Autor: Drago Glamuzina Povez: tvrd Br. strana: 67 Format: 14x20 Jezik: hrvatski Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

Mesari, Drago Glamuzina Povez: tvrd Br. strana: 67 Profil, Beograd, 2009. nova knjiga Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

MESARI - Drago Glamuzina Autor: Drago Glamuzina Izdavac: Profil, Zagreb Godina izdanja: 2009. Broj strana: 67 Pismo: Latinica Povez: Tvrdi Format: 20x14 Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

MANJA OŠTEĆANJA ,NA IVICAMA KORICA UNUTRAŠNJOST ODLIČNA Autor - osoba Benčli, Piter Naslov Ralje / Peter Benchley ; s engleskoga preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov Jaws Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1976 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 357 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Zbirka Hit : ǂBiblioteka ǂModerne literature (Plast. sa omotom) Napomene Prevod dela: Jaws Na omotu beleška o autoru i delu s autorovom slikom. Mogao je to da bude tragičan i ironičan kraj za Pitera Benčlija tog sunčanog dana u Australiji 1974. godine. Posle ogromnog uspeha njegovog romana „Ajkula`, objavljenog iste godine, američki pisac učestvovao je u snimanju televizijskog dokumentarca o ajkulama. Tokom ronjenja u kavezu, Benčlija je zamalo ubila velika bela ajkula - i to sasvim slučajno. „Piter je bio u kavezu, a posada broda je bacala konjsko meso u vodu kao mamac za ajkule`, kaže za BBC Benčlijeva udovica Vendi. „Prelepa velika bela ajkula došla je da prezalogaji, ali je umesto toga promašila meso i u ustima joj se zaglavio konopac koji je držao kavez.` „Dok su ljudi nastavljali da snimaju, kavez se okretao naglavačke, ljuljao napred-napad. Ščepala sam konopac i iščupala ga između ajkulinih zuba.` „Mislim da sam taj dan spasla Piteru život`, dodaje ona smejući se. Vendi, koja se bavi zaštitom okeana, kaže da je ajkula potom narednih pola sata neobavezno plivala u okolini. Kulturološki fenomen Benčlijev roman se prodao u, procenjuje se, 20 miliona primeraka širom sveta, ali je istoimeni film, premijerno prikazan svuda u svetu tokom 1975. godine, postao prva filmska produkcija koja je zaradila 100 miliona dolara na blagajnama. U režiji tada mlađanog Stivena Spilberga, po scenariju koji je u saradnji napisao sam Benčli, Ajkula je i dalje jedan od filmova koji je zaradio najviše novca u istoriji. Ali taj uspeh će mučiti Benčlijevu savest sve do njegove smrti 2006. godine. „Znajući ono što znam sad, nikad ne bih mogao da napišem tu knjigu danas`, izjavio je autor u intervju kojim je promovisao komemorativno izdanje „Ajkule` 2005. godine. Lovljene i ugrožene Kajanje njenog pokojnog