Izdanje Laguna ,2016 g., nova knjiga.

Kurt Vonegat / Modrobradi; (Autobiografija Raba Karabekiana 1916. - 1988.); Profil; 2004.god.; mek povez; 256 strana;

Zamka - Melani Rabe, NOVO. Šaljem postexpressom. U Beogradu moguće lično preuzimanje na više lokacija.

MOR JOKAI - RAB RABY IZDRAVAČ. BARATISLAVA STRANA. 406 TVRDOG POVEZA SA ZAŠTITNIM OMOTOM STANJE. VEOMA OČUVANA, KAO NA SLICI, OCENA. 4+... DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 363

ZAMKA - Melani Rabe Lepo očuvana Znam da si mi ubio sestru. Napisala sam ovu knjigu za tebe. Poznata književnica Linda Konrads zagonetka je za čitaoce i medije. Živi sasvim povučeno. Već dobrih jedanaest godina nije nogom kročila van svoje vile na Štarnberškom jezeru. Uprkos svim problemima, Linda je veoma uspešna. Samo malobrojni, međutim, znaju da književnicu povrh svega muči i grozna uspomena iz prošlosti. Pre mnogo godina Linda je zatekla svoju mlađu sestru Anu brutalno ubijenu – i videla je ubicu kako beži. Njegovo lice progoni je i u snovima. A onda je jednoga dana baš njega ugledala na televizijskom ekranu. Za Lindu je to dovoljan razlog da skuje prepreden plan – iskoristiće zaplet svog novog romana da ubicu namami u zamku. „Ludački brz, vrhunski ispripovedan psihološki triler.“ Die Welt „Zamka je nesvakidašnje uzbudljiv triler prepun iznenadnih preokreta.“ Stern

Prvi list je iscepan Na drugoj strani ima pisanja hemijskom

Listovi pozuteli od stajanja

Ovo je izmisljena autobiografija slikara Raba Karabekijana u kojoj se sudaraju aveobuhvatni humor i gorka ironija. U svojoj sedamdeset prvoj godini, ostareli slikar zeli samo da ga svi ostave na miru da zivi na svom imanju, sa tajnim koju jenzakljucao u ambar za krompir. Ali kada ga zanosna mlada udovica natera da isprica svoju zivotnu pricu, on nam iznosi jednostavnu i nepodnosljivu istinu o nemarnoj sklonosti coveka da stvara i unistava ono sto voli.

Pripovedači, Biblioteka Srpska književnost u 100 knjiga, izdanje Matice Srpske i Srpske književne zadruge, tvrdi povez očuvano Obuhvaćene su pripovetke sledećih pisaca: Bogoboj Atanacković `Bunjevka` Kosta Ruvarac `Karlovački djak` Milorad P.Šapčanin`Katanska buna` Jovan Grčić Milenko`Sremska ruža` Ilija I.Vukićević`Priča o selu Vračima i Simi Stupici` Veljko M.Milićević`Mrtvi život` Andjelko M.Krstić `Pečalbarova žena` Dušan Radić `Dr Svilić ordinira od 8 do 11` Milica Janković `Najgori razred` Borivoje Jevtić `Tabašnica` Hamza Humo `Slučaj Raba slikara` Dragiša Vasić `Resimić Dobošar`

O knjizi: "Plavobradi" je izmišljena autobiografija slikara Raba Karabekijana u kojoj se sudaraju sveobuhvatni humor i gorka ironija. U svojoj sedamdeset prvoj godini, ostareli slikar želi samo da ga svi ostave na miru da živi na svom imanju, sa tajnom koju je zaključao u ambar za krompir. Ali kada ga zanosna mlada udovica natera da ispriča svoju životnu priču, Kurt Vonegat nam iznosi jednostavnu i nepodnošljivu istinu o nemarnoj sklonosti čoveka da svtara i uništava ono što voli.NAJBOLJI AMERIČKI PISAC - NEUMOLJIVO TVRDOGLAV U SVOJOJ MAŠTOVITOSTI.

