Ruby je opet u modi kao i poslovi vezani za Ruby. Ova knjiga predstavlja uvod u programski jezik kao i web programiranje. S obzirom na ponudu poslova vredi ponovo razmotriti Ruby.

Kao nova IZVEŠTAJI MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1930 Архив Србије и Црне Горе у свој дугорочни план издавања зборника докумената уврстио је објављивање архивске грађе Министарства иностра- них послова Краљевине Југославије у виду редовних месечних извешатаја тог Министарства, под називом Извештаји Министарства иностраних по- слова Краљевине Југославије. Извештаји ће бити штампани у оквиру едици- је Извори за историју међународних односа 1930-1940. која ће садржати 11 књига, подељених хронолошки, по годинама за које су извештаји рађени. Прва књига обухвата период август-децембар 1930. године. Са састављањем месечних извештаја почело се у Министарству ино- страних послова половином 1930. године на основу политичких извештаја дипломатских представника Краљевине Југославије у иностранству. Њима је претходило упутство шефовима дипломатских мисија о начину писања и елементима које треба да садрже извештаји, које је дао заступник министра иностраних послова КЈ др Коста Кумануди. О потреби и разлозима писања извештаја Кумануди је навео: `Једно од средстава да се постигне што боља координација службе је- сте, свакако, редовно обавештавање Министарства о свим догађајима уну- трашње и спољне политике земље у којој сте акредитовани, посматраних и тумачених са гледишта наше државе.` 1 Према Куманудијевом писму, извештаји су требали да садрже: `1. ре- ферат о унутрашњој ситуацији земље` у којој су посланици акредитовани, `2. о спољним односима те земље и 3. о односима њеним са нашом.` Кумануди је даље назначио: `Део извештаја о унутрашњој ситуацији имао би да обухвата све важније догађаје који су се десили у унутрашњости земље током месеца у погледу политичком, економском и социјалном, на- рочито с обзиром на политичку и законодавну делатност дотичне земље и на главне струје јавног мишљења које су се у томе времену манифестовале. Део извештаја о спољној политици те државе тицао би се догађаја из области спољне политике са посебним коментарима и објашњењима, као и свима подацима које сте могли прикупити личним додиром и акцијом. Ва- ше лично мишљење о последицама које ови догађаји могу имати и о њихо- вој реперкусији на општу политику дотичне земље. У круг вашег посматра- ња узећете не само политичке односе са осталим државама, већ и став те зе 1 Архив СЦГ, Посланство КЈ у Енглеској – Лондон (341), ф-2, пов. бр. 2167, од 24.1.1930. XII Извештаји Министарства иностраних послова Краљевине Југославије мље према општим међународним проблемима (разоружање, репарације, односи са Совјетском Русијом и др.) и међународним установама (Друштво народа, Дунавска комисија, Ватикан). И најзад Ваше мишљење и погледи о односима те државе са нашом земљом. У овом делу извештаја изволећете поменути, поред догађаја који ди- ректно утичу на односе са нашом земљом, још и све оне, из области спољне или унутрашње политике, који могу имати посредно дејство на те односе. Нарочиту пажњу треба обратити јавном мишљењу, штампи, парламенту и т.д. Саопштити и објаснити његову оријентацију и његове евентуалне про- мене, као и мишљење и гледиште на ситуацију у нашој земљи.`2 На основу ових инструкција у Министарство иностраних послова у Београд стизали су извештаји шефова дипломатских представништава Кра- љевине Југославије, акредитованих у иностранству. Писање оваквих изве- штаја није представљало новину у дипломатској служби. Такву праксу има- ло је, још од 1895. године, Министарство иностраних дела Краљевине Ср- бије, када је својим дипломатским представништвима упутило инструкције сличне овима из 1930. године. Посланици су били обавезни да извештаје шаљу у четири примерка, а Министарство иностраних послова достављало их је: краљу, председнику Владе и Министарском савету и, по потреби, појединим министарствима. Извештаји из дипломатских мисија, написани по упутству од 24. јану- ара 1930. године, у МИП-у су класификовани, сажимани и штампани, доби- јајући форму извештаја Министарства иностраних послова, који су након тога слати дипломатским представницима.3 Они представљају сумарна за- пажања о: главним политичким догађајима; унутрашњој и спољној полити- ци и општој политичкој ситуацији у појединим страним државама; међуна- родним организацијама; њиховом односу према Краљевини Југославији и писању стране штампе о Југославији. *** Извештаји су били састављани од августа 1930. до новембра 1940. го- дине. У Архиву Србије и Црне Горе ови извештаји налазе се у неколико фондова посланстава. Најкомплетнији су у фонду Посланстваа Краљевине Југославије у Турској – Цариград, Анкара (АСЦГ-370). У овом фонду недо- стаје 11 извештаја (фебруар, март, јул, август и септембар 1933; јануар, мај, јул и август 1935; март 1939. и мај 1940. године). Они се налазе у другим фондовима, и то: Посланства Краљевине Југославије у Румунији – Буку- 2 Исто. 3 Aрхив СЦГ, Посланство КЈ у Турској – Цариград, Анкара, 370-36-104, Писмо заступ- ника министра иностраних послова, др Косте Куманудија, 15. септембар 1930. Увод XIII решт (АСЦГ-395), Посланства КЈ у Аргентини – Буенос Ајрес (АСЦГ-385) и Посланства КЈ у Енглеској – Лондон (АСЦГ-341). Оно што изненађује, када су ови месечни извештаји МИП-а у питању, јесте то што у њима није обрађена једна од најзначајнијих европских зема- ља и кључни савезник Југославије између два рата – Француска. Зашто то- ком 1930. године у збирни извештај Министарства иностраних послова КЈ нису укључена виђења југословенског дипломатског представника у Пари- зу, за сада остаје непознато. Намера Архива СЦГ јесте да се објављивањем ових извора они, из де- поа и фасцикли, извуку `на светлост дана` и да се, сем ужој групи корисни- ка архивске грађе у Архиву, понуде широј читалачкој публици. Тиме би се, што се на први поглед чини контрадикторним, омогућило успостављање живље интеракције између Архива и шире јавности, јер су извештаји МИП-а КЈ само сегмент богате дипломатске и друге архивске грађе коју Архив по- седује. Објављујући ове извештаје Архив СЦГ сугерише јавности да се за мноштво формалних и садржајних варијетета изворних докумената може и треба обратити Архиву и његовим богатим фондовима. С друге стране, об- јављивањем едиције месечних извешатаја Министарства иностраних посло- ва Краљевине Југославије дипломатска историја, као сегмент историјске на- уке, добиће сажето, на једном месту прикупљено корисно штиво. Осим то- га, едиција ће пружити могућност да се прошире сазнања из области међу- народних односа (политичких, економских и социјалних) и наше дипломат- ске историје и тиме створе услови да се попуне постојеће белине. *** Зборник извештаја Министарства иностраних послова објављују се са неопходним критичким апаратом. Релативно кратак период који обухвата зборник (август-децембар) 1930. године, препун је динамичних процеса, појава, догађаја и личности које су битно утицале на међународне односе. Због тога, су била потребна шира објашњења, тумачења и критички осврт приређивача. У ту сврху урађенo je 614 фуснота, консултована је страна и домаћа литература, фондови и збирке Архива Србије и Црне Горе и интернет издања, односно сајтови. Као додатно информативно средство урађени су индекси, именски и географски. Како би индекси, сем довођења читаоца на одређену страницу, са појмом или именом, били садржајнији и усклађенији са страном литетаруром, приређивачи су их обогатили, где год је то било могуће именом у оригиналу. Настојећи да, што је више могуће, задрже првобитни облик текста, приређивачи су само ограничено интервенисали. Тако су, на пример, у текс- ту задржани архаизми Арбанија, Бразилија, Јегејско море итд., а у регистру су дате упутнице на појмове Албанија, Бразил, Егејско море. Међутим, када је било великих неуједначености и непрецизности, приређивачи су морали XIV Извештаји Министарства иностраних послова Краљевине Југославије да интервенишу и на тексту. Тако је, на пример, за Сједињене Америчке Државе, у поднасловима месечних извештаја и самим текстовима, коришће- но чак седам различитих назива (Сједињене Државе Северне Америке, Сје- дињене Америчке Државе, Северо-Американске Сједињене Државе, Север- на Сједињена Америка, Северо Америчке Сједињене Државе, Сједињене Државе и Америка). Како би се, макар у поднасловима месечних извештаја, избегла ова терминолошка неуједначеност, приређивачи су се определили за званично прихваћен назив те земље на српском језику – Сједињене Аме- ричке Државе. Ћирилично писмо, писаћа машина и људски фактор, произвели су штампарске грешке у писању имена, функција и географских појмова. Сто- га је и у том погледу била неопходна интервенција приређивача. На пример, амерички представник у Комисији за разоружање при Друштву народа Гиб- сон наведен је као председник Џопсон, Џипсон или Гибсон. Затим, председ- ник аустријске владе Вогуен, као Боаген, румунски министар Арђетојану, као Арџетојану, или аустријски мајор Пабст као Папст и др. Неопходна је још једна напомена приређивача. У документима је уочено различито писање истих речи, чак и у истој реченици. Стога је извр- шено њихово уједначавање. Наравно, подразумева се да стил, језик и су- штина значења текста нису мењани, чак и у случајевима када реченица, та- ква каква јесте у оригиналу, није сасвим разумљива. Интервенције лектора углавном су биле словне. Тиме стил и језик некадашњег времена нису нару- шени. Остављене су, такође, и архаичне речи и изрази, као и редослед речи у реченици иако нису у складу са правописним нормама данашњег књижев- ног језика. Приређивачи Београд, септембар 2005. Нада Петровић и Саша Илић istorija srpskog naroda srba srbije srpska srbija kraljevina jugoslavija međunarodna saradnja evropa

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Oleg Aleksandrovič Ržeševski, ruski ekspert i doktor istorijskih nauka, profesor, predsednik Asocijacije istoričara Drugog svetskog rata, decenijama istražuje šta se sve događalo u odnosima SSSR i Nemačke u vreme potpisivanja pakta Molotov-Ribentrop. Moskovski pregovori zapali su u ćorsokak zbog odbijanja Poljske da u slučaju agresije propusti sovjetsku vojsku preko svoje teritorije u susret nemačkim armijama, pa je 20. avgusta šef francuske vojne misije, general Dumenk, saopštio iz Moksve u Pariz: „Neuspeh pregovora je neizbežan ukoliko Poljska ne promeni stav.“ Istog dana ministar inostranih poslova Poljske Bek je, poverovavši u britanske garancije, telegrafisao svom ambasadoru u Francuskoj Lukaseviču: „Poljsku sa Sovjetskim Savezom ne vezuju nikakvi vojni ugovori, i poljska vlada ne namerava da takve ugovore sklapa.“

Naslov: Englesko-srpskohrvatski građevinski rečnik sa posebnim osvrtom na izvođenje investicionih radova u inostranstvu - Drugo, izmenjeno i prošireno izdanje - Autor: Branko Vukičević Izdavač: Beograd : Privredni pregled Pismo: latinica Br. strana: 596 Format: 20 cm Povez: tvrdi Unutrašnjost ovog rečnika je veoma dobro očuvana: listovi su čisti i ravni, bez podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; korice su kao na slici i neznatno su pohabane po slobodnim ivicama što nimalo ne umanjuje upotrebnu vrednost ovog rečnika koji može da se uvije i još dugo koristi; u vrhu predlista (praznog) uredno prelepljen sitno ispisan potpis bivšeg vlasnika. Ovaj Građevinski rečnik može ujedno da posluži kao priručnik za izvođenje investicionih radova u inostranstvu jer, pored tehničkih reči i termina, sadrži ekonomske i pravne reči i termine, kao i terminologiju iz ugovaranja poslova, pa će dobro doći inženjerima i tehničarima, arhitektama, prevodiocima, pravnicima, ekonomistima, knjigovođama i drugima. Pogledajte sve rečnike koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=59&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Naslov: Englesko - srpski berzanski leksikon Autor: Ninislava Grujić, Olivera Komnenić Izdavač: Beograd : RUDNAP : Beogradska berza : Tržište novca i kratkoročnih hartija od vrednosti : Pravni fakultet Univerziteta Pismo: latinica Br. strana: 213 Format: 24 cm Povez: meki Knjiga je solidno očuvana: listovi su potpuno čisti, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. ali su listovi u donjoj margini, blago zatalasani od prolivene vode; kada se knjiga gleda bočno (suprotno od rikne), postoji bleda fleka od kvašenja, kao i na zadnjoj strani korica, u donjem uglu uz riknu. Tekst je potpuno čitljiv i prethodno nabrojano ne umanjuje vrednost ovog izvanrednog rečnika/leksikona. Ovaj leksikon obuhvata definicije i prihvatljiva objašnjenja za preko 1700 termina koji su u upotrebi širom sveta i može poslužiti kao priručnik kako profesionalcima koji se već bave ovim poslovima na finansijskom tržištu, tako i onima koji se za te poslove pripremaju ili su u svom radu upućeni na korišćenje literature na engleskom jeziku. Pogledajte sve rečnike i leksikone koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=59&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Ima ljudi koji savršeno rade svoj posao, uvek znaju šta da kažu i kako da se ponašaju. Deluju samouvereno i opušteno. Svi ih vole. Dobijaju bolje poslove. Redovno dobijaju povišice. U odličnim su odnosima sa šefom. A sve im to polazi za rukom, iako su ljubazni, iako ne ulažu preteran trud i napor. Ali, kada im ponude novi fantastični posao, niko nije iznenađen. Prosto, svi u njima vide potencijal. Kako to uspevaju? Da li znaju nešto što mi ne znamo? Pa naravno, oni znaju Pravila za uspeh na radnom mestu! Knjiga 100 pravila za uspeh na radnom mestu govori o tome kako da dobro obavljate svoj posao ali i da drugi vide način na koji radite. Upravo su ovo stvari koje vam mogu doneti poštovanje, ugled i unapređenje. RIČARD TEMPLER je napisao nekoliko bestselera na temu samousavršavanja. Ima preko trideset godina radnog iskustva u svetu biznisa. Radio je na različitim pozicijama za mnoge kompanije a sada sam vodi nekoliko njih. Svoj recept za uspeh deli sa drugima u knjigama o poslovanju, od kojih Pravila predstavljaju korake koje čitalac treba da prati kako bi postigao uspeh: bilo da je u pitanju poslovanje, novac ili život uopšte

KAKO UPRAVLJATI KRIZOM PREDUZEĆA! `…Knjiga koja je pred nama rezultat je cjelovitog pristupa i utemeljenih stavova autora u pokušaju razumijevanja poslovne krize i načina njezina ovladavanja. Pomanjkanje literature iz ove oblasti navelo je autore da ponude knjigu koja će zadovoljiti teoretičare i praktičare menadžmenta koji se svakodnevno suočavaju sa kriznim situacijama koje zahtijevaju valjan i pravovremeni odgovor. Knjiga je prijeko potrebna ponajprije zainteresiranoj znanstvenoj i široj stručnoj javnosti, opredjeljenoj za proučavanje kriznog menadžmenta. Posebna valjanost knjige je u otvaranju mogućnosti transformiranja poslovne krize u poslovni uspjeh, čime ova knjiga dobiva veliku važnost i za gospodarstvo u cjelini. Autori su naglasili ključne sastavnice toga procesa dajući uvidu u stavove najrelevantnijih domaćih i stranih izvora koji tretiraju navedenu problematiku što odražava bogatstvo znanja u ovoj knjizi. Njezina uloga za ekonomsku znanost i za poslovnu praksu će biti velika, i to u procesu obrazovanja studenata te će značajno pomoći menadžerima u savladavanju izazova poslovnog upravljanja.` - dr. sc. Nidžara Osmanagić Bedenik, redovita profesorica u trajnom zvanju Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu `…Ova knjiga dolazi u vrijeme u kojem se, za menadžere, teško može naći važnija tema od ove koju autori knjige obrađuju. Kriza i prestrukturiranje su teme kojima se dominantno i dramatično bave menadžeri i stručnjaci na svim nivoima upravljanja privredom i državnim institucijama. Ova knjiga nudi znanje kako da se sistem čije su performanse nezadovoljavajuće, ili čiji je opstanak u pitanju, učini efikasnim i kako da se poduzeće u gubicima učini konkurentnim. Na bazi teorija i slučajeva iz prakse knjiga nudi znanje o simptomima i uzrocima krize, načinima sprečavanja nastanka i strategijama i tehnikama upravljanja krizom. Tekst ove knjige uputit će menadžere svih nivoa kako se znanjem, teškim radom, predanošću i kreativnošću može spriječiti kriza, a sistem koji je u krizi povratiti u normalno i efikasno funkcioniranje. Knjiga je namijenjena, i izvrsno je štivo, za studente dodiplomskih i postdiplomskih studija, one koji su tek završili studije, za rukovodioce svih nivoa i za menadžere na najvišim nivoima organizacija.` - dr. sc. Hasan Muratović, profesor emeritus Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu `…Upravljanje i razumevanje kriznih situacija u preduzeću postaje ključna preokupacija menadžera u tranzicionom i posttranzicionom periodu. Insuficijencija znanja iz kriznog menadžmenta često menadžere navodi na donošenje pogrešnih odluka koje imaju kobni ishod za preduzeće. Zbog toga je svaka knjiga koja sistematično tretira proces ovladavanja krizom preduzeća dobrodošla. Knjiga koja je pred nama na jasan način prezentuje osnovne korake procesa ovladavanja krizom. Naravno, uvek su moguće razne interpretacije date materije, ali poštujući zahteve recenzije po kriterijima univerziteta na kome će se materija predavati, smatram da je knjiga prezentovala savremena dostignuća u izučavanju ovog veoma izazovnog područja menadžmenta. Ovo je delo originalno po rasporedu poglavlja i načina njihove obrade tako da zadovoljava istovremeno akademske standarde u pisanom naučnom radu i potrebe primene u svakodnevnoj menadžerskoj praksi. Osetan nedostatak knjiga iz oblasti kriznog menadžmenta naveo je autore knjige da ponude rukopis koji će zadovoljiti teoretičare i praktičare menadžmenta koji u svakodnevnim poslovima rešavaju krizne situacije.` - dr. sc. Radoslav Senić, redovni profesor u penziji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Iz sadržaja: • Kako upravljati krizom preduzeća • Upravljanje krizom preduzeća • Anticipativno i reaktivno upravljanje krizom preduzeća • Modeli kriznih strategija • Uspostavljanje kriznog kontrolinga • Due diligence preduzeća

KAKO PREPOZNATI KRIZU PREDUZEĆA! `…Knjiga koja je pred nama rezultat je cjelovitog pristupa i utemeljenih stavova autora u pokušaju razumijevanja poslovne krize i načina njezina ovladavanja. Pomanjkanje literature iz ove oblasti navelo je autore da ponude knjigu koja će zadovoljiti teoretičare i praktičare menadžmenta koji se svakodnevno suočavaju sa kriznim situacijama koje zahtijevaju valjan i pravovremeni odgovor. Knjiga je prijeko potrebna ponajprije zainteresiranoj znanstvenoj i široj stručnoj javnosti, opredjeljenoj za proučavanje kriznog menadžmenta. Posebna valjanost knjige je u otvaranju mogućnosti transformiranja poslovne krize u poslovni uspjeh, čime ova knjiga dobiva veliku važnost i za gospodarstvo u cjelini. Autori su naglasili ključne sastavnice toga procesa dajući uvidu u stavove najrelevantnijih domaćih i stranih izvora koji tretiraju navedenu problematiku što odražava bogatstvo znanja u ovoj knjizi. Njezina uloga za ekonomsku znanost i za poslovnu praksu će biti velika, i to u procesu obrazovanja studenata te će značajno pomoći menadžerima u savladavanju izazova poslovnog upravljanja.` - dr. sc. Nidžara Osmanagić Bedenik, redovita profesorica u trajnom zvanju Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu `…Ova knjiga dolazi u vrijeme u kojem se, za menadžere, teško može naći važnija tema od ove koju autori knjige obrađuju. Kriza i prestrukturiranje su teme kojima se dominantno i dramatično bave menadžeri i stručnjaci na svim nivoima upravljanja privredom i državnim institucijama. Ova knjiga nudi znanje kako da se sistem čije su performanse nezadovoljavajuće, ili čiji je opstanak u pitanju, učini efikasnim i kako da se poduzeće u gubicima učini konkurentnim. Na bazi teorija i slučajeva iz prakse knjiga nudi znanje o simptomima i uzrocima krize, načinima sprečavanja nastanka i strategijama i tehnikama upravljanja krizom. Tekst ove knjige uputit će menadžere svih nivoa kako se znanjem, teškim radom, predanošću i kreativnošću može spriječiti kriza, a sistem koji je u krizi povratiti u normalno i efikasno funkcioniranje. Knjiga je namijenjena, i izvrsno je štivo, za studente dodiplomskih i postdiplomskih studija, one koji su tek završili studije, za rukovodioce svih nivoa i za menadžere na najvišim nivoima organizacija.` - dr. sc. Hasan Muratović, profesor emeritus Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu `…Upravljanje i razumevanje kriznih situacija u preduzeću postaje ključna preokupacija menadžera u tranzicionom i posttranzicionom periodu. Insuficijencija znanja iz kriznog menadžmenta često menadžere navodi na donošenje pogrešnih odluka koje imaju kobni ishod za preduzeće. Zbog toga je svaka knjiga koja sistematično tretira proces ovladavanja krizom preduzeća dobrodošla. Knjiga koja je pred nama na jasan način prezentuje osnovne korake procesa ovladavanja krizom. Naravno, uvek su moguće razne interpretacije date materije, ali poštujući zahteve recenzije po kriterijima univerziteta na kome će se materija predavati, smatram da je knjiga prezentovala savremena dostignuća u izučavanju ovog veoma izazovnog područja menadžmenta. Ovo je delo originalno po rasporedu poglavlja i načina njihove obrade tako da zadovoljava istovremeno akademske standarde u pisanom naučnom radu i potrebe primene u svakodnevnoj menadžerskoj praksi. Osetan nedostatak knjiga iz oblasti kriznog menadžmenta naveo je autore knjige da ponude rukopis koji će zadovoljiti teoretičare i praktičare menadžmenta koji u svakodnevnim poslovima rešavaju krizne situacije.` - dr. sc. Radoslav Senić, redovni profesor u penziji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Iz sadržaja • Kako prepoznati krizu preduzeća • Prepoznavanje krize preduzeća • Simptomi i uzroci prepoznavanja krize preduzeća • Modeli kriznih procesa • Uspostavljanje kriznog menadžmenta • Krizno komuniciranje preduzeća

Naslov: Ilustrovani englesko-srpski školski rečnik / Illustrated English-Serbian School Dictionary Autori: Tatjana Radosavljević, Ljiljana Crnogorac, Nada Galindo Gađanski, Melita Zonić Recenzent: Akademik Ivan Klajn Izdavač: Beograd : Galindo inlingua škola stranih jezika Pismo: latinica Br. strana: 748 ; ilustr. Format: 23 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice povez) odlično očuvana, kao nova je: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. Ilustrovani Englesko-srpski školski rečnik škole Galindo sadrži preko 12 000 reci, 750 ilustracija u boji i preko 500 dodatnih pravila i zanimljivosti. Ovaj rečnik se razlikuje od svih drugih englesko-srpskih rečnika na tržištu stoga što ispunjava potrebu za rečnikom namenjenim deci školskog uzrasta, prvenstveno tinejdžerima. Grafički dizajn je atraktivan, pun otvorenih i vedrih boja uz obilje ilustracija. Vrste reči (npr.imenica, zamenica) su napisane jasno, bez zbunjujucih skraćenica. U okviru rečnika se nailazi na izdvojene celine, tzv. boksove, od kojih su neki na engleskom, na primer, Word Story, koji pruža zanimljive podatke o poreklu nekih reči, a neki na srpskom, kao što je boks Sinonimi, u kojem se, osim prevoda na srpski jezik, nalazi i kroz primere data upotreba tih reči u engleskom jeziku. Osim toga, u sredini samog rečnika se nalaze tzv. “šarene strane”, spiskovi raznih potrebnih i interesantnih pojmova na engleskom i odgovarajući prevod na srpskom jeziku. Između ostalih tu se nalaze izreke i poslovice, liste voća i povrća, delova odeće, poslova, matematičkih pojmova, onomatopeja i uzvika itd. Namera autora je bila da ovo bude “radni” rečnik za korisnike, za svakodnevnu upotrebu, i stoga je štampan na mat papiru srednje težine, po kojem moze da se piše bez problema, a svaka od strana bez teksta ima linije za beleške. Takođe su pokušali da sadržaj rečnika bude bliži upotrebnom govoru nego pukom navođenju svih mogućih značenja jedne reči, uneti su savremeni pojmovi koji su u svakodnevnoj upotrebi, npr. websajt, cookie, Facebook, ali su zadržani i formalniji pojmovi poput naziva školskih predmeta i pojmova iz nauke i umetnosti, kao i neizbežna lista nepravilnih glagola. Iako je namenjen prvenstveno deci, ovaj rečnik naravno može da bude od koristi svima koji uče engleski jezik. Pogledajte sve rečnike koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=59&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

I knjiga: Politička istorija do 1537. godine II knjiga : Kulturna istorija Fototipsko izdanje Izdavač: Pi - press, Pirot Povez: tvrd Broj strana: 512 + 550 Spolja kao na slikama (manje zacepljenje prednje korice druge knjige, ponegde oguljene na ćoškićima). Nekoliko bledih flekica na par listova, jedan zaokružen i jedan podvučen podnaslov, lepo očuvane. Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Prihvatanjem ponude da napiše Istoriju Srba za kolekciju Allgemeine Staatengeschichte Jireček je dobio priliku da zaokruži svoje životno delo. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo Istorija Srba doveo je do 1537. godine, a delo Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. S A D R Ž A J: Knjiga I: * Predslovensko doba * Sloveni naseljavaju Ilirik * Srbi u ranijem srednjem veku * Srbija velika sila na Balkanskom poluostrvu pod potomcima Stefana Nemanje * Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371—1459). Srpski despoti u Južnoj Ugarskoj. Počeci Crne Gore Knjiga II: PERIOD NEMANJIĆA * Državno pravo i državna uprava. Vladalac i njegov dvor * Stanovništvo. Plemensko i porodično uređenje. Osnove nepokretne svojine * Vlastela * Crkva * Gradovi i trgovi * Pastiri, seljaci i robovi * Ratni poslovi i vojno uređenje * Pravo i sudstvo * Naselja, zemljoradnja i zanati * Trgovina i novci * Finansije srpske države * Materijalna kultura: građevine, narodna nošnja, hrana itd. * Duhovni i društveni život u doba Nemanjića UNUTRAŠNJE PRILIKE U DOBA DESPOTA OKO 1389-1459 * Granice * Turci na liniji od Skoplja za Bosnu * Državno pravo * Naslovi vladalaca * Prestonice * Zemaljska uprava * Plemstvo * Crkva * Varoši u doba despota * Položaj seljaka * Roblje * Pravni odnosi * Vojno uređenje * Migracije * Bogatstvo zemlje i imovne prilike * Industrija, rudarstvo i trgovina * Novac i finansije (K-110)

Potpis slikara (pogledati slike) Retko u ponudi lepo očuvano, korice se vide na slikama potpis slikara je pored njegove slike u katalogu redak katalog, pogotovo sa potpisom slikara Nikola Graovac (Vrebac, 29. maj 1907 — Topola, 16. januar 2000) je bio srpski slikar. Jedan je od najvećih majstora kolorističkog ekspresionizma u srpskom slikarstvu 20. veka. Biografija[uredi | uredi izvor] Zgrada u kojoj je godinama stvarao slikar Nikola Graovac Rođen je u Lici, u selu Vrebac kod Gospića 1907. godine kao 14-to, najmlađe dete u kući Graovčevih.[1] Osnovnu školu je završio u seoskoj školi u Vrebcu a uslove za dalje školovanje nije imao. Sa 15 godina je došao u Beograd, kao puki pečalbar gde je mukotrpno radio kako bi sam preživeo a deo zarade slao porodici u Lici. Radio je svakojake poslove od rada na građevini, preko baštovanskih poslova, do pomoćnih poslova po kućama. Teško je dolazio do posla jer nije mogao da izdrži konkurenciju snažnih odraslih ljudi s obzirom da je bio dete. Prvi stalni posao koji je dobio, bio je posao u strugari u Željinu, a drugi u livnici u Zrenjaninu. Pokušao je da izuči stolarski zanat u Beogradu ali mu roditelji nisu dali saglasnost jer za vreme izučavanja zanata nije imao nikakvih prihoda. Na njegovu sreću našao je posao u Dental depou Maksa Mošića gde je radi raznorodne poslove od prijema i distribucije zubarskog materijala do montiranja aparata u zubarskim ordinacijama. Posao mu je bio interesantan i dinamičan što je odgovaralo njegovoj prirodi, gazda je bio korektan čovek, tako da je mladi Graovac počeo da vodi jedan normalan građanski život. Pored redovnog posla radio je i kao domar u zgradi u kojoj je stanovao tako da je imao i dodatni prihod. Po prirodi skroman, a imajući cilj u životu da postane slikar i radi posao koji najviše voli, štedeo je i pripremao se za slikarsku školu. U to vreme najpoznatija slikarska škola u Beogradu je bila škola slikarstva u ateljeu Jovana Bijelića. Graovac je stupio u kontakt sa tada već slavnim umetnikom i nakon svestranog testiranja Bijelić je rešio da ga primi u školu. Preselio se 1932. godine u Bjelićev atelje koji se nalazio na tavanu II muške gimnazije u Beogradu. Pored druženja sa svojim profesorom Bijelićem, Graovac je u ovoj školi dolazio u kontakt i sa ostalim polaznicima ove škole tako da je tu nastao čitav niz prijateljstava koja su trajala do kraja života.[2] Prvi put je izlagao na kolektivnoj izložbi 1933. godine, da bi već 1934. godine zajedno sa još troje učenika Bijelićeve škole (Danica Antić, Aleksa Čelebonović i Jurica Ribar) napravio zajedničku izložbu koja je naišla na izvanredan prijem kako kod publike tako i kod kritike. Ova grupa umetnika je kasnije popularno nazvana grupa „Četvorica“ iako nikada nije imala zvaničnu formu. Prvu samostalnu izložbu Graovac je imao 1935. godine u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu. Sa grupom * `Oblik“ izlagao je 1938. godine iako nije bio njihov zvanični član, da bi sa grupom „Desetoro“ (Desetorica) 1940. godine izlagao u Beogradu i Zagrebu. Bio je izuzetno plodan slikar koji je živeo od slikarstva. Opus mu broji oko 10.000 slika koje se nalaze u zvaničnim institucijama, mnogim ustanovama, preduzećima i privatnim zbirkama i kolekcijama. Poslednja njegova samostalna izložba je priređena u proleće 1998. godine u prostorijama Udruženja likovnih umetnika Srbije ULUS-a u Beogradu. Pored slikarstva Nikola Graovac je imao još jednu pasiju, to su bili stari satovi, u ateljeu su mu bili okačeni na zidovima i stajali na policama. Sakupljao ih je i sam ih popravljao i dovodio u ispravno stanje. Umro je u svojoj kući na Oplencu 16. januara 2000. godine.[3] Slikarska grupa „Desetoro“[uredi | uredi izvor] Slikarska grupa „Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput.[4][5] Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva, inteligencije do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to, što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu. Samostalne izložbe[uredi | uredi izvor] Mrtva priroda Nikola Graovac se prvi put predstavio javnosti na Petoj prolećnoj izložbi jugoslovenskih umetnika 1933. godine. Posle svog prvog predstavljanja beogradskoj publici Graovac se gotovo bez izuzetka pojavljivao na svim prolećnim jugoslovenskim i jesenjim izložbama beogradskih umetnika. To je tako trajalo do kraja 1940. godine tj. do izbijanja Drugog svetskog rata. Tačan broj grupnih izložbi u kojima je učestvovao Nikola Graovac u zemlji i inostranstvu nije utvrđen, a samostalne izložbe su mu bile: 1935. Beograd, 1948. Priština, 1951. Beograd, 1954. Bor, Beograd, Novi Sad, 1956. Bor, 1957. Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Prag, 1958. Sarajevo, 1960. Beograd, Novi Sad, 1961. Zrenjanin, 1964. Beograd, 1965. Beograd, 1969. Sombor, 1972. Novi Sad, 1976. Novi Sad, 1977. Pančevo, 1978. Sremski Karlovci, 1980. Beograd, 1987. Sombor, Grocka, 1989. Topola, 1990. Sombor, 1991. Beograd, Lazarevac, 1992. Novi Sad, 1995. Topola, 1996. Budva, 1997. Novi Sad, 1998. Vršac, Podgorica i Beograd. Priznanja[uredi | uredi izvor] 1937. nagrada „Đurica Đorđević“, 1937. nagrada „Politike“ 1964. Oktobarska nagrada Novog Sada, 1965. nagrada ULUS-a Jugoslovenski slikari xx veka katalozi za potpisima slikara potpisom posvetom

Knjiga I: Politička istorija do 1537 godine, Knjiga II: Kulturna istorija Beograd 1988. Tvrd povez, ćirilica, 512 + 550 strana. Napomena: sitnije ogrebotine na ivicama korica; ako se to izuzme, knjige su odlično očuvane. V2 Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Prihvatanjem ponude da napiše Istoriju Srba za kolekciju Allgemeine Staatengeschichte Jireček je dobio priliku da zaokruži svoje životno delo. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo Istorija Srba doveo je do 1537. godine, a delo Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. Istorija Srba 1 – 2 – Jireček (Tom 1) sastoji se od šest većih celina: Predslovensko doba, Sloveni naseljavaju Ilirik, Srbi u ranijem Srednjem veku, Srbija velika sila na Balkanu, Poluostrvo pod potomcima Stefana Nemanje, Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371 — 1459), Počeci Crne Gore. Istorija Srba 1 – 2 – Jireček (Tom 2) U drugom sintetičkom delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji nije se držao hronološke već tematske podele: Period Nemanjića (1171 — 1371) podelio je na trinaest glava: Državno pravo i državna uprava, Vladalac i njegov dvor, Stanovništvo, Plemensko i porodično uređenje, Osnove nepokretne svojine, Vlastela, Crkva, Gradovi i trgovi, Pastiri, seljaci i robovi, Ratni poslovi i vojno uređenje, Pravo i sudstvo, Naselja, Zemljoradnja i zanati, Trgovina i novci, Finansije srpske države, Materijalna kultura: građevine, narodna nošnja, hrana itd., Duhovni i društveni život u doba Nemanjića. Kao najbolji poznavalac srednjovekovne prošlosti balkanskih naroda, Jireček je srpsku istoriju stavio u kontekst međunarodnih zbivanja. Svi balkanski narodi i države dobili su odgovarajući prostor u Istoriji Srba. Posebnu pažnju posvetio je prošlosti bosanske države. Za prelomne trenutke srpske prošlosti uzeo je Maričku bitku (1371) i smrt Pavla Bakića (1537), poslednjeg srpskog titularnog despota u južnoj Ugarskoj. Maričku bitku kao prelomnu tačku nije prihvatio Vladimir Ćorović, ali je ona opšte prihvaćena u savremenoj istoriografiji. Maričkom bitkom završava se prvi tom Istorije srpskog naroda u izdanju Srpske književne zadruge. Smrt Pavla Bakića je hronološka odrednica formalne a ne suštinske prirode, čak kada se uzme u obzir da je nakon pada Budima 1541. teritorija srpske države ostala vek i po u dubokoj unutrašnjosti evropskog dela Osmanskog carstva.

Autobiografija Steve Todorovica Matica srpska, Novi Sad, 1951. Mek povez, 103 strane+29 tabli sa reprodukcijama. Sadrzi i spisak svih dela Steve Todorovica. Рођен је 13. априла 1832. године у Новом Саду. Од 1839. до 1846. године живео је у Сегедину, где је завршио основну школу (учитељ му је био ђакон Димитрије Поповић, брат од стрица Ђуре Даничића) и пет разреда гимназије. Године продедене у сегединској гимназији веома су значајне за формирање његове личности у целини. Посета стрицу, код кога се Тодоровић са породицом обрео по слому револуције августа 1849. године, одредиће његово опредељење за сликарство. Наиме, да голобради синовац више времена поклања цртању и акварелисању него пословима у стричевој пивари, били су пресудни да несуђени млади пивар настави сликарско школовање у Бечу (поред Беча, сликарство је студирао и у Минхену). Разговори о вештинама, музици, сликарству и поезији, о националним задацима и циљевима, о свему што се за „хватање корака са напредним народима Европе“ мора урадити, који су тада вођени у колу напредне младежи у Бечу, битније су утицали на уметничко и људско формирање младог Тодоровића него целокупно његово сликарско образовање. О правој природи тих утицаја речитије од свега сведочиће његово касније деловање као друштвеног и националног радника, коме по активности нема премца у српској култури друге половине XIX века. Млади Тодоровић био је непосредни сведок настојања у бујању оних енергија које су биле покретач брзих и темељних промена у Београду око средине XIX века. Оријентални изглед, начин живота, понашања и мишљења, нагло се повлачио и губио пред све снажнијим утицајем Европе. Носиоци промена били су у првом реду млади српски интелектуалци и пословни људи, махом трговци и привредници, не само из Кнежевине Србије, већ и из свих српских крајева под Аустријом. Улепшана представа коју о Тодоровићу и његовим настојањима у Београду, да поред сликарства српској младежи понуди и остале преке културне потребе, пружају у својим забелешкама и дневницима управо они које је тада окупљао. Када се има на уму колико је времена посвећивао раду са младима, подучавајући их у певању, глуми, гимнастици, онда постаје јасно због чега је његова сликарска оставштина релативно скромна. Живео је и радио у Београду. Дао је енормни допринос у развоју српске културе. Умро је 22. маја 1925. године.

Retko u ponudi. Autor - osoba Serenji, Laslo Naslov Opis Srijema / Ladislav Szőrenyi de Kis-Szőrenyi : s latinskog preveo Stjepan Sršan Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Privlaka : Kulturno informativni centar Privlačica, 1989 (Šid : Grafosrem) Fizički opis 123 str., VIII str. s tablama : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Sršan, Stjepan Horvat, Vlado Milošević, Petar = Milošević, Petar Zbirka Dukat : edicija za očuvanje umjetničkog i kulturnog blaga Slavonije. kolo 3 ; knj. 13 (Broš.) Napomene Prevod dela: Vindiciae Sirmienses seu Descriptio Sirmii / Ladislaus Szörenyi de Kis-Szörenyi `Drugo dopunjeno i dotjerano izdanje Budim, 1746.` --> nasl. str. Predgovor prevodioca: str. 7-13 Izvodi iz recenzija / Vlado Horvat, Petar Milošević: str. 122-123 Na koricama beleška o delu Kazalo osoba, mjesta i značajnih pojmova: str. 113-121. Predmetne odrednice Srem -- Istorija -- 18. v. Monografija „Opis Srijema“ Ladislava Szörenyija drugo je povijesno i putopisno djelo koje KIC „Privlačica“ objavljuje u svojem programu revitalizacije te vrste kulturnog naslijeđa. Prvo djelo bila su „Putovanja južnoslavenskim zemljama“ Bartola Kašića, čiji je prijevod s latinskog objavljen 1987. godine u ediciji „Dukat“. U pripremi su još dva djela: „Opis Đakovštine“ Petra Bakića i „Mohačka bitka“, opis iz 1527. sudionika Stjepana Brodarića. Djelo „Opis Srijema“ napisao je Ladislav Szörenyi de Kis-Szörenyi (Trenčin, 28.10. 1670 – Njitra, 13. 11. 1752) u vrijeme svojih priprema za preuzimanje Srijemske biskupije. Do tada je ovaj doktor teologije i kanonik iz Ugarske obavljao uz crkvene i razne državno-pravne poslove (član vladinih komisija, vrhovni sudac Ugarske). Srijemskim je biskupom imenovan 1733, a potvrđen 1734. godine. Iste je godine objavio prvo izdanje „Opisa Srijema“ na latinskom jeziku. Znači da je svoju biskupiju tada više poznavao iz literature nego li vlastitog iskustva. U životnoj dobi od 64 godine preuzeo je ovu malu i siromašnu biskupiju, te čak nije imao rezidencije. Sve do 1746. godine boravio je u Kaptolu kod Slavonske Požege i Iloku, a tada se preselio u Petrovaradin. Stoga nije čudo što u djelu nalazimo nedostatke pri opisu povijesnih događaja i zemljopisnih pojmova. Ovo djelo, prevedeno i objavljeno nakon 250 godina, dostupno je sada širokoj kulturnoj javnosti. Nastalo u sasvim drugim gospodarskim, političkim i kulturnim prilikama, ono postaje primjerom napora jednog stranca koji nastoji upoznati Srijem, njegovu vrijednost, znamenitosti i ljepote. Upravo te su stranice u ovoj knjizi najvrednije. Zbog njih je vrijedilo djelo Ladislava Szörenyija otrgnuti zaboravu. Tomislav Šalić MG123

Izuzetno retko u ponudi. Odlično očuvano. Autor - osoba Anđelković, Žarko, 1951- = Anđelković, Žarko, 1951- Naslov Stambeni odnosi : zakoni i drugi propisi, obrasci odluka i ugovora, sudska praksa, svojina ETAŽUM / Žarko Anđelković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Poslovni biro, 2004 (Beograd : Birografika) Fizički opis 212 str. : obrasci ; 24 cm (broš.) Napomene Tiraž 500 Autobiografija: str. 210 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 206-209 Bibliografija autora: str. 210-211. Predmetne odrednice Stambeni odnosi -- Srbija i Crna Gora -- Zakonski propisi Stambene zgrade -- Pravni aspekt Sudska praksa -- Stambeni odnosi -- Jugoslavija (SR) SIŽE: ZAJEDNIČKA NEDELJIVA SVOJINA 7 PROPISI 76 OBRASCI 126 SUDSKAPRAKSA 185 LITERATURA 206 AUTO I BIBLIOGRAFIJA 210 S A D R Ž A J: 1. DEO PRAVO ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE (ETAŽUM) UVOD Glava prva SVOJINA VIŠE LICA NA NEPODELJENOJ STVARI 1. Zajednička svojina 10 2. Susvojina 12 3. Etažna (i zajednička nedeljiva) svojina 13 Glava druga ISTORIJSKI RAZVOJ ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE 1. Antičko i srednjovekovno pravo 14 2. Predratno pravo 15 A/ Uporedno pravo 15 B/ Jugoslovensko pravo 16 3. Posleratno pravo 17 A/ Uporedno-pravni sistemi 17 B/ Jugoslovensko pravo 18 V/ Bivše Jugoslovenske republike 19 4. Nastanak prava zajedničke nedeljive svojine 19 5. Terminološko opredeljenje 20 Glava treća PRAVO ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE HA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Pojam 21 2. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade do 1996. god 24 3. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade posle 1995. god 26 Glava četvrta SADRŽINA I PREDMET PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE I. SADRŽINA 29 1. Prava 30 A/ Državina i upotreba 30 B/ Raspolaganje 32 V/ Prioritet nadogradnje 34 G/ Uprava zgrade 36 D/ Prava trećih lica na zajedničkim delovima stambene zgrade 37 2. Obaveze 37 A/ Obaveza održavanja 38 B/ Obaveza uzdržavanja 43 V/ Obaveza naknade štete 44 II PREDMET 44 A/ Domarski stan kao deo zgrade 46 Glava peta SUBJEKTI PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE l/ Domaći pravni subjekti 49 2/ Strani pravni subjekti 49 3/ Međusobni odnosi titulara 52 Glava šesta STICANJE I PRESTANAK PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Sticanje i prestanak 53 2. Zaštita prava zajedničke nedeljive svojine 56 3. Uknjižba prava zajedničke nedeljive svojine 57 Glava sedma PRAVNA PRIRODA PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Pravna priroda 61 2. Praktični značaj 67 3. Sudska praksa 68 Zaključna razmatranja 70 II DEO PROPISI 1. Zakon o stanovanju 76 2. Zakon o održavanju stambenih zgrada 94 3. Odluka o kućnom redu 103 4. Zakon o etažnoj svojini PO 5. Pravilnik o vrstama radova na održavanju 122 III DEO PRAKSA 1. POSLOVNA PRAKSA – OBRASCI: A) Primeri obrazaca o obrazovanju uprave zgrade i odluke o nadziđivanju: 126 1) Dnevni red organa uprave zgrade 126 2) Odluka o konstituisanju organa zgrade 127 3) Odluka o izboru zapisničara organa zgrade 128 4) Odluka o izboru blagajnika organa zgrade 129 5) Odluka o izboru predsednika skupštine zgrade 130 6) Odluka o izboru saveta zgrade 131 7) Odluka-ovlašćenje za izradu pečata zgrade 132 8) Molba za nadogradnju zgrade 13J 9) Ponuda zgradi za nadziđivanje 134 10) Odluka organa zgrade o nadziđivanju 136 11) Zaključci organa zgrade 137 B) Ugovor o nadziđivanju ravnog krova 138 B) Odluka zgrade o pregradili 142 G) Odluka o nadziđivanju 143 D) Ugovor o pregradnji kolonada 144 Đ) Odluka o izboru saveta, pravilima i nadziđivanju 145 E) Odluka o pripajanju 148 Ž) Ugovor o pripajanju 149 3) Odluka o adaptaciji 151 I) Odluka o pravnoj rekonstrukciji 152 J) Obrazac zakupa zajedničke prostorije 153 K) Odluka o nadziđivanju - potpisima 154 L) Ugovor o poveravanju poslova održavanja zgrade 155 LJ) Ugovor o investicionom održavanju 158 M) Ugovor o servisiranju 161 N) Ugovor o održavanju sa stambenim preduzećem 164 Nj) Niški primer ugovora o održavanju 167 O) Predugovor o kupoprodaji 177 P) Ugovor o kupoprodaji stana 179 P) Ugovor o trampi stanova 181 S) Zahtev za urbanističke uslove 183 T) Zahtev za uknjižbu stana 184 2. SUDSKA PR AKSA - ODLUKE: A) Susvojina na zgradi 185 B) Nastojnički stan i sticanje svojine 185 B) Predmet prava svojine 186 G) Službeni stanovi 187 D) Uslovi korišćenja nastojničkih stanova 187 Đ) Otkup zajedničkih prostorija 188 E) Pravo korišćenja zajedničkih delova zgrade 188 Ž) Uklanjanje električnog brojila 189 3) Zajednička nedeljiva svojina 189 I) Pretvaranje zajedničkih prostorija u poslovni prostor 190 J) Ulaganje u stambeni fond i naknada štete 190 K) Pretvaranje zajedničke prostorije u stan 191 L) Pravni interes skupštine stanara 192 LJ) Održavanje grejnih instalacija 192 M) Otkup stanova 193 N) Obaveza opštine da obezbedi stan 194 Nj) Pravo doživotnog stanovanja 195 O) Deoba zajedničke imovine 196 P) Otkup stana 196 P) Nadležni sud za zgradu 197 S) Svojina na zajedničkim delovima 197 T) Svojina na delovima zgrada 198 Ć) Pravo preče kupovine zajedničkih delova 198 U) Ograničenje prava svojine 198 F) Tekuće i investiciono održavanje 199 X) Naknada za investiciono održavanje 200 C) Investiciono održavanje stambene zgrade 200 Č) Sticanje prava svojine 201 C) Vlasništvo na stanovima 202 Š) Bodovanje za dodelu stana 203 Q) Prinudna zamena stana 203 W) Stanovi izuzeti iz otkupa 204 LITERATURA 206 AUTOBIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA 210 MG149 (N)