muža počelo je svega nekoliko meseci posle premijere filma 1975. godine. Njegov uspeh doveo je do mahnitog lova na ajkule u Sjedinjenim Državama. „Hiljade ribara pošlo je lov na ajkule radi trofeja nakon što su pogledali `Ajkulu`, napisao je slavni američki ekspert za ajkule Džordž Bardžis 2015. godine. Da sve bude gore, komercijalno ribarenje masovnih razmera postalo je pošast za populacije ajkula od osamdesetih godina prošlog veka pa nadalje. Studija objavljena 2013. godine u časopisu Marin polisi (Marine Policy) procenila je da se godišnje, u proseku, ubije oko 100 miliona ajkula širom sveta. Ajkule se uglavnom traže zbog peraja, od kojih se pravi supa u nekoliko zemalja, ali one su i kolateralna šteta u masovnom ribarenju. I suprotno onome kako su predstavljene u „Ajkuli`, ove životinje veoma retko predstavljaju opasnost po ljude. Međunarodni dosije o napadima ajkule, baza podataka koju vodu Univerzitet na Floridi, zabeležio je samo pet smrti ljudi u 64 slučaja neisprovociranih napada ajkula širom sveta 2019. godine. Vendi Benčli kaže da je njen pokojni muž posebno osećao grižu saveti zbog opisa ajkula kao stvorenja koja su zlopamtila prema ljudima. „Bile su to sedamdesete i ljudi zaista nisu znali mnogo o ajkulama. U zapadnom svetu ljudi su mislili da je samo mrtva ajkula dobra ajkula`, objašnjava ona. „Piter je ulio svo svoje znanje u knjigu i, naravno, učinio da ona bude što uzbudljivija.` „Ali onda je Spilberg digao stvari na novi nivo i napravio sjajan akcioni film.` Benčlijeva rezervisanost Prema Benčijevoj udovici, njemu se lično dopadala filmska adaptacija knjige, ali on je kasnije javno izražavao rezervisanost prema promenama koje su napravljene u odnosu na originalnu priču. „Postojali su elementi filma koje bi Piter voleo da nisu bili toliko naglašeni.` „Najvažnija stvar je da je on smatrao da je Stiven podario ajkuli preveliku osvetoljubivost i inteligenciju.` Vendi Benčli kaže da je, iznad svega, njih dvoje bilo „užasnuto` nekim reakcijama javnosti na „Ajkulu`. „Najveći deo reakcija na knjigu i film bilo je da su ajkule čudovišta.` Podstaknuti takvim reakcijama javnosti, Benčlijevi su narednih decenija organizovali mnoge kampanje u odbranu ajkula. Sarađivali su sa velikim brojem organizacija za očuvanje životne sredine, pomogli su da se snime dokumentarci o životinjskom svetu i išli su na turneju po čitavom svetu držeći predavanja. Bračni par je bio i deo kampanje u Kini početkom 2000-ih koja je isticala uticaj lova na peraja ajkula - Vendi Benčli kaže da je to pomoglo da se drastično smanji konzumacije supe od ajkulinih peraja u toj zemlji. Benčli ajkule horor pomorstvo more filmovani romani