O knjizi: "Plavobradi" je izmišljena autobiografija slikara Raba Karabekijana u kojoj se sudaraju sveobuhvatni humor i gorka ironija. U svojoj sedamdeset prvoj godini, ostareli slikar želi samo da ga svi ostave na miru da živi na svom imanju, sa tajnom koju je zaključao u ambar za krompir. Ali kada ga zanosna mlada udovica natera da ispriča svoju životnu priču, Kurt Vonegat nam iznosi jednostavnu i nepodnošljivu istinu o nemarnoj sklonosti čoveka da svtara i uništava ono što voli.NAJBOLJI AMERIČKI PISAC - NEUMOLJIVO TVRDOGLAV U SVOJOJ MAŠTOVITOSTI.

Korica malo ohábana Ima pisanja na prvoj strani

Kozmosz Konyvek,1975 279 oldal antológia észt grúz kazah költészet lett manysi örmény orosz válogatás vers világirodalom vogul Ptt erre az ajanlott nyomtatvanyra nem tobb 106 dinartol Ptt za ovu preporucenu tiskovinu ne iznosi vise od 106 rsd

Pisac: P. RABE Izdavac: DNEVNIK NOVI SAD Izdanje: 1965. Povez: MEKI Broj strana: 95 Format (cm): 22 Stanje knjige: LOSIJE, KORICE SU POHABANE. NEDOSTAJE NASLOVNA STRANA.

Autor Melani Rabe Izdaje LAGUNA-Beograd Stanje kao na slikama Mek povez 336 strana

A Hókirálynő -ANDERSEN Budapest, 1982 86 oldal, Fordította: Rab Zsuzsa · Illusztrálta: Ágotha Margit U odličnom stanju.

Krinka i Lola su rođene sestre koje žive skromnim i povučenim životom. One su izrasle u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Kao nagradu otac ih šalje na more po prvi put, gde počihju dve ijubavne priče, podjednako zanimljive, prepune neizvesnosti sa neočekivanim zapletima i krajem. Jedan deo radnje se odvija u Veneciji, gradu prepunom kulturnih spomenika i romantike, dok je drugi deo smešten na prelepo ostvo Rab.

Krinka i Lola su rođene sestre koje žive skromnim i povučenim životom. One su izrasle u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Kao nagradu otac ih šalje na more po prvi put, gde počihju dve ijubavne priče, podjednako zanimljive, prepune neizvesnosti sa neočekivanim zapletima i krajem. Jedan deo radnje se odvija u Veneciji, gradu prepunom kulturnih spomenika i romantike, dok je drugi deo smešten na prelepo ostvo Rab.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Dejvid Selig je rođen s neverovatnim darom – sa sposobnošću da zaviri duboko u ljudsko srce, da očita najmračnije istine skrivene u tajnim džepovima duše. On godinama svoj talenat rabi sasvim bezobzirno i slobodno, sve dok, jednog dana, njegova moć ne počne da se gasi... Naširoko priznat kao remek-delo Roberta Silverberga, roman Umiranje iznutra nudi živopisan i duboko uznemirujući portret čoveka koji je protraćio izuzetan dar, natčoveka koji je morao da nauči šta znači biti običan čovek. Služeći se preciznim stilom, snažnom karakterizacijom i dubokom psihološkom razradom likova, velikom moći mašte i jedinstvenim narativnim uglovima svojstvenim spekulativnoj prozi najvišeg reda, Silverberg uverljivo pokazuje kako bi izgledalo kad bismo bili kadri da čitamo tuđe umove – i koju bismo cenu mogli platiti za to. Roman Umiranje iznutra savršeno je preživeo test vremena, pa se, više od četiri decenije od prvobitnog objavljivanja, i dalje smatra jednim od najuspelijih naučnofantastičnih romana.``

Opis Milica Jakovljević (1887 - 1952) poznatija kao Mir - Jam obeležila je domaću književnost između dva svetska rata. Lepršavo štivo, protkano nežnim osećajima i ljubavlju, predstavlja nam presek zbivanja u Srbiji tridesetih godina XX veka. Suptilno, nenametljivo i sa izraženim osećajem za lepo, upućivala je hiljade mladih devojaka u tajne ljubavi i bračnog života... Stvamu vrednost njenih romana zapravo čini detaljno i autentično dočaravanje života, mode i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti. Krinka i Lola su rođene sestre koje žive skromnim i povučenim životom. One su izrasle u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Kao nagradu otac ih šalje na more po prvi put, gde počihju dve ijubavne priče, podjednako zanimljive, prepune neizvesnosti sa neočekivanim zapletima i krajem. Jedan deo radnje se odvija u Veneciji, gradu prepunom kulturnih spomenika i romantike, dok je drugi deo smešten na prelepo ostvo Rab. Povez knjige : broširan Strana : 391 Format : 14,5x20,5 cm Pismo : latinica

ZORAN MIŠIĆ ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE - I izdanje Izdavač - Matica srpska, Novi Sad Godina - 1956 350 strana 20 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ (1813-1851) Gorski vijenac Luča mikrokozma JOVAN STERIJA POPOVIĆ (1806-1856) Na smrt jednog zlikovca Čestoljupcu BRANKO RADIČEVIĆ (1824-1853) Tuga i opomena Nikad nije vito tvoje telo Radost i žalost Kad orla imaš ti u tvojoj ruci Bolesnikov uzdisaj Kad mlidijah umreti JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ (1883-1904) Ljubim li te... il` me sanak vara Oh, kako je sivo, tamno... Sunce s` rodi, pa zaviri... Probudio s` orkan ljuti... Što je java tako kivna ĐURA JAKŠIĆ (1832-1878) Ja sam stena Ponoć Veče Kroz ponoć Otadžbina LAZA KOSTIĆ (1841-1910) Među javom i med snom Ej, pusto more... Dva se tića pobratila Prometej Parizu 1867-1880 Spomen na Ruvarca Pevačka himna Jovanu Damaskinu Santa Maria della Salute VOJISLAV ILIĆ (1862-1894) U poznu jesen Sivo, sumorno nebo Tibulo Starčeva tuga Poslednji dan Sa pogledom ugašenim ALEKSA ŠANTIĆ (1868-1924) Veče na školju JOVAN DUČIĆ (1871-1943) Jablanovi Sat Suncokreti Neprijatelj Čekanje MILAN RAKIĆ (1876-1937) Kondir U kvrgama Osvit Jasika STEVAN LUKOVIĆ (1877-1902) Jesenja kišna pesma DUŠAN SREZOJEVIĆ (1886-1914) Poslednji samrtnik VELJKO PETROVIĆ (1881-1967) Repatica Vidoviti Odmetni se SIMA PANDUROVIĆ (1883-1960) Svetkovina VLADISLAV PETKOVIĆ DIS (1880-1917) Tamnica Nirvana Sa zaklopljenim očima Možda spava Nedovršene reči Među svojima Nedovršene pesme MILUTIN BOJIĆ (1892-1917) Plava grobnica MILOŠ CRNJANSKI (1893-1977) Vojnička pesma Oda vešalima Mizera Sumatra Priča Stražilovo Priviđenja STANISLAV VINAVER (1891-1955) Čuvari sveta Radmilo Zagorčić RASTKO PETROVIĆ (1898-1949) Putnik Jedini san Tajna rođenja Zverstva Vuk Veliki drug Reči ptice sa gnezda Sa svetlim poljupcem na usnama RADE DRAINAC (1899-1943) Ma Bohême Glad mi je beskrajna MOMČILO NASTASIJEVIĆ (1894-1938) Reči u kamenu Gospi Pogled Poruka ŽARKO VASILJEVIĆ (1892-1946) Stihotvorenije za usopšeg raba Jovana Steriju Popovića, gradžanina vršačkog RISTO RATKOVIĆ (1904-1954) Ponoć mene MILAN DEDINAC (1902-1966) Pesme ranog ustajanja Javna ptica Trava u snu i na javi ALEKSANDAR VUČO (1897) Nemenikuće Humor Zaspalo DUŠAN MATIĆ (1893-1980) More Da imenuješ senke zvezda DESANKA MAKSIMOVIĆ (1898) Na buri Spomen na ustanak Ne boj se SKENDER KULENOVIĆ (1910-1978) Stojanka majka Knežopoljka Ševa OSKAR DAVIČO (1909) Detinjstvo Hana Srbija (1939) Pojava četiri puškomitraljesca U ime bilja BRANKO V. RADIČEVIĆ (1925) Ljubomora STEVAN RAIČKOVIĆ (1928) Pesma trave Drugo pismo Kamena uspavanka VASKO POPA (1922) Belutak Igre Vrati mi moje krpice Cele Kula MIODRAG PAVLOVIĆ (1928) Opelo Nakturna Odbrana našeg grada Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Na osami blizu mora - Zoran Ferić Izdavač: Booka Godina izdanja: 2017 Broj strana: 330 Format: 20 cm Povez: Broširani Roman sastavljen iz devet priča čiji glavni junaci su, na prvi pogled, legendarni dalmatinski „galebovi“, ti surovi lovci na ženska srca (i tela), svojevrsni zaštitni znak jugoslovenskih letovališta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Smešten na ostrvu Rabu roman prati sudbine nekolicine (anti)junaka i njihove brojne „podvige“ na specifičan ferićevski gorko duhoviti način. Ali, reklo bi se da su od njih još važniji sjajno razrađeni ženski likovi, meštanke i turistkinje, jer one su te koje diktiraju i oko kojih se sve vrti. Odrastanje i sazrevanje, promašene ljubavi i ljubavni promašaji, fina melanholija koja provejava epizodama u kojima pratimo životne priče ključnih likova ovog dela uvlače čitaoca u vremenski ne tako dalek, ali sada već mitski svet tzv „bolje prošlosti“ kojoj autor odaje počast kao slatkom vremenu mladosti, a ne kao ušećerenoj nostalgiji. „Na osami blizu mora“ delo je Ferića u naponu snage, pisca kome poređenje sa Mišelom Uelbekom odavno nije potrebno kao referenca jer je francuskog superstara poslednjim delima dobrano nadmašio.

Opis Izveštaj sa mesta čitanja: Zemlja i vreme: Socijalistička Jugoslavija 60-ih i 70-ih. Toposi bratstva i detinjstva: Rab, Kvarner, Dalmacija, Beograd via Frankfurt i San Pedro, Kalifornija. Radnja: Očevi u nestajanju, deca u odrastanju. Pubertet, radne akcije, rokenrol, kolektiv, a ipak – lepeza individua. Naivnost i vera. Lepota tela i tinejdžersko osvajanje sveta. Sazrevanje i otkrivanje seksa. Skrivena analiza sveta odraslih: u ljubavi, promeni identiteta, politici i šahu, i u već odavno otkrivenom seksu… Instrumenti: Asamblaž (vajarska tehnika spajanja različitih predmeta u trodimenzionalnu prostornu kompoziciju) i kolaž (tehnika spajanja povezana sa vertikalnom površinom – slikom). Proces: Boris Miljković od slika u glavi pred čitaocem, u toku trajanja same radnje, u umetničkoj radionici, rasklapa i relativizuje sećanja, pa ih potom komentariše, kao da su scenski opisi i didaskalije, raspravlja o njima naglas sam sa sobom, pa ih sklapa iz asamblaža u kolaž, iz fotografije u film. Montaža literarnih slika (kao da su celuloidne) pretvara dorađena sećanja, preko scenarija, u – roman. Stil: Rečenice, često kratke, kao rezbarene perorezom, bez previše ukrasa. One kao da ponekad plove i morem i vazduhom pune šarma prvih doživljaja koji decu prevoze u stvarnost odraslih. Ponekad setne, a najčešće tople, kao stvorene za suze u bioskopskom mraku filmske projekcije. Sufler: Junak koji "priča priče a sanja snove", a zapravo se svaki čas okreće u polusnu i tako menja čitaočev ugao posmatranja. Spavačeve interpretacije su kao "kratka stanka" između TV emisija toga doba. Rezime: Šesnaestomilimetarska traka koja se otrgla u format knjige. Dobra stara traka, dobra nova knjiga. - Vladislav Bajac Format (cm): 21 Broj Strana: 400 Povez: Meki Pismo : latinica

Branislav Nušić KomedijeTvrdi povezIzdavač RadKomediograf, pripovedač, romanopisac, novinar i diplomata Branislav Nušić rođen je u Beogradu 20. oktobra 1864. godine u cincarskoj porodici kao Alkibijad Nuša. Detinjstvo je proveo u Smederevu gde je završio osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Maturirao je u Beogradu, započeo studije prva u Gracu i diplomirao na beogradskoj Velikoj školi. Postavši punoletan zvanično je promenio ime u Branislav Nušić. U devetnaestoj godini napisao je svoju prvu komediju Narodni poslanik koja će zbog političke nepodobnosti biti postavljena na scenu trinaest godina kasnije. Sličnu sudbinu imala je i njegova druga komedija Sumnjivo lice koja će na izviđenje čekati više od tri decenije. Kao dobrovoljac učestvovao je u srpsko-bugarskom ratu 1885. što je opisao u zbirci Pripovetke jednog kaplara. Zbog satirične pesme „Dva raba“ u kojoj je uvredio kralja Milana osuđen je 1888. na dve godine zatvora u Požarevcu ali je posle godinu dana pomilovan. Na robiji je pisao priče kasnije okupljene u knjigu Listići i komediju Protekcija. Sledećih deset godina provodi u diplomatskoj službi u konzulatima u Osmanskom carstvu, u Bitolju, Skoplju, Solunu, Serezu i Prištini. Tokom službovanja u konzulatu u Prištini bio je svedok stradanja srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji što je opiso u svojim konzulskim pismima. Godine 1900. postavljen je za sekretara Ministarstva prosvete. Ubrzo nakon toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu a 1904. godine imenovan je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Nakon godinu dana preselio se u Beograd gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom pisao je i šaljive feljtone u Politici pod pseudonimom „Ben Akiba“. Od 1912. boravio je u Bitolj kao državni službenik a 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju. Povlači se sa vojskom kroz Albaniju tokom Prvog svetskog rata i potom boravi u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj. Nakon rata Nušić je postavljen za prvog upravnika Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine kada je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Za redovnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1933. Autor je prvog udžbenika retorike kod nas (1934) a dao je i važan doprinos razvoju srpske fotografije. Preminuo je 19. januara 1938. Tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.Svojim obimnim komediografskim opusom Nušić se nadovezuje na stvaralaštvo Jovana Sterije Popovića i Koste Trifkovića. U njegovom književnom radu mogu se izdvojiti tri perioda: prvi od osamdestih godina do kraja devetnaestog veka kada piše društvene komedije; drugi period od 1889. do 1929. godine kada je posvećen ozbiljnoj drami, različitim proznim žanrovima i vodviljskoj komediji; u trećem periodu koji otpočinje Gospođom ministrakom (1929), ponovo se vraća društvenoj komediji. Nušić je za sebe rekao da je prvenstveno humorista a ne satiričar ali dodao je i ovo: „Samo ne pristajem da nisam izvrgao podsmehu i ruglu sve pojave našeg domaćeg i javnog života.“Najznačajnija dela:Komedije: Narodni poslanik (napisana 1883, izvedena 1896.), Sumnjivo lice (napisana 1888, izvedena 1923.), Protekcija (1889), Običan čovek (1899), Svet (1906), Put oko sveta (1910), Gospođa ministarka (1929), Mister Dolar (1932), Ujež (1933), Beograd nekad i sad (1933), Ožalošćena porodica (1934), Dr (1936), Pokojnik (1937), Vlast (nedovršena).Drame: Tako je moralo biti (1900), Pučina (1901), Greh za greh (1903), Jesenja kiša (1907), Iza božjih leđa (1909).Tragedije: Nahod (1923).Jednočinke: Knez Ivo od Semberije (1900), Danak u krvi (1907), Hadži-Loja (1908).Pripovetke: Pripovetke jednog kaplara (1886), Listići (1890), Ramazanske večeri (1898).Romani: Opštinsko dete (1902), Devetsto petnaesta (1921), Hajduci (1933).Autobiografska proza: Autobiografija (1924).Putopisi: Kraj obala Ohridskog jezera (1894), Kosovo: opis zemlje i naroda (1902).9/3

Izabrana poezija Žarka Vasiljevića, bogati ilustrovano! Autor - osoba Vasiljević, Žarko, 1892-1946 = Vasiljević, Žarko, 1892-1946 Naslov Na uglu gde Zlatna greda preseca sokak Hlebarski / Žarko Vasiljević ; izbor, predgovor i redakcija Draško Ređep ; likovni prilozi Đorđe Tabaković Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1971 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar, 1971 (Novi Sad : Prosveta) Fizički opis 63 str., [3] lista s tablama ; 17 x 25 cm Drugi autori - osoba Ređep, Draško, 1935-2019 = Ređep, Draško, 1935-2019 Tabaković, Đorđe, 1897-1971 = Tabaković, Đorđe, 1897-1971 Sadržaj Pesništvo Žarka Vasiljevića / Draško Ređep (7-23). - Na uglu gde Zlatna greda preseca sokak Hlebarski (25-80): Stihotvorenije za usopšeg raba Jovana Steriju Popovića graždanina vršačkog (27-31); Vozovi aportiraju (32-34); U Somboru je umrla majka Dafina (35-37); Pismo na adresu: Domnului Georgiu Sporea Timişoara, România (38-40); Akvarijum između četiri zida (41-42); Na periferiji soba iz dvorišta (43-45); Kako sam u vozu ubio čoveka (46-48); Ko će imenom zvati ubicu Pavla (49-51); Brojevi žive sa čovekom kao psi i verni su mu (52-55); Pesma za mog pokojnog oca i za mrtvog znanca Karela Čapeka (56-57); Gospodin profesor Sofronije Popadić ili Građanima jedna kašika pre spavanja (58-61); Rodoljubiva pesma iz ptičje perspektive (62-67); Umrla je stara Biberićka ili Utešna pesma građanima pred smrt (68-72); Mrtav prijatelj ne želi da se vrati u život (73-74); To Miletić diže bronzanu pest (75-76); Tek samo nekoliko reči o Beloj Crkvi (77-78); O pesnicima (79-80). [Bibliografska beleška] (81). Napomena / D. Ređep (81). ISBN (Broš.) Napomene Pesništvo Žarka Vasiljevića: str. 7-23 Beleška o piscu: str. [65]. Predmetne odrednice Vasiljević, Žarko, 1892-1946 ŽARKO VASILJEVIĆ (Bela Crkva, 7. 5. 1892 – Novi Sad, 19. 9. 1946). Žarko Vasiljević, srpski pesnik, dramaturg i reditelj, hroničar raspričanog, ironičnog lirskog tona. „Niko ni pre ni posle njega nije lirski autentično overio toponime i sudbine Novog Sada i drugih istorijskih naših gradova (Sombor, Bela Crkva), i niko, kao on, vremenu pomračene evropske savesti, nije nagovestio holokaust i zle datume nacističkih orgija.“ Bio je prvi posleratni upravnik pozorišta u Novom Sadu. Pozorište je obnovljeno pod imenom Vojvođansko narodno pozorište, pod kojim će raditi sve do 1951, kada mu se vraća ime Srpsko narodno pozorište. Prometej pre dve decenije objavio knjigu izabranih pesama Žarka Vasiljevića „Na uglu gde Zlatna greda preseca sokak Hlebarski“, sa predgovorom Draška Ređepa. Žarko Vasiljević sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu. ... [Društvo književnika Vojvodine] * * * „Umereni modernizam, blizak orijentaciji neoromantičara, ispoljili su vojvođanski pesnici Nenad Mitrov i Žarko Vasiljević. Vršnjaci prve modernističke generacije, oni se javljaju sasvim retko u manifestacijama modernista, a svoju pravu književnu zrelost dostižu znatno kasnije, na izmaku modernizma ili u postmodernističkom periodu. ... Žarko Vasiljević (1892–1946), iz porodice glumca, i sam pozorišni radnik, pred smrt upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, prešao je u svom razvoju put od umerenog, u biti epigonskog modernizma do poezije okrenute stvarnosti. Pravi svoj izraz našao je u pesničkom ciklusu o građanskoj Vojvodini ostvarenom osobenim poetskim realizmom. Na njemu je radio od 1936. do smrti. Pesme u dugim stihovima, čiji je slobodni ritam stalno na rubu prelaza u prozni izraz, izgledaju kao fragmenti jedinstvenog epa o Vojvodini, o njenim iluzijama i mitovima, o životu njenih građana koji teče u skladu s gotovim, unapred datim formulama, eposa ispevanog običnim, razgovornim, ponekad namerno suvoparnim jezikom, usporenog, monotonog ritma.“ [Jovan Deretić] MG55 (N)