Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta.

БОЖИДАР ВАСИЉЕВИЋ ЛОВ НА КОСМИЧКЕ СТРУНЕ ПРОСВЕТА БЕОГРАД 2ОО1 САВРЕМЕНА ПОЗИЈА 2001 Р е ф е р е н ц е НИКАД НЕ ВИДЕХ СПОКОЈСТВО ТАКВО ИСТИЧУ МЕКИ БЕШУМНИ ОБЛИЦИ ЖУДИМ ТА ОГРОМНА ПЕРАЈА ВИДЕО САМ ТУГУ У ОГЛЕДАЛУ ЈА САМ МИЛИЈАРДЕ МИРИСИ ЧЕКАЈУЋИ У СПАРНО ВЕЧЕ ВЕЛИКИ ЛОВ ........................................................... СЛИКА ПЕСНИКА Брош Ћирилица 78 страна НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО Екстра !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! DSP2

Lepo očuvano Sjajne ilustracije Рибе (лат. Pisces) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у води. Наука која се бави рибама зове се ихтиологија. Постоји преко 33.100 врста риба,[1] што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати фосили су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.[2] Рибе су врло стара и велика група кичмењака, која се одликује знатном разноликошћу.[3] Оне су широко распрострањене у скоро свим водама на земљи: од високопланинских потока и језера (језеро Титикака, 4.572 m) до највећих морских дубина Маријанског рова, 10.912 m), те од вода које су близу тачке замрзавања до топлих извора.[4][5] У мноштву врста риба у савременој фауни сусрећу се и прави дивови дуги до 20 m и тешки 15—20 тона, као што је морски пас Rhincodon typus, као и патуљци који не нарасту више од једног центиметра. Деле се на хрскавичњаче (Chondrichthyes), у које се између осталих убрајају морски пси и раже, и коштуњаче (Osteichthyes) које обухватају све остале рибе. Надразред Osteichthyes дели се на разреде Actinopterygii (зракоперке) и Sarcopterygii (многоперке и дводихалице из Африке и Аустралије). Некада су постојале и рибе оклопњаче (Placodermi) и бодљикави морски пси (Acanthodii), али су изумрле. Рибе се исто тако деле се и на морске и слатководне. Од морских риба у Јадранском мору је до сада забележено око 400 врста: око 350 из разреда Osteichthyes (коштуњаче) и 50 врста из разреда Chondrichthyes (хрскавичњаче), што износи око 70% познатих врста риба у Средоземном мору (укупно 579 врста и подврста). Иако слатке воде представљају тек мали постотак укупне водене површине, једна трећина свих риба примарно су слатководне врсте. До данас је описано око 10.000 слатководних риба, а сваке године открије се око 200 нових врста. Европска ихтиофауна броји око 316 врста слатководних риба, а смањење њене разноликости последица је ледених доба. Разноврсност[уреди | уреди извор] Рибе су најмногобројнија група кичмењака. Обухватају скоро половину свих кичмењака. У рибе спадају рушљорибе, штитоноше и кошљорибе. Рушљорибе (Ајкуле и раже) живе у морима. Њихове шкрге се не налазе у заједничкој дупљи коју покрива шкржни поклопац, већ свака шкрга има посебан отвор. Отвори се виде на телу, одмах иза главе. Усни отвор ајкула и ража налази се са доње стране главе, а врх главе извучен је у шиљату њушку. Због тога се ајкуле, када нападају, окрећу леђима надоле. И раже су грабљивице. За разлику од ајкула, оне живе на дну мора. Најпознатије врсте су плава ајкула или пас мордуљ и ража каменица. Штитоноше су назив добиле по малим коштаним штитовима који се у пет редова пружају дуж тела. Најпознатије штитоноше су кечига, моруна и јесетра. Кечига живи на дну река (има је у српским равничарским рекама). Велика је грабљивица. Јесетра и моруна су рибе селице: живе у морима, а у време мреста улазе у реке и пливају узводно да би положиле јаја. Могу се наћи и у Дунаву. Кошљорибе су најбројније међу рибама. Живе у свим водама. У српским рекама живе шаран, караш, лињак, мрена, сом, штука, гргеч, смуђ, пастрмка и још много других врста. У мору живе скуша, зубатац, ослић, сардела. Постоје и врсте које су селице. Таква је, на пример, јегуља. Женке јегуље живе у рекама, а мужјаци у морима поред ушћа река. Када дође време размножавања, женке крећу низ реке, улазе у море, срећу се са мужјацима и настављају заједно да пливају. Све јегуље, из свих река Европе, одлазе до једног дела Атлантског океана (Саргаско море). Тамо се мресте и угину. Из јаја се развијају ларве које ношене воденим струјама доспевају на исто место одакле су дошли њихови родитељи. Док стигну тамо, од њих се развијају одрасле јегуље. И опет мужјаци остају у мору, а женке настављају да пливају узводно. И то се понавља милионима година. Нарочито је интересантна једна мала риба — грегорац. Мужјак ове рибе прави од воденог биља гнездо величине ораха. Неколико женки положи јаја у гнездо, а онда их мужјак чува. Неко време води бригу и о младима. Грађа[уреди | уреди извор] Тело је вретенасто и бочно спљоштено, хидродинамичног облика. На телу се разликују: глава, труп и реп. Глава[уреди | уреди извор] Ту се налазе парни носни отвори и велике очи без очних капака. Са стране главе су велики шкржни поклопци испод којих су шкрге. Неке врсте (грабљивице) у усној шупљини имају зубе. Труп и реп[уреди | уреди извор] Од почетка трупа до репа протеже се бочна линија. На граници трупног и репног дела тела налази се анални отвор, а иза њега на мокраћно-полној квржици најпре је полни, а затим мокраћни отвор. Рибе имају парна и непарна пераја. Парна пераја постављена су упоредно с телом. Парна пераја су прсна и трбушна. Прсна пераја учвршћују се на оплечје иза шкржног отвора. Трбушна пераја нису фиксирана за осни скелет, па могу бити смештена на различитим деловима тела. Непарна пераја су леђна, репна и подрепна. Репна пераја код коштуњача је хомоцеркална (реп је изван симетричан, али изнутра кичма се завршава у горњем краку). Врсте репних пераја: Протоцеркална пераја Хетероцеркална пераја Дифицеркална пераја Хомоцеркална пераја Протоцеркална Хетероцеркална Дифицеркална Хомоцеркална Репно пераје је главни орган за покретање. Постоји једно или два леђна пераја и једно подрепно. Постоји још и масно пераје (код породице Salmonidae, Ameiuridae и др) које је смештено с леђне стране, а не садржи никакве коштане потпоре. Кожа[уреди | уреди извор] Састоји се од два слоја, танке поусмине и дебље усмине. Поусмина садржи две врсте слузних жлезда које луче слуз, смањујући тако трење при пливању. У време мреста на површини се јављају бисерни органи, орожнали део поусмине. Усмину граде stratum spongiosum и stratum compactum. Ту су везивно ткиво, живци, пигментне ћелије и љуске (које се преклапају). Пигментне ћелије су меланофори, гуанофори и ксантофори. Љуске које настају из остеобласта грађене су од од два слоја, горњег коштаног и доњег који чини везивно ткиво прожето кречњаком. Такве љуске се називају еласмоиднима (коштаним). Код шаранки љуске су округлог облика – циклоидне, а код гргечки чешљастог облика – ктеноидне. На љускама се уочавају зоне прираста. Зими је метаболизам рибе спорији, а лети бржи. У складу с тим иде и раст рибе, па се зими јављају на љускама тамније, а лети светлије зоне. Могу се налазити и вишећелијске жлезде које су постале органи који емитују светлост – фотофори. У усмини се налазе два снопа колагених влакана у супротним спиралама, тако да се риба може прегибати без набирања коже. Костур[уреди | уреди извор] Мозак и кичмена мождина су заштићени лобањом и кичмом. Скелетни систем грађен је од коштаног ткива које граде два типа костију: кожне или покровне и хрскавичне или заменске кости. Костур лобање[уреди | уреди извор] Лобања је тропибазалног типа (очне орбите близу, тј. одвојене само танким септумом). Доња вилица је за лобању причвршћена хиостилично. Хрскавичне кости настају заменом хрскавице коштаним ткивом. Кожне кости настају из усмине. Лобања се може поделити на живчани и шкржни део. Живчану лобању – Neurocranium – чине затиљна (occipitale), темена (parietale), чеона (frontale) и носна (nasale) регија. Шкржну лобању — Splanchocranium – чини пет пари шкржних лукова и чељусна лук. Вилични лук чине горња и доња вилица. Пети шкржни лук је јако редукован и ту се могу налазити ждрелни зуби, допунски уређај за жвакање. Шкржне лукове покривају шкржни поклопци – operculumi. Костур кичме[уреди | уреди извор] Функција кичме је спречавање скраћивања тела приликом мишићних контракција. Грађена је од коштаног ткива (код коштуњача), па се на њој разликују трупна и репна регија. Чине је пршљенови који се састоје од тела (centrum), живчаних лукова који завршавају леђним трнастим наставком, а код репних пршљенова крвни лукови завршавају се трбушним трнастим наставком. Трупни пршљенови немају доње лукове, већ наставке парапофизе на које се настављају ребра. Тело кичмењака је