Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Odlično Materijal Mesing Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Mesingana oplata za frutijeru bez stakla. Prelepa i savrseno ocuvana. Visina 11 cm sa usicama a precnik otvora za staklo 21 cm. U nju se moze ubaciti staklena posuda valjkastog ili konusnog oblika

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Odlično Materijal Kombinovani materijali Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine FLAŠA SA OPLATOM UKRAŠENA ZLATNOM ŽICOM

kozna torbica za pljosku sa vodom ,i za slicne namene,period ww1 ili ranije,u dnu ima ojacanje od drveta za koje je zakovano ekserima kozna oplata,prorez ima da se nosi oko opasaca i kais za preko ramena

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dosta dobro Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Sa fotografija, kao nov osim što je malo oštećena oplata drške otprilike ispred lika indijanca - ništa strašno,vidi sekad se uveća fotografija.

Stara kutija za sitnice s oplatom od sedefa spolja, obložena crvenom čojicom iznutra. Na jednom od 4 ugla nedostaju dve sedefne pločice (vidi sliku). Dimenzije: 8,5x12 cm.

Stariji top, izradjen u kombinaciji mesinga drveta i metala Fenomenalan rad, ne znam koja mu jhe godina proizvodnje ali deluje poprilično očuvano Sam top je izradjen od mesinga, drveta i metalnih delova kao što je oplata za točkove Na mesinganom kraju topa je natpis D. Kar Spain 5CCal. Black Powder Ima još jedan registarski broj na vrhu topa Gabaritna i teža, figurina je dimenzija 23 cm a težina 630 grama, dakle preko pola kilograma Pogledajte slike

Detalji predmeta Stanje Polovno Materijal Kombinovano Detaljno stanje Dosta dobro Stariji top, izradjen u kombinaciji mesinga drveta i metala Fenomenalan rad, ne znam koja mu jhe godina proizvodnje ali deluje poprilično očuvano Sam top je izradjen od mesinga, drveta i metalnih delova kao što je oplata za točkove Na mesinganom kraju topa je natpis D. Kar Spain 5CCal. Black Powder Ima još jedan registarski broj na vrhu topa Gabaritna i teža, figurina je dimenzija 23 cm a težina 630 grama, dakle preko pola kilograma Pogledajte slike

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Odlično Materijal Keramika Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine 36x16x1.5-2cm dosta plitka malo odignutih rukohvata reljefnih rubova - naličje odlično , sa dva segment krznuća površine boje vidno po slici što može da se doboji , i segment krnjenjem dela pri stajnom delu koji ne igra neku značajnu ulogu - u dosta dobrom-odličnom stanju Herbolzheim Keramik 1957-1991 Herbolzheim Keramik (Herbolzheim Erich Locke GmbH & Co. KG) osnovan je 1957. godine i do 1959. zapošljavao je 45 ljudi. Kao što ime govori, nalazio se u Herbolzheimu na jugozapadu Njemačke, blizu francuske granice. Fabrika je zatvorena 1991. Fabrika se specijalizovala za proizvodnju keramičkih zidnih oplata, ali su proizvodili i tanjire/zdjele/zidne ploče. (informacije ljubaznošću Ralf J. Schumann)

Stare SSSR igracke, retko Jugoslavija, kraj 70ih i pocetak 80ih. MALI ROBOT savrsen i radi. VEĆI ROBOT kad se navije okrece mu se antena i točkovi na ušima, dok se teže noge pokreću, ali kao da polako ide, u mestu. Trebalo bi ga otvoriti, ali nista necu pipati. Made in Hong Kong. SPORT, metalni auto perfektan kao nov. MESEČEVO VOZILO predobro sacuvano, naprsnuce na dva mesta oplate vozila ali površinsko. Nema poklopac za bateriju i fali mala loptica antena na vrhu sajle pozadi. Prelep i redak.