STANJE PREDMETA: Kao nova. SADRŽAJ: I UVODNI REFERATI D. Popović, dipl. inž., red, prof. Mašinski fakultet, Beograd - Neki problemi upravljanja perspektivnim razvojem proizvodnje sredstava rada V.R. Milačić, dr, dipl. inž., red. prof. Mašinski fakultet, Beograd - CePTI - sistem osnova za izgradnju software-industrije za potrebe industrije prerade metala u Jugoslaviji II SAOPŠTENJA J. Reketski, dr dipl. inž. red. prof. R. Gatalo, mr dipl. inž. docent Lj. Borojev, dipl. inž. J. Hodolič, dipl. inž. Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Definisanje redosleda obrade na bazi klasifikacionog broja u sistemu automatskog projektovanja tehnološkog procesa za numeričko upravljanje i konvencionalne mašine alatke J. Reketski, dr dipl. inž. red. prof. R. Gatalo, mr dipl. inž. docent Lj. Borojev, dipl. inž. J. Hodolič, dipl. inž. Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Uzajamna veza pojedinih faza u sitemu automatskog projektovanja upravljačkih informacija za numerički upravljane mašine alatke M. Bućan, mr dipl. inž. Mašinski fakultet, Beograd Tehnološka sistem analiza A. Hriešik, mr dipl.inž. Tehnički fakultet, Rijeka Projektiranje prigona alatnog stroja s dvostruko vezanim zupčanicima pomoću elektronskog računala D. Domazet, mr dipl. inž. asistent Mašinski fakultet, Niš Proračun statičke krutosti otvorenih nosećih struktura mehaničkih krivajnih presa primenom metode grede Z. Svete, dipl. inž Brodograđevna industrija `Split`, Split Uzrozi konfliktnih situacija u novoosnovanim računskim centrima M. Bajić, dr dipl. inž. docent Mašinski fakultet, Sarajevo Prilog sistemu klasifikacije i identifikacije činilaca u procesu rada sa posebnim osvrtom na alate B. Marinković, dipl. inž. Zavodi `Crvena Zastava`, Kragujevac Neki aspketi primene elektronskih računara na poslove održavanja proizvodne opreme u zavodima `Crvena Zastava` M. Ivanović, mr dipl. inž. hon. asis. Mašinski fakultet, Beograd Metodologija primene vrednosne analize N. Lazarević, dipl. inž. M. Petrović, dipl. inž. V. Milosavijević, dipl. inž. Industrija motora Rakovica, Rakovica Izgradnja postupka montaže od postojećih i dopunskih elemenata primenom računara V. Ivanović, dipl. inž. Centar za naučno istraživanje i primenu tehnologije upravljanja, Kruševac Primer primene razrade određenog pert-paketa u našim uslovima M. Mišković, dipl. inž. Prva iskra, Barič Kratak prikaz postojećeg i uvođenja novoprojektovanog informacionog sistema u OOUR-u industrijskih armatura `Prva iskra` - Barič G. Jakonić, dipl. mat. Livnica željeza i tempera, Kikinda Primena Inforex sistema za lansiranje pogonske dokumentacije u LŽTK-Kikinda M. Pilipović, mr dipl. inž. asistent Mašinski fakultet, Beograd R. Šotra, dipl. inž. S. Đurović, dipl. inž. G. Vujačić, dipl. inž. LMK, Beograd Primena Unis/90 paketa u razvoju informacionog sistema LMK V. Majstorović, dipl. inž. asistent T. Jovanović, dr dipl. inž., docent Mašinski fakultet, Beograd Mrežno programiranje korišćenjem paketa programa CPM-30 V.R. Milačić, dr dipl. inž. red. prof. L. Nenadović, dipl. inž. asistent Mašinski fakultet, Beograd D. Perović, dipl. inž. M. Manojlović, inž. LMK - Beograd Informacioni sistem u službi održavanja V. R. Milačić, dr dipl. inž. red. prof M. Glavonjić, dipl. inž. asistent T. Maneski, dipl. inž. asistent D. Milutinović, dipl. inž. asistent Mašinski fakultet, Beograd Izbor projektnih veličina obradnog centra A. V. Veljović, dipl. inž. asistent V. D. Majstorović, dipl. inž. asistent V. R. Milačić, dr dipl. inž. red. prof. Mašinski fakultet Prilog razvoju grupnog koncepta u tehnologiji sa mogućnostima primene M. Novaković, dipl. inž. asistent Mašinski fakultet, Beograd Koncept sistema za pretraživanje proizvodno-tehnoloških informacija P. O. Bojanić, mr dipl. inž. asistent Mašinski fakultet B. Peladić, dipl. inž. `Krušik`, Valjevo Neki rezultati u izgradnji informacionog sistema u RO `Krušik` - Valjevo - OOUR Akumulatori F. Dimitrijević, dipl. inž. asistent S. Gligorijević, dipl. inž. Mašinski fakultet Pristup problemu sistematizacije i klasifikacije tehnoloških činilaca i procesa za pogon industrije prerade metala NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Moja sestra kraljica Draga / Ana Milićević Lunjevica Beograd 2019. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano, 260 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Jedino izdanje memoara Ane Vojke Lunjevice, pod nazivom Moja sestra kraljica Draga, priređeno je posthumno, 1995. godine, u periodu koji je, u odnosu prema istorijskoj ulozi i zaostavštini vladarske porodice Obrenović, najavio nova, obuhvatnija istoriografska i teorijska tumačenja, koja više nisu bila dominantno uslovljena marksističkim vrednosnim parametrima. sa smenom ideoloških paradigmi, u žižu interesovanja, kako stručne tako i šire javnosti, dospele su i biografije istorijskih ličnosti koje su ishodom Majskog prevrata 1903. godine postale direktne ili indirektne žrtve ovog krvavog oficirskog puča. Jednu takvu biografiju, pisanu u izgnanstvu, ponudila je i najmlađa sestra kraljice Drage Obrenović, Ana Vojka Lunjevica. Njena ispovest, impregnirana snažnim emocijama, manifestovanim čas kroz osećaj ogorčenosti i indignacije, čas u vidu nostalgičnog lamenta nad minulim vremenima i izgubljenim članovima porodice —lamenta koji se da nazreti na posve znakovitoj fotografiji Vojke, premlade da bi nosila duboku crninu u kojoj je usnimljena — nudi retku alternativu onoj uvreženoj stereotipnoj slici poslednje srpske kraljice iz dinastije Obrenovića. Zvanična istoriografija dugo nije bila spremna da se u oceni njenog karaktera oslobodi okvira oporih malograđanskih konvencija koje su za navodnu „bludnicu na tronu” bile pogubne koliko i smrtonosni oficirski kuršumi i mizogino rovarenje sabljama po njenoj bezdetnoj utrobi. Nasuprot tome, u oštrom opozitu sa uvreženom slikom ambiciozne kraljice koja se meša u sve državničke poslove, lažira trudnoću i vređa vojničko častoljublje „sumnjivom” prošlošću, upoznajemo požrtvovanu sestru, od milja zvanu „Cecica”, koja s jedva navršenih 17 leta stupa u brak povinujući se očevoj volji nauštrb svojih devojačkih snova, koja rano postaje udovica i ostaje bez roditelja, upoznaje bijarički svet kraljice Natalije, preuzima brigu nad mlađim sestrama i braćom, osvaja naklonost i ljubav mladog kralja, brine o starim srpskim običajima, suočava se sa raspršenim snovima o materinstvu, te hrli u susret nasilnoj smrti. U svetlu obnovljenog interesovanja za državnička i kulturna dostignuća dinastije Obrenović, više nego suvislom je proizašla potreba da se, posle gotovo četvrt veka od publikovanja memoara Ane Vojke Lunjevice, stručnoj i široj javnosti ponudi novo, dopunjeno izdanje ovog prvorazrednog istorijskog svedočanstva. Knjiga je strukturirana po uzoru na prvo izdanje, ali donosi i nekoliko pažnje vrednih novina. Ljubaznim dopuštenjem Radomira Putnika, kritički osvrt na štivo najmlađe sestre kraljice Drage koji potpisuje ovaj eminentni dramaturg i pisac, našao se kao pogovor i u osveženim Memoarima. Takođe su zadržana pravopisna pravila koja odslikavaju duh vremena i daju na autentičnosti jeziku, dok se neznatan broj izvršenih korekcija odnosi na slovne omaške i permutacije, kao i na nedoslednu upotrebu ličnih i prisvojnih zamenica, koje su promenjene kako ne bi unosile potencijalne zabune kod čitaoca. U vizuelnom i tehničkom smislu, vodilo se računa da se zadovolje standardi koje jedan ovakav izvor zavređuje, a koji 1995. godine nisu mogli biti ispunjeni u potpunosti, ponajviše zbog nezavidne situacije u ondašnjoj, sankcijama pritešnjenoj SR Jugoslaviji, koja se odrazila i na izdavačku delatnost. Izdanje koje je pred nama sadrži već reprodukovan vizuelni materijal, ali uključuje i relevantnu manje poznatu ili do sada nedostupnu fotografsku i drugu dokumentarnu građu iz zbirke Istorijskog muzeja Srbije i drugih baštinskih institucija (Arhiv Srbije, Istorijski arhiv Šumadije, Zavičajno odeljenje Biblioteke grada Beograda, Muzej rudničko-takovskog kraja, Narodni muzej u Beogradu i Muzej u Smederevu), kao i kolekcionara (Miloš Jurišić), zahvaljujući čijoj predusretljivosti je današnji čitalac u prilici da stekne potpuniji uvid u sentimentalnu životnu ispovest Ane Vojke Lunjevice, a time i u doba i način života poslednjih Obrenovića i njihovog neposrednog okruženja.

Autor - osoba Vojinović, Aleksandar, 1922-1999 = Vojinović, Aleksandar, 1922-1999 Naslov Ante Pavelić / Aleksandar Vojinović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Centar za informacije i publicitet, 1988 Fizički opis 380 str., [24] str. pril. ; 22 cm Zbirka ǂBibliotekaǂ Tajne sile Tragom izdaje i zločina Predmetne odrednice Pavelić, Ante, 1889-1959 Nekontrolisane predmetne odrednice Pavelić, Ante / biografije Ante Pavelić (Bradina, 14. jul 1889 – Madrid, 28. decembar 1959) bio je hrvatski političar i jedan od osnivača i vođa nacifašističkog pokreta Ustaše i ratni zločinac. Posle okupacije Jugoslavije, nacistički okupator postavlja ga na čelo marionetske Nezavisne Države Hrvatske, sa titulom poglavnika. Pavelić je bio advokat i političar iz redova Hrvatske stranke prava za vreme Kraljevine Jugoslavije. Kada je 1927. izabran kao poslanik u Narodnu skupštinu Kraljevine SHS u prvom govoru je izjavio je da njegov dolazak nije potvrda da on priznaje postojeće stanje, nego da će se boriti protiv njega za samostalnost Hrvatske. Koliko se netrpeljivosti i nasilnosti krilo iza te izjave tada se nije moglo naslutiti. Do kraja 1920-ih, njegove političke aktivnosti su postajala sve radikalnije kako je pozivao Hrvate na ustanak protiv Jugoslavije i planirao je stvaranje nezavisne Hrvatske pod italijanskim protektoratom. Nakon što je kralj Aleksandar I Karađorđević uveo Šestojanuarsku diktaturu 1929. godine i zabranio sve političke stranke, Pavelić je otišao u inostranstvo i zajedno sa Unutrašnjom makedonskom revolucionarnom organizacijom (VMRO) je planirao da razbije Jugoslaviju, zbog čega su ga jugoslovenske vlasti u odsustvu osudile na smrt. U međuvremenu Pavelić je došao u Italiju, gde je osnovao ustaški pokret sa ciljem stvaranja nezavisne Hrvatske. Pavelić je uneo terorističke akcije u ustaški program, kao što su podmetanje bombi i atentati, pokrenuo mali ustanak u Lici 1932, a sve je kulminiralo ubistvom kralja Aleksandra izvedenog zajedno sa VMRO. Paveliću je još jednom u Francuskoj osuđen na smrt u odsustvu. Zbog međunarodnog pritiska, Italijani su ga uhapsili i držali 18 meseci u zatvoru, što je uveliko omelo ustaše u sledećem periodu. Ubrzo po invaziji sila Osovine na Jugoslaviju u aprilu 1941. Slavko Kvaternik je, uz nemačko dopuštenje, proglasio osnivanje Nezavisne Države Hrvatske u Pavelićevo ime, koji se ubrzo vratio, preuzeo kontrolu nad marionetskom vladom i ubrzo stvorio politički sistem sličan nacističkoj Nemačkoj i fašističkoj Italiji. Pavelić je morao da Italijanima da teritorijalne ustupke. Brutalan režim koji je predvodio Pavelić je bio odgovaran za genocidne progone Srba, Jereja i Roma koji su živeli na teritoriji NDH, što je uključivalo masovna ubistva stotine hiljada Srba, i desetine hiljada Jevreja i Roma, kao i za progone Hrvata antifašista. Rasne politike NDH su značajno doprinele brzom gubitku kontrole nad okupiranoj teritoriji, gde je stanovništvo masovno odlazilo u partizane i četnike, i čak nateralo nemačke vlasti da pokušaju da obuzdaju Pavelića i njegovu genocidnu kampanju. Na kraju rata 1945. Pavelić je naredio svojoj vojsci da se bori čak i posle nemačke predaje, ali on sam je pobegao u Austriju i izbegao repatrijaciju kod Blajburga. Pavelić je na kraju stigao do Argentine, gde je ostao politički aktivan. Kada je hrvatsko-ustaška imigracija u Argentini 1957. g. proslavljala „Dan nezavisnosti”, odnosno dan stvaranja NDH (10. april), Blagoje Jovović je pucao na Pavelića, ali je bivši ustaški poglavnik preživeo, posle čega je pobegao u Frankovu Španiju. U Španiji je i preminuo od rana zadobijenih prilikom atentata. Nikada iz bolnice nije izašao. Sahranjen u Madridu, gde se zaključno sa januarom 2022. godine i dalje nalazi njegov grob. Rođen je 14. jula 1889. godine u hercegovačkom selu Bradini kod Ivan planine, (Opština Konjic) tada delu austrougarskog kondominijuma Bosne i Hercegovine. Osnovnu školu pohađao je u raznim mestima po Bosni i Hercegovini, zavisno gde je radio njegov otac. Pavelić je osnovnu školu pohađao u Jezeru u islamskom mektebu, i u Jajcu. U gimnaziju se upisao u Travniku. Dok je pohađao gimnaziju u Travniku postao je sledbenik nacionalističke ideologije Ante Starčevića i njegovog naslednika na mestu vođe Čiste stranke prava Josipa Franka (koji je bio i tast Slavko Kvaternika, tada austrougarskog pukovnika). Zbog zdravstvenih problema 1905. godine na kratko je prekinuo školovanje. U leto je našao posao na izgradnji železničke pruge između Sarajeva i Višegrada. Školovanje je nastavio u Zagrebu. Nije uspeo da završi četvrti razred, zbog čega je ponavljao razred. Školovanje je nastavio u gimnaziji u Senju, gde je završio peti razred. Zbog zdravstvenih problema je opet prekinuo školovanje i zaposlio se na izgradnji puta kod Buzeta. Šesti razred je završio u Karlovcu. a sedmi u Senju. Maturirao je 1910. godine i upisao se na Pravni fakultet u Zagrebu. Za vreme đačkih dana je pristupio Čistoj stranci prava, kao i frankovačkoj đačkoj organizaciji. Pavelić je 1912. uhapšen zbog sumnje u umešanost na atentat na bana Hrvatske-Slavonije Slavka Cuvaja. Pravo je diplomirao 1914. godine, a 1915. godine dobio doctor iuris počasnu titulu. U razdoblju od 1915. do 1918. godine radio je kao ovlašćeni zapisničar u advokatskom notarijatu Aleksandra Horvata, predsednika Stranke prava. Nakon završene stručne prakse (1918) radio je kao samostalni advokat u Zagrebu. Sa suprugom Marijom je imao dvoje dece, sina Velimira i ćerku Višnju. 1920te Ekstremista od same svoje mladosti, postao je član organizacije znane pod imenom „Frankovci“. U 1919. godini vrši funkciju privremenog sekretara Hrvatske stranke prava. Kako je to objasnio britanski istoričar A. P. J. Tejlor, kada su se u Hrvatskoj partiji prava pojavili ljudi koji su odbijali ulaziti u sukob sa Srbima, što je bilo alfa i omega političke aktivnosti ove partije, partijska većina je formirala Čistu stranku prava „očišćenu od bilo kakvih tragova realizma“ – po Tejloru. Godine 1921. Pavelić je bio uhapšen zajedno sa nekoliko drugih članova ove partije a zatim, kad je pušten na slobodu, pokušao je braniti na sudu uhapšene članove partije što mu nije uspelo. Pavelićeva svadljiva priroda je postajala sve više vidljivija u godinama neposredno poslije rata kada se uključio u sukobe između Centralističke partije i Radićeve Hrvatske seljačke stranke. Bio je jedini poslanik njegove partije u Skupštini Kraljevine Jugoslavije ali je retko bio prisutan na sednicama Skupštine a kada bi bio `bio je tih i neaktivan sedeći na svojoj stolici i samo bi se povremeno uključivao u duga harangiranja-proteste protiv onih mera koje nije odobravao. Ranih 1920-ih Pavelić je počeo uspostavljati kontakte sa hrvatskom emigracijom u Beču i Budimpešti a kasnije i sa makedonskom terorističkom organizacijom VMRO. Godine 1927 je bio savetnik odbrane makedonskih terorista tokom skopskoga procesa. Iste 1927. izabran je za zagrebačkog pokrajinskog zastupnika, a u junu iste godine predstavljao je zagrebačku opštinu na evropskom kongresu gradova u Parizu. Na povratku u Rimu je izaslaniku italijanske vlade Davanzatiju u ime HSP-a predao promemoriju u kojoj se Italiji nudi saradnja u rušenju Jugoslavije. U skladu s tim očekuje italijansku pomoć u uspostavljanju i zaštiti hrvatske države, te iznosi spremnost na teritorijalno, političko, ekonomsko i vojno prilagođavanje italijanskim interesima. Na parlamentarnim izborima 1927. godine izabran je, zajedno s Trumbićem, za zastupnika na listi Hrvatskog bloka. U svojim govorima u beogradskoj skupštini istupio je protiv srpske politike i izjašnjavao se za hrvatsku samostalnost i nezavisnost. Unutar stranke posebno se posvetio radu s omladinom te pokrenuo listove „Starčević“ i „Kvaternik“. Posle atentata na prvake Hrvatske seljačke stranke 1928. godine pristupa Seljačko-demokratskoj koaliciji. Tada pokreće list „Hrvatski domobran“ s programom ostvarenja samostalne hrvatske države, a 1. oktobra 1929. godine osniva istoimenu paravojnu organizaciju. Emigracija Pavelić je bio na funkciji sekretara Hrvatske stranke prava sve do 1929. i početka Šestojanuarske diktature. Otprilike u to vreme, Pavelić je počeo da organizuje ustaše. Zvaničan datum osnivanja je bio 7. januar 1929.. Nakon proglašenja šestojanuarske diktature 1929, plašeći se hapšenja, pod izgovorom da mu je potrebna medicinska pomoć, Pavelić je otišao u Austriju u noći između 19. i 20. januara. Prvo pod izgovorom da mu je potrebno lečenje je otišao u Beč. Ovde je kontaktirao druge hrvatske emigrante, uglavnom političke emigrante i bivše austrougarske oficire, koji su se okupili oko Stjepana Sarkotića i odbili da se vrate u Jugoslaviju. Nakon kraćeg boravka u Austriji, zajedno sa Gustavom Perčecom Pavelić je otišao u Budimpeštu. U martu 1929. ustaše su počele svoju terorističku kampanju u Jugoslaviji ubistvom Tonija Šlegela u Zagrebu. Šlegel je bio projugoslovenski orijentisan urednik novina Novosti, koji je takođe bio osoba od poverenja kralja Aleksandra. Nakon što su uspostavili kontakte sa VMRO u aprilu 1929. Pavelić i Perčec su otišli u Sofiju. U Sofiji su 29. aprila 1929. godine s vođom makedonske emigracije Vančom Mihailovim potpisali deklaraciju o uzajamnoj pomoći Makedonaca i Hrvata u rušenju Jugoslavije i stvaranju samostalnih država Hrvatske i Makedonije. Mihailov će biti osoba koja će imati najviše uticaja na Pavelića u budućnosti. Istovremeno u Beogradu ga je Sud za zaštitu države u odsustvu 17. avgusta 1929. godine osudio na smrt, zajedno sa Perčecom. Zbog presude jugoslovenskog suda, Pavelić je 25. septembra 1929. uhapšen u Beču i proteran u Nemačku. Pavelić je napustio Nemačku pod lažnim pasošem i otišao u Italiju, gde je njegova porodica već od ranije živela. Pošto je bio u kontaktu sa italijanskim vlastima još od 1927, lako je uspostavio kontakt sa fašistima. U jesen 1929. povezao se sa italijanskim novinarem i Musolinijevim bratom Arnaldom Musolinijem, koji je podržavao nezavisnost Hrvatske bez ikakvih teritorijalnih simpatija. U Italiji, potkraj 1930. osniva tajnu terorističku organizaciju „Ustaša – hrvatska revolucionarna organizacija“ (UHRO) s ciljem razbijanja Jugoslavije i uspostave nezavisne Hrvatske uz pomoć Italije. Tada uzima naslov poglavnika, a ustaški pokret organizuje na vojnim i zavereničkim načelima. U drugoj polovini 1931. godine u Italiji osniva prvi logor za vojnu obuku u mestu Bovenjo u pokrajini Breša, te inicira osnivanje drugih takvih logora u Italiji i Mađarskoj. U Glavnom ustaškom stanu 1. jula 1933. godine obznanjuje načela ustaškog pokreta u 17 tačaka, a kao cilj pokreta ističe uspostavu samostalne i nezavisne hrvatske države na čitavom njenom istorijskom (koje je izmišljeno kao istorijsko) i etničkom (u kom su polovina bili Srbi) području, što se ima pravo provesti svim sredstvima, pa i silom oružja. U skladu sa deklarisanim načelima inicira i organizuje propagandne akcije, atentate i diverzije. Pripreme za terorističke akcije su se nastavile na Liparima uz nesebičnu italijansku pomoć koji su uz pomoć ustaša nastojali da sruše Jugoslaviju i zaposednu dalmatinsku obalu. Već 1932. godine jedna grupa ustaša se iz Zadra koji je tada bio u sastavu Italije prebacila u Velebit i izvršila napad na žandarmerijsku stanicu u selu Brušane. Ustaše su se nadale da će njihova akcija izazvati masovni ustanak, ali osim malo štete na vratima i zidu žandarmerijske stanice ništa se značajnije nije desilo i teroristi su se vratili u Zadar. U potragu za njima u Liku su stigli odred vojske i četnici Koste Pećanca, pa je glavni organizator akcije Andrija Artuković morao da pobegne. Pretres i istraga su rezultovali razbijanjem ustaške mreže i hapšenjem nekih ustaša od kojih je najpoznatiji bio ustaški ideolog i budući ministar Mile Budak (1939. nakon osnivanja Banovine Hrvatske su svi pušteni na slobodu). Međutim, ustašama se već ubrzo pružila prilika za novu akciju. Prilikom posete Francuskoj u Marselju je 1934. godine je ubijen kralj Aleksandar. Atentat je izvršio pripadnik VMRO Vlado Černozemski, ali su iza svega stajale ustaše i kao glavni organizatori Ante Pavelić, Gustav Perčec i Slavko Kvaternik. Stoga Pavelić, zajedno sa Perčecom i Kvaternikom, je osuđen na smrt u odsutnosti od strane provincijalnog suda u Aix-en-Provence u Francuskoj u februaru 1936. Nakon marsejskog atentata, pod pritiskom Francuske, italijanske ga vlasti 17. oktobra 1934. godine hapse i zatvaraju u Torinu gde ostaje u zatvoru sve do 1936. godine. Do kraja oktobra 1936. godine dovršava opsežni elaborat za nemačko Ministarstvo inostranih poslova pod naslovom „Hrvatsko pitanje“. Nakon približavanja Jugoslavije i Italije te sporazuma Ćano-Stojadinović, 1. aprila 1937. godine izdaje odredbu kojom razrešava ustaše radne službe i raspušta sve logore na području Italije. U skladu s tim ustaše su raseljene i izolovane po celoj Italiji, a on je interniran, u Sijeni do 1939. godine. Nakon pada Milana Stojadinovića, te italijanske okupacije Albanije i priprema za napad na Jugoslaviju, poziva ga italijanski ministar inostranih poslova grof Ćano (23. januara 1940) i dogovara s njim plan akcije koji uključuje podizanje ustanka u Hrvatskoj, italijansku vojnu intervenciju, uspostavu nezavisne Hrvatske pod italijanskom zaštitom i njen ulazak u monetarnu i carinsku, zatim i u personalnu uniju s Italijom. Nakon beogradskih događanja 27. marta 1941. godine prvi ga put prima Musolini (29. marta), a kada je Slavko Kvaternik u njegovo ime proglasio Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH) 10. aprila 1941, ponovo ga prima Musolini dan kasnije, tj. 11. aprila i odobrava mu ulazak u Hrvatsku. Na čelu grupe ustaša vratio se u Hrvatsku i preuzeo vlast. NDH i Drugi svetski rat Uspostavljanje NDH Zvanična objava uspostave Nezavisne Države Hrvatske. Nemci su želeli masovnu podršku za bilo koju vladu nove hrvatske marionetske države koju bi oni postavili, da bi mogli da kontrolišu svoju okupacionu zonu uz minimum svojih snaga i da mirno iskorišćavaju dostupne resurse. Uprava Banovine Hrvatske bila je pod kontrolom saveza Hrvatske seljačke stranke Vlatka Mačeka i Samostalne demokratske stranke prečanskih Srba. Maček je imao veliko popularnost u hrvatskom narodu, bio je potpredsednik jugoslovenske vlade premijera Dragiše Cvetkovića, podržavao je jugoslovensko pristupanje Trojnom paktu i imao je već organizovane paravojne snage u vidu Hrvatske seljačke i građanske zaštite. Zbog toga su Nemci pokušali da ubede Mačeka da proglasi nezavisnost hrvatske države i obrazuje vladu. Kada je Maček odbio da sarađuje, Nemci su shvatili da nemaju izbora osim da podrže Pavelića, iako su smatrali da ustaše ne mogu da upravljaju državom na način koji su Nemci želeli. Pored nekoliko stotina ustaša u emigraciji, Nemci su procenili da Pavelić u Jugoslaviji u trenutku invazije ima oko 900 zakletih ustaša, a same ustaše su smatrale da broj njihovih pristalica iznosi oko 40.000. Pored toga, Nemci su smatrali Pavelića italijanskim agentom i Musolinijevim čovekom, ali uzevši da su druge istaknute ustaše kao što je Pavelićev doglavnik Slavko Kvaternik bili dovoljno pronemački nastrojeni da osiguraju da će njihovi interesi biti ispoštovani u bilo kakvom režimu na čijem čelu bi stojao Pavelić. Slavko Kvaternik je 10. aprila 1941. preko Radio-Zagreba proglasio uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske u ime poglavnika Ante Pavelića. Kvaternik je delovao po naređenjima SS-brigadefirera Edmunda Fezenmajera. Ova objava primljena je sa oduševljenjem u značajnom delu hrvatskog naroda, naročito onih koji su živeli u Zagrebu i drugim gradovima, međutim, ustaše su imale neku stvarnu podršku samo u zapadnoj Hercegovini i Lici. Hrvatska seljačka i građanska zaštita, u koje su se infiltrirale ustaše, je pomagala u razoružavanju kraljevske Jugoslovenske vojske i uspostavljanju nekakve kontrole. Ustaše koje su bile internirane u Italiji su skupljene u Pistoji, gde su im date italijanske uniforme i lako naoružanje. Pavelić im se pridružio 10. aprila. Pavelićev dolazak u Pistoju je zapravo bio njegov prvi susret sa svojim ustašama nakon marseljskog atentata. Tu im je održao govor u kom je istakao da je njihova borba za nezavisnu Hrvatsku skoro gotova. Posle toga se vratio u svoj dom u Firenci gde je na radiju čuo za Kvaternikovu objavu. Pavelić je sutradan 11. aprila otišao u Rim, gde ga je primio Musolini. Posle sastanka u Rimu, Pavelić se sa svojom ustaškom pratnjom ukrcao na voz i stigao u Zagreb preko Trsta i Rijeke. U Karlovac je stigao 13. aprila sa oko 250-400 ustaša, gde ga je dočekao Fezenmajer, koga je nemački ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop zadužio da nadgleda osnivanje NDH. U Karlovcu je Pavelić upitan da li je napravio nekakve obaveze prema Italijanima, ali je stigao i Musolinijev izaslanik Filipo Anfuzo da osigura da će Pavelićeve izjave po pitanju Dalmacije i priznavanju od strane sila Osovine biti primljene na zadovoljavajući način kod Hitlera i Musolinija. Ova pitanja su bila prvi znak nemačko-italijanskih tenzija zbog NDH. Diplomatsko priznanje NDH je odloženo dok se osigura da će Pavelić ispuniti obećane teritorijalne ustupke Italiji. To je značilo da je Pavelić morao da preda Italiji oko 5400 km² teritorije, na kojoj je živelo oko 380.000 stanovnika, od toga 280.000 Hrvata, 90.000 Srba, 5.000 Italijana i 5.000 ostalih. Kada se Pavelić na to obavezao, 15. aprila je stigao u Zagreb[23], a priznavanje sila Osovine je istog dana zagarantovano. Dan ranije, 14. aprila je Fezenmajer poslao telegram nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova u kome Pavelić i Kvaternik mole Hitlera da ih on i nemački ministar spoljnih poslova prime što pre kako bi izrazili Hitleru zahvalnost za priznanje NDH i obećali da će živeti i umreti za Hitlera.[24] Sutradan, kao poglavnik Nezavisne Države Hrvatske 16. aprila Pavelić je potpisao dekret o obrazovanju vlade NDH. U vladi je uzeo položaj predsednika vlade i ministra inostranih poslova. Dekretom je Osman Kulenović imenovan za potpredsednika vlade, Slavko Kvaternik za Pavelićevog zamenika, a još osam istaknutih ustaša je postavljeno za ministre. Potom je osnovao Hrvatsko domobranstvo i organizovao upravnu i diplomatsku službu. Po uzoru na Hitlera, ustaški pokret postao je jedini nosilac političke volje u zemlji i menja mu ime u „Ustaša - hrvatski oslobodilački pokret“ (UHOP). Ujedno je osnovao Glavni ustaški stan (GUS) kao organizaciono-političku, a Ustašku vojnicu i Ustašku nadzornu službu (UNS) kao vojno-policijske poluge režima. Ustaše su koristili postojeću birokratiju Banovine Hrvatske, koja je kasnije pročišćena i popunjena ustašama. Novi režim se oslanjao na koncept neprekinute hrvatske države od njihovog doseljavanja, i odražavaće se u ekstremnom hrvatskom nacionalizmu sa primesama nacizma, italijanskog fašizma, katoličkog klerikalnog autoritarizma i politike o seljaštvu Hrvatske seljačke stranke. Pavelić je pokušavao da odugovlači pregovore sa Italijom oko granice između dve države. U to vreme je dobijao podršku od Berlina. Galeaco Ćano je insistirao da Italija mora anektirati celo hrvatsko primorje, a posle nekog vremena Nemci su se povukli da bi sačuvali nemačko-italijanske odnose. Pavelić i Ćano su se ponovo sastali 25. aprila u Ljubljani da ponovo razgovaraju o granicama. Ćanov prvi predlog bila je aneksija celog hrvatskog primorja i zaleđa sve do Karlovca. Drugi predlog je bio manje zahtevan, ali uz čvršće veze sa Italijom, uključujući monetarnu, carinsku i personalnu uniju. Pavelić je odbio i umesto toga je zahtevao da Hrvatska dobije Trogir, Split i Dubrovnik. Ćano nije odgovorio, ali je obećao novi sastanak. Pavelić je i dalje računao na nemačku podršku, ali uzalud. Pavelić i Musolini su se sastali 7. maja u Tržiču i dogovorili su se da se o ovome ponovo razgovara u Rimu. Pavelić je otišao u Rim sa svojom delegacijom i potpisao Rimske ugovore. Tim ugovorima velik je deo dalmatinske obale, Krk, Rab, Korčula, Biograd, Šibenik, Split, Čiovo, Šolta, Mljet i delovi Konavla i Boka Kotorske predat Italiji. Hrvatski predlog da se Splitom i Korčulom zajednički upravlja je bio ignorisan. Dalje, Pavelić je pristao da imenuje princa Ajmonea, vojvodu od Aoste za kralja NDH pod imenom Tomislav II da bi izbegao uniju sa Italijom, ali je odlagao formalnosti nadajući se da će dobiti više teritorija ako prihvati novog kralja. Međutin, Ajmone je dobio i nikada nije vladao u NDH. Kao poglavnik NDH, Pavelić je imao potpunu kontrolu nad državom. Zakletva koju su polagali svi zaposleni u vladi je isticala da Pavelić predstavlja suverenitet NDH. Sama titula poglavnik je predstavljala bliske veze NDH i ustaškog pokreta, pošto je on istu titulu nosio i kao vođa ustaša. Dalje, Pavelić je donosio sve značajne odluke, uključujući i postavljanje ministara i vođa u ustaškom pokretu. Pošto NDH nije imala funkcionalni sabor, Pavelić je odobravao sve zakone, što ga je učinilo najmoćnijom osobom u državi. Zbog saradnje sa krajnje desnim krilom popularne Hrvatske seljačke stranke, Pavelićev režim je na početku bio prihvaćen od većine Hrvata u NDH. Uskoro je Pavelić posetio papu Pija XII, kako bi dobio priznanje državnosti od Vatikana, ali bez uspeha (mada je Vatikan poslao ambasadora u Zagreb), jer je Vatikan održavao diplomatske veze sa jugoslovenskom izbegličkom vladom. Početkom juna 1941. prvi put je posetio Hitlera, a 15. juna 1941. godine u Veneciji je potpisao pristupanje NDH Trojnom paktu. Pavelić je 10. juna morao da prihvati mađarsku aneksiju Međimurja. Početak terora U jednom od prvih akata po preuzimanju vlasti, Pavelić je 14. aprila potpisao Dekret o očuvanju hrvatske nacionalne imovine, kojim su stavljene van zakona sve velike transakcije imovine koji su načinili Jevreji dva meseca pre proglašenja NDH. Zatim je 17. aprila potpisao Zakon o odbrani naroda i države 17. aprila 1941. koji je nastupao na snagu odmah, imao je retroaktivno dejstvo i propisao smrtnu kaznu za svaku akciju koja nanosi štetu časti i životnim interesima NDH. Ovaj zakon je bio prvi od tri dekreta kojim su efektivno srpsko, jevrejsko i romsko stanovništvo u NDH stavljeni van zakona i vodilo je ka njihovom progonu i uništenju. Pavelić je 25. aprila potpisao zakon kojim je zabranjena upotreba ćiriličnog pisma, što je direktno pogađalo srpsko pravoslavno stanovništvo i Srpska pravoslavna crkva u NDH. Pavelić je 30. aprila potpisao zakon o nacionalnosti, čime su svim Jevrejima oduzeta državljanstva NDH, a zakon su pratili budući zakoni koji su ograničavali njihovo kretanje i boravak. Od 23. maja od svih Jevreja se zahtevalo da nose žute identifikacione oznake, a 26. juna Pavelić je izdao dekret kojim je okrivio Jevreje za njihove aktivnosti protiv NDH i naredio njihovo zatvaranje u koncentracione logore. Pavelić je 9. juna 1941. posetio Hitlera u njegovoj rezidenciji Berghof kod Berhtesgadena. Hitler je savetovao Pavelića da bi trebalo da pedeset godina vodi politiku nacionalne netrpeljivosti. Takođe ga je savetovao da prihvati slovenačke prognanike iz dela Slovenije koje je anektirala Nemačka i da deportuje Srbe na teritoriju Teritorije vojnoupravnog komandanta Srbije. Kao vođa NDH, Pavelić je glavni inspirator genocidnih radnji počinjenih u NDH, i bio je odgovoran za kampanje terora protiv Srba, Jevreja, Roma i Hrvata antifašista, u šta je spadalo organizovanje mreže koncentracionih logora. Brojna svedočenja sa Nirnberškog procesa kao i izveštaji iz nemačkih, talijanskih i austrijskih ratnih arhiva svedoče o zločinima izvršenim na civilnim stanovništvom. Osim Pavelića kao glavnog inspiratora genocida, njemu su najviše pomagali njegovi najbliži saradnici Eugen Dido Kvaternik i ministar unutrašnjih poslova Andrija Artuković, koji su bili odgovorni za planiranje i organizaciju, dok je Vjekoslav Luburić bio taj koji je izvršavao naređenja. Odnose unutar NDH Pavelić rešava terorom. Tako već 17. juna donosi zakonsku odredbu za odbranu naroda i države, koja vredi retroaktivno i predviđa samo jednu kaznu, smrtnu, za dela povrede časti i životnih interesa hrvatskoga naroda. U Hrvatskoj je uspostavio totalitarni sistem po uzoru na nacistički režim u Nemačkoj, doneo rasne zakone, uspostavio koncentracione logore sa ciljem totalnoga istrebljenja Srba, Roma, Jevreja i antifašista. Zabranio je sve stranke i društva, te uspostavio diktaturu i kult ličnosti. Pavelić se obrušio na celi srpski narod u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bez razlike. To se odnosi u istoj meri na Jevreje i Rome, od kojih režimu nije pretila nikakva opasnost, za razliku od npr. hrvatskih komunista. Neki od prvih većih pokolja Srba su se dogodili upravo u područjima kao Podravina i Gorski kotar, i to nad Srbima koji su glasali pre rata za Seljačko-demokratsku koaliciju, dakle ne kao retorzija prema velikosrbima, nego kao sredstvo terora i nad najpomirljivijim Srbima. Da se ne radi samo o ekscesima tzv. „divljih ustaša“ (tj. pojedinaca koji su prišli ustaškom pokretu radi osvete i profita), vidljivo je i iz zakonodavstva NDH, kao i detaljno isplaniranih akcija istrebljenja, kako u selima, tako u koncentracionim logorima poput jasenovačkog. Moderni apologeti Pavelića koji ga pokušavaju koliko –toliko rehabilitovati prećutkuju upravo te ključne stvari: totalitarnu narav sistema, njegov položaj, kao i činjenicu da je većina ustaških obračuna bila usmerena ne na srpske četnike i slične protivnike bilo kakvoga hrvatstva, nego na obični srpski narod koje nije iskazivao u početku ništa više od ravnodušnosti ili neprijateljstva. Početak organizovanog otpora Početak oružanog otpora Do kraja 1941. prihvaćenost ustaškog režima među većinom Hrvata se pretvorilo u razočaranje i nezadovoljstvo, a zbog terora i bezakonja koji je sprovodio režim ponovo su počela da se pojavljuju projugoslovenske težnje, zajedno sa prokomunističkim. Nezadovoljstvo se pojačalo kada je Pavelić naredio da se Vlatko Maček uhapsi i pošalje u Jasenovac u oktobru 1941, a do kraja 1941. propagandni leci HSS su pozivali seljake na strpljenje pošto je „dan oslobođenja blizu“. U javnosti je stvaran kult ličnosti oko Pavelića. U ovo je spadalo uvođenje pozdrava u stilu nacista, naglašavanje da ga je jugoslovenski sud osudio na smrt u odsustvu i stalno ponavljanje da je prošao kroz muke da bi uspostavio nezavisnost NDH. Pavelić je sazvao Sabor 24. januara 1942. Sabor je zasedao između 23. i 28. februara, ali je on imao malo uticaja i posle decembra 1942. nije više sazivan. U junu 1942. Pavelić se sastao sa generalom Marijom Roatom i njih dvojica su se složila da se ustaška administracija može vratiti u zonu 3 osim u mesta sa italijanskim garnizonima. Pavelić se složio sa daljim prisustvom četničke Dobrovoljačke antikomunističke milicije i da će Italijani intervenisati u zoni 3 ako smatraju da je neophodno. Rezultat ovog dogovora je da su se Italijani uglavnom povukli iz oblasti u kojima NDH bukvalno nije postojala i nije imala načina da ponovo uspostavi svoju vlast. Ovo je stvorilo široku slabo branjenu oblast od Sandžaka do zapadne Bosne u kojima su partizani i četnici mogli da deluju. Do sredine 1942. Pavelićev režim je efektivno kontrolisao samo zagrebačku oblast uz neke veće gradove u kojima su se nalazili jaki garnizoni NDH i Nemačke. U drugoj polovini 1942. vrhovni komandant Jugoistoka general-pukovnik Aleksander Ler i Glez fon Horstenau su tražili od Hitlera da se postara da Pavelić ukloni nesposobnog Slavka Kvaternika i njegovog sina Eugena Didu Kvaternika. Hitler je bio besan na Pavelića što je svojom politikom rasplamsao ustanak u Hrvatskoj, čime je izgubio mogućnost upotrebe oružanih snaga NDH na istočnom bojištu, štaviše, morao je davati svoje snage za gušenje ustanka u NDH. Zato je pozvao Pavelića u svoj štab u Vinici (Ukrajina) na dan 23. septembra 1942. godine. Pavelić se složio prilikom posete Hitleru u Ukrajini septembra 1942. Sledećeg meseca Slavku Kvaterniku je dozvoljeno da ode u Slovačku, i Eugen je pošao sa njim. Zatim ih je Pavelić iskoristio kao žrtvene jarce i za teror tokom 1941–1942. i za neuspeh da snage NDH uspostave red i mir u državi. Posle kapitulacije Italije Nakon puča maršala Pjetra Badolja i pada Musolinija, Pavelić je napustio mesto predsednika vlade i 2. septembra 1943. na to mesto je imenovao Nikolu Mandića, a nakon kapitulacije Italije, 10. maja 1943. godine objavio izjavu o poništenju Rimskih ugovora, pripajanju delova Dalmacije koju su okupirali Italijani NDH, odbacio je ponudu da presto Hrvatske pripadne dinastiji Savoja i ponudio amnestiju Hrvatima koju su se pridružili partizanima. Međutim, Nemci su okupirali nekadašnje italijanske okupacione zone, uključujući rudnike i važna poljoprivredna područja. Do novembra 1943. Pavelić i njegov režim su kontrolisali samo mali deo teritorije NDH, a do marta 1944. SS-brigadefirer i general-major Vafen-SS Ernst Fik je primetio da „kad je reč o vlasti i moći, dr. Ante Pavelić je tek gradonačelnik Zagreba, bez predgrađa“. Svesni činjenice da će Nemačka izgubiti rat, nekoliko domobranskih oficira je pokušalo da zajedno sa HSS vodi tajne pregovore sa zapadnim Saveznicima o prelasku NDH na stranu Saveznika. U razgovorima sa HSS su učestvovali ministri Mladen Lorković i Ante Vokić. Pavelić je znao za Lorkovićevu i Vokićevu zaveru, ali nije preduzimao ništa. Njih dvojica su pogrešno pretpostavili da Pavelić odobrava njihov plan. Kada su Nemci saznali za planiranje puča, Pavelić je naredio da se Lorković i Vokić uhapse, zajedno sa nekoliko domobranskih oficira i pripadnika HSS. Pavelić je sudbinu NDH još više vezao uz sudbinu nacističke Nemačke, intenziviranjem terora prema svima koje se sumnjiči za izdaju kao i integracijom Hrvatskog domobranstva i Ustaške vojnice. Kraj NDH Videvši propast Nemačke i svestan da Hrvatske oružane snage ne mogu da se odupru komunistima, Pavelić je tek pred sam kraj rata pokušao da za svoj režim i državu traži političke alternative svom dotadašnjem savezniku. Tako je u aprilu 1945. učestvovao je u kombinacijama Dragoljuba Mihailovića i Lava Rupnika o stvaranju srpsko-hrvatsko-slovenskog antikomunističkog bloka, koji bi bio stavljen pod zaštitu zapadnih Saveznika. Da bi se olakšala predaja NHD Britancima, vlada NDH je 4. i 5. maja poslala dve misije Britancima sa memorandumom hrvatske vlade. Prvu misiju su presreli pripadnici Jugoslovenske armije, dok su članove druge misije, u kojoj je bio državni sekretar Vjekoslav Vrančić, Britanci uhapsili. Opšte rasulo i panika izazvana probojem Sremskog fronta su doveli da Pavelić krišom napusti Zagreb 6. maja 1945. ostavivši svoju vojsku i državnu upravu. Pavelić se sa delom svoje vojske pokušao da povuče u Austriju, zbog čega se nekoliko grupa od nekoliko desetina hiljada hrvatskih vojnika i civila počelo povlačiti na severozapad bez neke jasne strategije. Pavelić je 8. maja sazvao poslednje zasedanje vlade NDH u Rogaškoj Slatini. Na tom sastanku general Aleksander Ler je informisao hrvatsku vladu o nemačkoj kapitulaciji i predao Paveliću komandu nad snagama NDH.[43] Pavelić je potom imenovao generala Vjekoslava Luburića za komandanta hrvatske vojske. Kasnije istog dana Pavelićev konvoj je ušao u sovjetsku okupacionu zonu Austrije, odvojen od ostatka vlade NDH koji je otišao u britansku okupacionu zonu. Pavelićeva grupa se probila do američke okupacione zone i 18. maja stigla u selo Lajngrajt kod Radštata u kom su Pavelićeva supruga Mara i njihovo dvoje dece živeli od napuštanja NDH u decembru 1944. Pavelić je 8. maja naredio da kolone izbeglica nastave da idu u Austriju i da se ne predaju snagama Jugoslovenske armije, već Britancima. Međutim, Britanci su odbili da prihvate njihovu predaju, već su ih vratili nazad polovinom maja i deo su kasnije pogubili komunisti. Veliki broj izbeglica je usporio povlačenje, učinio neizvodljivom predaju kod zapadnih saveznika i na kraju je prouzrokovao mišljenje da oni nisu bili ništa drugo od ljudskog štita za ustaše. Zbog ovog napuštanja hrvatskih vojnika i civila, kasnije generacije hrvatskih emigranata su optuživale Pavelića za kukavičluk. Pavelićeva porodica je dalje živela u američkoj okupacionoj zoni. Nemci o ustašama Recept za pravoslavne, koji je primio ustaški vođa i poglavnik, predsednik Nezavisne Države Hrvatske, Ante Pavelić, podseća na najkrvavije religiozne ratove: Jedna trećina mora da postane katolička, jedna trećina mora da napusti zemlju, a jedna trećina mora da umre. Poslednja tačka programa bila je i sprovedena u delo. Kada ustaške vođe pričaju o tome da su zaklali milion pravoslavnih Srba – uključujući bebe, decu, žene i starce to je onda, po meni, preterivanje i samohvalisanje. Na osnovu izveštaja koji su stigli do mene, procenjujem da broj nevinih, nenaoružanih, zaklanih Srba iznosi oko 750.000. Kada sam, po ko zna koji put, u Glavnom štabu stavio na dnevni red izveštaje o istinski užasnim stvarima koje se odvijaju u Hrvatskoj, Hitler mi je ovako odgovorio: `I ja sam poglavniku kazao da nije moguće samo tako iskoreniti tu manjinu, jer je ona, jednostavno, prevelika. – Da, kada bi čovek tačno znao gde je granica uništavanja jednog naroda`! –  Herman Nojbaher O Paveliću i ustašama prema onome što kažu njihovi pokrovitelji i nadzornici – Hitlerov Gestapo i opunomoćeni general za NDH Edmund Glez fon Horstenau: U poverljivoj studiji šefa Gestapoa za NDH Hansa Helma, koji je 14. januara 1943. godine predao nemačkom poslaniku Kascheu i generalu Horstenau pod naslovom »Osnove partizanske opasnosti« Helm se zalaže za uklanjanje preduslova koji su ljude naterali u »zagrljaj komune« i dodaje: »Srpstvo daje najviše pripadnika partizana jer je bilo najsvirepije pogođeno... novi je režim u Hrvatskoj otpočeo s pogromima uništavanja i istrebljivanja Srba, kojima su se, javnim izjavama priključili i najviši vrhovi vlade, prihvativši ih kao glavni državni cilj. Što se pod pritiskom ustanka, tokom vremena, s merodavne ustaške strane govorilo drukčije i što se spominjalo čak i izmirenje, te nije više moglo popraviti štetu koju je, na primer, učinio dr. Mile Budak, sadašnji poslanik u Berlinu...« Opunomoćeni general Horstenau napisao je u svome izveštaju, između ostalog: „Ustaški pokret je počinjenim pogreškama, zločinima i pojavama korupcije tako kompromitovan, da bi državna egzekutiva (domobranstvo i redarstvo) morala biti od njega odvojena, čak uz napuštanje svake spoljne povezanosti...“ U toj panici pred svojim gospodarima, Pavelić je promemorijom od 11. novembra 1942. godine prihvatio da sve svoje policijske akcije prethodno najavi nemačkom generalu. Posleratni period Zagreb je napustio 6. maja 1945. godine, a 8. maja ujutru u Rogaškoj Slatini komandantom hrvatske vojske i povlačenja imenovao je Vjekoslava Maksa Luburića te je napustio Glavni stan i vojsku pa preko Austrije i Italije otišao u Argentinu. U tome mu je pomogao Krunoslav Draganović, hrvatski fratar i predstavnik NDH pri Vatikanu. Zadatak Krunoslava Draganovića je da izdaje lažna dokumenta ustaškim i nacističkim zločincima i da ih prebacuje u Južnu Ameriku. Jugoslavija je najkasnije od 1951. tražila od Argentine Pavelićevo izručenje, ali je Peronova vlada odbacivala ove zahteve, tvrdeći da Pavelić nije u Argentini i da između Jugoslavije i Argentine ne postoji sporazum o izručenju. Pavelić se povukao iz javnosti, ali je nastavio sa pokušajima obnove ustaškog pokreta. Sa Milanom Stojadinovićem, bivšim jugoslovenskim premijerom, koji je takođe živeo u Buenos Ajresu, sastao se 1954. Predmet njihovog sastanka je bilo sastavljanje plana o Velikoj Hrvatskoj i Velikoj Srbiji koje bi zamenile Jugoslaviju. Sastanak je izazvao kontroverzu, ali nije imao nikakav realan značaj.[46] Pavelić i druge ustaše su 8. juna 1956. osnovali Hrvatski oslobodilački pokret (HOP), čiji je cilj bio obnova NDH. HOP je sebe smatrao „odlučnim protivnikom komunizma, ateizma i Jugoslavije u bilo kom mogućem obliku“. Pavelić se često obraćao Hrvatima u egzilu. Protiv Pavelića optužnica je 1956. i vlasti Jugoslavije su nekoliko puta od Argentine tražili izručenje Pavelića, ali je ono uvek bilo odbijeno iz raznih razloga. Ranjavanje i smrt Tito nije uspeo da mu Pavelić bude izručen, ali postoje ozbiljne sumnje da je Titova državna bezbednost nastojala da ubije deo svojih protivnika koji su bili izvan Jugoslavije. Nakon pokušaja atentata na Pavelića 10. aprila 1957. godine[8] u predgrađu Lomas del Palomar u Buenos Ajresu, on se sklonio u Španiju u kojoj vladao poslednji fašistički diktator u Evropi Franko. Pokušaj atentata je izvršio Blagoje Jovović, a dan je biran s namerom jer je tog dana bila proslava „Dana nezavisnosti” hrvatsko-ustaške emigracije u Argentini (i u celom ustaško-hrvatskome rasejanju), odnosno stvaranja nacističke države NDH (10. april) čiji je Pavelić bio poglavnik. U Španiji se Pavelić pokušao oporaviti od ranjavanja u jednom katoličkom manastiru u Madridu, a umro je u decembru 1959. Nikada nije izašao iz bolnice. Nije pouzdano utvrđeno ko je izvršio atentat na njega. Pored Titove državne bezbednosti postoje i drugi osumnjičeni. Dolazilo je do sukoba među samim ustašama u inostranstvu, tako da je pokušaj ubistva mogao biti posledica njihovog unutrašnjeg sukoba. Naravno postojali su sukobi i između srpskih nacionalista i ustaša. Tako da su i srpski nacionalisti mogli biti izvršioci atentata. Po rečima srpskoga istoričara Milana St. Protića, iza atentata nije stajao Broz (koji nije imao volju da eliminiše Pavelića), već Slobodan Penezić Krcun i Milan Stojadinović. Premda je u istoriji ostao zabeležen kao izrazito negativna pojava, Ante Pavelić ima poštovanje poklonika i podršku nekih crkvenih lica u Hrvatskoj, HČSP-a, HSP-a ali i jednog dela Hrvatske seljačke stranke i HDZ-a. MG11 (N)

U dobrom stanju! Skromno podvlaceno drvenom bojicom na 5, 6 strana ostalo uredno Redje u ponudi! Imperije - logika vladavine svetom od starog Rima do Sjedinjenih Država Herfrid Minkler (autor) Slobodan Damnjanović (prevod) Izdavač: Službeni glasnik:Albatros plus Knjiga “Imperije” Herfrida Minklera, uglednog nemačkog socijalnog teoretičara, istoričara ideja i politikologa, po mnogo čemu predstavlja jedinstvenu studiju ove vrste u naučnoj literaturi. Autor je svoja, po svemu uzorna istraživanja bazirao na nekoliko naučnih disciplina:od istoriografije i geopolitike, do sociologije i politikologije, posredujući znalački primenjeni multidisciplinarni pristup - opštim komparativnim metodom. Naglašavajući razliku izmedju starih i novih imperija, Minkler posebnu pažnju poklanja Rimskom Carstvu, kao najvećoj imperiji staroga sveta, čije izučavanje, po ovom autoru, ima ključnu ulogu u razumevanju moderne imperije – američke. Naime, kako na simbolicko-ideološkom, tako i na teritorijalnom nivou, moguće je prepoznati upadljivu sličnost između ovih dveju imperija. Jednom rečju, Herfrid Minkler je istovremeno pribegao istorijskom istraživanju i izvanredno sačinjenoj tipologiji imperijalnih oblika vladavine – tražeći pri tom one obrasce ili mehanizme delanja koji su reprezantativni za sve dosadašnje imperijalne tvorevine u ljudskoj istoriji. Herfried Munkler (rođen 15. avgusta 1951. u Fridbergu, Hesen) je nemački politolog sa fokusom na političku teoriju i istoriju ideja. Predavao je kao redovni profesor na Univerzitetu Humboldt u Berlinu. Postao je poznat po svojim istraživanjima o Machiavelliju. U oktobru 2018. penzionisan je Roditelji Munklersa radili su u školi; ima dva brata i sestre. [2] Uzeo je klasični jezički profil u augustinskoj školi Friedberg i tamo napravio 1970 Abitur. U mladosti, Munkler je bio član Jusosa. Minkler je diplomu u nemačkim studijama, političke nauke i filozofije na Goethe Univerziteta u Frankfurtu na Majni, koji je završio 1977. godine sa prvim državnim ispitom za nastavu u srednjim školama u Nemačkoj i društvenih nauka. [3] Nakon toga, Munkler je radio na svojoj disertaciji o Machiavelliju. Opravdanje političkog mišljenja moderne ere iz krize u Firenci, koja se danas smatra standardnim radom. [4] Godine 1981. imenovan je dr. Med. Phil. Dr. Od 1982. godine zaposlen je kao asistent na katedri za društvene nauke Goethe univerziteta. On je dodeljeno u 1987. sa Pisma na temu državne politike u izdanju S. Fischer Verlag pod naslovom U ime države: osnivanje državne politike u ranom modernom [3] periodu i dobio venia legendi za političke nauke. Njegova disertacija i teza o osposobljavanju bili su trendovi za njegov kasniji rad. Zatim je na istom fakultetu dobio zamjenu za profesora političkih nauka. U martu 1992, Munkler je pratio poziv sa Univerziteta Humboldt u Berlinu. Od tada ima Katedru za političku teoriju na Katedri za društvene nauke. Godine 1992. odbio je poziv na Katedru za političku filozofiju na Univerzitetu u Cirihu; Godine 2002. odbacio je poziv za profesor političkih nauka na Univerzitetu u Augsburgu. [6] Bio je dekan odeljenja 1992/93. I direktor Instituta društvenih nauka u 2002/03. [7] Njegovi istraživački interesi su u. . Politička teorija, istraživanje kulture, istorija ideja, ratna istorija, teorija rata, rizik i bezbednost. Među njegovim akademskim studentima (od 2014. godine) je 42 doktoranta i 18 postdoktorskih studenata. . Marcel M. Baumann, Harald Bluhm, Matthias Bohlender, Paula Diehl, Karsten Fischer, Jens Hacke, Eva Marlene Hausteiner, Leon Hempel, Andreas Herberg-Rothe, Bernd Ladvig, Marcus Llankue, Grit Put Berger i Siegfried Veichlein. [8] Od 1988. do 1999. bio je odgovoran za političku teoriju u političkom kvartalu. Godine 1993. bio je gostujući predavač na Institutu za napredne studije u Beču. Godine 2001. bio je profesor akademije na Berlin-Brandenburg akademiji nauka. Od 2004. do 2008. bio je član Centra za kolaborativno istraživanje 640 (`Reprezentacije društvenih naloga u tranziciji`). [6] Godine 2004/05 bio je gostujući profesor u Centru za društvene nauke u Berlinu. [6] U 2006/07. Koordinirao je Klaster izvrsnosti `Sigurnost i rizik`. [6] Od 2009. godine bio je deo specijalnog istraživačkog područja 644 (`Transformacije antike`). [6] Pored toga, član je istraživačke grupe DFG `Poređenje društva` i angažovan je u programu `Teorija političkih institucija` [6]. Godine 2016/17. Bio je Carl Friedrich von Siemens, saradnik Fondacije Carl Friedrich von Siemens u Minhenu. Munkler je bio jedan od eksperata koji su učestvovali u Reviziji projekta Ministarstva vanjskih poslova za 2014. godinu - Vanjska politika razmišljanja naprijed. U svom doprinosu je naglasio da je njemačka vanjska politika orijentirana na interese Njemačke, a manje na njene vrijednosti. Ovu činjenicu treba iskreno komunicirati kako bi se smanjila `demokratska ranjivost` njemačke vanjske politike. [9] On je u. . Urednik serije (`Političke ideje`) na Akademiji-Verlag. Minkler objavljeni u časopisima kao što su Međunarodna tribina za sociologiju, međunarodne odnose, političku Kuarterli, Sociološki pregled, Nemačke Journal of Philosophi, Keln Journal of Sociologi and Social Psichologi, od politike i savremenu istoriju, Arhiv za pravne i socijalne filozofije, Journal of Political Philosophi, Levijatan - Berliner Zeitschrift fur Sozialvissenschaft i Blatter za njemačku i međunarodnu politiku. Autor je i sociopolitičkih rubrika u Frankfurter Rundschau. Munkler je oženjen književnikom Marinom Munkler od avgusta 1983; brak dolazi od ćerke (* 1985) i sina (* 1988) Pored njegovog rada na Machiavelliju, primjenjuju se radovi The Nev Vars (2002) i Empires. Logika svetske dominacije - od starog Rima do Sjedinjenih Država (2005) kao izvanredna. [10] Zajednički rad Piperovog priručnika o političkim idejama, objavljen sa Iringom Fetscherom, njegovim akademskim nastavnikom, od 1985. do 1993. godine, smatra se `standardnim radom na istoriji ideja par ekcellence` (Jurgen Hartmann i Luise Sanders). [11] Valter Reese-Schafer i Samuel Salzborn opisali su svezak kao `značajan` i kao `vrlo sveobuhvatan pregled`. Rad je `u mnogim aspektima bio primeran [...] i do danas je bio bez premca` [12]. Godine 1993. Munkler je predstavio uvod u političku filozofiju Thomasa Hobbesa u Campus-Verlagu. Munkler pretpostavlja `političko-naučnu perspektivu`, tvrdi filozof Trier Dieter Huning. Recenzent je kritikovao da autor `ignoriše` moralnu i pravnu filozofiju i `novo zanemarivanje` novih anglosaksonskih rezultata istraživanja. Zajedno s Marinom Munkler napisao je leksikon renesanse, koji je 2000. godine objavio Verlag C.H.Beck. Frankfurtski istoričar i filozof Hans Erich je u svom pregledu opisao Troje Munklera kao jednog od `najpoznatijih nemačkih istraživača renesanse` u to vrijeme i na kraju pohvalio stručnost oba autora. To je bila pouzdana, `interesantna i poučna knjiga zabave` koja se nije mogla ponašati kao `leksikon`, već verovatno u ličnom registru kao `referentna knjiga`. On je nastavio govoriti o `užitku u čitanju`, a `uznemiravanje zbog operacije sa rečju` leksikon `obmanjujuće oznake` smanjuje. U svojoj knjizi Novi ratovi - to je u preglednoj knjizi Klasici društvenih nauka. Munklerova teza je da su konvencionalni, simetrični ratovi između država zamenjeni asimetričnim ratovima. Za ove nove ratove neophodna su tri elementa: `denacionalizacija`, `asimetrizacija` i `automatizacija vojnog nasilja` [10]. Markus Holzinger (2011) je pohvalio argumentiranu sjajnost Munklera, ali napominje da su njegove teze razvile kontroverzni spor u profesionalnom svijetu. [15] Na primer, Raul Zelik je knjigu `carstvo` nazvao `borbenim skriptom` u kojoj je Munkler `podstakao elitu da opiše svetsku situaciju, kojoj je bila potrebna moć da postoji kao takva i da bi mogla da se preuredi.` [16] Prema mišljenju Helmuta Fleischera Munkler-ova `analiza-forma (...) suviše sužava pogled na realno-situacione preduslove, motive počinioca kao i na istorijske kontekste`....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Catching the Wolf of Wall Street: More Incredible True Stories of Fortunes, Schemes, Parties, and Prison Jordan Belfort U ovom zadivljujućem prikazu, ozloglašeni zločesti dečko s Wall Streeta—izvorni berzanski trgovac milijun dolara tjedno—vodi nas kroz dramu dostojnu Obitelji Soprano, od FBI-eve racije na njegovu imanju do dogovora koji je sklopio kako bi cinkario svoje najstarije prijatelje i kolege na savjest koju je na kraju pronašao. Dok je njegovo kraljevstvo u propasti, a da ne spominjemo njegov brak, Vuk se suočio sa svojim najvećim izazovom kako se snaći u špaliru sudaca i odvjetnika, zadržati svoju djecu i svoju bijesnu ženu-model, i možda spasiti svoje samopoštovanje. Neće biti lako. Zapravo, za čovjeka s neviđenim apetitom za viškom, to će biti pakao. Ali čovjek u središtu jednog od najšokantnijih skandala u financijskoj povijesti uskoro ugleda svjetlo onoga što je važno za njegovu trijeznost i njegovu budućnost kao oca i muškarca. Džordan Ros Belfort (engl. Jordan Ross Belfort; 9. jul 1962) je američki autor, motivacioni govornik i bivši deoničar. Godine 1999, priznao je krivicu na sudu zbog pronevere novca kao i zločina povezanih sa manipulacijom tržišta dionica i vođenja stranice za prodaju, kao deo prevare u koju su bile uključene kompanije koje su na tržištu zarađivale manje od 250 miliona dolara. Belfort je proveo 22 meseca u zatvoru, kao deo dogovora u kojem je pristao da svedoči protiv brojnih partnera i saradnika, takođe odgovornih za prevaru.[1] Godine 2007, izdao je memoare pod nazivom Zver sa Vol Strita, koji su pretvoreni u film koji je objavljen 2013. godine. Detinjstvo Belfort je rođen 1962. godine, u Bronksu u Njujorku. Odgajan je u Bejsajdu u Kvinsu, u jevrejskoj porodici. Nakon što je završio srednju školu, a krenuo na fakultet, Belfort i njegov bliski prijatelj iz detinjstva, Eliot Lovenstern su zaradili 20 hiljada dolara, tako što su prodavali italijanski sladoled iz ručnih frižidera, ljudima na lokalnoj plaži. Nakon toga, Belfort je diplomirao na Američkom univerzitetu, postavši diplomirani biolog. Džordan je planirao da iskoristi zarađeni novac kako bi otplatio zubarsku školu, pa je krenuo na univerzitet u Merilendu. To nije dugo trajalo, jer je Belfort napustio školu nakon što mu je dekan prvi dan fakulteta rekao da je zlatno doba stomatologije prošlo i da treba da napusti fakultet, ako ga je upisao samo zbog novca. Karijera Rani poduhvati Svoju karijeru prodavca započeo je tako što je od vrata do vrata prodavao meso i morske plodove u Long Ajlendu, u Njujorku. Belfort u intervjuima i svojim memoarima tvrdi kako je posao postigao uspeh gotovo odmah, pa je uspeo da podigne prodaju mesa na novi nivo. Zaposlio je nekoliko radnika i prodao je 2300 kilograma govedine i ribe u prvoj nedelji rada. Ipak, posao mu je uskoro propao, nakon što je potpisao bankrot u svojoj 25. godini. Porodični prijatelj mu je pomogao da dobije posao deoničara pripravnika u kompaniji L.F Rotšild. Belfort je otpušten nakon što se kompanija susrela sa finansijskim poteškoćama povezanim sa kolapsom tržišta, poznatijim kao Crni ponedeljak, 1987. godine. Straton Oakmont Ubrzo posle toga, Belfort je osnovao firmu Straton Oakmont, kao deo kompanije Straton Sekjuritis, koju je naknadno otkupio od originalnog osnivača. Njegova firma je funkcionisala kao ilegalna prodavnica deonica za male firme, koja je varala ulagače navodeći ih da veruju kako su im deonice manje vredele, samo da bi bile preprodate po većoj ceni. Za vreme posedovanja firme, Belfort je uživao u razuzdanim zabavama, intenzivnoj upotrebi rekreacionih droga, naročito metahalona, koja se prodavala pod imenom „Kvalude”, koja ga je dovela do teške zavisnosti. Straton Oakmont je u jednom trenutku zapošljavala preko hiljadu prodavaca deonica i bila je umešana u problem sa deonicama u vrednosti od milijardu dolara, nakon što je javno bila iza prodaje obuće kompanije Stiv Maden. Firma je bila na meti organa reda, skoro od početka osnivanja, a njena ozloglašenost je bila inspiracija za film Vruća linija iz 2000. godine. Trinaest godina kasnije, objavljen je mega hit, ovog puta je to bio film sa elementima biografije, po imenu Vuk sa Vol Strita. Straton Oakmont je bila pod skoro stalnom istragom Državne organizacije za osiguranje deoničara, danas poznatija kao Finansijska industrijska regulaciona vlast, još od 1989. godine. Napokon, u decembru 1996. godine, FIRV je razotkrila firmu, nakon čega je ona zatvorena. Belfort je tada optužen za prevaru i pranje novca. Belfort je odslužio 22 meseca četvorogodišnje kazne u zatvoru Taft, u Taftu u Kaliforniji. Kako bi odslužio polovinu kazne morao je da se nagodi sa FBI-em, priznavši da je varao investitore, što ih je koštalo oko 200 miliona dolara. Naređeno mu je da otplati 110,4 miliona dolara, koje je ukrao od kupaca deonica. Dok je služio kaznu, Belfort je delio ćeliju sa Tomijem Čongom, koji ga je ohrabrio da piše o svom iskustvu kao prodavca deonica. Ostali su prijatelji i nakon izlaska iz zatvora i Belfort je naveo da je njegov prijatelj jedini zaslužan za njegov preokret u izboru profesije, postavši motivacioni govornik i pisac. U jednom od motivacionih govora, u Dubaiju, 19. maja 2014. godine, Belfort je objasnio kako je postao pohlepan, zbog čega je na kraju i uhapšen. Izjavio je kako je 95% njegovih poslova bilo legalno, na šta su federalne organizacije odgovorile da Staton Oakmont nikada nije bila stvarna firma na Vol stritu, ni doslovno, ni figurativno. Restitucija Prema presudi, Belfort je bio dužan da plati polovinu svojih primanja svim klijentima, njih 1513, koje je prevario u periodu do 2009. godine. Ukupan iznos te restitucije bio je 110 miliona dolara. Oko 10 miliona dolara, od 11,6, koliko je Belfort vratio žrtvama do 2013. godine, rezultat je prodaje zemljišta na koju je izgubio pravo. U oktobru 2013. godine, federalni tužioci su podneli žalbu protiv Belforta. Nekoliko dana kasnije, američka vlada je povukla zahtev o nepravilnosti njegovih isplata, nakon što su njegovi advokati izneli kako je on bio dužan da plaća samo polovinu svog primanja do 2009. godine, a ne kasnije. Iznos koji je platio za vreme uslovne kazne, nakon što je otišao iz zatvora, iznosio je 382.910 dolara u 2007. godini, 148.799 dolara u 2008. i 170 hiljada u 2009. godini. U ovom periodu, Belfort je pokušao da se nagodi sa američkom vladom, oko izmene njegove kazne. Konačan dogovor je bio da Belfort plaća minimalno 10 hiljada dolara mesečno, do kraja života, nakon što je sudija presudio da Belfort nije obavezan da plaća 50% svojih primanja nakon što njegova uslovna kazna istekne. Belfort takođe tvrdi kako on uplaćuje i novac koji zarađuje od javnih govora po Americi i drugih angažmana, pored 10 hiljada mesečno, kako bi što pre otplatio nanetu štetu. Tužioci su takođe izjavili kako je Belfort pobegao u Australiju da bi izbegao porez i sačuvao svoju imovinu od oštećenih klijenata, ali su kasnije izmenili svoju izjavu koja je izašla i u magazinu Vol Strit žurnal i objavili su i službeno izvinjenje i zahtev od magazina da povuče njihovu izjavu iz štampe. Belfort je preko svoje službene internet stranice, kao i preko drugih medija, objavio da želi podneti zahtev da 100% profita od njegovih knjiga i filma Vuk sa Vol Strita ide žrtvama prevare. Međutim, u junu 2014. godine, zastupnik američke advokatske komore je izjavio kako su Belfortove tvrdnje bile neistinite. Zastupnik je pojasnio situaciju, rekavši da je dobio novac od prvobitne prodaje prava za film, koji nije kompletno uložen u otplatu štete prevarenih klijenata. Magazin BiznisVik je objavio kako je Belfort platio samo 21 hiljadu dolara oštećenim klijentima, od oko 1,2 miliona dolara, koliko je zaradio na filmu pre njegove objave. Nakon toga, Belfort je izjavio kako je predložio da 100% profita od prodaje njegovih knjiga ide u otplatu dugova, međutim vlada je odbila njegovu ponudu. Pisanje Belfort je napisao dva memoara, Zver sa Vol Strita i Hvatanje Zveri sa Vol Strita. Knjige su objavljene u oko 40 zemalja i prevedene su na 18 različitih jezika. Film, zasnovan na njegovim knjigama, objavljen je 2013. godine. U glavnim ulogama su bili Leonardo Dikaprio kao Belfort, Džona Hil i Margo Robi. Scenario za film je napisao Terens Vinter, a režirao ga je Martin Skorseze. Belfort je prvu knjigu napisao u periodu posle izlaska iz zatvora, nakon što je za vreme služenja kazne uništio čitavih 130 stranica knjige, jer mu se nisi sviđale. Primio je pola miliona dolara unapred od izdavačke kuće Rendom Haus, a pre objave same knjige započeo je rat i oko autorskih prava za film. Bivši tužilac advokatske komore u Americi, koji je i krivično gonio Belforta, izjavio je kako veruje da su neki detalji njegove knjige izmišljeni. Motivacioni govori Belfort održava motivacione govore. To uključuje turneju po Australiji na kojoj održava seminare uživo, nazvane „Istina iza njegovog uspeha”, pored ostalih prezentacija. U jednočasovnom intervjuu u kojem je pričao o svojoj karijeri, Belfort je izjavio kako najviše u životu žali što je izgubio novac drugih ljudi, pa je u jednom trenutku čak napustio studio, nakon što se uvredio na pitanje da li su njegovi trenutni finansijski poduhvati legalni. Takođe vodi i seminare o prodaji po imenu „Psihologija direktne prodaje Džordana Belforta”. Kada je tek počeo da drži govore, najviše se fokusirao na motivaciju i etiku, a nakon toga je premestio fokus na veštine prodaje i preduzetništvo. Njegove govore vodi njegova firma Global Motivejšn. U toku 2014. godine, provodio je čak tri sedmice u mesecu po turnejama, održavajući prezentacije. Glavna tema njegovih govora je važnost poslovne etike i učenje iz njegovih grešaka koje je načinio za vreme devedesetih godina. Jedna od čestih grešaka koje spominje je verovanje da je opravdano zaobići pravila o finansijskim odredbama, samo zato što je to tada bila praksa. Zarada njegovih poslova pre održavanja seminara iznosila je oko 30—75 hiljada dolara, dok je od prodaje karata za seminare zaradio oko 80 hiljada. Glavna tema njegovih seminara jeste ono što on zove „pravolinijski sistem”, tj. saveti o sistemima prodaje. Neki kritičari su negativno reagovali na sadržaj njegovih govora, naročito na prisećanje događaja i priča iz devedesetih godina. Kontroverze Istraga koju su vodili magazini „7Njuz” i „Sandej mejl”, otkrila je vezu između Belforta i kompanije za zapošljavanje, po imenu Karir Patvejz Australia, koju vodi Pol Konkvest, koji je takođe većinski vlasnik firme Fejs tu Fejs trening. Ova dva brenda su izrazito promovisana na radionicama koje je Belfort održao u hotelu Itons Hil u Brizbejnu. Navodno je održao i dve radionice na temu prodaje radnicima firme Fejs tu Fejs trening. Ista firma je primila oko 3,9 miliona dolara od vlade za vreme fiskalne 2014. godine, kao i 6,34 miliona dolara za vreme 2015. godine, zbog usluga treninga i procene. Očekivano je kako će većina tog novca biti potrošena na usluge treninga i izdavanja sertifikata, što se nije dogodilo. „9 Njuz Australija” je proglasila taj trening program prevarom, a program izdavanja sertifikata, čistom izmišljotinom. Privatni život Za vreme vođenja firme Straton Oakmont, Belfort se razveo od svoje prve žene, Deniz Lombardo. Posle toga, oženio se Britankom koja je odrasla u Bruklinu, manekenkom po imenu Nadin Karidi. Par se upoznao na jednoj zabavi. Imaju dvoje dece. Par se razišao zbog njenih tvrdnji da je Belfort bio nasilan, naročito nakon problema sa zavisnošću i afera sa drugim ženama. Razveli su se 2005. godine. Belfort je bio i poslednji vlasnik luksuzne jahte Nadin koja je prvobitno napravljena za Koko Šanel, 1961. godine. Jahta je u njegovom vlasništvu dobila ime po njegovoj tadašnjoj ženi. U junu 1996. godine, jahta je potonula negde na istočnoj obali Sardinije, nakon što su italijanske mornaričke specijalne snage spasile sve koju su bili na brodu. Belfort je kasnije izjavio kako je insistirao da isplove po jakom vetru, iako ga je njegov kapetan savetovao da to ne čini. To je dovelo do potonuća broda, nakon što su talasi polupali palubu. Od 2015. godine, Belfort je veren za dugogodišnju devojku, En Kop. Belfort je takođe i obožavalac tenisa.

ADUT 2002 Beograd,248 strana Neki od podnaslova koji se nalaze u knjizi su kako pobediti osnovne strahove, čudo super samoga sebe, kako ispuniti 6 velikih rupa i dr Sadržaj: U ČEMU JE TAJNA LAKOG ŽIVOTA? 1 NOVA NAUKA - POKRENI TOČAK PRODAVAC CIPELA CITIRA GOETHEA RAT SA ZAVESAMA IZGUBLJEN, ALI TAKO BLIZU NOVA NAUKA - POKRENI TOČAK TEORIJA O SKLOPKAMA IPAK BROJNI PRIMERI Izgubljen i ponovo pronađen ključ OPERACIJA OKA POKAZALA SE BESKORISNOM ZA DVA MESECA POVRATIO JE 22,5 KILOGRAMA AUTOMATSKI USKRAĆUJE VODOINSTALATERU PEDESET FRANAKA ZARADIO STO HILJADA FRANAKA VIŠE ZA GODINU DANA MOŽETE NAPRAVITI SVE ŠTO ŽELITE SMEH MORA BITI NESVESTAN SLOBODAN POPUT VREMENA IVAZDUHA 2 DVANAEST ODGOVORA ŽIVOTU BOG POMOĆ BLIŽNJEM MUDROST ISPUNJEN ŽIVOT UMETNOST SIGURNOST SREĆA NOVAC 10. ZADOVOLJSTVO 11. ZDRAVLJE 12. LJUBAV 13. RAZVOJ SAMOGA SEBE Svi su odgovori nejasni 3 RAJ NA ZEMLJI Priroda osećanja „lakog života` Jedna osoba umesto dve Poput automatskog računara Rat je objavljen Jedna želja umesto dvanaest 4 KAKO PRONAĆI TAJNI ZNAK Istraživanje od četrdeset godina Savršena formula kako izvući korist od života Najsrećnija sedmica Da li je to bio san ili iluzija? Sedmica nejasnoće Privremena razjedinjenosti Pretpostavka ostaje Jedna reč je dovoljna isto kao pokreni-točak Zaboravite Edisona, Steinmetza, VVestinghousea. . . 5 VAŠA TAJNA FABRIKA Podsvesni „Geigerov brojač` Vi ste modema fabrika, dobro opremljena Sve vrste smeha dolaze iz iste fabrike Vi ste vaše vlastito iskustvo Hodali ste po vodi Posetite tu fabriku Prirodne funkcije su se rastale od svesti Gde počinju brige Ispitajte vašu tajnu fabriku „Zajedno` je bio sveopšti prekidač Zasučite rukave. 6 FOKORAVANJE VIŠOJ SILI Povratak vojnika u kasarnu. • • . Dati i oprostiti Prestanite s vašim ličnim bojkotom Izvinjenje oplemenjuje Teorija pokoravanja . Možete preskočiti jutarnje kupanje Brojne podvrste pokoravanja Slast oporavka Uz kosinu do jedinstva VEŽBE POKORAVANJA Nazovite osećaj njegovim najšokantnijim imenom Veštačko uzdizanje Namerno ponižavanje svog svesnog duha Stvorite nešto. Napravite nešto . . . Zidar gleda ponosito svoj zid ...... Dobar rad veliko je zadovoljstvo Hodajte petnaestak metara misleći pri svakom koraku na ono što radite MEMENTO „Fanatiei ne učestvuju` • Emersonov paradoks • POSVETITE VELIKU PAŽNJU ONOME ŠTO VAŠE SRCE BIRA Nedostatak svesnog upravljanja može izazvati iznenadnu smrt. Svako preterivanje traži pomoć svesnog duha Pozovite svesni duh da učestvuje 7 STAVLJANJE NA OGLED MOĆNIH REČI POKUŠAJTE S KONTAKTNIM REČIMA Slatko opuštanje ,,UH!` Za ravno držanje Pokreće trenutnu pristojnost Pravo je zadovoljstvo biti pristojan Produžiti prijatan osećaj Poznate radnje mogu biti kontakti Poslužite se izdašnim sendvičima „lakog života` „Zajedno` je čarobno „Zajedno` pomaže trgovati 8 KAKO OTKRITIIZGUBLJENO BLAGO .. . Vi znate i ne znate. . . . . Nemojte sad stati, nastavite BOLJE od razuma ili zdrave pameti Vi protiv samoga sebe Greške u načinu življenja Ta mašina koja se lako kontroliše Dvaput izgubljen šrafciger Rešiti probleme u snu Pronaći ključ koji otvara novčanik kupca 9 KONTAKT KOJI SUZBIJA BOL Seče nokte na nogama, zatim ide na put Želite li da glavobolja prođe? Trunčica koja je postala bezazlena Vodoinstalater kontroliše holove mozdane kapi. Skeptici se menjaju Da li je ovaj sadržaj uvek uspešan? 200 uspeha i 1.000 ogleda 10 ČAROBNA REČ KOJA VAS PRENOSI Uspela primena „Hodaj`. . Dobri, necenjeni Samaritanac Samo mesta za stajanje Činilo se da Rocky izlazi iz zemlje Probni vozač se pojavio niotkuda Četiri različite ponude od četiri različita vozača Divna zamena Prošetao sam, ali večera je kasnila Poveo ga njegov zastupnik Želeo je upoznati Pelouse du Chene Dele taksi Kontaktna reč je napunila kola za iznajmljivanje, a ne taksi Petnaest sekundi ranije Da li je to telepatija? 11 KAKO SE OSLOBODITl MUČNIH POSLOVA Penjati se stepenicama Nije se ni zadihao Ima osećaj ushićenosti Prirodna obazrivost Voli se penjati stepenicama Uposliti pomoć? Pronašao je nove „trikove` za svoj posao 12 STOPITI SE U ZAJEDNICU Kako prizvati sjedinjenost u naše biće 1) Ugodna razmatranja 2) Pokušajte zameniti ,,Ja` sa ,,Mi` 3) Prestanite držati propovedi, kažnjavati i kriviti 4) Počastite vašu podsvest poverenjem u sebe 5) Tehnika „Alphonse i Gaston` za postizanje sjedinjenja . 6) „Svakom svoje` 13 JEDNA REČ VAM MOŽE SPASITI ŽIVOT Kako se navijač sjedinjuje sa samim sobom Šta iz toga možemo izvući za sebe? Tuga poraza Smršao je 405 kilograma i ne može više izgubiti ni grama. . Odlučuje da želi živeti Vaš cilj mora biti egoističan Jedan uspešan završetak donosi sa sobom druge pobede. . . Iskoristiti bljesak Ovo vam može spasiti život u sekundi Prirodno pravo 14 ŠTA URADITI DA PRESTANE RAZJEDINJENOST . Jesmo li svi zavetovani na razjedinjenost. Postoji li negdje „otkačena daska`? Jeste li ,,Iz jednog komada`? Je li ovo tu „Život`? Neki uzroci razjedinjenosti. Pokušao je uništiti svoj nožni list Razjedinjenost koju stvaramo sami sebi. Frizeri se slažu Stalni napad samoga sebe Reč „Prilagodite` sačuvala je od povrede zglob Zubar je imao „nesrećnu ruku` Svi smo egocentrici u izvesnoj meri Razlozi dolaze iz života To se uvek meni dogada 15 KAKO ISPUNITI ŠEST VELIKIH RUPA? Postoje li dva „JA`? ŠEST VELIKIH RUPA 1. Rupa u veličini 2. Rupa u ugledu 3. Rupa u ukoru 4. Rupa u prirodi 5. Rupa u rečima 6. Rupa u sluhu Misterija deljenja prirode Jednostavno početak „lakog života` Dva ,,ja` su tu da rade zajedno Dve strane su blokirane 16 KAKO POBEDITI OSNOVNE STRAHOVE.. 1. STRAH OD LJUDI Kritika Traganje za brigama Mržnja Osveta . . . . Neugodna priroda - Raspravljanje i protivljenje Nepravda i nepoštenje Nesposobnost rešavanja problema • Strah od ismejavanja . . . Bes Nesigurnost i neodlučnost Potrebni postupak 2. STRAH OD SAMOG SEBE Igrao je fudbal u imunosti Ne dižimo galamu oko poda koji pucketa Zaustaviti vreme Bolest i bol Zaboraviti, zaturiti predmete Strah od telesnih funkcija Senzacionalan uspeh sa OKRECITE SE „Nešto loše će mi se dogoditi` Egoizam i egotizam • Umor • 3. STRAH OD VREMENA . . Odlaganje Lenjost Nestrpljivost , Strah od ograničenog vremena Oklevao je i izgubio sve dok Prebrzo ostareli 4. BOJAZAN OD STRAHA Napetost, visoki pritisak, nervoza Brige Melanholija Usamljenost Frustracija Strah od neuspeha, plašljiva svest 17 ČUDO SUPER SAMOGA SEBE Uvek prisutan u „lakom životu` Podsvesno ja je ritualista Koristi automatski računar na svetskim skupovima „Mogu napraviti bilo šta!` Poverenje nije svesni čin Nekoliko lakih načina da biste počeli verovati Profesor ga je činio bolesnim Rugali su mu se zbog druge religije Hubbvjeva manija je preskupa Udarac završen pre nego što je i počeo Izveštaj eksperimentatora o verovanjima „lakog života` . . . Od jednog hranitelja porodice Strah da ćete postati budala Verovanje hrani još jače verovanje Učvršćen slegnuti tabanski svod, strah od visine suzbijen 18 KAKO ZADOVOLJITI SVAKU OD VAŠIH ŽELJA .., Želeoje 500.000$ Razboleo se nadomak cilja Molila se da preuzme bratovu patnju Gde idu svi ljudi? Ali želja je ipak neophodna Osam „divljih svinja` 1. Posao 2. Susresti ljude 4. Strah od gubitka 5. Inercija 6. Odmaranje na lovorikama . 7. Odvratnost prema vlastitoj promeni . 8. Nadati se, želeti 9. Pustiti da drugi uređuju vaše želje Šest elemenata prave želje Kako jedna želja može napasti drugu Ljudi dobrog zdravlja mrze bolnice Napravite crtež - dobar crtež. . Uvodni pokreti Čudna hrana „jutro posle` Napravite proglas 19 JEDAN KLJUČ ZA SVAKU BRAVU Lista kontaktnih reči Kontakt - „Zajedno` Treba puno vežbe • • . 20 MAŠINE DUHA U AKCIJI Četiri osnovna stanja SLUČAJ Milion „zubobolja` u ledima Nove pilule koje su skupe . Komentar SLUČAJ Naučio je igrati tenis s četrdeset godina . . Zajedno ubrzanim ritmom. . . . „Jastuk` je bio kontakt Iskustvo pevajući ■ Dvadeset i osam brzih pevanja SLUČAJ Usporavanje brzog pulsa . Bolničarka je bila zapanjena Kontakt za dug put Radi bolje kad je u pokretu. Pismo jednog učenika . Čovek čija je seda kosa postala crna Mesec dana za postizanje rezultata SLUČAJ Novčanik koji služi kao relikvija ............... Novčanik je imao „Nešto u želucu` Objašnjenje zanatlije SLUČAJ Njena ogromna želja se prenela na muža Pronađena medu štipaljkama za veš . Samo je želja mogla to napraviti Iskustvo bez sata ili džepnog sata Ogled „dvostrukog` pisanja 21 MAGIČNA MOĆ ŽELJE Teorija ŽELJE tvorac bola Nemate vremena za svadu. Tako je to kad imate nešto u oku . „Razvucite` Postigao je 747 na kuglanju Autor komentariše jednu odluku Misteriozni slučaj Lift se zaustavio prema njenoj želji Lične mašine telepatije? Judy Garland Slučaj dela, radnje, simbola Moć mentalne slike Zastava je inspiracija „Hladan znoj` pre govora Izveštaj o „Budite` da biste bili u formi Izbeći „nesavršen život` Pobedio je na takmičenju vežbom s kamenom u cipeli . . . . Jedna izgubljena lopta donosi mu četiri „Pazite` je dobra kontaktna reč za senzacionalne podvige pamćenja Prošao je ispit prebrzo Naučio je napamet 15.000 reči u jednom danu Za one koji grizu nokte. . Izgubio je naviku zahvaljujući neobičnom sredstvu . „JEDNOM JE UVEK PRVI PUT` Slučaj kaputa koji putuje Ogrtač je otišao Očekivan i očekivan Serija medugradskih razgovora Konačno lokalizovan Kako su tri osobe sebi medusobno pomogle Naučio je hodati kao mačka Nije mogao živeti bez televizora Dva peškira ga leče Kako se tri osobe uspavljuju Kontaktna reč u kombinaciji s čujnim disanjem .... Doručak noću - u krevetu Snaga Želje • 22 NISTE SASVIM SAMI Kako dati vrednost i upoznati za - svest Recite jedno tiho „Hvala` Njihove antene rade za njih Nikad nije zaboravio način kako pasti Može li kauboj osetiti vodu pre stada? Uspostaviti ličnu perspektivu Novi pogled na disciplinu samog sebe Saveti za ravnotežu duha Glasno pročitati samog sebe Njihovi želuci su znali Naklonost podsvesne duše Napisao je 100.000 reči stojeći Pustite da vam pro-svest kaže šta treba da uraditi . . . . Njegova pro-svest dijagnostikuje bolest Učestvujte u noćnom bdenju Mislio je da je video mrtvog rodaka . . 23 VELIKI UŽITAK LAKOG ŽIVOTA Prvi predlog Čovekov neposredni cilj je stalna zajednica samog sebe . . . Drugi predlog „Laki Život` je stanje neranjivosti Treći predlog Činovnik se uvek svada s predsednikom udruge Četvrti predlog Morate verovati u vašu tajnu fabriku Peti predlog Možete kontrolisati mašine lične automatizacije i kontakte koji ih pokreću Šesti predlog „Zajedno` je opšti kontakt za celokupnu vašu tajnu fabriku PRE SVEGA TRAŽITE VAŠ PRVI CTLJ Aluzije na nešto više Nema odgovora u „malim stvarima` Sadržaj na delu Brzo hrabrenje

ADUT 2002 Beograd,248 strana Sadržaj: U ČEMU JE TAJNA LAKOG ŽIVOTA? 1 NOVA NAUKA - POKRENI TOČAK PRODAVAC CIPELA CITIRA GOETHEA RAT SA ZAVESAMA IZGUBLJEN, ALI TAKO BLIZU NOVA NAUKA - POKRENI TOČAK TEORIJA O SKLOPKAMA IPAK BROJNI PRIMERI Izgubljen i ponovo pronađen ključ OPERACIJA OKA POKAZALA SE BESKORISNOM ZA DVA MESECA POVRATIO JE 22,5 KILOGRAMA AUTOMATSKI USKRAĆUJE VODOINSTALATERU PEDESET FRANAKA ZARADIO STO HILJADA FRANAKA VIŠE ZA GODINU DANA MOŽETE NAPRAVITI SVE ŠTO ŽELITE SMEH MORA BITI NESVESTAN SLOBODAN POPUT VREMENA IVAZDUHA 2 DVANAEST ODGOVORA ŽIVOTU BOG POMOĆ BLIŽNJEM MUDROST ISPUNJEN ŽIVOT UMETNOST SIGURNOST SREĆA NOVAC 10. ZADOVOLJSTVO 11. ZDRAVLJE 12. LJUBAV 13. RAZVOJ SAMOGA SEBE Svi su odgovori nejasni 3 RAJ NA ZEMLJI Priroda osećanja „lakog života` Jedna osoba umesto dve Poput automatskog računara Rat je objavljen Jedna želja umesto dvanaest 4 KAKO PRONAĆI TAJNI ZNAK Istraživanje od četrdeset godina Savršena formula kako izvući korist od života Najsrećnija sedmica Da li je to bio san ili iluzija? Sedmica nejasnoće Privremena razjedinjenosti Pretpostavka ostaje Jedna reč je dovoljna isto kao pokreni-točak Zaboravite Edisona, Steinmetza, VVestinghousea. . . 5 VAŠA TAJNA FABRIKA Podsvesni „Geigerov brojač` Vi ste modema fabrika, dobro opremljena Sve vrste smeha dolaze iz iste fabrike Vi ste vaše vlastito iskustvo Hodali ste po vodi Posetite tu fabriku Prirodne funkcije su se rastale od svesti Gde počinju brige Ispitajte vašu tajnu fabriku „Zajedno` je bio sveopšti prekidač Zasučite rukave. 6 FOKORAVANJE VIŠOJ SILI Povratak vojnika u kasarnu. • • . Dati i oprostiti Prestanite s vašim ličnim bojkotom Izvinjenje oplemenjuje Teorija pokoravanja . Možete preskočiti jutarnje kupanje Brojne podvrste pokoravanja Slast oporavka Uz kosinu do jedinstva VEŽBE POKORAVANJA Nazovite osećaj njegovim najšokantnijim imenom Veštačko uzdizanje Namerno ponižavanje svog svesnog duha Stvorite nešto. Napravite nešto . . . Zidar gleda ponosito svoj zid ...... Dobar rad veliko je zadovoljstvo Hodajte petnaestak metara misleći pri svakom koraku na ono što radite MEMENTO „Fanatiei ne učestvuju` • Emersonov paradoks • POSVETITE VELIKU PAŽNJU ONOME ŠTO VAŠE SRCE BIRA Nedostatak svesnog upravljanja može izazvati iznenadnu smrt. Svako preterivanje traži pomoć svesnog duha Pozovite svesni duh da učestvuje 7 STAVLJANJE NA OGLED MOĆNIH REČI POKUŠAJTE S KONTAKTNIM REČIMA Slatko opuštanje ,,UH!` Za ravno držanje Pokreće trenutnu pristojnost Pravo je zadovoljstvo biti pristojan Produžiti prijatan osećaj Poznate radnje mogu biti kontakti Poslužite se izdašnim sendvičima „lakog života` „Zajedno` je čarobno „Zajedno` pomaže trgovati 8 KAKO OTKRITIIZGUBLJENO BLAGO .. . Vi znate i ne znate. . . . . Nemojte sad stati, nastavite BOLJE od razuma ili zdrave pameti Vi protiv samoga sebe Greške u načinu življenja Ta mašina koja se lako kontroliše Dvaput izgubljen šrafciger Rešiti probleme u snu Pronaći ključ koji otvara novčanik kupca 9 KONTAKT KOJI SUZBIJA BOL Seče nokte na nogama, zatim ide na put Želite li da glavobolja prođe? Trunčica koja je postala bezazlena Vodoinstalater kontroliše holove mozdane kapi. Skeptici se menjaju Da li je ovaj sadržaj uvek uspešan? 200 uspeha i 1.000 ogleda 10 ČAROBNA REČ KOJA VAS PRENOSI Uspela primena „Hodaj`. . Dobri, necenjeni Samaritanac Samo mesta za stajanje Činilo se da Rocky izlazi iz zemlje Probni vozač se pojavio niotkuda Četiri različite ponude od četiri različita vozača Divna zamena Prošetao sam, ali večera je kasnila Poveo ga njegov zastupnik Želeo je upoznati Pelouse du Chene Dele taksi Kontaktna reč je napunila kola za iznajmljivanje, a ne taksi Petnaest sekundi ranije Da li je to telepatija? 11 KAKO SE OSLOBODITl MUČNIH POSLOVA Penjati se stepenicama Nije se ni zadihao Ima osećaj ushićenosti Prirodna obazrivost Voli se penjati stepenicama Uposliti pomoć? Pronašao je nove „trikove` za svoj posao 12 STOPITI SE U ZAJEDNICU Kako prizvati sjedinjenost u naše biće 1) Ugodna razmatranja 2) Pokušajte zameniti ,,Ja` sa ,,Mi` 3) Prestanite držati propovedi, kažnjavati i kriviti 4) Počastite vašu podsvest poverenjem u sebe 5) Tehnika „Alphonse i Gaston` za postizanje sjedinjenja . 6) „Svakom svoje` 13 JEDNA REČ VAM MOŽE SPASITI ŽIVOT Kako se navijač sjedinjuje sa samim sobom Šta iz toga možemo izvući za sebe? Tuga poraza Smršao je 405 kilograma i ne može više izgubiti ni grama. . Odlučuje da želi živeti Vaš cilj mora biti egoističan Jedan uspešan završetak donosi sa sobom druge pobede. . . Iskoristiti bljesak Ovo vam može spasiti život u sekundi Prirodno pravo 14 ŠTA URADITI DA PRESTANE RAZJEDINJENOST . Jesmo li svi zavetovani na razjedinjenost. Postoji li negdje „otkačena daska`? Jeste li ,,Iz jednog komada`? Je li ovo tu „Život`? Neki uzroci razjedinjenosti. Pokušao je uništiti svoj nožni list Razjedinjenost koju stvaramo sami sebi. Frizeri se slažu Stalni napad samoga sebe Reč „Prilagodite` sačuvala je od povrede zglob Zubar je imao „nesrećnu ruku` Svi smo egocentrici u izvesnoj meri Razlozi dolaze iz života To se uvek meni dogada 15 KAKO ISPUNITI ŠEST VELIKIH RUPA? Postoje li dva „JA`? ŠEST VELIKIH RUPA 1. Rupa u veličini 2. Rupa u ugledu 3. Rupa u ukoru 4. Rupa u prirodi 5. Rupa u rečima 6. Rupa u sluhu Misterija deljenja prirode Jednostavno početak „lakog života` Dva ,,ja` su tu da rade zajedno Dve strane su blokirane 16 KAKO POBEDITI OSNOVNE STRAHOVE.. 1. STRAH OD LJUDI Kritika Traganje za brigama Mržnja Osveta . . . . Neugodna priroda - Raspravljanje i protivljenje Nepravda i nepoštenje Nesposobnost rešavanja problema • Strah od ismejavanja . . . Bes Nesigurnost i neodlučnost Potrebni postupak 2. STRAH OD SAMOG SEBE Igrao je fudbal u imunosti Ne dižimo galamu oko poda koji pucketa Zaustaviti vreme Bolest i bol Zaboraviti, zaturiti predmete Strah od telesnih funkcija Senzacionalan uspeh sa OKRECITE SE „Nešto loše će mi se dogoditi` Egoizam i egotizam • Umor • 3. STRAH OD VREMENA . . Odlaganje Lenjost Nestrpljivost , Strah od ograničenog vremena Oklevao je i izgubio sve dok Prebrzo ostareli 4. BOJAZAN OD STRAHA Napetost, visoki pritisak, nervoza Brige Melanholija Usamljenost Frustracija Strah od neuspeha, plašljiva svest 17 ČUDO SUPER SAMOGA SEBE Uvek prisutan u „lakom životu` Podsvesno ja je ritualista Koristi automatski računar na svetskim skupovima „Mogu napraviti bilo šta!` Poverenje nije svesni čin Nekoliko lakih načina da biste počeli verovati Profesor ga je činio bolesnim Rugali su mu se zbog druge religije Hubbvjeva manija je preskupa Udarac završen pre nego što je i počeo Izveštaj eksperimentatora o verovanjima „lakog života` . . . Od jednog hranitelja porodice Strah da ćete postati budala Verovanje hrani još jače verovanje Učvršćen slegnuti tabanski svod, strah od visine suzbijen 18 KAKO ZADOVOLJITI SVAKU OD VAŠIH ŽELJA .., Želeoje 500.000$ Razboleo se nadomak cilja Molila se da preuzme bratovu patnju Gde idu svi ljudi? Ali želja je ipak neophodna Osam „divljih svinja` 1. Posao 2. Susresti ljude 4. Strah od gubitka 5. Inercija 6. Odmaranje na lovorikama . 7. Odvratnost prema vlastitoj promeni . 8. Nadati se, želeti 9. Pustiti da drugi uređuju vaše želje Šest elemenata prave želje Kako jedna želja može napasti drugu Ljudi dobrog zdravlja mrze bolnice Napravite crtež - dobar crtež. . Uvodni pokreti Čudna hrana „jutro posle` Napravite proglas 19 JEDAN KLJUČ ZA SVAKU BRAVU Lista kontaktnih reči Kontakt - „Zajedno` Treba puno vežbe • • . 20 MAŠINE DUHA U AKCIJI Četiri osnovna stanja SLUČAJ Milion „zubobolja` u ledima Nove pilule koje su skupe . Komentar SLUČAJ Naučio je igrati tenis s četrdeset godina . . Zajedno ubrzanim ritmom. . . . „Jastuk` je bio kontakt Iskustvo pevajući ■ Dvadeset i osam brzih pevanja SLUČAJ Usporavanje brzog pulsa . Bolničarka je bila zapanjena Kontakt za dug put Radi bolje kad je u pokretu. Pismo jednog učenika . Čovek čija je seda kosa postala crna Mesec dana za postizanje rezultata SLUČAJ Novčanik koji služi kao relikvija ............... Novčanik je imao „Nešto u želucu` Objašnjenje zanatlije SLUČAJ Njena ogromna želja se prenela na muža Pronađena medu štipaljkama za veš . Samo je želja mogla to napraviti Iskustvo bez sata ili džepnog sata Ogled „dvostrukog` pisanja 21 MAGIČNA MOĆ ŽELJE Teorija ŽELJE tvorac bola Nemate vremena za svadu. Tako je to kad imate nešto u oku . „Razvucite` Postigao je 747 na kuglanju Autor komentariše jednu odluku Misteriozni slučaj Lift se zaustavio prema njenoj želji Lične mašine telepatije? Judy Garland Slučaj dela, radnje, simbola Moć mentalne slike Zastava je inspiracija „Hladan znoj` pre govora Izveštaj o „Budite` da biste bili u formi Izbeći „nesavršen život` Pobedio je na takmičenju vežbom s kamenom u cipeli . . . . Jedna izgubljena lopta donosi mu četiri „Pazite` je dobra kontaktna reč za senzacionalne podvige pamćenja Prošao je ispit prebrzo Naučio je napamet 15.000 reči u jednom danu Za one koji grizu nokte. . Izgubio je naviku zahvaljujući neobičnom sredstvu . „JEDNOM JE UVEK PRVI PUT` Slučaj kaputa koji putuje Ogrtač je otišao Očekivan i očekivan Serija medugradskih razgovora Konačno lokalizovan Kako su tri osobe sebi medusobno pomogle Naučio je hodati kao mačka Nije mogao živeti bez televizora Dva peškira ga leče Kako se tri osobe uspavljuju Kontaktna reč u kombinaciji s čujnim disanjem .... Doručak noću - u krevetu Snaga Želje • 22 NISTE SASVIM SAMI Kako dati vrednost i upoznati za - svest Recite jedno tiho „Hvala` Njihove antene rade za njih Nikad nije zaboravio način kako pasti Može li kauboj osetiti vodu pre stada? Uspostaviti ličnu perspektivu Novi pogled na disciplinu samog sebe Saveti za ravnotežu duha Glasno pročitati samog sebe Njihovi želuci su znali Naklonost podsvesne duše Napisao je 100.000 reči stojeći Pustite da vam pro-svest kaže šta treba da uraditi . . . . Njegova pro-svest dijagnostikuje bolest Učestvujte u noćnom bdenju Mislio je da je video mrtvog rodaka . . 23 VELIKI UŽITAK LAKOG ŽIVOTA Prvi predlog Čovekov neposredni cilj je stalna zajednica samog sebe . . . Drugi predlog „Laki Život` je stanje neranjivosti Treći predlog Činovnik se uvek svada s predsednikom udruge Četvrti predlog Morate verovati u vašu tajnu fabriku Peti predlog Možete kontrolisati mašine lične automatizacije i kontakte koji ih pokreću Šesti predlog „Zajedno` je opšti kontakt za celokupnu vašu tajnu fabriku PRE SVEGA TRAŽITE VAŠ PRVI CTLJ Aluzije na nešto više Nema odgovora u „malim stvarima` Sadržaj na delu Brzo hrabrenje

Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Prvo izdanje! Retko u ponudi! Nikolaj Velimirović (svetovno Nikola Velimirović; Lelić, kod Valjeva, 23. decembar 1880/4. januar 1881. — Libertivil, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. Njegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom Ljotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. emigrirao je u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956. Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati, i prezirao je njenu kulturu, nauku, progres. Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti. Velimirović je snažno podržavao jedinstvo svih pravoslavnih crkava i upostavio je dobre odnose sa anglikanskom i Američkom episkopalnom crkvom. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Nikolaj je rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. janaura 1881. po gregorijanskom kalendaru. Rodio se u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. O poreklu porodice Velimirović postoje dva stanovišta. Jedno je da su oni poreklom iz Zagarača iz Katunske nahije, a drugo je da su oni poreklom iz Banjana, starohercegovačkog plemena. Poznato je da se porodica doselila u Lelić krajem 18. veka iz Osata u Bosni.[1] Svoje obrazovanje Nikola je otpočeo u manastiru Ćelije, gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko „da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati“, pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i „školovanog“ čoveka. Od prvih dana pokazivao je svoju izuzetnu revnost u učenju. Njegovu darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji, gde se Nikola pokazao kao dobar đak, iako je, da bi se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme. Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio „sitan“ i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje. Kao učenik Bogoslovije je bio uspešan. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao. Učitelj Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je zbog stanovanja u memljivom stanu i slabe ishrane dobio tuberkulozu od koje je godinama patio. Po svršetku bogoslovije je kraće vreme bio učitelj u selima Dračiću i Leskovicama, više Valjeva, gde je izbliza upoznao život i duševno raspoloženje srpskog seljaka i gde se sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem, izbeglim iz Crne Gore, sa kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. Letnje raspuste Nikola je, po savetu lekara, provodio na moru, tako da je tada upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca. Već u bogosloviji pomagao je proti Aleksi Iliću u uređivanju lista „Hrišćanski vesnik“, u kome je i nekoliko godina objavljivao svoje prve dopise i radove. Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom „Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve“.[2] Sledeću 1909. godinu Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio („filosofija Berklija“). Vrativši se iz Evrope Nikolaj se, u jesen 1909, razboleo od dizenterije i u bolnici ležao oko 6 nedelja. On se uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj (20. XII 1909). Po povratku sa studija trebalo je, po tadašnjem zakonu, nostrifikovati svoje diplome, ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju, morao je polagati sedmi i osmi razred i veliku maturu, da bi tek onda mogao predavati u Bogosloviji. Ipak, pre no što je postao suplent u Bogosloviji, upućen je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju, gde je proveo godinu dana, najviše putujući po širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo — studiju „Religija Njegoševa“. Suplent Bogoslovije Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije mogao ostati u okvirima Bogoslovije. On zato počinje da piše, govori i objavljuje. Počinje sa besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim časopisima svoje članke, besede i studije: o Njegošu, o Ničeu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme.[3] Besednik Godine 1912. pozvan je u Sarajevo na proslavu lista „Prosveta“, gde se upoznao sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih Srba: Ćorovićem, Dučićem, Šantićem, Grđićem, Ljubibratićem i drugima. Poznate su tadašnje njegove reči da su „svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni“, što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi Njegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila pročitana. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kada je uskoro Srbija stupila na put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do 1918. godine, Nikolaj aktivno učestvuje. Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. Njegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz „Hrišćanskog vesnika“ zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Misija za vreme Prvog svetskog rata u Americi i Engleskoj Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj srpskoj i jugoslovenskoj stvari. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreći se na taj način za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Već avgusta 1915. godine on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je „otac Nikolaj bio treća armija“ za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. No naročito treba istaći njegovu pastirsku službu u Ohridskoj eparhiji od 1920. do 1931. godine i potonjoj Ohridsko-bitoljskoj eparhiji od 1931. do 1936. godine[4], a zatim i u njegovoj prvobitnoj Žičkoj eparhiji gde će biti konačno vraćen 1936. godine, po želji Arhijerejskog sabora i naroda. Tek kao episkop ohridski i žički, Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života, ne zanemarujući pritom ni svoj bogoslovsko-književni rad. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni razumevanja ni naročite podrške). Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio Ohrid i Sveta gora, koju je Vladika svakog leta redovno posećivao. Sveta gora i dela Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i proučavao, izvršili su na njega trajni uticaj. Na Bitoljskoj bogosloviji je sarađivao sa Jovanom Šangajskim i Justinom Popovićem. Drugi je često pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred Oktobarske revolucije. Duhovna delatnost Iz ovog perioda potiču mnoga važna dela Vladike Nikolaja. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne manje značajna opštenarodna dela kao što su njegov rad sa narodom i posebno sa bogomoljcima,[5] Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu međucrkvenu delatnost. Tako je učestvovao 1930. godine na Predsabornoj konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. Zatim je radio na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. Bivao je često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Takođe je nastojao da održava dobre odnose sa Bugarina i Grcima, kao i dobre međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Nikolaj je bio umešan i u poznatu „ Konkordatsku borbu“ kada je iznenada i misteriozno preminuo Patrijarh srpski Varnava. Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo „Gospodinu dr Antonu Korošecu, Ministru unutrašnjih poslova“ (avgust 1937) u kojem se žali na „pandurski kurjački napad 19. jula na mirnu pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu“ i na gonjenje i hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom Jugoslavije. Uprkos sličnosti političkih stavova Velimirovića i Ljotića, između njih je do kraja 1930-ih i početka 1940-ih postojala razlika. Velimirović je osuđivao nemački imperijalizam, dok je Ljotić ostao poštovalac nacizma, koji je smatrao vrednim saveznikom u borbi protiv komunizma i navodne jevrejske zavere. Ipak, Velimirović nikada nije javno osudio Ljotićev pronemački stav.[6] Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen.[7][8] Zarobljeništvo za vreme Drugog svetskog rata Nemačka obaveštajna služba je Nikolaja Velimirovića registrovala kao izrazitog anglofila, uprkos tome što je Velimirović bio blizak vođi pokreta Zbor Dimitrije Ljotićem.[9] Aprilski rat i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije zatekli su Velimirovića u manastiru Žiči. Pošto je Velimirović u Vrnjačkoj Banji održao javnu propoved protiv partizana, agenti Ziherhajtsdinsta i Ljotićev ministar u Nedićevoj vladi Mihailo Olćan su posetili Velimirovića sa ciljem da ga privole da sarađuje sa Nemcima. Od ove namere se odustalo jer su Nemci smatrali da je Velimirović povezan sa Dragoljubom Mihailovićem. Harald Turner i Milan Nedić su došli do zaključka da bi Velimirovića trebalo internirati u okolinu Beograda, ali do toga nije došlo. Ipak, januara 1942. Velimirović je obavestio Gestapo da je spreman za saradnju u borbi protiv partizana. Zahvaljujući ovoj ponudi i Ljotićevoj intervenciji, Velimirović je ostao u manastiru Ljubostinji sve do 18. novembra 1942, kada je prebačen i stavljen pod stražu u manastir Vojlovicu kod Pančeva zbog sumnje za saradnju sa četnicima. Maja 1943. tamo je prebačen iz Rakovice i patrijarh Gavrilo Dožić.[10] Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev „Molbeni kanon i Molitva“ Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate „Tri molitve u senci nemačkih bajoneta“, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču. Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäftling).[11] U Dahauu su ostali tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju na intervenciju Hermana Nojbahera, kao deo pogodbe sa Ljotićem i Nedićem.[11] Putuovali su zajedno sa Milanom Nedićem i Hermanom Nojbaherom u Sloveniju, gde se Ljotić i Nedić sa drugim srpskim nacionalistima (Momčilom Đujićem, Dobroslavom Jevđevićem) pripremali da vode bitku protiv partizana. Za vreme boravka u Sloveniji, Velimirović je blagosiljao ljotićevce i četnike. Na Ljotićevoj sahrani održao je posmrtni govor. Nakon Ljotićeve pogibije, Velimirović je napustio Sloveniju i otišao za Austriju, gde su ga zadržali Amerikanci. Po puštanju, otišao je u Englesku, pa potom u Ameriku, dok se patrijarh Gavrilo Dožić vratio u Beograd....

PLOVIDBA I PRIVREDA SREDNJEG PODUNAVLJA U DOBA MERKANTILIZMA Nikola Petrović Lepo očuvano kao naslikama Plovidba i privreda srednjeg podunavlja u doba Merkantilizma - Nikola Petrović Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije ovisi o njenoj ponudi kapitala i da je globalni volumen trgovine svjetske privrede nepromjenjiv. Količina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge (količina dragocjenog metala u posjedu države), se najviše povećava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom. Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala unaprijeđivati ove ciljeve, igrajući aktivnu protekcionističku ulogu u privredi, tako što će ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno uz pomoć carinskih dadžbina. Ekonomska politika koja se zasniva na ovim idejama često se naziva merkantilistički sistem. Merkantilizam je bio vladajuća škola ekonomije tokom ranog modernog perioda (od 16. do 18. vijeka). U pojedinačnim državama doveo je do prvih pojava značajne vladine intervencije i kontrole nad privredom i tokom ovog perioda uspostavljen je veći dio modernog kapitalističkog sistema. Širom svijeta merkantilizam je ohrabrio mnoge evropske ratove tog perioda i davao podstrek evropskom imperijalizmu. Vjera u merkantilizam se počela gubiti u kasnom 18. vijeku kada su pobjedili argumenti Adama Smitha i drugih klasičnih ekonomista. Danas cjelokupni merkantilizam odbijaju svi ozbiljni ekonomisti, iako se na neke elemente gleda sa podrškom. Skoro svi evropski ekonomisti, koji su pisali između 1500 i 1750 godine, se danas općenito smatraju merkantilistima; ipak, ovi pisci nisu smatrali da doprinose bilo kojoj pojedinačnoj ekonomskoj ideologiji. Pojam je prvi uveo Markiz de Mirabeau 1763 godine, a poznatim ga je učinio Adam Smith 1776. godine. Riječ potječe od latinske riječi mercari, što znači `trgovati`, od merx, što znači `roba.` U početku su je samo koristili kritičari kao što su Mirabeau i Smith, ali su je brzo usvojili i historičari. Izvorno, standardni engleski pojam je bio `merkantilistički sistem`. Riječ `merkantilizam` uvedena je u engleski jezik iz njemačkog jezika u ranom 20. vijeku. Merkantilizam se u cjelini ne može smatrati jedinstvenom ekonomskom teorijom. Nije postojao nijedan merkantilistički pisac koji bi predstavio sveobuhvatnu šemu idealne ekonomije, kao što će to kasnije uraditi Adam Smith za klasičnu ekonomiju. Svaki merkantilistički pisac se više fokusirao na pojedinačno područje ekonomije. Kasnije nijedan merkantilistički učenik nije integrisao te razne ideje u ono što su kasnije nazvali `merkantilizam`. Neki su naučnici čak u potpunosti odbili ideju merkantilizma, govoreći da daje `pogrešno jedinstvo različitim događajima`. U određenoj mjeri opća ekonomska teorija je postala nemoguća zbog merkantilističke doktrine. Merkantilisti su ekonomski sistem vidjeli kao igru sa sumom nula, dobitak jedne strane je gubitak druge. Dakle, svaki politički sistem, koji koristi jednoj grupi, bi, prema definiciji, štetio drugoj i nema mogućnosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti da maksimizira zajedničko dobro. Merkantilistički zapisi su također općenito stvarani da opravdaju određene radnje, a ne da istraže najbolje politike. Rani merkantilizam, koji se razvio oko početka 1500. godine, najviše je bio obilježen bulionizmom. U ovom periodu došlo je do ogromnog pritjecaja zlata i srebra iz španskih kolonija u Novi Svijet, i prevladavajuća briga je bila kako će druge evropske države biti u stanju da se takmiče. Bulionisti, kao što su Jean Bodin, Thomas Gresham i John Hales, su smatrali da se bogatstvo i moć države mjere količinom zlatnih i srebrnih poluga koje posjeduje i da povećanje moći znači povećanje količine poluga na štetu drugih moći. Prosperitet države se mjerio akumuliranim bogatstvom vlade, bez ikakvog koncepta nacionalnog dohotka. Djelimično, ovo fokusiranje na rezerve zlata i srebra je nalazilo svoj razlog u svojoj važnosti u vremenima rata. Armije, koje su često uključivale plaćene vojnike, plaćane su polugama, a mornarice su također finansirane zlatom i srebrom. Komplikovani sistem međunardonih alijansi tog vremena također je često zahtjevao velika plaćanja jedne države drugoj. Samo nekoliko evropskih država je kontrolisalo rudnike zlata ili srebra, a za ostale glavna metoda povećanja poluga je bila kroz platni bilans. Ako je država više izvozila nego što je uvozila, ova neravnoteža se morala ispraviti pritjecajem novca. Dakle, merkantilistička obitelj je vjerovala da bi svaka nacija trebala izvoziti više roba i usluga nego što uvozi. Ovo je dovodilo do striktnih zabrana na izvoz poluga. Bulionisti su također podržavali visoke kamatne stope kako bi ohrabrili investitore da svoj novac dovedu u državu. U 17. vijeku razvila se kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni bulionizam. Ovi pisci, kao što je Thomas Mun, smatrali su da je cjelokupno nacionalno bogatstvo primarni cilj i vidjeli su zlatne i srebrne poluge kao najvažniji znak bogatstva, ali ne i kao jedini, jer su dobra i usluge također bili esencijalni. Sačuvana je podrška platnom bilansu, ali u nešto slabijem obliku. Mun, koji je radio za Britansku Istočno-Indijsku Kompaniju, smatrao je da je izvoz poluga u Aziju dobar za Britaniju, jer će se uvežena roba preprodati ostatku Evrope uz visok profit. Ovaj novi pogled je odbijao izvoz sirovina jer se smatralo da je transformacija ovih sirovina u gotove proizvode važan generator bogatstva. Dok su bulionisti podržavali masovne izvoze vune iz Britanije, kasniji merkantilisti podržavaju potpune zabrane izvoza sirovina i razvoj domaćih proizvodnih industrija. S obzirom da je stvaranje domaćih industrija zahtjevalo raspoloživu ponudu kapitala, vlade su u sedamnaestom vijeku dramatično stezale granice lihvarstva. Ovo je na umjetni način smanjilo kamatne stope i ohrabrivalo bogate da svoj novac investiraju u proizvodnju. Kasnije su merkantilisti veću pažnju također poklanjali uslužnim industrijama. Rezultat ovoga su bili Navigacijski akti iz 1651. godine koji su isključili Holanđane iz britanskih transporta brodom. Merkantilistička domaća politika je više bila podjeljenja od njihove trgovinske politike. Dok je Adam Smith predstavio merkantiliste kao podržavaoce striktnih kontrola ekonomije, mnogi se merkantilisti nisu slagali s tim. Rana moderna era obilježena je patentnim pismima i monopolima koje je nametala država. Neki merkantilisti su ovo podržavali ali drugi su spoznali korupciju i neefikasnost takvog sistema. Mnogi merkantilisti su također spoznali da su neizbježni rezultat kvota i plafoniranja cijena bila crna tržišta. Jedan element oko kojeg su se merkantilisti slagali bilo je ekonomsko potlačivanje radne populacije. Radnici i zemljoradnici su morali živjeti na rubu egzistencije. Cilj je bio maksimizirati proizvodnju bez brige za potrošnju. Smatralo se da dodatni novac, slobodno vrijeme ili obrazovanje za niže klase nepobitno dovodi do loših navika, ljenosti i šteta za ekonomiju. Merkantilizam (franc. mercantilisme, prema mercantile < tal. mercantile: trgovački), naziv za doktrinu i praksu ekon. politike u doba uspostave nac. država u Europi, od XV. do pol. XVIII. st., koja je zaokupljena određenjem značenja i prikladne regulacije međunar. ekonomskih odnosa te natjecanjem država za kontrolu ekon. resursa, rast bogatstva i političku moć. Doktrina i praksa merkantilizma polaze od stajališta da se ekon. napredak vlastite zemlje može osigurati jedino na račun drugih zemalja, pa su dopuštena sva sredstva konkurencije – od carinske zaštite domaće proizvodnje do osvajanja novih teritorija, ratova i drugih vrsta neprijateljstava prema drugim narodima. Ideal je države gosp. samodovoljnost, a vanj. trgovina ima zadaću opskrbljivati zemlju proizvodima koji se nikako ne mogu proizvesti u zemlji te da zemlji koja nema vlastitih rudnika zlata i srebra osigura što veću količinu plemenitih kovina, koje se smatralo univerzalnim novcem i bitnim oblikom nac. bogatstva i moći. Povećanje količine zlata i srebra u zemlji može se postići zabranom izvoza zlata i srebra za one zemlje koje imaju rudnike zlata i srebra, a sve većom razlikom između izvoza i uvoza robe za one zemlje koje nemaju takvih rudnika. Otuda se merkantilistička doktrina temelji na pet osnovnih postavki: politika se mora definirati i izvršavati poglavito sa stajališta nac. koristi ili općega dobra; u ocjeni svakog čimbenika vanjskotrg. politike veliku važnost treba pridavati njegovim posljedicama za priljev plemenitih kovina; u nedostatku domaćih rudnika zlata i srebra osnovni cilj nac. politike mora biti postizanje što većeg izvoznog viška, čime se povećava nac. zaliha zlata i srebra; izvozni višak mora se osiguravati poticanjem izvoza i ograničavanjem uvoza ili drugim mjerama koje vode istomu rezultatu; ekonomski i polit. čimbenici vanj. politike moraju biti usklađeni pri postizanju bogatstva i moći države. Merkantilistički pisci bili su ugl. praktični trgovci ili drž. upravljači, pa u njihovim spisima ima malo teorijske analize, ali ima dosta praktične mudrosti. Do spajanja različitih struja ekon. mišljenja došlo je u prvoj pol. XVIII. st., kada se opća teorijska razina naglo podignula, a ekon. rasprave postale znanstvene, ali je i merkantilizam izgubio svoja izvorna obilježja. Merkantilizam nije bio znanstv. sustav nego zbirka različitih drž. gospodarskih politika, prilagođenih posebnim potrebama, položaju i mogućnostima pojedinih zemalja. U središtu je ekon. razvoj u nac. okviru i interesu, načelno u oprjeci prema istoj težnji drugih zemalja, negirajući uzajamnu korist. Različitost položaja i interesa pojedinih zemalja odredila je i razvoj merkantilizma u njima. Tako se Španjolska, koja je držala monopol opskrbe zlatom i srebrom svj. monetarnoga tržišta, suočila s problemom kako zaštititi dinamiku vlastitoga gosp. razvoja, pred uvozom jeftinih proizvoda iz drugih zemalja, koje su Španjolskoj prodavale svoje proizvode po niskim cijenama da bi od nje kupovale zlato i srebro, što je španj. proizvodnju gurnulo u dugotrajnu stagnaciju. Španj. vlada neuspješno je povremeno zabranjivala izvoz zlata i srebra ili uvoz manufakturnih proizvoda. Merkantilist Luis Ortiz 1558. predlagao je potpunu zabranu izvoza zlata i srebra, Damian Olivares 1621. čak i zabranu ulaska stranaca, dok je jedino Juan de Mariana 1609. upozorio na nerazumijevanje odnosa između monetarne i unutrašnje vrijednosti plemenitih metala i na katastrofalne posljedice koje ono može imati za gospodarski i soc. razvoj zemlje. Francuska je vodila najobuhvatniju merkantilističku politiku još od Franje I., koji je otvorio manufakture svile i prve banke, a 1535. sklopio s Turskom trg. ugovor radi obnove trgovine s ist. Sredozemljem. Potkraj XVI. i na poč. XVII. st. franc. vlada poticala je industr. djelatnosti i osnivanje obrtnih komora. Merkantilist A. de Montchrestien prikazao je gosp. prilike ondašnje Francuske i dao praktične prijedloge kako te prilike poboljšati i podići opće blagostanje, a J.-B. Colbert najistaknutiji je predstavnik merkantilističke unutarnje i vanj. politike (kolbertizam), koji je svojim reformama uzdigao Francusku u industrijsku i kolon. silu. Engleski merkantilizam različit je od merkantilizma kontinentalne Europe po tome što je u prvom redu usmjeren na jačanje pomorsko-trg. položaja Engleske, čime je najbliži nizozemskomu, s tom razlikom što mu je socijalno-polit. osnova šira (uključuje i agrarni protekcionizam) i što je u pogledu domaće trgovine i industrije bio znatno liberalniji. Engleska je Zakonom o plovidbi (The Navigation Act, 1651) diskriminirala strane trgovce i brodare, a privilegirala domaće, Žitnim zakonom (Corn Law, 1689) štitila je domaću poljoprivr. proizvodnju, a trg. ugovorima s Portugalom (1703) i Španjolskom (1713) stekla je dominantan trgovačko-pomor. položaj, osigurala pristup tržištima Španjolske i Portugala i njihovih kolonija, te srušila španj. monopol opskrbe Europe zlatom i srebrom. Rani merkantilisti (bulionisti) zahtijevali su zabranu izvoza zlata i srebra te da svaku trg. akciju prati priljev novca iz inozemstva (bilanca poslova). Tu teoriju najodlučnije su zagovarali William Stafford i G. Malynes. Drugi (E. Misselden, Th. Mun, J. Child) razvijali su teoriju trg. bilance po kojoj samo bilanca ukupne vanj. trgovine treba biti pozitivna. Tražio se slobodan izvoz novca, ako se uvezena roba ponovno izvozi. Tako su se određivali i mjenični tečajevi u korist zemlje. Istaknuti engl. merkantilisti Nicholas Barbon, D. North i Ch. Davenant zagovarali su slobodnu trgovinu i posve jasno razlikovali materijalni supstrat novca od njegove funkcije legalnog sredstva razmjene. Najotvoreniju inačicu merkantilizma zastupali su niz. ekonomisti. Oni su razvili pomorsko-trg. tip merkantilizma, koji se, među prvima, okrenuo slobodnoj trgovini, jer je Nizozemska bila gl. opskrbljivač Europe kolon. robom, a razvila je i veliku trgovinu žitaricama, pa je za nju slobodna trgovina bila važnija nego za druge zemlje. Za načelo slobodne trgovine osobito se zauzimao Pieter de la Court, koji je zahtijevao da trgovina bude slobodna od svih ograničenja. Za razvoj tal. merkantilizma odsudna je bila činjenica da je zemlja bila siromašna rudama, da svoje brojno stanovništvo nije mogla prehranjivati iz vlastitih izvora, te da uopće nije imala nalazišta zlata i srebra. Zato su se merkantilisti pretežito bavili trgovačkim i industr. razvojem, te razvojem pomorstva i novčarstva. Gl. su mu predstavnici bili G. Botero, G. Scaruffi, te osobito B. Davanzati, koji je isticao važnost novca kao temeljnog uvjeta blagostanja i predlagao stvaranje jedinstvenoga valutnog sustava na osnovi fiksnog omjera između zlata i srebra u cijelome svijetu pod autoritetom eur. konferencije, i A. Serra, koji je teorijski uvjerljivo dokazivao da povoljna bilanca plaćanja mora biti primarni cilj drž. politike, jer se njome osigurava priljev zlata i srebra, a ona se može postići drž. intervencijom u promicanje izvoza i reguliranje mjeničnih tečajeva. Hrvatska ima jaku merkantilističku tradiciju, koja je s jedne strane naslonjena na talijanski merkantilizam, a s druge strane na posebnu tradiciju srednjoeur. merkantilizma koji se naziva kameralizmom (→ kameralizam). Među najranijim merkantilističkim djelima je rasprava Dubrovčanina B. Kotruljevića O trgovini i o savršenom trgovcu, napisana 1458., u kojoj je sustavno prikazao trg. praksu svojega doba, afirmirajući trgovinu kao korisnu i plemenitu djelatnost koja zahtijeva mnoga specifična znanja i visok moral trgovaca. U XVI. i XVII. st. merkantilistička tradicija prisutna je u djelima N. V. Gučetića i J. Križanića. Istaknuti kameralisti XVIII. st. bili su A. A. Barić, F. Lehnau te osobito N. Škrlec-Lomnički, koji se u djelu Nacrt i obrazloženje zakona zauzima za protekcionističku politiku zaštite hrv. i ug. gospodarskih interesa protiv austr. konkurencije, ali daje i elemente ekon. liberalizma. Istorija podunavlja merkantilizam fernan brodel pomorstvo dunav istorija srednje evrope balkan balkana ....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Plovidba i privreda srednjeg podunavlja u doba Merkantilizma - Nikola Petrović Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije ovisi o njenoj ponudi kapitala i da je globalni volumen trgovine svjetske privrede nepromjenjiv. Količina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge (količina dragocjenog metala u posjedu države), se najviše povećava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom. Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala unaprijeđivati ove ciljeve, igrajući aktivnu protekcionističku ulogu u privredi, tako što će ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno uz pomoć carinskih dadžbina. Ekonomska politika koja se zasniva na ovim idejama često se naziva merkantilistički sistem. Merkantilizam je bio vladajuća škola ekonomije tokom ranog modernog perioda (od 16. do 18. vijeka). U pojedinačnim državama doveo je do prvih pojava značajne vladine intervencije i kontrole nad privredom i tokom ovog perioda uspostavljen je veći dio modernog kapitalističkog sistema. Širom svijeta merkantilizam je ohrabrio mnoge evropske ratove tog perioda i davao podstrek evropskom imperijalizmu. Vjera u merkantilizam se počela gubiti u kasnom 18. vijeku kada su pobjedili argumenti Adama Smitha i drugih klasičnih ekonomista. Danas cjelokupni merkantilizam odbijaju svi ozbiljni ekonomisti, iako se na neke elemente gleda sa podrškom. Skoro svi evropski ekonomisti, koji su pisali između 1500 i 1750 godine, se danas općenito smatraju merkantilistima; ipak, ovi pisci nisu smatrali da doprinose bilo kojoj pojedinačnoj ekonomskoj ideologiji. Pojam je prvi uveo Markiz de Mirabeau 1763 godine, a poznatim ga je učinio Adam Smith 1776. godine. Riječ potječe od latinske riječi mercari, što znači `trgovati`, od merx, što znači `roba.` U početku su je samo koristili kritičari kao što su Mirabeau i Smith, ali su je brzo usvojili i historičari. Izvorno, standardni engleski pojam je bio `merkantilistički sistem`. Riječ `merkantilizam` uvedena je u engleski jezik iz njemačkog jezika u ranom 20. vijeku. Merkantilizam se u cjelini ne može smatrati jedinstvenom ekonomskom teorijom. Nije postojao nijedan merkantilistički pisac koji bi predstavio sveobuhvatnu šemu idealne ekonomije, kao što će to kasnije uraditi Adam Smith za klasičnu ekonomiju. Svaki merkantilistički pisac se više fokusirao na pojedinačno područje ekonomije. Kasnije nijedan merkantilistički učenik nije integrisao te razne ideje u ono što su kasnije nazvali `merkantilizam`. Neki su naučnici čak u potpunosti odbili ideju merkantilizma, govoreći da daje `pogrešno jedinstvo različitim događajima`. U određenoj mjeri opća ekonomska teorija je postala nemoguća zbog merkantilističke doktrine. Merkantilisti su ekonomski sistem vidjeli kao igru sa sumom nula, dobitak jedne strane je gubitak druge. Dakle, svaki politički sistem, koji koristi jednoj grupi, bi, prema definiciji, štetio drugoj i nema mogućnosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti da maksimizira zajedničko dobro. Merkantilistički zapisi su također općenito stvarani da opravdaju određene radnje, a ne da istraže najbolje politike. Rani merkantilizam, koji se razvio oko početka 1500. godine, najviše je bio obilježen bulionizmom. U ovom periodu došlo je do ogromnog pritjecaja zlata i srebra iz španskih kolonija u Novi Svijet, i prevladavajuća briga je bila kako će druge evropske države biti u stanju da se takmiče. Bulionisti, kao što su Jean Bodin, Thomas Gresham i John Hales, su smatrali da se bogatstvo i moć države mjere količinom zlatnih i srebrnih poluga koje posjeduje i da povećanje moći znači povećanje količine poluga na štetu drugih moći. Prosperitet države se mjerio akumuliranim bogatstvom vlade, bez ikakvog koncepta nacionalnog dohotka. Djelimično, ovo fokusiranje na rezerve zlata i srebra je nalazilo svoj razlog u svojoj važnosti u vremenima rata. Armije, koje su često uključivale plaćene vojnike, plaćane su polugama, a mornarice su također finansirane zlatom i srebrom. Komplikovani sistem međunardonih alijansi tog vremena također je često zahtjevao velika plaćanja jedne države drugoj. Samo nekoliko evropskih država je kontrolisalo rudnike zlata ili srebra, a za ostale glavna metoda povećanja poluga je bila kroz platni bilans. Ako je država više izvozila nego što je uvozila, ova neravnoteža se morala ispraviti pritjecajem novca. Dakle, merkantilistička obitelj je vjerovala da bi svaka nacija trebala izvoziti više roba i usluga nego što uvozi. Ovo je dovodilo do striktnih zabrana na izvoz poluga. Bulionisti su također podržavali visoke kamatne stope kako bi ohrabrili investitore da svoj novac dovedu u državu. U 17. vijeku razvila se kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni bulionizam. Ovi pisci, kao što je Thomas Mun, smatrali su da je cjelokupno nacionalno bogatstvo primarni cilj i vidjeli su zlatne i srebrne poluge kao najvažniji znak bogatstva, ali ne i kao jedini, jer su dobra i usluge također bili esencijalni. Sačuvana je podrška platnom bilansu, ali u nešto slabijem obliku. Mun, koji je radio za Britansku Istočno-Indijsku Kompaniju, smatrao je da je izvoz poluga u Aziju dobar za Britaniju, jer će se uvežena roba preprodati ostatku Evrope uz visok profit. Ovaj novi pogled je odbijao izvoz sirovina jer se smatralo da je transformacija ovih sirovina u gotove proizvode važan generator bogatstva. Dok su bulionisti podržavali masovne izvoze vune iz Britanije, kasniji merkantilisti podržavaju potpune zabrane izvoza sirovina i razvoj domaćih proizvodnih industrija. S obzirom da je stvaranje domaćih industrija zahtjevalo raspoloživu ponudu kapitala, vlade su u sedamnaestom vijeku dramatično stezale granice lihvarstva. Ovo je na umjetni način smanjilo kamatne stope i ohrabrivalo bogate da svoj novac investiraju u proizvodnju. Kasnije su merkantilisti veću pažnju također poklanjali uslužnim industrijama. Rezultat ovoga su bili Navigacijski akti iz 1651. godine koji su isključili Holanđane iz britanskih transporta brodom. Merkantilistička domaća politika je više bila podjeljenja od njihove trgovinske politike. Dok je Adam Smith predstavio merkantiliste kao podržavaoce striktnih kontrola ekonomije, mnogi se merkantilisti nisu slagali s tim. Rana moderna era obilježena je patentnim pismima i monopolima koje je nametala država. Neki merkantilisti su ovo podržavali ali drugi su spoznali korupciju i neefikasnost takvog sistema. Mnogi merkantilisti su također spoznali da su neizbježni rezultat kvota i plafoniranja cijena bila crna tržišta. Jedan element oko kojeg su se merkantilisti slagali bilo je ekonomsko potlačivanje radne populacije. Radnici i zemljoradnici su morali živjeti na rubu egzistencije. Cilj je bio maksimizirati proizvodnju bez brige za potrošnju. Smatralo se da dodatni novac, slobodno vrijeme ili obrazovanje za niže klase nepobitno dovodi do loših navika, ljenosti i šteta za ekonomiju. Merkantilizam (franc. mercantilisme, prema mercantile < tal. mercantile: trgovački), naziv za doktrinu i praksu ekon. politike u doba uspostave nac. država u Europi, od XV. do pol. XVIII. st., koja je zaokupljena određenjem značenja i prikladne regulacije međunar. ekonomskih odnosa te natjecanjem država za kontrolu ekon. resursa, rast bogatstva i političku moć. Doktrina i praksa merkantilizma polaze od stajališta da se ekon. napredak vlastite zemlje može osigurati jedino na račun drugih zemalja, pa su dopuštena sva sredstva konkurencije – od carinske zaštite domaće proizvodnje do osvajanja novih teritorija, ratova i drugih vrsta neprijateljstava prema drugim narodima. Ideal je države gosp. samodovoljnost, a vanj. trgovina ima zadaću opskrbljivati zemlju proizvodima koji se nikako ne mogu proizvesti u zemlji te da zemlji koja nema vlastitih rudnika zlata i srebra osigura što veću količinu plemenitih kovina, koje se smatralo univerzalnim novcem i bitnim oblikom nac. bogatstva i moći. Povećanje količine zlata i srebra u zemlji može se postići zabranom izvoza zlata i srebra za one zemlje koje imaju rudnike zlata i srebra, a sve većom razlikom između izvoza i uvoza robe za one zemlje koje nemaju takvih rudnika. Otuda se merkantilistička doktrina temelji na pet osnovnih postavki: politika se mora definirati i izvršavati poglavito sa stajališta nac. koristi ili općega dobra; u ocjeni svakog čimbenika vanjskotrg. politike veliku važnost treba pridavati njegovim posljedicama za priljev plemenitih kovina; u nedostatku domaćih rudnika zlata i srebra osnovni cilj nac. politike mora biti postizanje što većeg izvoznog viška, čime se povećava nac. zaliha zlata i srebra; izvozni višak mora se osiguravati poticanjem izvoza i ograničavanjem uvoza ili drugim mjerama koje vode istomu rezultatu; ekonomski i polit. čimbenici vanj. politike moraju biti usklađeni pri postizanju bogatstva i moći države. Merkantilistički pisci bili su ugl. praktični trgovci ili drž. upravljači, pa u njihovim spisima ima malo teorijske analize, ali ima dosta praktične mudrosti. Do spajanja različitih struja ekon. mišljenja došlo je u prvoj pol. XVIII. st., kada se opća teorijska razina naglo podignula, a ekon. rasprave postale znanstvene, ali je i merkantilizam izgubio svoja izvorna obilježja. Merkantilizam nije bio znanstv. sustav nego zbirka različitih drž. gospodarskih politika, prilagođenih posebnim potrebama, položaju i mogućnostima pojedinih zemalja. U središtu je ekon. razvoj u nac. okviru i interesu, načelno u oprjeci prema istoj težnji drugih zemalja, negirajući uzajamnu korist. Različitost položaja i interesa pojedinih zemalja odredila je i razvoj merkantilizma u njima. Tako se Španjolska, koja je držala monopol opskrbe zlatom i srebrom svj. monetarnoga tržišta, suočila s problemom kako zaštititi dinamiku vlastitoga gosp. razvoja, pred uvozom jeftinih proizvoda iz drugih zemalja, koje su Španjolskoj prodavale svoje proizvode po niskim cijenama da bi od nje kupovale zlato i srebro, što je španj. proizvodnju gurnulo u dugotrajnu stagnaciju. Španj. vlada neuspješno je povremeno zabranjivala izvoz zlata i srebra ili uvoz manufakturnih proizvoda. Merkantilist Luis Ortiz 1558. predlagao je potpunu zabranu izvoza zlata i srebra, Damian Olivares 1621. čak i zabranu ulaska stranaca, dok je jedino Juan de Mariana 1609. upozorio na nerazumijevanje odnosa između monetarne i unutrašnje vrijednosti plemenitih metala i na katastrofalne posljedice koje ono može imati za gospodarski i soc. razvoj zemlje. Francuska je vodila najobuhvatniju merkantilističku politiku još od Franje I., koji je otvorio manufakture svile i prve banke, a 1535. sklopio s Turskom trg. ugovor radi obnove trgovine s ist. Sredozemljem. Potkraj XVI. i na poč. XVII. st. franc. vlada poticala je industr. djelatnosti i osnivanje obrtnih komora. Merkantilist A. de Montchrestien prikazao je gosp. prilike ondašnje Francuske i dao praktične prijedloge kako te prilike poboljšati i podići opće blagostanje, a J.-B. Colbert najistaknutiji je predstavnik merkantilističke unutarnje i vanj. politike (kolbertizam), koji je svojim reformama uzdigao Francusku u industrijsku i kolon. silu. Engleski merkantilizam različit je od merkantilizma kontinentalne Europe po tome što je u prvom redu usmjeren na jačanje pomorsko-trg. položaja Engleske, čime je najbliži nizozemskomu, s tom razlikom što mu je socijalno-polit. osnova šira (uključuje i agrarni protekcionizam) i što je u pogledu domaće trgovine i industrije bio znatno liberalniji. Engleska je Zakonom o plovidbi (The Navigation Act, 1651) diskriminirala strane trgovce i brodare, a privilegirala domaće, Žitnim zakonom (Corn Law, 1689) štitila je domaću poljoprivr. proizvodnju, a trg. ugovorima s Portugalom (1703) i Španjolskom (1713) stekla je dominantan trgovačko-pomor. položaj, osigurala pristup tržištima Španjolske i Portugala i njihovih kolonija, te srušila španj. monopol opskrbe Europe zlatom i srebrom. Rani merkantilisti (bulionisti) zahtijevali su zabranu izvoza zlata i srebra te da svaku trg. akciju prati priljev novca iz inozemstva (bilanca poslova). Tu teoriju najodlučnije su zagovarali William Stafford i G. Malynes. Drugi (E. Misselden, Th. Mun, J. Child) razvijali su teoriju trg. bilance po kojoj samo bilanca ukupne vanj. trgovine treba biti pozitivna. Tražio se slobodan izvoz novca, ako se uvezena roba ponovno izvozi. Tako su se određivali i mjenični tečajevi u korist zemlje. Istaknuti engl. merkantilisti Nicholas Barbon, D. North i Ch. Davenant zagovarali su slobodnu trgovinu i posve jasno razlikovali materijalni supstrat novca od njegove funkcije legalnog sredstva razmjene. Najotvoreniju inačicu merkantilizma zastupali su niz. ekonomisti. Oni su razvili pomorsko-trg. tip merkantilizma, koji se, među prvima, okrenuo slobodnoj trgovini, jer je Nizozemska bila gl. opskrbljivač Europe kolon. robom, a razvila je i veliku trgovinu žitaricama, pa je za nju slobodna trgovina bila važnija nego za druge zemlje. Za načelo slobodne trgovine osobito se zauzimao Pieter de la Court, koji je zahtijevao da trgovina bude slobodna od svih ograničenja. Za razvoj tal. merkantilizma odsudna je bila činjenica da je zemlja bila siromašna rudama, da svoje brojno stanovništvo nije mogla prehranjivati iz vlastitih izvora, te da uopće nije imala nalazišta zlata i srebra. Zato su se merkantilisti pretežito bavili trgovačkim i industr. razvojem, te razvojem pomorstva i novčarstva. Gl. su mu predstavnici bili G. Botero, G. Scaruffi, te osobito B. Davanzati, koji je isticao važnost novca kao temeljnog uvjeta blagostanja i predlagao stvaranje jedinstvenoga valutnog sustava na osnovi fiksnog omjera između zlata i srebra u cijelome svijetu pod autoritetom eur. konferencije, i A. Serra, koji je teorijski uvjerljivo dokazivao da povoljna bilanca plaćanja mora biti primarni cilj drž. politike, jer se njome osigurava priljev zlata i srebra, a ona se može postići drž. intervencijom u promicanje izvoza i reguliranje mjeničnih tečajeva. Hrvatska ima jaku merkantilističku tradiciju, koja je s jedne strane naslonjena na talijanski merkantilizam, a s druge strane na posebnu tradiciju srednjoeur. merkantilizma koji se naziva kameralizmom (→ kameralizam). Među najranijim merkantilističkim djelima je rasprava Dubrovčanina B. Kotruljevića O trgovini i o savršenom trgovcu, napisana 1458., u kojoj je sustavno prikazao trg. praksu svojega doba, afirmirajući trgovinu kao korisnu i plemenitu djelatnost koja zahtijeva mnoga specifična znanja i visok moral trgovaca. U XVI. i XVII. st. merkantilistička tradicija prisutna je u djelima N. V. Gučetića i J. Križanića. Istaknuti kameralisti XVIII. st. bili su A. A. Barić, F. Lehnau te osobito N. Škrlec-Lomnički, koji se u djelu Nacrt i obrazloženje zakona zauzima za protekcionističku politiku zaštite hrv. i ug. gospodarskih interesa protiv austr. konkurencije, ali daje i elemente ekon. liberalizma.