удубљено с обе стране – амфичелни или двочашкасти пршљенови. У просторима између појединих пршљенова је остатак свитка, који даје већу издржљивост и гибљивост кичме. Постоје два типа ребара, плурална — која иду између мишића — и дорзална — која су интрамускуларна и то су међумишићне кошчице које настају од везивног ткива. Оба типа су причвршћена на тело кичмењака. Неке рибе имају и горња ребра (сардела и лосос). Костур удова[уреди | уреди извор] Непарна леђна пераја (pinnae dorsalis - D) састоје се од унутрашњих коштаних шипчица – radialia и од спољашњих перајних шипчица – lepidotrichia. Пераја су помоћу перајних потпора повезане с костуром. Парна прсна пераја (pterygia pectoralia - P) састоје се од radialia и lepidotrichia. Преко оплечја су причвршћена на слушни део лобање. Оплечје је чврсто везано на осни костур тако да су пераје непокретне. Оплечје чине лопатица (scapula), врањача (coracoideim), доврањача (masocoracoideum) и кожна кост грлењача (cleithrum). Парна трбушна пераја (pterygia ventralia - V) исте су грађе, али везана су на куковље, које је грађено од једне троугласте кости – basopetrygium. Куковље није везано на осни костур. Пераја служе као органи за дизање и спуштање. Прсна пераја служе за окретање и одржавање у одређеном положају. Леђна и трбушна пераја не учествују код активног покретања, али дају телу покретљивост. Репно пераје служи као кормило. Мишићни систем[уреди | уреди извор] Правилна сегментација мишића с двоструким W распоредом миомера и миосепти. Разликују се бији и црвени мишићи. Бији мишићи се контрахују анаеробно па за енергију користе глукозу при чему настаје лактат – млечна киселина. Црвени се мишићи контрахују аеробно, за енергију користе масти, а настаје угљен-диоксид. Систем за дисање[уреди | уреди извор] Рибе имају четири пара шкрга на четири шкржна лука. Међушкржне преграде су редуковане. Са сваке стране шкрге покрива шкржни поклопац – operculum. На унутрашњој страни оперкулума се налази лажна шкрга, pseudobranchia, која се састоји од само једног реда шкржних листића и не учествује у дисању, али се на њој налазе рецептори који помажу у контроли дисања. На свакој шкрги је двоструки ред шкржних листића. Вода улази кроз уста и излази кроз operculum-а ван. У шкржним ресицама крв тече у супротном смеру од пролаза воде. Пут воде – уста отворена, а поклопац затворен па вода улази у ждрело преко шкрга у шкржну пукотину коју затвара operculum. Уста се затварају, а вода излази кроз operculum. Рибе које се повремено задржавају изван воде јер живе у плитким и муљевитим водама могу да удишу ваздух који апсорбују преко цревног епитела, слузокоже, шкржне шупљине или преко коже. Operculum је коштани поклопац. Систем за варење[уреди | уреди извор] Варење започиње устима. Језик је слабо покретан и он је слузави конус без мишића. Код шаранки на задњем делу шкржног костура налазе се ждрелни зуби. Рибе већином усисавају своју храну. Ждрело излучује слуз па кад се нагло отворе уста, долази до усисавања плена. Помоћу мукозне секреције храна пролази кроз ждрело. Једњак је кратак. Желудац није јасно одељен на кардијачни и пилорићки део. Око дуоденума се налазе вратарнићки (пилорићки) привесци који повећавају прехрамбену способност црева. Има их 2—200. Црево је дугачко и без тифлозолиса. Јавља се вилица са зубима. Зуби су окренути према назад и углавном служе за придржавање хране. Већина риба је карниворна. Рибе не могу да жваћу храну јер би им то блокирало проток воде кроз шкрге. Зуби у вилицама и непца служе за придржавање плена. За механичку разградњу хране служе ждрелни зуби. Постоје и хербиворне рибе, које се хране детритусом, омниворне, које се хране суспензијом, па и паразити који сишу телесну течност других риба. Црево које се наставља на желудац је код карнивора кратко, а код хербивора дуго. У већини случајава храна се не разграђује у желуцу помоћу ензима, него се разградња и апсорпција догађа у цреву. У пилорићким наставцима се налазе ензими и они имају главну улогу у апсорпцији масти. Тифлозолис повећава површину цревног епитела како би се повећала површина апсорпције хране. Јетра[уреди | уреди извор] Јетра је непотпуно подељена на десни и леви режањ, а има жучни мехур. Гуштерача је подељена на ендокрини и егзокрини део. Код већине риба постоји жучни мехур, где се сакупљају секрети јетре. Улога јетре је још и складиштење гликогена. Гуштерача је мала и повезана са жучним каналом. Гуштерача и јетра могу бити спојене у хепатопанкреас. Слезена се налази у завоју дуоденума. Слезена је тамноцрвена пирамидална структура која се налази иза желуца или је с њим повезана. Нема дигестивну улогу већ учествује у стварању или разградњи крвних ћелија. Рибљи мехур настаје као леђна избочина једњака. Протеже се између цревног тракта и бубрега дуж целе леђне стране трбушне шупљине. Испуњен је гасом и богат крвним жилама. Рибљи мехур и једњак код physostoma остају повезани помоћу ваздуховода Ductus pneumaticus, потом се тај канал отвара у ждрело и кроз њега се мехур напуни ваздухом (оне гутају ваздух). Ако мехур није повезан с једњаком, као код physochlista оне не гутају ваздух јер имају црвену гасну жлезду која из крви преузима гасове којима пуни мехур. Зид рибљег мехура има капиларна разграњења, rete mirabile, у којима крв тече у супротном смеру од смера у артеријама и венама. Гасове у рибљем мехуру чине 83% азот, 15% кисеоник и 21% угљен-диоксид. Улоге рибљег мехура[уреди | уреди извор] хидростатички орган, па служи за одржавање равнотеже, ширењем мехура риба се диже а скупљањем се спушта јер је специфична тежина рибе једнака специфичној тежини околне воде, респираторни орган, орган за продукцију звука — пролазак гаса између делова мехура и кроз ваздуховод производи звук, орган за примање звука — рибљи мехур је код шаранки повезан с унутрашњим ухом преко Веберовог органа. Зид рибљег мехура састоји се од Tunica externa — компактно везивно ткиво; submucosa — растресита везивна ткива, крвне жиле и живци. Рибљи мехур је хомологан плућима, јер омогућује коришћење атмосферског кисеоника за дисање. Рибе су теже од воде па би без рибљег мехура тонуле. Систем крвотока[уреди | уреди извор] Срце је венско. Састоји се од венског затона, преткоморе и коморе.[6] Из срца излази трбушна аорта. Започиње проширењем, аортином главицом, а касније се из трбушне аорте одвајају 4 доводне шкржне артерије које воде венску крв у шкрге. Четири одводне шкржне артерије носе артеријску крв у главени круг, circus cephalicus, као и у парне корене леђне аорте. Из главеног круга излазе главине артерије које носе артеријску крв у мозак. Венски систем чине портални опток бубрега и јетре, 2 предње и 2 стражње главне вене које воде крв у срце преко Кувијерових протока. У крви се налазе еритроцити с језгром, леукоцити, гранулоцити, моноцити и лимфоцити. Лимфни систем добро је развијен испод коже у мишићима и мезентерама. Нервни систем[уреди | уреди извор] Нервни систем (цеваст) се састоји од мозга, кичмене мождине и нерава. Најразвијенији део мозга риба је средњи мозак. Предњи мозак је мали и има парне хемисфере. Из вентралне регије иду влакна за мирисне режњеве. Основна му је улога организација и координација механизама који настају у другим деловима мозга. Има важну улогу у понашању приликом размножавања. Међумозак садржи епифизу са фоторецепторима и хипоталамус на који се с доње стране наставља левак на који прилеже хипофиза, крвожилни мешчић и доњи режњеви.[7] Средњи мозак је највећи део мозга код риба. Састоји се од крова (tectum opticum) у који улазе оптичка влакна, влакна из бочне пруге, дисајних органа и задњег мозга. Контролише понашање, учење и остале облике комплексног понашања. Ту се налазе и моторни центри. Највише се истичу видни режњеви.[8] Стражњи мозак је велики код добрих пливача. Контролише прецизне и темпиране покрете. Примозак — из њега излази 10 пари лобањских живаца и на њега се наставља леђна мождина. Аутономни нервни систем састоји се од 11 пари можданих живаца. Чула[уреди | уреди извор] Очи: Најосетљивије на жутозелену боју, а то је она таласна дужина која најдубље продире у воду. Састоје се од спљоштене рожњаче чији спољашњи слој замењује очне капке, великих сочива, хрскавичне беоњаче и 6 мишића за покретање очне јабучице. Musculus retractor lentis повлачи сочиво према мрежњачи (фокусирање) иза које се налази жилница из које излази српасти изданак processus falciformis. У жилници се налази и rete mirabile (чудесна мрежица) која има храњиву улогу. Око садржи огледало, то је посебан слој крвних жила богат кристалићима који рефлектују светло. Има још и шареницу.[9] Батипелагичне рибе (живе на дубинама > 1.000 m) немају функционалне очи, а мезопелагичке (200—1.000 m) имају врло велике очи са специјалним прилагођавањима на слаби интензитет светла — телескопске очи (велико сочиво, танка рожњача, додатна ретина). Индекс преламања светлосних зрака износи 1,00. Рожњача има индекс преламања светлости око 1,37. Индекс преламања воде износи 1,33. Зраци светлости се преламају на граници воде и рожњаче, пуно мање него на граници ваздуха и рожнице. Код риба се цело сочиво помиче од или ка мрежљачи (m. retractor lentis) да би се фокусирао објект. Орган слуха: Служи за осећај равнотеже, убрзања и за слух. Унутрашње ухо састоји се од спољашњег, коштаног и унутрашњег опненог лавиринта. Горњи део лавиринта чине 3 полукружна каналића и utriculus, јајаста кесица, а доњи део sacculus, кугласта врећица и лагена. Сензитивна места су utriculus, sacculus и лагена и они у себи садрже слушне каменчиће отолите (lapillus, sagitta, asteriscus). Код риба које чују, унутрашње ухо је у контакту са рибљим мехуром. Рибе могу да производе звук, за стварање јата, дозивање партнера, плашење или упозоравање непријатеља.[10] Механизми производње звука; стимулација трењем пршљена, оперкулума, костију оплећја, зуба, испуштањем гаса из рибљег мехура. Бочна пруга: чине је чулне ћелије неуромасти с чулним длачицама, које стрше у желатинозну куполу, која се помиче покретима воде. Помоћу њих се региструје струјање воде узроковано другим организмима. Њихова улога је процена снаге и правца воденог тока, избегавање препрека, хватање плена. Хеморецептори: Чула за укус, налазе се на устима и ждрелу, на брчићима, а могу бити и на целом телу. Чула за мирис су такође хеморецептори. Налазе се са сваке стране иза носног отвора. Постоје предњи и стражњи носни отвори, тако да на предње вода улази, а на стражње излази. Чуло мириса рибе користе за тражење хране и препознавање пола своје врсте. Мокраћни мехур[уреди | уреди извор] Бубрези — opistonephros — смештени су на леђној страни тела изнад рибљег мехура. Горњи део бубрега pronephros је лимфоидни орган, а доњи део opistonephros је функционалан. Мокраћоводи се страга проширују у мокраћни мехур. Отварају се иза аналног отвора, па не постоји клоака. Отварају се на мокраћнополној папили, прво полни па мокраћни отвор. Амонијак и уреа, тј. азотни остаци излучују се 6 пута више преко шкрга него преко бубрега. Морске рибе имају мању количину соли у крви него што је у морској води захваљујући осморегулаторним процесима. Код слатководних риба количина соли у крви је већа него у околној води па H2O ради осмозе улази у тело, те је морају појачано избацивати. Полни систем[уреди | уреди извор] Полни и мокраћни систем су одвојени. Код мужјака постоје парни семеници, а семеводи се спајају у заједнички семевод и отварају се на мокраћнополној папили. Код женки се налазе парни јајници продуженог облика, као и јајоводи који се отварају посебним полним отвором иза аналног, а испред мокраћног отвора. Ако јајоводи не постоје (Perca fluviatilis — гргеч) јаја се избацују у утробну шупљину. Оплодња је спољашња. Женка полаже икру коју мужјак прелије семеном. Браздање јајета је парцијално, јер су јаја богата жуманцетом. Из јаја се излеже ларва која се неко време храни жуманчаном врећом коју носи са собом. Тек након ресорпције жуманчане вреће ларва добије изглед мале рибе. Посебни орган[уреди | уреди извор] Морски змај Електрични органи: Јака поља за напад или одбрану, слаба за примање електричних чула или за комуникацију, у муљевитим водама. Настају преображајем мишића у ћелије које се називају електроцити. То су мишићне ћелије које су изгубиле способност контракције, а специјализовале су се за стварање јонизацијског тока. Морске рибе су бољи проводници електричне струје од слатководних. Електрорецептори: Настају из неуромаста бочне пруге. Код риба које могу постићи јаку струју електрични органи су смештени у предњем делу тела, а код осталих у репном делу. Служе за детекцију електричног поља.[11] Светлећи органи: присутни су код риба које живе на великим дубинама и 95% риба које живе испод 50 m дубине. Већином је то плаво зелена светлост коју производе фотофоре настале из преображених слузних жлезда. Код многих врста светлост стварају светлеће бактерије смештене у појединим органима. Светлосни органи служе за препознавање полова или за плашење, као и за освајање жртве. Такви светлећи органи се виде и до 15 m далеко. Рибе могу да имају и отровне жлезде, као и да помоћу посебних органа уштрцавају отров у плен. Таксономија[уреди | уреди извор] Drawing of animal with large mouth, long tail, very small dorsal fins, and pectoral fins that attach towards the bottom of the body, resembling lizard legs in scale and development.[12] Dunkleosteus је гигантска преко 10 m дуга праисторијска риба из класе Placodermi. Риболики организми су парафилетска група кичмењака: то је грана (кладус) која обухвата све рибе, а такође садржи и тетраподе, који нису рибе, иако су се развили од риба. Ајкуле и раже су генетски од осталих риба подједнако удаљене колико и од тетрапода (водоземаца, гмизаваца и сисара). Из тог разлога, такве групе као што су „класа рибе“ која се описује у старијим референтним радовима више се не користе у формалној класификацији. Традиционална подела рибе сврстава у три постојеће класе (разреда), док се изумрли облици понекад сврставају у стабло, а понекад у посебну класу:[13][14] Разред (класа) Agnatha (безвиличне рибе); Подразред Cyclostomata (колоусте лампетре); Подразред Ostracodermi (оклопљене безвиличњаче) †; Разред Chondrichthyes (хрскавичаве рибе); Подразред Elasmobranchii (ајкуле и раже); Подразред Holocephali (химере и изумрли сродници); Разред Placodermi (оклопњаче) †; Разред Acanthodii (бодљикаве ајкуле `, понекад сврставане у кошчљорибе)†; Разред Osteichthyes (кошљорибе); Подразред Actinopterygii (зракоперке); Подразред Sarcopterygii (рибе меснатих пераја, преци тетрапода). Горња подела је једна од оних које се најчешће сусрећу у неспецијалистичким и генералним радовима. Многе од наведених група су парафилетичне, по томе што су довеле до појаве узастопних група: безвиличне су преци хрскавичавих риба (Chondrichthyes), које су довеле до појаве хрскавичавих акантоида, предака кошљориба (Osteichthyes). Након филогенетске номенклатуре, рибе су подељене по детаљнијим схемама, са следећим главним групама: Разред Myxini (колоусте) Разред Pteraspidomorphi † (ране виличњаче) Разред Thelodonti † Разред Anaspida † Разред Petromyzontida ili Hyperoartia Petromyzontidae (lampetre) Разред Conodonta (конодонти, конусњаче) † Разред Cephalaspidomorphi † (ране безвиличњаче) (Нерангиране) Galeaspida † (Нерангиране) Pituriaspida † (Нерангиране) Osteostraci † Подстабло Gnathostomata (вилични кичмењаци) Разред Placodermi † (оклопњаче) Разред Chondrichthyes (хрскавичаве рибе) Разред Acanthodii † (бодљикаве ајкуле) Надразред Osteichthyes (кошљорибе) Класа Actinopterygii (зракоперке) Подразред Chondrostei Ред Acipenseriformes (јесетрес и кечиге) Ред Polypteriformes Подред Neopterygii Инфраред Holostei Инфраразред Teleostei (многи редови уобичајених риба) Разред Sarcopterygii (ресоперке) Подразред Actinistia (целаканти) Подразред Dipnoi (дводихалице) † - изумрли таксон Неки палеонтолози сматрају да су Conodonta заправо hordati, а оне су примитивне рибе. За потпуније разумевање ове таксономије, погледајте чланак кичмењаци. Положај у колена Chordata још није решен. Филогенетска истраживања из 1998. и 1999. године подржала су идеју да змијуљице и пакларе формирају природну групу, у Cyclostomata (колоусте), којој је сестринска група Gnathostomata.[15][16] Различите групе риба чине више од половине кичмењака. По подацима из 2006. године постојало је преко 28.000 познатих постојећих врста, од којих су готово 27.000 кошљорибе, a 970 ајкуле, зракоперке и химере и око 108 змијуљица и паклара. Трећина тих врста спада у девет највећих породица; од највећег до најмањег, ове породице су: Cyprinidae, Gobiidae, Cichlidae, Characidae, Loricariidae, Balitoridae, Serranidae, Labridae, и Scorpaenidae. Око 64 породица су монотипске, тј. садрже само по једнну врсту. Коначни укупни број постојећих врста може расти до преко 32,500.[17][18] ex yu udžbenici knjige iz bivše jugoslavije titove Tags: Biologija riba ribarstvo ribolov vrste morske slatkovodne ...