Autor - osoba Benčli, Piter Naslov Ralje / Peter Benchley ; s engleskoga preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov Jaws. scc Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1976 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 357 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Zbirka Hit : ǂBiblioteka ǂModerne literature (Plast. sa omotom) Napomene Prevod dela: Jaws Na omotu beleška o autoru i delu s autorovom slikom. Mogao je to da bude tragičan i ironičan kraj za Pitera Benčlija tog sunčanog dana u Australiji 1974. godine. Posle ogromnog uspeha njegovog romana „Ajkula`, objavljenog iste godine, američki pisac učestvovao je u snimanju televizijskog dokumentarca o ajkulama. Tokom ronjenja u kavezu, Benčlija je zamalo ubila velika bela ajkula - i to sasvim slučajno. „Piter je bio u kavezu, a posada broda je bacala konjsko meso u vodu kao mamac za ajkule`, kaže za BBC Benčlijeva udovica Vendi. „Prelepa velika bela ajkula došla je da prezalogaji, ali je umesto toga promašila meso i u ustima joj se zaglavio konopac koji je držao kavez.` „Dok su ljudi nastavljali da snimaju, kavez se okretao naglavačke, ljuljao napred-napad. Ščepala sam konopac i iščupala ga između ajkulinih zuba.` „Mislim da sam taj dan spasla Piteru život`, dodaje ona smejući se. Vendi, koja se bavi zaštitom okeana, kaže da je ajkula potom narednih pola sata neobavezno plivala u okolini. Kulturološki fenomen Benčlijev roman se prodao u, procenjuje se, 20 miliona primeraka širom sveta, ali je istoimeni film, premijerno prikazan svuda u svetu tokom 1975. godine, postao prva filmska produkcija koja je zaradila 100 miliona dolara na blagajnama. U režiji tada mlađanog Stivena Spilberga, po scenariju koji je u saradnji napisao sam Benčli, Ajkula je i dalje jedan od filmova koji je zaradio najviše novca u istoriji. Ali taj uspeh će mučiti Benčlijevu savest sve do njegove smrti 2006. godine. „Znajući ono što znam sad, nikad ne bih mogao da napišem tu knjigu danas`, izjavio je autor u intervju kojim je promovisao komemorativno izdanje „Ajkule` 2005. godine. Lovljene i ugrožene Kajanje njenog pokojnog muža počelo je svega nekoliko meseci posle premijere filma 1975. godine. Njegov uspeh doveo je do mahnitog lova na ajkule u Sjedinjenim Državama. „Hiljade ribara pošlo je lov na ajkule radi trofeja nakon što su pogledali `Ajkulu``, napisao je slavni američki ekspert za ajkule Džordž Bardžis 2015. godine. Da sve bude gore, komercijalno ribarenje masovnih razmera postalo je pošast za populacije ajkula od osamdesetih godina prošlog veka pa nadalje. Studija objavljena 2013. godine u časopisu Marin polisi (Marine Policy) procenila je da se godišnje, u proseku, ubije oko 100 miliona ajkula širom sveta. Ajkule se uglavnom traže zbog peraja, od kojih se pravi supa u nekoliko zemalja, ali one su i kolateralna šteta u masovnom ribarenju. I suprotno onome kako su predstavljene u „Ajkuli`, ove životinje veoma retko predstavljaju opasnost po ljude. Međunarodni dosije o napadima ajkule, baza podataka koju vodu Univerzitet na Floridi, zabeležio je samo pet smrti ljudi u 64 slučaja neisprovociranih napada ajkula širom sveta 2019. godine. Vendi Benčli kaže da je njen pokojni muž posebno osećao grižu saveti zbog opisa ajkula kao stvorenja koja su zlopamtila prema ljudima. „Bile su to sedamdesete i ljudi zaista nisu znali mnogo o ajkulama. U zapadnom svetu ljudi su mislili da je samo mrtva ajkula dobra ajkula`, objašnjava ona. „Piter je ulio svo svoje znanje u knjigu i, naravno, učinio da ona bude što uzbudljivija.` „Ali onda je Spilberg digao stvari na novi nivo i napravio sjajan akcioni film.` Benčlijeva rezervisanost Prema Benčijevoj udovici, njemu se lično dopadala filmska adaptacija knjige, ali on je kasnije javno izražavao rezervisanost prema promenama koje su napravljene u odnosu na originalnu priču. „Postojali su elementi filma koje bi Piter voleo da nisu bili toliko naglašeni.` „Najvažnija stvar je da je on smatrao da je Stiven podario ajkuli preveliku osvetoljubivost i inteligenciju.` Vendi Benčli kaže da je, iznad svega, njih dvoje bilo „užasnuto` nekim reakcijama javnosti na „Ajkulu`. „Najveći deo reakcija na knjigu i film bilo je da su ajkule čudovišta.` Podstaknuti takvim reakcijama javnosti, Benčlijevi su narednih decenija organizovali mnoge kampanje u odbranu ajkula. Sarađivali su sa velikim brojem organizacija za očuvanje životne sredine, pomogli su da se snime dokumentarci o životinjskom svetu i išli su na turneju po čitavom svetu držeći predavanja. Bračni par je bio i deo kampanje u Kini početkom 2000-ih koja je isticala uticaj lova na peraja ajkula - Vendi Benčli kaže da je to pomoglo da se drastično smanji konzumacije supe od ajkulinih peraja u toj zemlji. Benčli ajkule horor pomorstvo more filmovani romani MG89 (N)

Godina izdanja: 1960 Autor: Domaći Jezik: Srpski U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Slobodan Marković - Riđi potomak ISPRAVIO sam ono što se vidi savijeno na slici! U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

O knjizi: Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

O knjizi: Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme