Žuta rajska ptica (Caesalpinia gilliesii je listopadni grm ili stablo iz porodice mahunarki (Fabaceae). Naraste do 5 m visine. Listovi su složeni, dvostruko perasti, dugi do 20 cm, čine ih mnogobrojni manji segmenti. Cvetovi su veliki, sastavljeni od žutog venčića s pet latica te deset prašnika crvene boje antera i dugih prašničkih niti. Prašnici su vrlo dugi i izraženo vire iz cvetova. Cveta od juna do augusta. Plod je dlakava mahuna koja sadrži braon semenke. Prirodno je rasprostranjen u južnoj Africi na Madagaskaru. Uzgaja se kao ukrasna biljka, na otvorenom jedino u toplim područjima gdje se sadi pojedinačno ili u skupinama. U kontinentalnom dijelu uzgaja se jedino u posudama koje se dolaskom hladnih dana unesu na zaštićeno.Tako naraste do 2 metra. Razmnožavanje se vrši semenom u rano proleće, margotiranjem ili reznicama leti. Zemlja je dobra obična baštenska uz dodatak peska i treseta, kontiunirano vlažna, rahla i dobro drenirana. Biljkama treba omogućiti toplo, sunčano stanište. Otporne su na sušu i na hladne temperature do -12°C. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Veoma dekorativna biljka,izuzetno lepog cveta.3 ovogodisnjih svezih semenki u pakovanju.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Sorta sirka koja se uzgaja prvenstveno zbog krupnog semena koje se koristi za ljudsku ishranu i za ishranu ptica i drugih kućnih ljubimaca. Seme se koristi kao svaka druga žitarica. Seje se direktno nakon upasnosti od mraza. Biljke su velike, porastu oko 2 metra a na vrhovima se nalazi veliki klas pun semena. Nije zahtevan što se tiče zemljišta, uspeva na svim tipovima. Za žetvu stiže oko 100 dana od setve.

Italijanski proso (Setaria italica, sinonim Panicum italicum) je vrsta prosa koji se uzgaja za ljudsku ishranu i druga je po redu sorta po zastupljenosti, odmah iza običnog belog prosa (Panicum miliaceum). Italijanski proso raste u velikim debelim klasovima zbog čega se negde naziva i klipasti proso. Smatra se da se u Kini uzgaja već 8 hiljada godina. Jednogodišnja je biljka, seje se u kasno proleće jer voli veće temperature. Za žetvu stiže oko 3 meseca nakon setve, od kraja avgusta do kraja septembra. Ima dobar prinos i zdrav je kao i ostale sorte prosa. Koristi se i za ishranu kućnih ljubimaca, ptica i glodara. 0,25 grama sadrži oko 90 semenki +/-10%.

Suncokret potiče iz Amerike (Meksiko, Peru). Najpre je uzgajan kao ukrasna biljka, seme je korišteno za ishranu ptica, a ljudi su jeli jezgro iz semena. 1840. godine je prvi put dobijeno ulje iz suncokreta. Seme sadrži oko 50 % ulja, 20 % belančevina i ugljenih hidrata. Od suncokretovog ulja proizvode se margarin, majonez, stearin (služi u proizvodnji sveća, plastike, sapuna, kozmetike i za omekšivanje gume), farmaceutski proizvodi, boje, lakovi i dr. Glave suncokreta imaju puno hranjivih materija, pa se mogu koristiti za ishranu domaćih životinja. Može se uzgajati kao uljani ili proteinski i kao glavni i postrni usev. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme. Uplate na racun 205900101940029773 komercijalna banka VAZNO!!!!!!! NE SALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

Suncokret srednje krupnog semena. Semenke su u proseku dugačke oko 13mm. Šareni suncokret se koristi kao i običan crni, za ljudsku ishranu, za uzgoj klica itd.. Šareni suncokret je veoma tražen i kao hrana za ptice i druge kućne ljubimce jer je zbog boje mnogo privlačniji životinjama. Sama biljka je uobičajenog izgleda, visokog rasta. Seje se direktno, u proleće, nakon upasnosti od mraza. Za žetvu stiže krajem avgusta i početkom septembra. Seme je odlične klijavosti.