Autor: Drago Glamuzina Povez: tvrd Br. strana: 67 Format: 14x20 Jezik: hrvatski Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

Mesari, Drago Glamuzina Povez: tvrd Br. strana: 67 Profil, Beograd, 2009. nova knjiga Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

MESARI - Drago Glamuzina Autor: Drago Glamuzina Izdavac: Profil, Zagreb Godina izdanja: 2009. Broj strana: 67 Pismo: Latinica Povez: Tvrdi Format: 20x14 Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

MANJA OŠTEĆANJA ,NA IVICAMA KORICA UNUTRAŠNJOST ODLIČNA Autor - osoba Benčli, Piter Naslov Ralje / Peter Benchley ; s engleskoga preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov Jaws Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1976 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 357 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Zbirka Hit : ǂBiblioteka ǂModerne literature (Plast. sa omotom) Napomene Prevod dela: Jaws Na omotu beleška o autoru i delu s autorovom slikom. Mogao je to da bude tragičan i ironičan kraj za Pitera Benčlija tog sunčanog dana u Australiji 1974. godine. Posle ogromnog uspeha njegovog romana „Ajkula`, objavljenog iste godine, američki pisac učestvovao je u snimanju televizijskog dokumentarca o ajkulama. Tokom ronjenja u kavezu, Benčlija je zamalo ubila velika bela ajkula - i to sasvim slučajno. „Piter je bio u kavezu, a posada broda je bacala konjsko meso u vodu kao mamac za ajkule`, kaže za BBC Benčlijeva udovica Vendi. „Prelepa velika bela ajkula došla je da prezalogaji, ali je umesto toga promašila meso i u ustima joj se zaglavio konopac koji je držao kavez.` „Dok su ljudi nastavljali da snimaju, kavez se okretao naglavačke, ljuljao napred-napad. Ščepala sam konopac i iščupala ga između ajkulinih zuba.` „Mislim da sam taj dan spasla Piteru život`, dodaje ona smejući se. Vendi, koja se bavi zaštitom okeana, kaže da je ajkula potom narednih pola sata neobavezno plivala u okolini. Kulturološki fenomen Benčlijev roman se prodao u, procenjuje se, 20 miliona primeraka širom sveta, ali je istoimeni film, premijerno prikazan svuda u svetu tokom 1975. godine, postao prva filmska produkcija koja je zaradila 100 miliona dolara na blagajnama. U režiji tada mlađanog Stivena Spilberga, po scenariju koji je u saradnji napisao sam Benčli, Ajkula je i dalje jedan od filmova koji je zaradio najviše novca u istoriji. Ali taj uspeh će mučiti Benčlijevu savest sve do njegove smrti 2006. godine. „Znajući ono što znam sad, nikad ne bih mogao da napišem tu knjigu danas`, izjavio je autor u intervju kojim je promovisao komemorativno izdanje „Ajkule` 2005. godine. Lovljene i ugrožene Kajanje njenog pokojnog muža počelo je svega nekoliko meseci posle premijere filma 1975. godine. Njegov uspeh doveo je do mahnitog lova na ajkule u Sjedinjenim Državama. „Hiljade ribara pošlo je lov na ajkule radi trofeja nakon što su pogledali `Ajkulu`, napisao je slavni američki ekspert za ajkule Džordž Bardžis 2015. godine. Da sve bude gore, komercijalno ribarenje masovnih razmera postalo je pošast za populacije ajkula od osamdesetih godina prošlog veka pa nadalje. Studija objavljena 2013. godine u časopisu Marin polisi (Marine Policy) procenila je da se godišnje, u proseku, ubije oko 100 miliona ajkula širom sveta. Ajkule se uglavnom traže zbog peraja, od kojih se pravi supa u nekoliko zemalja, ali one su i kolateralna šteta u masovnom ribarenju. I suprotno onome kako su predstavljene u „Ajkuli`, ove životinje veoma retko predstavljaju opasnost po ljude. Međunarodni dosije o napadima ajkule, baza podataka koju vodu Univerzitet na Floridi, zabeležio je samo pet smrti ljudi u 64 slučaja neisprovociranih napada ajkula širom sveta 2019. godine. Vendi Benčli kaže da je njen pokojni muž posebno osećao grižu saveti zbog opisa ajkula kao stvorenja koja su zlopamtila prema ljudima. „Bile su to sedamdesete i ljudi zaista nisu znali mnogo o ajkulama. U zapadnom svetu ljudi su mislili da je samo mrtva ajkula dobra ajkula`, objašnjava ona. „Piter je ulio svo svoje znanje u knjigu i, naravno, učinio da ona bude što uzbudljivija.` „Ali onda je Spilberg digao stvari na novi nivo i napravio sjajan akcioni film.` Benčlijeva rezervisanost Prema Benčijevoj udovici, njemu se lično dopadala filmska adaptacija knjige, ali on je kasnije javno izražavao rezervisanost prema promenama koje su napravljene u odnosu na originalnu priču. „Postojali su elementi filma koje bi Piter voleo da nisu bili toliko naglašeni.` „Najvažnija stvar je da je on smatrao da je Stiven podario ajkuli preveliku osvetoljubivost i inteligenciju.` Vendi Benčli kaže da je, iznad svega, njih dvoje bilo „užasnuto` nekim reakcijama javnosti na „Ajkulu`. „Najveći deo reakcija na knjigu i film bilo je da su ajkule čudovišta.` Podstaknuti takvim reakcijama javnosti, Benčlijevi su narednih decenija organizovali mnoge kampanje u odbranu ajkula. Sarađivali su sa velikim brojem organizacija za očuvanje životne sredine, pomogli su da se snime dokumentarci o životinjskom svetu i išli su na turneju po čitavom svetu držeći predavanja. Bračni par je bio i deo kampanje u Kini početkom 2000-ih koja je isticala uticaj lova na peraja ajkula - Vendi Benčli kaže da je to pomoglo da se drastično smanji konzumacije supe od ajkulinih peraja u toj zemlji. Benčli ajkule horor pomorstvo more filmovani romani

Autor - osoba Benčli, Piter Naslov Ralje / Peter Benchley ; s engleskoga preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov Jaws. scc Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1976 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 357 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Zbirka Hit : ǂBiblioteka ǂModerne literature (Plast. sa omotom) Napomene Prevod dela: Jaws Na omotu beleška o autoru i delu s autorovom slikom. Mogao je to da bude tragičan i ironičan kraj za Pitera Benčlija tog sunčanog dana u Australiji 1974. godine. Posle ogromnog uspeha njegovog romana „Ajkula`, objavljenog iste godine, američki pisac učestvovao je u snimanju televizijskog dokumentarca o ajkulama. Tokom ronjenja u kavezu, Benčlija je zamalo ubila velika bela ajkula - i to sasvim slučajno. „Piter je bio u kavezu, a posada broda je bacala konjsko meso u vodu kao mamac za ajkule`, kaže za BBC Benčlijeva udovica Vendi. „Prelepa velika bela ajkula došla je da prezalogaji, ali je umesto toga promašila meso i u ustima joj se zaglavio konopac koji je držao kavez.` „Dok su ljudi nastavljali da snimaju, kavez se okretao naglavačke, ljuljao napred-napad. Ščepala sam konopac i iščupala ga između ajkulinih zuba.