434 Stanje kao na fotografijama! Hotel Moskva, nekadašnja Palata Rosija, je hotel i nekadašnja zgrada osiguravajućeg društva Rosija-Fonsier u Beogradu. Nalazila se nekada na uglu ulica Kralja Milana i Balkanske; to je sada na uglu Terazija i Balkanske ulice. Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.[1] Rok za podnošenja projekata gradnje bio je 15/28. januar 1905. godine, a predviđena cena gradnje nije trebala da prelazi iznos od 750.000 dinara. Ocenjivački sud koji je trebao da nadzire rad činilo je šest arhitekata: dva iz Rusije, dva iz Austrougarske i dva iz Kraljevine Srbije. To su bili srpski arhitekti, profesori beogradske Velike škole, Andra Stefanović i Nikola Nestorović. Gradnja palate je otpočela u proleće 1905. godine, a svečano je otvorena 14. januara 1908. godine. Bila je najveća privatna zgrada u Kraljevini Srbiji, nalazila se na stotinak metara od kraljevskog dvora, na Terazijama. Građevina je na svojim zidovima imala natpis Palata Rosija. Direktor Srpskog brodarskog društva Svetozar Vukadinović, koji je bio vlasnik gostionice Velika Srbija na Terazijama, otputovao je u Rusiju, u kojoj je ranije bio emigrant,[2] da nađe osiguravajuće društvo koje će na njegovom imanju da izgradi velelepno zdanje. Glavni direktor društva Rosija Roman Ivanovič Poicl je pristao na Vukadinovićevu ideju. Konkurs za zgradu osiguravajućeg društva Rosija bio je raspisan oktobra 1904. godine.[3] Prvu nagradu na konkursu dobio je zagrebački arhitekta Viktor Kovačić, dok je Jovan Ilkić dobio drugu nagradu. Ipak, direkcija osiguravajućeg društva Rosija odlučila se za Ilkićev projekat.[4] U zgradi na sprat, koja je tu ranije stajala, postojali su, sa strane Terazija, bakalska radnja sa delikatesima, u sredini je bila mala duvandžinica a na uglu do Balkanske kafana `Velika Srbija`. Lokacija je smatrana najlepšom u gradu ali i teškom za gradnju: prilikom kopanja temelja se naišlo na `naslage nepropustljive ilovače i na vodu`. Za vodu se mislilo da potiče od `zaostale žice nekog starog vodovoda`, kasnije je izvirala u betonskom podrumu i dalje se slivala propustima.[5] Gradnja palate je počela u martu 1905. godine. U temelje su postavljene 82 drvene grede duge po pet metara i debele po 30 centimetra, zatim 30 vagona varenog gvožđa u šipkama dugim po devet metara, 10 vagona tvrdog ripanjskog kamena. Preko toga postavljena je betonska ploča debela 2,2 metra. Zidanjem ciglama otpočelo je tek u proleće 1906. godine. Radove je izvodio građevinar Karlo Knol sa zidarima iz Crne Trave. Nadzorni inženjer bio je arhitekta Jovan Ilkić. Radovima za armirani beton rukovodio je arhitekta Matija Šnajder. Površina spoljašnjih zidova od prvog sprata do krova obložena je žućkastim pločicama a ukrašena ornamentima zelene boje.[6] Keramička obloga je doneta iz Pečuja, iz fabrike Žolnai u kojoj se i danas čuvaju kalupi pomoću kojih je izlivena. Zgrada je zidana u stilu secesije. Stepenište je bilo izrađeno od ripanjskog i švedskog granita. Ukupna vrednost zgrade iznosila je 2 miliona zlatnih dinara. Građevina je u potpunosti završena 1907. godine. Za ono vreme bio je to najveći hotel u Beogradu sa 50 postelja i sobama na sva tri sprata.U aprilu 1941. bila je jako oštećena bombardovanjem. Zgrada hotela Moskva[7] dostigla je visok stepen stilske emancipacije ovog perioda i približila se postavkama moderne arhitekture. Zidna platna oslobođena su horizontalnih podeonih venaca, plastike oko otvora, lizena i pilastera. Upotreba mermera, keramičkih pločica i fajansa za oplatu fasade označilo je prihvatanje secesijskih postavki o upotrebi novih, plemenitih i trajnijih materijala. Većim delom slobodne površine fasada obložene su zelenim keramičkim pločicama po čemu zgrada spada među retke u Beogradu sa hromatskom fasadom. Preokret u beogradskoj secesiji obeležila je zgrada osiguravajućeg društva Rosija, hotel Moskva. Otvaranje Svečano otvaranje je izvedeno iz dva dela. 14. januara 1908. godine uz dvorski orkestar, kralj Petar I Karađorđević je otvorio palatu Rosiju sa gostionicom Moskva. Svečano otvaranje i veselje obavljena su i 17. januara 1908. uz koncert Kraljeve garde. U palati Rosija je bio smešten hotel, kafana, restoran, stanovi za rentu i kancelarije beogradske filijale osiguravajućeg društva Rosija, za čijeg je direktora postavljen Svetozar Vukadinović. Izgradnja palate Rosija bila je velika ruska privredna, ali i politička investicija u Kraljevini Srbiji, što nije bilo po volji ostalim velikim silama. Osiguravajuće društvo „Rosija” prodalo je zgradu Građanskoj banci septembra 1921. za 11,5 miliona dinara - kuriozitet je da je na akt o prodaji moralo biti prilepljeno 6.500 taksenih markica od po 100 dinara, na 65 tabaka.[8] Građanska banka je bila fuzionisana sa Jugoslovenskom trgovačkom u Ujedinjenu banku, koja je prodala imanje (banka je pala u novembru 1923).[9] Kafana `Moskva` je u međuratnom Beogradu bila jedna od najvećih, bila je zatvorena jedno vreme 1939. radi preuređenja.[10] Renoviranje hotela je završeno 2013. godine, posle skoro četiri godine rada.