Adventistički hrišćani veruju.....biblijsko izlaganje 27 osnovnih doktrina Kolektiv Autora, Samuele Bakioki, Prevod ,Smaragda Stefanović Tvrd povez sa omotom, 1994.god.,501.strana,20.cm Издавач Hrišanska adventistička crkva, Jugo-istočna evropska unija, 1994 ISBN-10: 86-423-0049-3 Knjiga je N O V A ---------------------------- Plava ptica

Dobro došo Hriste - duhovna pesmarica Dobro doš`o Hriste - duhovna pesmarica Добро дош’о Христе – духовна песмарица Уредник: Миленко Мачак Издавач: Чувари, Београд Година издања: 2018. Обим: 301 страна Повез: тврди Духовна песмарица, која садржи осамнаест песама посвећених Божићу и Васкрсу, затим шеснаест песама Господу, као и шеснаест песама Богородици, тридесет шест песама светима, педесет четири родољубиве песме и осамдесет шест осталих духовних песама. Причају да постоји птица сирена која има тако сладак глас да свако ко је чује бива опијен и иде за њом по пустињи. Од сладости певања он заборавља и сам свој живот, пада и умире. Нешто слично се дешава са душом. Када у њу падне небеска сладост, од слатког звука Божијих речи она се сва устремљује за њима. Због осећања која се запечаћују у уму она заборавља свој телесни живот. Тело се лишава својих жеља, а душа се узноси из овог живота ка Богу. Свети Исак Сирин nova sa blagoslovom mit amfilohija tvrd povez (mala donja bela ladnica)

Записи о свакодневном и вечном Постоје тренуци и прилике у којима, ако не ризикујеш, ако не предузмеш тежак корак, неизвестан, нећеш напредовати уопште. Седећеш и гледаћеш како ти живот пролази, други око тебе настављају да живе, а ти ћеш бити јадан у својој несигурности. Имај на уму да птица – ако не учини тај први лет да би отишла из гнезда – никада неће научити да лети. Реч о писцу Писац је дипломирао психологију на Аристотеловом универзитету у Солуну и магистрирао клиничку психологију и психологију заједнице на Универзитету у Источном Лондону. Књиге нису строго научне и строго из психологије. Писац није теолог али јесте дубоко побожан хришћанин. Рукопроизведен је за чтеца и поје у парохијском храму у Серу где живи. Чињеница да књиге на српском посвећује Старцима Герогију Капсанису и Евсевију Витису говре много и о писцу и о садржају књига. Оно што пише у својим књигама су записи из свакодневног живота, из искустава са људима са којима ради, живи, креће се. Приче су кратка размишљања о животу, пуне љубави према Богу и ближњем. Говори о нади, о радости, Христу, Цркви, дубоко свеотоотачки и православно на савремен и свакодневан начин. Књиге су писане једноставним, приступачним, лаким језиком. Обраћа се читаоцу онако како би разговарао са својим пријатељем, супругом, родитељем, топло, искрено, људски. Пише и говори о смислу и циљу живота. По њему као дубоко верујућем православном хрићанину смисао и циљ живота је Христос. Живот с Њим и у Њему. Књиге одишу убеђењем у Васкрсење. Говори и пише доживљено, из срца. Упућује на покајање и на нови почетак а пре сумрака (пре него је касно). Ове књиге могу бити корисне сваком добронамерном читаоцу, пре свега православном вернику и скоро свим узрастима, јер је језик лак, једноставан, народни. У Грчкој је познат и признат. Свака књига је имала по неколико издања. Држи предавања по храмовима и манастирима, а оци Цркве у Грчкој га поштују и радо препоручују за предавања и савете. 120 стр.

Pravoslavna psihoterapija - Mitropolit Jerotej Vlahos Obraz Svetacki Beograd 1998 Vrlo dobro očuvana. Nema pisanja. U donjem delu predstrane žuta flekica, jedva primetna. Ostatak odličan. Kako da u doba pomanjkanja vremena, žurbe i stalne potrebe za promenama živimo pravoslavno, ocrkvljeno, dostignemo smirenje i oboženje? Mitropolit Jerotej daje odgovore ali ne popušta ni za pedalj duhu vremena – vratiti se Svetim Ocima, najdubljem iskustvu ljudske duše, srca, uma, koje su oni dostigli. Drugog puta nema bez obzira koliko se koketiralo najduhovnijim predanjem Crkve i bolesnim psihološkim sistemima današnjice. Autor ne spaja nespojivo: Svete Oce i savremenu zapadnu psihologiju. Ova knjiga se temelji na iskustvu Otaca koji su najdublje izrazili istinski, nezabludni, skriveni život u Hristu. „Čini se da čovekova sloboda ne daje svoj pristanak samo u trenutku iskušenja, tj. samo na predlog demonske pomisli, nego i pre toga, kada, uz saglasnost čovekove slobode, bivaju pomračeni oko i uho duše. Kao što uči Filotej Sinajski, čovek nečisto gleda na stvari zato što je njegovo unutrašnje oko postalo nečisto i pomračeno, dok želja za slušanjem sablažnjivih stvari potiče otuda što su ‘naše duševne uši slušale ono što su nam došaptavali demoni sablazni u nama’ (Dobrotoljublje 2. tom). Ukoliko je čovek iznutra oskrnavljen, zaprljano je oko njegovog srca, zbog čega su oskrnavljena i njegova spoljašnja čula; zbog toga čovek najpre treba da vodi borbu unutar sebe. Isto se dešava i kada čovek zadržava u sebi svoje pomisli i razvija ih, jer će naslada narasti i navesti um na saglašavanje, a zatim i na delo. ‘Kao što jaja, zagrevana pod krilima ptice, oživljuju, tako i neispoveđene misli prelaze u delo’ (Lestvica, 26. Pouka).“ Mitropolit Jerotej Vlahos, Pravoslavna psihoterapija, 160-161

KNJIGE SU KAO NOVE,OSIM POSVETE U PRVOJ KNJIZI,NA PRVE DVE PREDSTRANE,KNJIGE SU KAO NOVE,OCENA BI BILA ODLICNA(5),JEDINO ZBOG POSVETE U 1.KNJIZI-SVE OSTALO JE(5+) NOVO! Studije iz srpske religije i folklora 1910-1942 (1-2) Veselin Čajkanović Godina izdanja: 1994 ISBN:978-86-379-0280-4-1.knjiga,/978-86-379-0281-2-2.knjiga Autor: Domaći Jezik: Srpski Oblast: Veselin Čajkanović Sabrana dela iz srpske religije i mitologije u 2.knjige ISBN:978-86-379-0280-4-1.knjiga,/978-86-379-0281-2-2.knjiga Izdavač: Grupa izdavača, Beograd 1994; Sabrana dela iz srpske religije i mitologije: knjige-1 i 2 KNJIGE SU KAO NOVE,OSIM POSVETE U PRVOJ KNJIZI,NA PRVE DVE PREDSTRANE,KNJIGE SU KAO NOVE,OCENA BI BILA ODLICNA(5),JEDINO ZBOG POSVETE U 1.KNJIZI-SVE OSTALO JE(5+) NOVO! Veselin Čajkanović Sabrana dela iz srpske religije i mitologije u dve knjige: 1. Studije iz srpske religije i folklora 1910-1924; 2. Studije iz srpske religije i folklora 1925-1942; Izdavači: SKZ-BIGZ-Prosveta-Partenon, Beograd, 1994. Tvrd povez sa zlatotiskom, 21 cm ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ 1 - 2 Издавачи: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б И Г З ПРОСВЕТА ПАРТЕНОН Б Е О Г Р А Д 1994 САБРАНА ДЕЛА а) Срби - Религија б) Србија - Митологија ц) Народна веровања - Срби Р е ф е р е н ц е 1. СТУДИЈЕ И РЕЛИГИЈЕ И ФОЛКЛОРА 191О-1924 2. СТУДИЈЕ ИЗ РЕЛИГИЈЕ И ФОЛКЛОРА 1925-1942 ......................................................... Предговор написао и приредио академик ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ РЕГИСТАР БЕЛЕШКЕ УЗ ТЕКСТ Ћирилица Тврде корице Шивен повез Detaljnije: tvrd povez, strana 474+546, 21cm, Stanje knjiga:NEKORISCENE-KAO NOVE-KNJIGA BR.1.IMA POSVETU NA PRVA DVA PREDLISTA Naučna delatnost Veselin Čajkanović --------------------------------------------------------- Njegova naučna delatnost je obuhvatala tri oblasti: 1)Klasična filologija Klasična filologija je bila njegova osnovna naučna oblast. Izdavao je narodne umotvorine, pisao udžbenike latinskog jezika, na kojem je napisao mnoge svoje radove. Prevodio je s klasičnih jezika i bio jedan od najvećih svetskih eksperata za klasične jezike.[11] Prvi prevod i to s engleskog jezika „Seoski ponos” od Irvinga, je objavio još kao student Velike škole (1901).[28] Prvi objavljeni tekst koji se bavi antičkom književnošću, prevod komedije Menehmi Tita Makcija Plauta datira još iz perioda njegovih studija u Nemačkoj (1905).[29] Objavljen je u Srpskom književnom glasniku, a iste godine u ovom časopisu je objavio i prikaz Trbojevićevog prevoda Plautove komedije „Hvališa”.[30] Među njegovim radovima iz klasične filologije, naročito se ističu radovi o antičkim poslovicama, knjiga „Vergilije i njegovi savremenici”, objavljenoj povodom dvehiljadugodišnjice Vergilijevog rođenja, u kojoj je prikazao Vergilija, njegov rad, njegove najznačajnije savremenike, prijatelje i život u Rimu tog doba „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”, u kojoj je rešeno pitanje o izvorima Zenobijeve zbirke poslovica, odnosno izvorima Zenobijevih izvora,[31] prevodi Plautovih komedija, prevod i tumačenje Tacitove „Germanije”,[32] u kojoj je dao objašnjenje mnogih pojava, kao što su šibanje (kao česta kazna u rimskoj vojsci), učestvovanje boga-zaštitnika u borbi, otkrivanje grudi, životinjske i ljudske žrtve, gatanje po pticama, krvna osveta i gostoprimstvo i druge, i na koju se veoma često pozivao.[33] 2)Latinski je toliko dobro poznavao da je pored prevođenja i neke svoje veće radove pisao na ovom jeziku.[13] Prvi je od srpskih naučnika proučavao klasične izvore u basnama Dositeja Obradovića i o tome objavio delo „O grčkim i rimskim izvorima Dositejevih basana” (1914), povodom stogodišnjice Dositejeve smrti, u kome se bavio pitanjem odnosa grčih i rimskih pisaca i Dositeja Obradovića. Pokazao je da je Dositej primio ideje grčkih humanista i da je od klasičnih grčkih pisaca čitao one koje su vizantijski kritičari smatrali za dobre, naročito Plutarha. Kao osnova za njegovu zbirku basana poslužila je neka zbirka Ezopovih basana, koju je dopunio basnama drughh basnopisaca starog i novog veka.[34] Ovaj rad je jedan od prvih relevantnijih tekstova u ovoj oblasti kod Srba.[35] 3)Folkloristika Folkloristika, naročito istraživanja narodnih umotvorina, pesama i pripovedaka. Na osnovu rukopisnih zbirki Srpske akademije nauka objavio je jednu zbirku pripovedaka s kritičkim napomenama i komentarom, dok je za potrebe školske nastave uredio jednu komentarisanu zbirku pripovedaka. Radio je i na kritičkom izdanju Vukove zbirke, folklorna građa iz Vukove zaostavštine koju je u Petrogradskoj javnoj biblioteci našao Ljubomir Stojanović.[36] Objavio je malu antologiju narodnih pesama, „Petnaest srpskih narodnih pesama”, namenjenu širokoj čitalačkoj publici.[37] Stara srpska religija i mitologija Bavio se vizantološkim pitanjima, ali i nizom drugih tema sa ovog područja.[38] Posebno je proučavao religiju Srba pre primanja hrišćanstva.[11] Za narodna verovanja se zainteresovao još dok je radio na knjizi „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”.[13] Znanje klasičnih jezika i književnosti i upućenost u uporedne religije omogućili su mu da protumači nejasne pojave iz srpske religije i mitologije i da pristupi njihovoj sistematskoj rekonstrukciji.[30] Pošto u vreme kada je započeo svoja istraživanja nije bilo pouzdanih izvora, kao polazište je uzimao narodne umotvorine i tradicionalna narodna verovanja. Uočio je da se na njima umnogome zasniva i današnja religija. Naime, uravo na osnovu vere, uočio je hiljadugodišnji kontinuitet u postojanju srpskog naroda, s obzirom da je u svojim elementima ostala onakva, kakva je bila i u prvim vekovima primanja hrišćanstva, nalazeći da su neke srpske religijske forme starije od antičkih, dok su svadbeni i pogrebni običaji preneseni u nepromenjenom obliku, još od bronzanog doba, da su u tesnoj vezi sa prastarim kultom predaka ostali i najpopularniji praznici (Božić i Slava), kao i najraspostranjeniji običaji (kumstvo i gostoprimstvo), da su neki mitovi prenošeni s pokolenja na pokolenje, bez većih izmena, a neki su vezivani za pojedine istorijske ličnosti (Sveti Sava, Miloš Obilić, Marko Kraljević, Stevan Visoki, Ivan Crnojević), dok su funkcije glavnih paganskih bogova, a naročito vrhovnog boga, prenesene na najuglednije hrišćanske svece (Sveti Jovan, Sveti Nikola, Sveti Đorđe i ponajviše Sveti Sava) ili đavola. Otkrivajući kako se srpski narod pokazao veoma konzervativan u religijskim shvatanjima, posebno u kultu predaka, kao jezgru svoje religije, gde je čak crkveno svetosavlje preradio u mitsko i mnogobožačko,[39] došao je od zaključka da se srpska religija uglavnom bazira na paganskoj i da je bliža sujeverju nego veri.[40] Otkrio je i uticaje ne samo paganstva i hrišćanstva, nego i mnogo starijih sistema verovanja, kao što su preanimizam, animizam i totemizam, koji su vekovima ostali očuvani u narodnoj religiji.[13] Mada su se njegovi zaključci o istoriji stare vere u izvesnoj meri kosili sa stavovima dogme Srpske pravoslavne crkve, a raniji istraživači narodne tradicije, kao što su Milan Đ. Milićević i Stojan Novaković su već ukazali na to da su mnogi srpski običaji očuvani iz starina i da predstavljaju dragocen izvor za proučavanje onog perioda kulture, o kome nema drugih dokumenata, Čajkanović je ovakva zapažanja pretvorio u svoje osnovno istraživačko načelo[41] i svojim radom na ovom području se svrstao među malobrojne osnivače novih nauka, zasluživši status prvog srpskog istoričara religije.[14] Krajnji zaključak njegovih studija je da se na osnovu zajedničkih elemenata u religijama slovenskih naroda može rekonstruisati religija Slovena u njihovoj prapostojbini, dok se iz zajedničkih elemenata u religijama indoevropskih naroda mogu odrediti njihova verovanja, dok su bili u zajednici.[34] Nažalost, obimna istraživanja u ovoj oblasti, nije stigao da uobliči, zbog uklanjanja sa Univerziteta i prerane smrti.[14] Njegov pokušaj rekonstrukcije čitavog sistema stare srpske religije i mitologije predstavlja prekretnicu u proučavanju srpske paganske religije, kao osnove tradicionalne duhovne kulture, a valorizacija njegovih naučnih rezultata je pretpostavka svakog daljeg proučavanja ovog važnog aspekta narodne duhovne tradicije.[42]