priloge, naročito u crkvenim stvarima i potrebama. Vladika Nikolaj je u Americi i povremeno predavao: u privremenoj srpskoj bogosloviji u manastiru Sv. Save u Libertivilu, u njujorškoj Akademiji Sv. Vladimira i u ruskim bogoslovijama Svete Trojice u DŽordanvilu i Sv. Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji. U ovoj poslednjoj ga je i smrt zatekla. Iz manastira Sv. Tihona prenet je zatim u manastir Svetog Save u Libertivil i sahranjen kraj oltara crkve, na južnoj strani 27. marta 1956, uz prisustvo velikog broja pravoslavnih Srba i drugih vernika širom Amerike. Mnogo godina posle smrti njegove mošti su prenete iz Libertivila u Lelić 12. maja 1991. godine. One su izložene u hramu manastira Lelić, koji je njegova zadužbina. Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. kanonizovan je za svetitelja. Svečana kanonizacija obavljena je u Hramu Svetog Save na Vračaru, u Beogradu, 24. maja 2003. Već sledeće godine, episkop šabačko-valjevski Lavrentije je svoju zadužbinu, manastir Soko blizu LJubovije i Krupnja, posvetio Sv. Nikolaju. Manastir Soko je osveštan 8. maja 2004. godine. U ovom manastiru postoji i muzej posvećen Sv. Nikolaju, njegova velika bista u dvorištu manastira i još jedna velika zgrada koja se zove „Dom Sv. vladike Nikolaja“ i u kojoj preko leta borave učesnici „Mobe“. Po njemu se zove OŠ „Vladika Nikolaj Velimirović” Valjevo. U knjizi „Kroz tamnički prozor“, napisanom tokom zarobljeništva u Dahau, za rat optužuju se nehrišćanske ideologije Evrope, poput: demokratije, komunizma, socijalizma, ateizma i verske tolerancije. U osnovi ovih pojava Velimirović vidi jevrejsko delovanje: „To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. NJeni najučeniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. NJeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. NJeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kaptalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. Za čuđenje je da su se Evropejci, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe.” Nikolaj je ovaj rad napisao u zarobljeništvu i on je objavljen u Lincu, u Austriji, 1985. godine. Prisutno je uverenje da je Velimirović aktivno pomagao Jevreje u vreme rata, mada je samo jedna takva epizoda zabeležena. Ela Trifunović rođena Nojhaus (Neuhaus) je 2001. godine pisala Srpskoj pravoslavnoj crkvi tvrdeći da je nju i njenu porodicu 18 meseci Velimirović skrivao od Nemaca u manastiru LJubostinji. Adolf Hitler je 1934. godine odlikovao Velimirovića zbog njegovih napora na obnavljanju nemačkog vojnog groblja u Bitolju. Godine 1935. Nikolaj Velimirović je održao predavanje u Beogradu pod naslovom „Nacionalizam Svetog Save“. U tom izlaganju izneo je tvrdnju da su pokušaji Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi slične idejama Svetog Save o narodnoj veri i crkvi: „Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20. veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.” Nikolaj Velimirović objavio je veliki broj književnih dela duhovne sadržine. U periodu posle Drugog svetskog rata njegova dela su bila zabranjena za štampanje u Jugoslaviji. Tek kasnih osamdesetih godina ona počinju ovde ponovo da se štampaju, pre toga su uglavnom štampana u dijaspori zaslugom episkopa Lavrentija, a zatim ovamo prenošena. NJegova dela su: Uspomene iz Boke, 1904. Francusko-slovenska borba u Boki Kotorskoj 1806-1814 (nem. Französisch-slawische Kämpfe in der Bocca di Cattaro 1806-1814), 1910. Religija NJegoševa, 1911. Iznad greha i smrti, 1914. Mesto Srbije u svetskoj istoriji (eng. Serbias place in human history), 1915. Srbija u svetlosti i mraku (eng. Serbia in light and darkness), 1916. Paterik Manastira svetog Nauma, 1925. Ohridski prolog, 1928. Rat i Biblija, 1932. Emanuil: tajne neba i zemlje: čudesni doživljaji iz oba sveta, 1937. Tri molitve u senci nemačkih bajoneta, 1945. Pobedioci smrti: pravoslavna čitanja za svaki dan godine, 1949. Zemlja Nedođija: jedna moderna bajka, 1950. Pesme molitvene, 1952. Kasijana; nauka o hrišćanskom pojimanju ljubavi, 1952. Divan: nauka o čudesima, 1953. Žetve Gospodnje: od početka do našeg vremena i do kraja, 1953.