` „Mislim da sam taj dan spasla Piteru život`, dodaje ona smejući se. Vendi, koja se bavi zaštitom okeana, kaže da je ajkula potom narednih pola sata neobavezno plivala u okolini. Kulturološki fenomen Benčlijev roman se prodao u, procenjuje se, 20 miliona primeraka širom sveta, ali je istoimeni film, premijerno prikazan svuda u svetu tokom 1975. godine, postao prva filmska produkcija koja je zaradila 100 miliona dolara na blagajnama. U režiji tada mlađanog Stivena Spilberga, po scenariju koji je u saradnji napisao sam Benčli, Ajkula je i dalje jedan od filmova koji je zaradio najviše novca u istoriji. Ali taj uspeh će mučiti Benčlijevu savest sve do njegove smrti 2006. godine. „Znajući ono što znam sad, nikad ne bih mogao da napišem tu knjigu danas`, izjavio je autor u intervju kojim je promovisao komemorativno izdanje „Ajkule` 2005. godine. Lovljene i ugrožene Kajanje njenog pokojnog muža počelo je svega nekoliko meseci posle premijere filma 1975. godine. Njegov uspeh doveo je do mahnitog lova na ajkule u Sjedinjenim Državama. „Hiljade ribara pošlo je lov na ajkule radi trofeja nakon što su pogledali `Ajkulu``, napisao je slavni američki ekspert za ajkule Džordž Bardžis 2015. godine. Da sve bude gore, komercijalno ribarenje masovnih razmera postalo je pošast za populacije ajkula od osamdesetih godina prošlog veka pa nadalje. Studija objavljena 2013. godine u časopisu Marin polisi (Marine Policy) procenila je da se godišnje, u proseku, ubije oko 100 miliona ajkula širom sveta. Ajkule se uglavnom traže zbog peraja, od kojih se pravi supa u nekoliko zemalja, ali one su i kolateralna šteta u masovnom ribarenju. I suprotno onome kako su predstavljene u „Ajkuli`, ove životinje veoma retko predstavljaju opasnost po ljude. Međunarodni dosije o napadima ajkule, baza podataka koju vodu Univerzitet na Floridi, zabeležio je samo pet smrti ljudi u 64 slučaja neisprovociranih napada ajkula širom sveta 2019. godine. Vendi Benčli kaže da je njen pokojni muž posebno osećao grižu saveti zbog opisa ajkula kao stvorenja koja su zlopamtila prema ljudima. „Bile su to sedamdesete i ljudi zaista nisu znali mnogo o ajkulama. U zapadnom svetu ljudi su mislili da je samo mrtva ajkula dobra ajkula`, objašnjava ona. „Piter je ulio svo svoje znanje u knjigu i, naravno, učinio da ona bude što uzbudljivija.` „Ali onda je Spilberg digao stvari na novi nivo i napravio sjajan akcioni film.` Benčlijeva rezervisanost Prema Benčijevoj udovici, njemu se lično dopadala filmska adaptacija knjige, ali on je kasnije javno izražavao rezervisanost prema promenama koje su napravljene u odnosu na originalnu priču. „Postojali su elementi filma koje bi Piter voleo da nisu bili toliko naglašeni.` „Najvažnija stvar je da je on smatrao da je Stiven podario ajkuli preveliku osvetoljubivost i inteligenciju.` Vendi Benčli kaže da je, iznad svega, njih dvoje bilo „užasnuto` nekim reakcijama javnosti na „Ajkulu`. „Najveći deo reakcija na knjigu i film bilo je da su ajkule čudovišta.` Podstaknuti takvim reakcijama javnosti, Benčlijevi su narednih decenija organizovali mnoge kampanje u odbranu ajkula. Sarađivali su sa velikim brojem organizacija za očuvanje životne sredine, pomogli su da se snime dokumentarci o životinjskom svetu i išli su na turneju po čitavom svetu držeći predavanja. Bračni par je bio i deo kampanje u Kini početkom 2000-ih koja je isticala uticaj lova na peraja ajkula - Vendi Benčli kaže da je to pomoglo da se drastično smanji konzumacije supe od ajkulinih peraja u toj zemlji. Benčli ajkule horor pomorstvo more filmovani romani MG89 (N)

Detalji predmeta Stanje Polovno SAVREMENA POEZIJA SIRIJE Izbor i predgovor - Muhamed Mufaku Prevod sa arapskog - Esad Duraković i Muhamed Mufaku Izdavač - Bagdala, Kruševac Godina - 1983 94 strana 24 cm Edicija - Poezija naroda Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MUHAMED MUFAKU - Predgovor ORHAN MUJESIR Iluzija Grobovi Zid sutrašnjice Ja i Hrist Elegija jedne žene Blato Lutke NIZAR KABANI Predstavnici Hljeb Hašiš i mjesec Iz dnevnika jedne Damskinje Ljubav Saslušanje AHMED SULEJMAN AL-AHMED Vrtoglavica Drvo Riječi imaju pravce kojima idu namjerno ALI AL-BUNDI Odlomci iz Katrena Žeć Neplodna majka Musa Ibn Nasir prosjači po ulicama Damaska MUHAMED AL-MAGUT San-san Dosije Šta je na nebu MUHAMED UMRAN Vreme Ljubav Ja sam svedok HALILM AL-BARADII Draga i čarobno ostrvo Putovanje u talasanje ljubavi i tuge Početak ABDULKERIM AL-NAIM Pismo na stamenim stablima Pohod u vrijeme smrti ALI KENAN Suza mrtvih ljiljana Bijeg na more Zujanje Na trgu roblja ALI SULEJMAN Opsana Ogledalo Ostaćeš u srcu MEMDUH UDVAN Čovek - broj Izvor vode Ova zemlja ovaj život SUNEJL IBRAHIM Prolog Peraja za putovanje i ljubav AIŠA ARNAUT Rođenje Zagađenje Kad god Zora detinjstva BENDER ABDULHAMID Jabuka Sunce u gradu Zaljubljenik FUAD KAHL Vatra i žeđ Spasi me morska ribo RIJAD SALIH AL-HUSEJIN Primiče se Vojnik Umjetnik Marseljeza neutronskog doba Pravda Bio bibliograski podaci o pesnicima Osnovna lektira Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Godina izdanja: 1960 Autor: Domaći Jezik: Srpski U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Godina izdanja: 1960 Autor: Domaći Jezik: Srpski U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

ČUDNE BILJKE I ŽIVOTINJE, ATLAS SVETA 1. ČUDESNI OBLICI ŽIVOTA NA ZEMLJI 2. BILJKE AMAZONSKI LOKVANJ ĐIN KOJI MENJA BOJU 3. ARGAN KOZJE DRVO 4. AFRIČKA AKACIJA PITOMI MASOVNI UBICA 5. AFRIČKA HIDNORA OTMIČAR INSEKATA 6. BAOBAB DRVO KOJE ČUVA VODU 7. VELVIČIJA BILJKA KOJA SE SAMO PRAVI MRTVA 8. VENERINA MUHOLOVKA ŽDERAČICA INSEKATA 9. VRČONOŠA PRIRODNA VE-CE ŠOLJA 10. GRBAVA MEŠINKA NAJPREFINJENIJI UBICA 11. DEVOJAČKO SRCE DA SE RAZNEŽIŠ... ILI UPLAŠIŠ ? 12. EUKALIPTUS OMILJENI ĐIN KOALA 13. JERIHONSKA RUŽA BILJKA KOJA VASKRSAVA 14. RUŽNOAFRIČKA ROSIKA SMRTONOSNI ZAGRLJAJ 15. KRVAVI ZMAJEVAC OD LEPKA DO KARMINA 16. KRVAVI ZUB GLJIVA KOJA LIČI NA KOLAČ 17. KUKUTA RAVNA SMRTNOJ PRESUDI 18. LITOPS ŽIVI KAMENČIĆI 19. MANČINELA ZA GINISA 20.RAFIJA PALMA ZA PODMETAČE 21. RUNOLIST SIMBOL HRABROSTI PLANINARA 22. SALVADORSKA VUČJA STOPA CVET DARTA VEJDERA 23. SRAMEŽLJIVA MIMOZA OSETLJIVA NA DODIR 24. SREBRNA BUKTINJA KAKTUS IZROD 25. TITAN ARUM SMRDLJIVI ĐIN 26. FIKUS DAVITELJ STISAK DO SMRTI 27. HEVIJA DRVO KOJE PLAČE 28. HURA ŽIVI DINAMIT 29. CRVENI NAPRSTAK LEK ZA SRCE KOJI UBIJA 30. ŠEĆERNA TRSKA PRSTE DA POLIŽEŠ 31. ŠIŠMIŠEV CVET CRN KAO POMRAČINA ŽIVOTINJE 32. AKSOLOTL POKEMON IZ MEKSIKA 33. BABIRUSA JELEN - SVINJA IZ PRAISTORIJE 34. BERDOV TAPIR PLANINSKA KRAVA DEBELE KOŽE 35. BLAVOR GUŠTER KOJI GLUMI ZMIJU 36. VIJOROGA KOZA MUDRI STARAC IZ PAKISTANA 37. GERENUK ANTILOPA PROPINJAČICA 38. GOLIJAT TARANTULA NAJVEĆI PAUK NA SVETU 39. GRETA OTO LEPTIR STAKLENIH KRILA 40. KAKAPO SOVA-PAPAGAJ 41. KAPIBARE VODENO PRASE 42. KITOLIKI DELFIN BRZI PLIVAČ BEZ LEĐNOG PERAJA 43. KLJUNAR MORATE GA VIDETI DA BISTE POVEROVALI 44. KOMODSKI ZMAJ `ČUDOVIŠTE` IZ INDONEZIJE 45. LENJI LORIJI SLATKI SISARI SA OTROVNIM UGRIZOM 46. NARVAL MORSKI JEDNOROG 47. OBLAČASTI LEOPARD STIDLJIVI LEPOTAN 48. OKAPI ZEBRA ŽIRAFA 49. ORHIDEJA BOGOMOLJKA BUBA PRIVLAČNIJA OD CVETA 50. PLAVI ZMAJ OTROVNI LEPOTAN 51. PRĆASTI MAJMUN MJANMARSKI KIJAVKO 52. RAKUNOLIKI PAS NI RAKUN NI PAS 53. RODA CIPELARKA NEPOMIČNI ĆUTLJIVAC 54. RUŽIČASTI VILINSKI OKLOPNIK VLADAR VRHA SVETA 55. SURLASTA ROVČICA SPRETNA POBEGULJA 56. ĆUBASTI JELEN DRAKULA NA ČETIRI NOGE 57. USTONOŽAC MUHAMED ALI ŽIVOTINJSKOG SVETA 58. FOSA MAČKOLIKI PREDATOR S MADAGASKARA 59. CARSKI TAMARIN `DVOJNIK` NEMAČKOG IMPERATORA 60. CRVENA PANDA MAČKA KOJA SVETLI IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BLIC BIBLIOTEKA BROJ STRANA: 63 IMA 63 ILUSTRACIJA FORMAT: 35 CM PISMO: ĆIRILICA POVEZ: MEK