Jednoglavi suncokret krupnih cvetova biologika biobaštovanstvo Helianthus annuus Pčele ga obožavaju, ptice će seme pojesti čim sazri, a mi ga jedemo i sirovog i mladog i pečenog i pijemo čaj od latica. A osim toga čarobno izgleda u bašti. Ova varijacija ima samo jednu krupnu glavu, ali mu semenke nisu tako krupne kao onaj kupovni za jelo. Cena za 20 semenki je 150 dinara. Sva semena su odgajana u našoj bašti, po principima permakulture, biodinamike i regenerativne poljoprivrede. Zemljište je đubreno samo prirodnim organskim đubrivima i kompostom. Bez trunke hemije ga gajimo godinama. Raslo je potpuno prirodno i što je najvažnije sa puno ljubavi. Semena su od prošle sezone, pa je klijavost odlična. Za svaku potrošenu hiljadu dobijate kesicu po vašem ili našem izboru! Biologika

Proso (Panicum miliaceum) je od kamenog doba sastavni deo ljudske ishrane. Pre kukuruza proja (prosa) je mešena isključivo od zrna prosa, po čemu je i dobila naziv. Proso je sitna okruglasta žućkastobela žitarica. Veoma lako se uzgaja, seme lako niče, seje se direktno kad prođe opasnost od mraza i sazreva za oko 3 meseca nakon setve. Stabljika poraste do visine od jednog metra a na vrhu ima jedan ili više krupnih klasova. Zrno prosa je ovijeno plevom (ljuskom), koju treba oljuštiti, jer je neprobavljiva (sadrži oko 53% celuloze). Hranljiv je i lekovit, sadrži skoro sve sastojke za fiziološku ravnotežu organizma. Izuzetno je bogat vlaknima, proteinima, mineralima i vitaminima. Ne sadrži gluten i često se koristi u ishrani ljudi koji su alergični na gluten. Ima vazdušastu konzistenciju i lake je probavljivosti. Izrazito je alkalna (bazna) žitarica i kao takva je nezamenljiva za uspostavljanje ravnoteže kod oštećenja crevne flore. Bogat je magnezijumom i gvožđem, što je naročito važno za anemične osobe. Mineralni sastav prosa pozitivno utiče na rad nervnog sistema, a zbog svog akalnog svojstva, posebno mesto u ishrani trebalo bi da zauzima kod ljudi koji boluju od artritisa. Lekovita svojstva: – blagotvorno deluje na organizam (pre svega na želudac, slezinu i guštreraču, pospešuje varenje) – obnavlja ćelije i crevnu floru, – jača srce, podstiče mokrenje i znojenje, koristi se protiv anemije, nervne napetosti i depresije, smanjuje zapaljenja i otoke, sprečava nastanak kamenaca u žuči. – veoma efikasno čisti bubrege, eliminiše pesak, pa čak i uklanja malo kamenje iz bubrega i bešike. – štiti od umora, kijavice, bronhitisa, karijesa… – pomaže sprečavanju pobačaja. – ulepšava telo, utiče na lep ten, pročišćava kožu, jača kosu i nokte, – blagotvorna je i za dijabetičare. Zrno prosa se koristi samleveno u brašno ili celo. Prethodno se očisti od pleve. Brašno se može koristiti samostalno kao i svako drugo brašno ili kombinovati sa drugim vrstama brašna. Celo zrno se takođe može kuvati samostalno ili zajedno sa pirinčem ili drugim žitaricama. Može se koristiti kao prilog jelima, za pripremu hleba, tortilja, proje, kačamaka i peciva, u čorbama i supama, salatama, pitama.. Može se koristiti za punjenje tikvica i paprika, za izradu odrezaka i pljeskavica, itd. Zrno prosa upotrebljava se i za ishranu domaćih životinja, naročito živine i kućnih ptica. Cela biljka može se koristiti za ishranu stoke u zelenom stanju ili sušena. Postrna je kultura, što znači da se može sejati nakon žetve neke druge žitarice ili kulture.

Bodljikava veprina, oštrolisna veprina, kostrika, veprovina, ježevina ili metlika, latinski Ruscus aculeatus, je vazdazeleni grm. Stabljika joj je razgranata i nosi dvije vrste listova, a može narasti od 30 cm pa sve do jednogmetra visine. Lažni listovi su šiljati i bodljikavi, po čemu je i dobila naziv oštrolisna veprina, a s njihove donje strane su maleni pravi listovi. Plodovima se hrane ptice, koje na taj način doprinose njenom rasejavanju. Osim semenom biljka se rezmnožava i deobom korena-rizoma. U proleće se pojavljuju mnogobrojni mladi, metličasti izdanci zelene do ljubicaste boje čiji je ukus nešto više gorak od špargle,ali isto tako dobar za zdravlje. Ovi izdanci su se nekada upotrebljavali u ljudskoj ishrani kao veoma kvalitetna namirnica, po nekim studijama danas zapostavljena. Koren je najlekovitiji deo biljke, ljutkastog i gorkog ukusa i specifičnog prijatnog mirisa. Rasprostire se na području evroazije po zasenjenim položajima. Može se naći u većim zajednicama po šumama i šikarama, na nižim nadmorskim vsinama, od 300-500 m. Veoma tolerantna biljka na hladovinu i kamenito stanište. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme VAZNO !!!! NE SALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Mišjakinja ili crevac (lat. Stellaria Media) je jednogodišnja zeljasta biljka koja poraste maksimalno do 40 cm dužine i polegnuta je po tlu. Veoma je razgranata i brzo raste. Cveta tokom cele godine a jedna je od prvih biljaka koje u proleće počinju da rastu jer joj odgovara i hladno tlo. Najbolje uspeva u rano proleće i kasnu jesen. Mišjakinja je jestiva biljka i izuzetno je zdrava i korisna. Jedu se listovi, pupoljci i cvetovi, kao i vrhovi stabljika. Jedu se sirovi ili kratko prokuvani. Koristi se i za variva i čorbu, a najukusnija je pripremljena kao spanać. Mladi izdanci podsećaju ukusom i mirisom na mlade klipove kukuruza i samo njih treba koristiti. Stari delovi se ne koriste, jer su lošeg kvaliteta i ukusa. Koristi se i u obliku čaja, masti, tinktura i obloga. Prava je riznica vitamina i minerala, bogata je vitaminom C, karotinom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom, gagnezijumom, cinkom, bakrom, proteinima, ugljenim hidratima i eteričnim uljima. Od davnina je bila cenjena i za jelo i u lekovite svrhe. Odlična je za čišćenje i jačanje organizma u proleće. Narodni lekari ističu njenu uspešnost u lečenju bolesti pluća i disajnih organa - astme, tuberkuloze, bronhitisa, kašlja... Preporučuje se i za bolesti bubrega i mokraćne bešike, želuca i creva, kožnih osipa, čireva, povreda, rana, pa čak i psorijaze. Podstiče izbacivanje tečnosti i varenje pa pomaže u mršavljenju. Poboljšava zdravlje krvnih sudova ali i očiju. Jedna činijica salate dnevno dovoljna je da osveži telo. Trudnicama se mišjakinja ne preporučuje. Mleveno seme se može koristiti kao začin a celo seme se često koristi i kao hrana za ptice. Kod nas se često sreće u prirodi i po baštama i nepravedno je zapostavljena. Može biti korisna kao živi zeleni malč jer usporava isparavanje vode iz zemljišta a ostaje pri zemlji. Takođe, ima sposobnost da uguši ostale korove, a pokazala se kao efikasna čak i protiv pirevine ili sirka. Mišjakinja je dobar indikator kvaliteta zemljišta, zemljište na kome ona raste bogato je humusom, plodno i ima dovoljno vlage. Inače, može poslužiti i kao indikator kiše, ako joj se ujutru cvetovi ne otvore i nisu uspravni, padaće kiša.