Slobodan Marković - Riđi potomak ISPRAVIO sam ono što se vidi savijeno na slici! U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Gajenje Slatkovodnih Riba Đorđe Ristić,Ilija Bunjevac *6697*01-2023 Đorđe Ristić,Ilija Bunjevac autor-i izdavač: Građevinska knjiga 1991.g ISBN 86-395-0307-9, ISBN: 86-7214-002-8 Povez karton, latinica, 243.strana, ilustrovana,format 24 cm, težina 460.grama stanje: vrlo dobro očuvana-nema ispisivanja „Gajenje slatkovodnih riba“poslužiti će kao dobar i koristan osnovni priručni materijal za sve one koji žele da se bave ovim, vrlo specifičnim, oblikom zootehničke proizvodnje. “ SADRŽAJ VODA KAO ŽIVOTNA SREDINA FIZIČKE KARAKTERISTIKE VODE Temperatura vode Svetlost i boja vode Gustina vode Kretanje vode HEMIJSKE KARAKTERISTIKE VODE pH vrednost (kiselost i alkalnost vode) Rastvoreni kiseonik Ugljen dioksid Mineralne soli Fosfor Azot Slobodan amonijak Kalcijum Magnezijum SADRŽAJ MIKROELEMENATA POJAM OTPADNE VODE I NJEN UTICAJ NA ŽIVI SVET U VODI Industrijske otpadne vode Komunalne otpadne vode Poljoprivredne otpadne vode Otpadne vode po načinu delovanja Razvrstavanje vode na klase Kvalitet vode za ribnjake VODA I PREDSTAVNICI ŽIVOTA U NJOJ Planktonski organizmi, Fitoplankton, Zooplankton Bentos Viševodeno bilje Nadvodno vodeno bilje Plivajuće vodeno bilje Podvodno vodeno bilje Ostali organizmi značajni za ribarstvo Insekti kao štetni organizmi Ribe kao štetni organizmi Vodozemci i gmizavci kao štetni organizmi Štetne ptice Štetni sisari Ostali štetni organizmi, KRUŽNO KRETANJE MATERIJE U VODI, KATEGORIZACIJA I PODELA VODE, ANATOMSKO-FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE RIBA OBLIK TELA I PERAJA RIBA Kožni pokrov Skelet riba Mišićni sastav Organi za krvotok Organi za disanje Organi za varenje PODELA RIBA PREMA HRANI Nervni sistem riba Organi za izlučivanje Čula riba Organi za razmnožavanje Žlezde sa unutrašnjim lučenjem RIBE I TEMPERATURA RIBLJE VRSTE ZNAČAJNE ZA GAJENJE Šaran, Linjak,Beli amur,Beli tolstolobik, Sivi tolstolobik,Kečiga,Lipljen,Smuđ,Som,Štuka Jegulja,Pastrmski grgeč,Kalifornijska pastrmka,Potočna pastrmka,Jezerska pastrmka Potočna i jezerska zlatovčica,Mladica,Bucov,Manić,Krupatica,Klen,Jaz,Skobalj,Srebrni karaš (babuška) Karaš,Bodorka,Kescga (Jpicer),Crnookica,Crvenperka, Buborak plavonosa,Sabljarka,Uklija Krkuša,,Gavčica (gorčak),Balavac,Američki patuljasti somič (cvergl),Sunčanica,,Čebaček (kineska bradavičarka) Deverika,Mrena TOPLOVODNI RIBNJACI POJAM TOPLOVODNIH RIBNJAKA I NJIHOVI TIPOVI Toplovodni ribnjaci Ribe koje se gaje u toplovodnim ribnjacima IZGRADNJA TOPLOVODNIH RIBNJAKA Količina potrebne vode za napajanje ribnjaka Kvalitet vode za napajanje ribnjaka Konfiguracija terena Pedološki sastav zemljišta i propustljivost terena Hidrotehnička postrojenja toplovodnih ribnjaka Ostali građevinski ribnjački objekti Proizvodni objekti toplovodnih ribnjaka RIBARSKI ALATI, PLOVNI OBJEKTI I OSTALA SREDSTVA ZA RAD NA RIBNJACIMA Ribarski mrežasti alati OSTALA SREDSTVA ZA RAD U RIBNJACIMA MEHANIZACIJA ALATI I UREĐAJI ZA ODRŽAVANJE RIBNJAKA RAZMNOŽAVANJE TOPLOVODNIH RIBA OPŠTA SAZNANJA O RAZMNOŽAVANJU RIBA Načini razmnožavanja riba u toplovodnim ribnjacima Sakupljanje, konzervacija hipofiza i hipofiziranje IZGRADNJA I OPREMLJENOST MRESTILIŠTA ZA KONTROLISANI MREST Razmnožavanje šarana RAZMNOŽAVANJE BILJOJEDIH RIBA Razmnožavanje štuke Razmnožavanje smuđa Razmnožavanje soma Razmnožavanje linjaka GAJENJE MLAĐA TOPLOVODNIH RIBA GAJENJE MLAĐA ŠARANA Gajenje mlađa biljojedih riba Gajenje mlađa štuke Gajenje mlada smuđa Gajenje mlada soma GAJENJE MLAĐA TOPLOVODNIH RIBA U POSEBNIM USLOVIMA Gajenje jednomesečnog mlađa Gajenje jednogodišnjeg mlađa GAJENJE KONZUMNE RIBE U TOPLOVODNIM RIBNJACIMA Agrotehničke mere na ribnjacima-odgajivalištima konzumne ribe Gajenje konzumnog šarana Gajenje konzumnog šarana u polikulturi Izlov konzumne ribe GAJENJE PATAKA NA RIBNJACIMA HLADNOVODNI ILI PASTRMSKI RIBNJACI USLOVI ZA IZGRADNJU PASTRMSKIH RIBNJAKA Potrebna količina vode Ribnjački objekti na pastrmskim ribnjacima TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE NA PASTRMSKIM RIBNJACIMA Razmnožavanje kalifornijske pastrmke Sprovođenje veštačkog mresta Inkubacija ikre, Gajenje mlađa kalifornijske pastrmke Gajenje mlađa do 30 dana Gajenje mlađa do 3 meseca starosti Gajenje pastrmskog mlađa od 3-9 meseci starosti Gajenje pastrmskog mlađa od 9-12 meseci starosti Gajenje konzumne pastrmke OSNOVNI TEHNOLOŠKI ELEMENTI NA PASTRMSKIM RIBNJACIMA Sortiranje Čišćenje ribnjaka Proračun gustine nasada Smrtnost kalifornijske pastrmke u toku gajenja Ishrana kalifornijske pastrmke Energetski i gradivni deo hrane Način davanja hrane Čuvanje i uskladištenje hrane Osnovna oprema pastrmskih ribnjaka GAJENJE RIBE U KAVEZIMA Određivanje lokacije i osnovne konstrukcije kaveza Nasađivanje i gajenje riba u kavezima TRANSPORT RIBA Transport toplovodnih riba Transport oplođene ikre Transport predlarvi Transport mladunaca do 30 dana starosti Transport mlađa Transport konzumne ribe Transport ribe na suvom Transport hladnovodnih riba Transport ikre Transport larvi i mlada pastrmke Transport pastrmke pod anestezijom Transport sveže mrtve pastrmke ZDRAVSTVENA ZAŠTITA RIBA BOLESTI RIBA Virusna obolenja Virusna hemoragična septikemija pastrmke BAKTERIJSKE BOLESTI Furunkuloza Bakterijski nefritis Eritrodermatitis šarana Bakterijska bolest škrga BOLESTI PROUZROKOVANE GLJIVICAMA Trulež škrga (Branhimikoza) Ihtiosporidioza Saprolegnia BOLESTI IZAZVANE PRAŽIVOTINJAMA Vrtičavost Ihtioftrijaza Zapalenje ribljeg mehura BOLESTI IZAZVANE CRVIMA Daktilogiroza Diplostomoza Botriocefaloza Liguloza BOLESTI PROUZROKOVANE RAČIĆIMA Lerneoza, Arguloza, BOLESTI USLED GREŠAKA U ISHRANI Masna degeneracija jetre Zapalenje želuca i creva BOLESTI NASTALE TROVANJEM I NEPOVOLJNIM GAJENJEM Mehaničke ozlede Nedostatak kiseonika (Asphyxia) Bolest gasnih mehurića Trovanje amonijakom i nekroza škrge SAVETI GRADITELJIMA MALIH RIBNJAKA KALENDAR RIBARSKIH RADOVA NA OBJEKTIMA ZA GAJENJE RIBA Toplovodni ribnjaci Pastrmski ribnjaci

RIBARSTVO Biologija Tehnologija Ekologija Ekonomija Ribarstvo ➡️ ➡️ Naslov: Ribarstvo (biologija-tehnologija-ekologija-ekonomija) Autor: Miroslav Ćirković, Branislava Jovanović, Stevan Maletin Izdavač: Poljoprivredni fakultet Mesto: Novi Sad Godina: 2002. Broj strana: 359 Sadržaj 1. STANJE RIBARSTVA U SVETU I KOD NAS I PERSPEKTIVA RAZVOJA (M. Ćirković,B. Vlаhović, M. Bаltić) Proizvodnjа u ribаrstvu Ulov ribe Proizvodnjа ribe u аkvаkulturi Promet ribe u svetu Izvoz ribe Uvoz ribe Potrošnjа ribe u svetu Ribаrstvo Srbije i Crne Gore Proizvodnjа nа šаrаnskim ribnjаcimа Republike Srbije Perspektive rаzvojа toplovodnog ribаrstvа 2. HIDROBIOLOGIJA (S. Mаletin) Vodа kаo životnа sredinа Kopnene vode i njihov postаnаk Hidrogrаfske kаrаkteristike i klаsifikаcijа nаših rekа Poreklo živog svetа u kopnenim vodаmа Životni uslovi u vodenoj sredini Abiotički fаktori Fizički fаktori Hemijski fаktori Površinske vode Tekuće vode Osobine rečne vode Stаjаće vode Fizičko-hemijske osobine jezerske vode Životne zаjednice ribnjаkа i njihovi odnosi Plаnkton Neuston Mаkrofitskа vegetаcijа (emerznа, flotаntnа i submerznа) Perifiton Bentos (pedon) Nekton Metode hidrobioloških istrаživаnjа Trofičnost vodenih ekosistemа Zаgаđenost vodenih ekosistemа Uticаj otpаdnih vodа nа živi svet Biološkа procenа zаgаđenosti vodа 3. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA (Brаnislаvа Jovаnović) Oblik telа ribа i perаjа Sistemi telesnih orgаnа ribа Kožа Kostur Mišići Sistem zа krvotok Sistem zа disаnje Sistem zа vаrenje Urogenitаlni sistem Nervni sistem Čulа Žlezde sа unutrаšnjim lučenjem Rаzmnožаvаnje Embrionаlni i lаrvаlni rаzvoj Rаst i tempo rаstа 4. GENETIKA I SELEKCIJA RIBA (M. Ćirković, B. Soldаtović) Hromozomi ribа Selekcijа ribа 5. RIBE KOJE SE NAJČEŠĆE GAJE NA NAŠIM RIBNJACIMA (Brаnislаvа Jovаnović) RIBE TOPLIH VODA Šаrаn (Cyprinus carpio) Linjаk (Tinca tinca ) BILJOJEDE RIBE Beli аmur (Ctenophraryngodon idella) Crni аmur (Mylopharingodon pisceus) Beli tolstolobik (Hypophtalmichtys molitrix) Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) PLEMENITE GRABLJIVICE Štukа (Esox lucius) Som (Silurus glanis) Smuđ (Styzostedion lucioperca) AMERIČKI KOMPLEKS RIBA Američki somić (Amirus nebulosus) Kаnаlski som (Ictalurus punctatus) Pаstrmski grgeč (Micropterus salmonides) GRUPA BAFALO RIBA RIBE HLADNIH VODA Kаlifornijskа (dužičаstа) pаstrmkа (Onchorhynchys mukiss) Potočnа – domаćа pаstrmkа – (Salmo trutta morpha fario) Jezerskа pаstrmkа – (Salmo trutta m. lacustris) Mlаdicа – Hucho hucho JESETARSKE RIBE Morunа – Huso huso Glаtkа jesetrа, sim, šip – (Acipenser nudiventris) Ruskа jesetrа – (Acipenser güldenstädti) Atlаntskа jesetrа – (Acipenser sturio) Kečigа – (Acipenser ruthenus) 6. OSNOVI GAZDOVANJA NA PRIRODNIM VODAMA, PRIVREDNI I SPORTSKI RIBOLOV, RIBARSKO-TEHNIČKE ZAŠTITNE MERE (S. Mаletin) Osnove ribаrskog gаzdovаnjа nа otvorenim vodаmа Kаtegorizаcijа otvorenih vodа sа аspektа privrednog i sportskog ribolovа Tipovi otvorenih vodа nаše hidrogrаfske mreže Procenа kvаlitetа i kаpаcitetа ribаrskih vodа kаo osnovа zа sprovođenje ribаrsko-tehničkih merа Tehnika privrednog ribolovа u prirodnim vodаmа Posebni nаčini ribolovа Ribаrski pribor Sportski ribolov 7. AKVAKULTURA (M. Ćirković) Osnovni principi аkvаkulture Biohemijski аspekti ishrаne ribа (M. Ćirković) Zаhtevi ribа zа energijom i izvori energije Ugljeni hidrаti Mаsti Esencijаlne mаsne kiseline Proteini kаo izvor energije Proteini i аminokiseline Esencijаlne аminokiseline Aminokiseline u prаktičnoj ishrаni Potrebe u proteinimа Vitаmini Izvori vitаminа Minerаli Potrebe u minerаlnim mаterijаmа Nаjčešćа hrаnivа u ishrаni ribа i mogućnost njihove obrаde primenom ekstrudirаnjа (Vidicа Stаnаćev, M. Ćirković) Kаrаkteristike soje u ishrаni ribа Proteini i energijа iz soje u ishrаni ribа Kаrаkteristike grаškа u ishrаni ribа Žitаrice u ishrаni šаrаnа Proces ekstrudirаnjа (M. Ćirković, B. Zаrić) Uticаj ekstrudirаnjа nа promenu hrаnljive vrednosti hrаnivа zа ribe Uticаj ekstrudirаnjа nа proteine Uticаj ekstrudirаnjа nа skrob Uticаj ekstrudirаnjа nа celulozu Uticаj ekstrudirаnjа nа mаsti i uljа Uticаj ekstrudirаnjа nа vitаmine Primenа ekstrudirаnjа 8. GRAĐENJE RIBNJAKA, RAZMNOŽAVANJE I GAJENJE ŠARANSKIH RIBA (M. Ćirković) Štа trebа dа znа menаdžer pre početkа izgrаdnje ribnjаkа Ribnjаci Grаđenje šаrаnskih ribnjаkа Osnovnа sredstvа, oruđа i ribolovni аlаti Rаzmnožаvаnje šаrаnа Lаborаtorijski mrest šаrаnа Držаnje i izbor mаticа Hipofizаcijа mаticа Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа šаrаnа Ishrаnа mlаdunаcа šаrаnа do 21. dаnа stаrosti Ishrаnа mlаdunаcа šаrаnа u drugoj godini gаjenje Ishrаnа šаrаnа u trećoj godini gаjenjа Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа аmurа Pripremа ribnjаkа zа gаjenje mlаdunаcа аmurа Gаjenje mlаdunаcа аmurа do 30 dаnа Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа Gаjenje tolstolobikа Pripremа ribnjаkа Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа u prvoj godini Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini Proizvodnjа nаsаdnih kаtegorijа somа Gаjenje mlаdunаcа somа do 30. dаnа stаrosti Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа Gаjenje trogodišnjeg somа Problemi zimovаnjа šаrаnskih ribа 9. GAJENJE RIBA U PASTRMSKIM RIBNJACIMA (Brаnislаvа Jovаnović) Osnovni principi gаjenjа Tehnologijа proizvodnje Objekti Držаnje mаticа Mrest Gаjenje mlаđа do tri mesecа stаrosti Gаjenje mlаđа do dvаnаest meseci Gаjenje konzumne ribe Klаsirаnje ribe 10. GAJENJE RIBA U KAVEZNOM SISTEMU (M. Ćirković) 11. RIBE KOJE SE GAJE NA TERMALNIM VODAMA (M. Ćirković) Tilаpijа Mrest Tilаpijа Metode gаjenjа Osnovne komponente u ishrаni tilаpije Preliminаrni ogledi rаdi uvođenjа tilаpijа u nаšu аkvаkulturu Afrički som Mrest Preliminаrni rezultаti gаjenjа u nаšim uslovimа 12. AKVARISTIKA (M. Ćirković) Vodа Svetlo Podlogа Bilje Opremа Ostаli pribor Ribe Ishrаnа ribа 13. INTEGRISANA PROIZVODNJA RIBA, PATAKA I GUSAKA NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA (M. Ćirković) Gаjenje gusаkа Gаjenje pаtаkа 14. IHTIOFAGE PTICE U EKOSISTEMU ŠARANSKOG RIBNJAKA (M. Ćirković, Ester Popović) Veliki kormorаn (Phalacrocorah carbo) Sivа čаpljа (Ardea cinerea) Mаlа belа čаpljа (Erggeta garzetta) Žаbe iz rodа Iаpа u ekosistemu šаrаnskog ribnjаkа 15. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA RIBA (M. Ćirković) Bolesti ribа (Brаnislаvа Jovаnović) Zаrаzne bolesti ribа Virusne bolesti Prolećnа viremijа šаrаnа Virusnа brаnhionekrozа šаrаnа Voginje šаrаnа Zаrаznа nekrozа gušterаče Virusnа hemorаgičnа septikemijа pаstrmki Bаkterijske bolesti Eritrodermаtitis šаrаnа Pseudomonoze Pseudomonozа šаrаnа Septikemičnа pseudomonozа аmurа Pseudomonozni (bаkterijski) enterit аmurа Pseudomonozа kože tolstolobikа Furunkulozа Bаkterijski nefritis Gljivične bolesti ribа Trulež škrgа šаrаnа Sаprolegnioze Bolesti usled neprаvilnа ishrаne i gаjenjа Hipovitаminoze i аvitаminoze Mаsnа degenerаcijа jetre Povrede ribа Nedostаtаk kiseonikа – аsfiksije i zаmori Nekrozа škrgа šаrаnа 16. PARAZITOFAUNA I PARAZITSKE BOLESTI RIBA (M. Ćirković) Identifikovаni pаrаziti i dijаgnostikovаne bolesti 17. RIBA KAO ŽIVOTNA NAMIRNICA (M. Ćirković. Vidicа Stаnаćev , M. Bаltić) Senzorne osobine Rаndmаn Hemijski sаstаv i hrаnljivа vrednost ribljeg mesа Rаzlikovаnje sveže i ribe nepoželjne zа ishrаnu Tehnologijа prerаde 18. MENADŽMENT U AKVAKULTURI (M. Ćirković, J. Stаjkov ) 19. ZAGAĐENJE I OČUVANJE OKOLINE (M. Ćirković) 20. MARKETING (M. Ćirković, J. Stаjkov, B. Vlаhović) Funkcije mаrketingа Mаrketinškа strаtegijа Mаrketing plаn Mаrketing miks Životni ciklus proizvodа Promocijа 21. EKONOMIKA PROIZVODNJE (M. Ćirković, B. Vlаhović) UPOTREBLJENA TERMINOLOGIJA UOBIČAJENI NAZIVI NEKIH VAŽNIJIH VRSTA RIBA Knjiga je NOVA ---------------------------- M

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen

Detalji predmeta Stanje Polovno unapređenje kvaliteta proizvoda od ribe / ribljih proizvoda, wikipedija Prema vrsti, morska riba stavlja se u promet pod sledećim nazivima: 1) sitna plava riba; 2) krupna plava riba; 3) bela riba; 4) landovina; 5) mešana morska riba. Morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatraju se i glavonošci. Član 12 Sitna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to: Vrsta ribe I kategorija, kom/kg II kategorija, komada u kg III kategorija, komada u kg Inćun-brgljun (Engraulis encrasicholus) do 45 od 46 do 60 preko 60 Igla (Belone belone) do 10 preko 10 - Papalina (Sprattus sprattus) do 80 Od 81 do 100 preko 100 Plavica-lokarda (Scomber japonicus) do 12 Od 13 do 22 preko 22 Skuša (Scomber scomber) do 12 Od 13 do 22 preko 22 Sardela (Sardina pilchardus) do 36 Od 37 do 45 preko 45 Šnjur-šarun (Trachurus spp.) do 12 Od 13 do 22 preko 22 U jedinici pakovanja sitne plave ribe može biti do 5% mešavine drugih vrsta sitne plave ribe. Član 13 Krupna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg Gof-orhan (Sericla dumerilli) bez obzira na masu - Iglun-sabijan (Xiphias gladius) preko 10 do 10 Lampuga (Coryphaena hippurus) preko 0,20 do 0,20 Lica (Lichia amia) preko 1 do 1 Luc (Euthynus alletteratus) bez obzira na masu - Palamida (Sarda sarda) preko 1,5 Do 1,5 Rumbac (trup) (Auxis rochei) bez obzira na masu - Tuna (Thunnus spp.) do 30 preko 30 Član 14 Bela riba se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Arbun-rumenac (Pagellus erythrinus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg od 0,08 do 0,15 kg Bukva (Boops boops) do 12 kom/kg od 13 do 22 kom/kg preko 22 kom/kg Gavun (Atherinidae) do 100 kom/kg preko 100 kom/kg _ Gira oblica (Spicara smaris) do 40 kom/kg preko 40 kom/kg _ Gira oštljura (Spicara flexuosa) do 40 kom/kg preko 40 kom/kg - Glavoč (Gobiidae) preko 0,15 kg do 0,15 kg - Grb (Sciaena umbra) - bez obzira na masu - Kantar (Spondyliosoma cantharus) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Kanjac (Serranus cabrilla) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Kirnja (Epinephelus spp.) preko 0,50 kg do 0,50 kg - Kovač (Zeus faber) preko 0,40 kg preko 0,10 do 0,40 kg - Konj (Umbrina cirrosa) preko 5 kg preko 1 do 5 kg do 1 kg Lastavica-kokot (Triglidae) preko 0,50 kg preko 0,15 do 0,50 kg do 0,15 kg Listovi (Soleidae) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,2 kg do 0,10 kg Lovrata (Orada) (Sparus auratus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Lubin (Dicentratchus labrax) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 do 0,15 kg kg Modrak (Spicara maena) - bez obzira na masu - Murina (Muraena spp.) - bez obzira na masu - Obliš (plat) (Scophthalmidae) preko 1 kg do 1 kg - Oslić (Merlucciidae) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Ovčica (Lithognathus mormyrris) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Pagar (Pagrus pagrus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Patarača (Citharidae i Bothidae ) - bez obzira na masu - Pauk-ranj (Trachinidae) preko 0,20 kg do 0,20 kg - Pic (Diplodus puntazzo) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Pirka (Serranus scriba ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Salpa (Sarpa salpa) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Šarag (Diplopodus sargus ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Fratar (Diplopodus vulgaris) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Škrpina (Scorpaena spp i Sebastes spp spp) preko 0,25 kg do 0,25 kg - Špar (Phycis phycis ) preko 0,10 kg do 0,10 kg - Tabinja (Phucis phucis ) - bez obzira na masu - Trlja od kamena (Mullus surmuletus ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Trlja od mulja (Mullus barbatus) preko 0,10 kg od 0,04 do 0,10 kg - Ugor (Conger conger) preko 1 kg preko 0,50 do 1 kg - Ugotice-pišmolji (Gadidae) preko 0,8 kg do 0,08 kg - Usnjača (Labridae ) preko 0,25 kg do 0,25 kg - Ušata (Oblata melanura) preko 0,25 kg preko 0,10 do 0,25 kg do 0,10 kg Zubatac (Dentex spp.) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Cipal (Mugilidae) preko 0,10 kg preko 0,10 do 0,25 kg od 0,06 do 0,19 kg Grdobina žaba (Lophiidae) - bez obzira na masu - Član 15 Landovina se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Drhtulja (Torpedinidae) - bez obzira na masu - Golub (Myliobatidae preko 1 kg do 1 kg - Kostelj (Squalidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Mačka (Scyliorhinidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Pas mekuš (Triakidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Raže (Rajidae) preko 1 kg do 1 kg - Sklat (Squatina squatina) preko 3 kg do 3 kg - Žutulja-šunj (Dasyatidae) preko 2 kg do 2 kg - Član 16 Glavonošci se stavljaju u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta glavonožaca I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg Hobotnica (Octopus vulgaris) do 2 kg preko 2 kg Liganj (Loligo spp.) od 0,10 do 0,20 kg preko 0,20 kg Lignjići (Loliginidae) do 0,10 kg - Muzgavac (Eledone moschata) - bez obzira na masu Sipa (Sepia officinalis) preko 0,10 kg - Sipice (Sepiidae, Sepiolidae) do 0,10 kg - Totani (Ommastrephidae) - bez obzira na masu Član 17 Morska riba može se stavljati u promet i kao mešana morska riba (škrpunada, brodet). Mešanom morskom ribom smatra se mešavina sitne plave ribe, bele ribe, landovine, glavonožaca i rakova. Član 18 Bodenom morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatra se morska riba kojoj prilikom uboda nisu povređeni želudac i creva, niti izazvana veća oštećenja na tkivu. Član 19 Sitna plava riba i mešana riba stavljaju se u promet sa utrobom. Krupna plava riba stavlja se u promet bez utrobe. Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, sa utrobom se mogu staviti u promet lampuga, luc, palamida i rumbac mase do 4 kg po komadu, kao i druga krupna plava riba koja je neposredno posle ulova duboko zamrznuta, bez obzira na masu. Bela riba stavlja se u promet sa utrobom, a pauk bez prvog leđnog peraja. Landovina se stavlja u promet bez utrobe, a golub, raža, volina i žutulja i bez repnog dela. Izuzetno, plava riba se može staviti u promet bez glave i utrobe samo ako je čišćena od strane subjekata koji se bave doradom i preradom ribe. Član 20 Glavonošci koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve: 1) da imaju miris svojstven svežim glavonošcima; 2) da je koža bez sluzi, vlažna, svojstvene prirodne boje i pigmentacije; 3) da je meso žilavo i tvrdo; 4) da je utroba bez znakova raspadanja. 2. Slatkovodna riba Član 21 Prema poreklu, slatkovodna riba stavlja se u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda. Član 22 Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet bez obzira na masu, ako to nije drugim propisom ograničeno. Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet prema vrsti, i to: 1) kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus); 2) šaran-goli, veleljuskavi i ljuskavi (Cyprinus carpio); 3) beli amur (Ctenopharyngodon idella); 4) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix); 5) sivi tolstolobik (Arystichthus nobilis); 6) som (Silurus glanis); 7) smuđ (Stizostedion lucioperca); 8) štuka (Esox lucius); 9) karaš (Carassius Carassius); 10) američki somić (Ictalurus nebulosus); 11) ostala bela riba. Član 23 Slatkovodna riba iz otvorenih voda stavlja se u promet prema vrsti, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to: 1) pastrmke-salmonide (Salmo); 2) moruna (Huso huso); 3) jesetra (Acipenser sturio); 4) kečiga (Acipenser ruthenus); 5) jegulja (Anguilla anguilla); 6) smuđ (Stizostedion lucioperca et Stizostedion volgensis); 7) som (Silurus glanis); 8) šaran (Cyprinus carpio); 9) štuka (Esox lucius); 10) manić (Lota lota); 11) beli amur (Ctenopharyngodon idella); 12) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix); 13) sivi tolstolobik (Aristichthys nobilis); 14) mešana bela slatkovodna riba (deverika, mrena, karaš, američki somić i linjak); 15) ostala mešana slatkovodna riba; 16) ukljeva-skoranca (Alburnus alburnus). Član 24 U vreme mresta (od marta do juna) zabranjeno je stavljati u promet mrenu sa ikrom. Pastrmka, jesetra, som, smuđ, šaran, beli amur, beli tolstolobik i sivi tolstolobik mogu se stavljati u promet u delovima kao neupakovana konfekcionisana riba, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to: 1) riba bez utrobe i krljušti (očišćena i egzenterirana riba); 2) sirovi odresci od ribe; 3) glava od ribe. III RAKOVI, ŠKOLJKAŠI, MORSKI JEŽEVI I MORSKI KRASTAVCI 1. Rakovi Član 25 Prema poreklu, rakovi se stavljaju u promet kao morski rakovi i slatkovodni rakovi. Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, a slatkovodni rakovi - samo prema vrsti. Pecaturom, u smislu stava 2 ovog člana, smatra se masa rakova izražena u kilogramima. Član 26 Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta rakova I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Hlap (Homarus gammarus) - Bez obzira na masu - Jastog (Palinurus elephas) - Bez obzira na masu - Rakovica (Maja squinado) preko 0,75 Do 0,40 - Kozice (Penaeidae) preko 0,10 Do 0,10 - Škamp (Nephrops norvegicus) preko 0,10 Do 0,10 - Vabić (bogomoljka) (Sguilla spp.) preko 0,10 Do 0,10 - Ostali srodni rakovi (Scyllarus, Crangon, Carcinus, Cancer, Dromia, Eriphia i dr.) - Bez obzira na masu - Član 27 Hlap, jastog, rakovica i drugi srodni rakovi stavljaju se u promet samo živi i smrznuti, a kozice i škampi - kao živi, mrtvi ili smrznuti. Pod nazivom "smrznuti repovi morskih rakova" stavljaju se u promet smrznuti repovi hlapa, jastoga, kozice i škampa. Član 28 Smrznuti morski rakovi i smrznuti repovi morskih rakova koji se stavljaju u promet moraju posle odmrzavanja ispunjavati sledeće zahteve: 1) da imaju boju svojstvenu za odnosnu vrstu rakova i sa određenim sjajem; 2) da imaju miris potpuno svež i svojstven za odnosnu vrstu rakova; 3) da im je jetra kompaktna i bez znakova raspadanja. Član 29 Kozica i škampi koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve: