U ovom trenutku ulazi u priču detektiv Bojd Flečer. Bojd je zadužen za istraživanje ovog slučaja i obezbeđivanje Šiline sigurnosti. Dok zajedno rade na rešavanju misterioznog slučaja, Bojd i Šila će se međusobno povezati i zajedno se suočiti sa pretnjama. Roman istražuje napetost, tajanstvenost i povezanost između dvoje glavnih likova. Noćne priče i nepoznati pozivi stvaraju atmosferu uzbuđenja i intrige. Kroz ovu priču, Nora Roberts uvodi čitaoce u svet radio emisija i detektivskog posla, sa elementima romanse i trilera.

Kada u Featherbanku ponovno nestane jedan dečak, strah od Šaptača iz prošlosti se vraća. Detektivi Amanda Beck i Pete Willis, koji je ranije radio na tom slučaju, moraju brzo delovati kako bi pronašli nestalog dečaka. Ovo ih vodi duboko u mračnu prošlost gradića i narušava njihovu mirnoću. Radnja romana istražuje misteriju nestanka dečaka, istovremeno se baveći traumama i strahovima likova. Jake, sin Toma, također počinje čuti šaputanje i dozivanje na svom prozoru, što dodatno pogoršava napetost u priči. “Šaptač” je priča o strahu, tajnama i borbi za istinu u gradiću koji krije mračne tajne. Ovaj triler će vas držati na ivici sedišta dok se misterija odvija i likovi se suočavaju sa svojim najdubljim strahovima.

Priča prati Kalenovu karijeru u zdravstvenom sistemu tokom šesnaest godina, gde je radio u različitim bolnicama u državama Nju Džerzi i Pensilvanija. Kalen je iskoristio svoj položaj medicinskog tehničara da ubija pacijente, a istraga koja je usledila otkrila je zastrašujuće tajne o njegovom životu, karijeri i hapšenju. Knjiga istražuje kako je Kalen uspeo da izbegne sumnju i izazove poverenje okoline, uključujući njegovu porodicu, dok je istovremeno sprovodio seriju jezivih ubistava. Autor, Čarls Grejber, predočava čitaocima kompleksnost i dubinu Kalenovih zločina, istražujući psihološke i emotivne aspekte iza ovakvih dela. “Bolničar” se bavi temama zdravstvenog sistema, mentalnog zdravlja, zloupotrebe poverenja i izazova u otkrivanju serijskih ubica, pružajući uvid u stranu medicinske profesije koja je često smatrana pouzdanom i brižnom.

Neodoljivo je podsećao na nekog od onih divnih, prelepih Rimljana, Mada je mogao da ima stotine žena, izlazio je samo povremeno, izbegavajući ozbiljnije veze. Otkad se razišao sa Karolinom, žene su ga interesovale samo za jednu noć ili kraću avanturu. Karolina je bila njegova velika ljubav koja ga je bedno izigrala i udala se za njegovog rođaka Bada, koji je imao isto prezime — Džesap. Taj brak je trajao nekoliko nedelja, dok Karolina nije shvatila da njih dvojicu veže samo isto prezime, a da su u svemu ostalom različiti. Vard je bio vrlo sposoban poslovan čovek, koji je mnogo radio, ali i mnogo imao. Bad je bio šarmantan mladić, sklon lakom i bezbrižnom životu, a jedina briga mu je bila da se lepo obuče i još bolje provede. Knjigu potražite OVDE

Desila se pljačka banke i završila je brutalnim ubistvom. Inspektor Harry Hole radi na razrešenju ovog nesvakidašnjeg slučaja. Harry dobija poyiv i odlazi na večeru na koju ga je pozvala njegova bivša devojka Anne. Nakon večere Harry odlazi u krevet, sutradan se budi i ne seća se apsolutno ničega što je radio u poslednjih dvanaest sati. Tog istog jutra policija tu istu bivšu devojku Anne pronalazi mrtvu. Sve sluti na samoubistvo i tako je na kraju taj tragični slučaj i okarakterisan, no nakon toga dešava se nešto nesvakidašnje. Harry počinje da dobija preteća pisma od nepoznatog pošiljaoca. U pismima ta osoba krivi Harry-ja za smrt Anne. Dok se Harry trudi da skine ljagu sa svog imena i prisjeti bilo kakvog detalja oko te noći, grad Oslo je ponovo na meti ozloglašene bande koja pljačka banke. Knjigu Potražite OVDE

Dok s mladim prijateljem Paulom Brickhillom putuje vlakom na novo radno odredište, Arlen osjeti da moraju sići s vlaka ako žele ostati na životu. Tako stignu u Kuću čempresa, neobično prazno ribičko izletište na obali Meksičkog zaljeva. Vodi ga lijepa ali šutljiva Rebecca Cady, koja uskoro opčini Arlena. Ali malo mjesto s korumpiranim policajcima i pokvarenim sucem nije najbolje okružje za neznance kad se ondje počnu pojavljivati ubijeni ljudi… Michael Koryta diplomirao je kazneno pravo i radio kao novinar i privatni istražitelj dok je pisao knjige. Njegov prvi roman osvojio je nagradu St. Martin’s Pressa za najbolji debi prije njegove navršene 21. godine; otada redovito piše, objavljuje i niže nagrade. Algoritam je ponosan među svoje pisce uvrstiti autora koji je među svoje sve brojnije poklonike prije navršene 29. sodine uvrstio Deana Koontza, Scotta Smitha i Stephena King,, ali i režisera Chrisa Columbusa, koji će roman prenijeti na veliko platno. Kuću čempresa, njegov prvi krimić s daškom nadnaravnog horora Knjigu potražite OVDE

Otkada im je majka poginula u saobracajnoj nesreci – oca ne pamte, Beatris i Laila Tomas živjeli su same u malom stanu, u radnickom predgradu Pariza. Starija Beatris ozbiljno je radila jedino na tome da ude u visoko pariško ive od glamura, traceva I humanitarnih aukcija – sve ostalo za nju je bilo no. Mlada Laila je neprestano radila I ucila – upravo je završila trecu godinu studija ekonomije i spremala se za to da tokom ljeta radi i zaradi novac za posljednju godinu studija. Pamtila je majcine rijeci da mora biti vrijedna kao njen otac, premda joj je uvijek bilo cudno što to isto ne govori i njenoj sestri Beatris. Ponekad joj se zbog toga cinilo da nemaju istog oca, premda je majka govorila da je njihov otac umro prije nego što se Laila rodila. Zbog toga Laila nikada nije otvoreno iskazala sumnju da ona i sestra imaju jednu majku, ali ne i istog oca. Knjigu potražite OVDE

MIS LONLIHARTS ROMAN Šifra artikla: 385309 Isbn: 9788679583543 Autor : Natanijel Vest Izdavač : L.O.M. Mi nismo lažni Evropljani. Mi raspravljamo o Hristu, o Mis Lonliharts svih Mis Lonlihartsa.- Mis Lonliharts NATANIJEL VEST 1903 - 1940 Potomak ruskih Jevreja, rođen je kao Nathan Weinstein 17. oktobra 1903. u Njujorku. Odrastao je na ruskoj literaturi, posebno okrenut hrišćanstvu i misticizmu... Detaljnije Mi nismo lažni Evropljani. Mi raspravljamo o Hristu, o Mis Lonliharts svih Mis Lonlihartsa.- Mis Lonliharts NATANIJEL VEST 1903 - 1940 Potomak ruskih Jevreja, rođen je kao Nathan Weinstein 17. oktobra 1903. u Njujorku. Odrastao je na ruskoj literaturi, posebno okrenut hrišćanstvu i misticizmu. Svoje remek-delo, knjigu Mis Lonliharts, objavio je 1933, a zatim je prešao u Holivud, gde je radio kao scenarista. Njegov roman o Holivudu „Dan skakavaca“ pojavio se 1939. godine, kada se Vest i oženio, ali je posle manje od godinu dana stradao sa ženom u automobilskoj nesreći. Kao i Džon Fante, čije je delo u punoj meri otkriveno posle njegove smrti, Natanijel Vest je tek šezdesetih godina proglašen za jednog od najznačajnijih američkih pisaca u periodu između dva rata. Mis Lonliharts je ekspresionistička crna komedija o novinaru koji u svojoj kolumni, pod pseudonimom Miss Lonelyhearts (Gospođica Usamljenasrca) odgovara na pisma čitalaca i na kraju poklekne pod teretom ljudskih patnji. . . I posle devedeset godina od objavljivanja ova knjiga ostala je izuzetno moderna, kao jedan od najboljih romana egzistencijalističke književnosti XX veka. „Pušio je cigaretu dok je stajao u mraku i slušao je kako se svlači. Pravila je morske zvuke, nešto se čulo kao udar vetra u jedro; zaškripali su konopci; onda je čuo kako talas zapljuskuje kej. Njen poziv da požuri bio je jecaj mora, a kad je legao pored nje, uzdahnula je kao plima pokrenuta mesecom. . . “ Ljudi su se uvek snovima borili protiv svoje bede. Iako su snovi nekad bili moćni, filmovi, radio i novine učinili su ih slabim i nemoćnim. Među mnogim prevarama ova je bila najstrašnija.- Mis Lonliharts Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Natanijel Vest Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač L.O.M. Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 21x13 Strana 112 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

U početku, Borne izgleda kao ništa – samo zelena grudvica koja bi mogla biti odbačena od strane kompanije. Kompanija, iako je ozbiljno oštećena, priča se da i dalje pravi stvorenja i šalje ih na udaljena mesta koja još nisu pretrpela kolaps. Born nekako podseća Rejčel na ostrvsku državu njenog rođenja, koja je sada davno izgubljena u porastu mora. Oseća privrženost koju mrzi; vezanosti su zamke, a na ovom svetu svaka slabost može da te ubije. Ipak, kada odvede Borna u svoje podzemno utočište, Balkonske litice, Rejčel ubeđuje svog ljubavnika, Vika, da Borna ne predaje sirovom genetskom materijalu za lekove koje on prodaje — ona ne može da prekine tu vezu. Oni prodaju sićušna stvorenja koja se mogu progutati ili zaglaviti u uhu, a koja oslobađaju moćna sećanja na srećnija vremena drugih ljudi ili izvlače zaboravljena sećanja iz sopstvenog uma korisnika — ili samo stvaraju prelepe vizije koje omogućavaju bekstvo iz neplodnih, kraterskih pejzaža Grad. Protiv njegove bolje prosudbe, iz naklonosti prema Rejčel ili možda nekog drugog impulsa, Vik poštuje njenu odluku. Rejčel, u međuvremenu, uprkos njenoj odanosti Viku, zna da on krije tajne od nje. Pretražujući njegov stan, pronalazi spaljen, nečitljiv časopis pod nazivom „Mord“, zagonetno spominjanje Magičara (suparničkog dilera droge) i dokaz da je Vik planirao izgled Balkonskih litica tako da odgovara nacrtu zgrade Kompanije. šta on krije? Zašto joj ne kaže šta se dogodilo kada je radio za kompaniju?

Description Irski romanopisac, dramski pisac i scenarist Džon Banvil rođen je 1945. godine u irskom gradiću Veksfordu, gde je stekao obrazovanje u Školi hrišćanske braće i na Koledžu Svetog Petra. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus i bio književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. godine. Živi u Dablinu s Patrišom Kvin, nekadašnjom direktorkom Umetničkog saveta Irske, s kojom ima dve kćeri. Prvo delo, zbirku pripovedaka Long Lankin, objavio je 1970. godine, a zatim romane Nightspawn (1971) i Birchwood (1973). Prvi značajniji uspeh postigao je naučnom tetralogijom koju čine romani Dr Copernicus (1976), Kepler (1981), The Newton Letter: An Interlude(1982) i Mefisto(1986). Roman Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, a za roman Kepler, priču o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru nagrađen je Gardijanovom nagradom. Sledi trilogija The Book of Evidence (1986), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidvana za bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995). Ostala značajna Banvilova dela su: The Untouchable (1997), Eclipse (Pomračenje) (2000), Shroud (Pokrov) (2002), The Sea (More) (2005), roman nagrađen Bukerovom nagradom, The Infinities (2009) i Ancient Light (2012). Godine 2011. Banvil je dobio Nagradu Franc Kafka, a 2013. nagrade Ajriš PEN za značajan doprinos irskoj književnosti i Austrijsku nagradu za evropsku književnost. Piše i kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.

Psiho-triler. Još jedna uzbudljiva krimi priča koja će vas ostaviti bez daha. Znam da je to što radim pogrešno. Ali jednostavno ne mogu da se zaustavim. Možda to prirodno ide uz periku i odoru, ta sposobnost za beskrajno muljanje koje prolazi kod optuženih, ali neslavno propada čim ga primenim na bilo kome van sveta krivičnog prava. Alison ima sve u životu. Privrženog muža, ljupku ćerku i karijeru u usponu – upravo joj je dodeljen prvi slučaj ubistva. Ali „sve“ nikad nije onako kako izgleda…Samo još jedno veče. I onda prestajem…Alison previše pije. Zapostavlja porodicu. I u vezi je s kolegom čija je sklonost ka pomeranju granica možda više nego što je ona u stanju da podnese. Ja sam to uradila. Ja sam ga ubila. Treba da trunem u zatvoru. Alisonina klijentkinja ne poriče da je izbola svog muža – želi da prizna krivicu. Ipak, nešto se u njenoj priči upadljivo ne uklapa. Spasavanje te žene možda je Alisonin prvi korak ka spasavanju sebe. Posmatram te. Znam šta radiš.

KRADLJIVAC DUŠA TRILERI/MISTERIJE Šifra artikla: 382188 Isbn: 9788610049138 Autor : Sebastijan Ficek Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Posle njega, žrtve ostaju mrtve u duši. On je tu, a izlaza nema. I svako može da bude sledeći. Sve se dešava u jednoj noći, na Badnje veče. U luksuznoj psihijatrijskoj klinici u okolini Berlina, dok sneg pada i čini to mesto odsečenim od ostatka sveta, lekari i pacijenti sa užasom shvataju da se... Detaljnije Posle njega, žrtve ostaju mrtve u duši. On je tu, a izlaza nema. I svako može da bude sledeći. Sve se dešava u jednoj noći, na Badnje veče. U luksuznoj psihijatrijskoj klinici u okolini Berlina, dok sneg pada i čini to mesto odsečenim od ostatka sveta, lekari i pacijenti sa užasom shvataju da se manijak koji već dugo teroriše grad nalazi sa njima u zgradi. O njemu se zna samo da svojim tajanstvenim postupkom izaziva strašne efekte, slamajući volju svojih žrtava i svodeći ih na puke ljudske ljušture. Kao sablasni potpis, ostavlja za sobom papiriće sa dvosmislenim zagonetkama. Iako svesna da je jedino rešenje da se drže zajedno, ova mala grupa predvođena Kasparom, hospitalizovanim nakon neobjašnjive amnezije koja je potpuno izbrisala sećanje na njegovu prošlost, naći će se pred nečim sasvim neočekivanim i strašnim. Dok vreme neumoljivo prolazi, Kasparu se sve češće vraćaju scene iz prethodnog života, koje malo-pomalo bacaju svetlo na njegov identitet i dramatičnu prošlost, terajući ga na šokantno putovanje u najmračnije dubine psihe. „Ficekovi trileri oduzimaju dah. Puni su neverovatnih preokreta.“ – Harlan Koben „Sebastijan Ficek je nesumnjivo jedan od najzanimljivijih pripovedača u svetu trilera. Uvek nam servira intenzivan triler koje je nemoguće odložiti, a ovaj roman nije izuzetak.“ – Karin Sloter Ovaj roman doživeo je veliku popularnost širom Evrope i Azije i preveden je na više od 20 jezika. Savršen izbor za čitaoce koji uživaju u psihološkom trilerima sa mnogo neočekivanih preokreta. Sebastijan Ficek rođen je u Berlinu. Radio je kao novinar i pisac za radio i televizijske stanice u čitavoj Evropi. Njegovi romani izuzetno su popularni, jedan je od najuspešnijih pisaca u Nemačkoj. Sa prvim romanom postigao je neverovatan uspeh, skinuvši Da Vinčijev kod sa prvog mesta top-liste. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TRILERI/MISTERIJE Autor Sebastijan Ficek Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,5x20,5 Strana 288 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Devojka nije zamerila ocu kada se preselio u njihov stan u Savani, gde je radio u jednoj multinacionalnoj kompaniji, oženivši se Barbarom, svojom koleginicom sa posla. Poželela im je sreću, a zatim renovirala malu, udobnu kuću u predgrađu Pembruka, koja je sada bila samo njena. Čekala je i dalje sa onom strpljivošću, svojstvenom ljudima koji čitav svoj baziživotraju na jednoj želji ili idealu, bez koga bi bili izgubljeni poput čamca u oluji. Nije imala prijatelja, ne onih bliskih. Vedra, energična i optimistična, privlačila je ljude magnetizmom kome je bilo teško odoleti. No, Mendi Blejk ostala je sa svima na srdačnoj, no ipak, vidljivoj distanci, i stavom koji kao da je govorio: ja sam ovde samo u prolazu, volite me taman toliko da me sutra, bez tuge, možete pustiti da odem… Kada je jednog vrelog, avgustovskog dana stiglo pismo iz Vašingtona, Mendi je sedela u maloj kancelariji iza galerije i sređivala neke papire. Primetivši belu omotnicu bez oznake pošiljaoca nasmešila se, istog trenutka znajući da je njenom čekanju došao kraj.Rukopis joj bio poznat sa redovnih, rođendanskih čestitki koje je, sa raznih krajeva sveta ali većinom iz Vašingtona, dobijala svake godine. Sada ih je u Mendinoj fioci bilo tačno dvadeset; Nora Blejk napustila je Pembruk kada je njenoj kćeri bilo četiri godine. Iz tog vremena, devojci je ostala urezana u srcu priča njenog oca. Da je mama otišla da od svog života napravi nešto važno i zaista veliko, i da će se vratiti kada to postigne…” Knjigu potražite OVDE

Nekada davno, u danima kad su divovi i džini i gorostasi hodali zemljom, živio je jedan seljak po imenu Baba Ejub. Živio je s porodicom u malom selu po imenu Maidan Sabz. Budući da je morao hraniti brojnu porodicu, Baba Ejub je dane provodio u teškom radu. Svakog dana je radio od jutra do mraka, orući i kopajući njivu i brinući se o kržljavim stablima pistaća. Po vascijeli dan je bio u njivi, savijen u struku, leđa povijenih kao srp kojim je po č itav dan zamahivao. Ruke su mu vazda bile žuljave, i često su krvarile, a svake noći bi ga san ukrao čim bi mu obraz dotakao jastuk. Reći ću vam, da u tom pogledu, nije bio jedini. Život u Maidan Sabzu bio je težak svim stanovnicima. Bilo je i drugih, sretnijih sela na sjeveru, u dolinama, s voćem i cvijećem i prijatnim vazduhom, i potocima u kojima je tekla hladna bistra voda. Ali Maidan Sabz je bilo pusto mjesto i nije ni najmanje nalikovalo slici koju bi vam njegovo ime, Zeleno Polje, stvorilo u glavi. Nalazilo se na prašnjavoj ravnici, okruženoj vijencem krševitih planina. Vjetar je bio vreo, i tjerao je prašinu u oči. Pronalaženje vode bilo je svakodnevna borba jer su seoski bunari, čak i oni duboki, često presušivali. Da, postojala je i rijeka, ali seljani su morali da izdrže poludnevni hod da bi stigli do nje, a i tad bi njene vode tokom čitave godine bile muljevite. Knjigu potražite OVDE

Čarli Krebtri je oduvek bio tajanstven tinejdžer, isijavajući jezu i nelagodnost u svemu što je radio. Kada iznenada nestane nakon surovog zločina, lokalno stanovništvo više nije iznenađeno. Međutim, njegov zločin nije samo jedan u nizu – on je iskra koja pokreće lavinu užasnih imitatorskih ubistava. Više od dvadeset godina kasnije, senke prošlosti i dalje se nadvijaju nad gradom. Pol Adams nosi teret tog sudbonosnog dana kada su i Čarli i žrtva bili njegovi bliski prijatelji. Napustio je rodni grad i gradski strah za sobom, ali porazavajuće vesti o majčinom zdravstvenom stanju vraćaju ga kući. Međutim, povratak se ne čini kao povratak u poznato okruženje. Sumnjive senke prošlosti, neobičan osećaj praćenja i strah da nije ni u svojoj kući bezbedan, teraju ga na ivicu. U obližnjem gradiću, detektivka Amanda Bek istražuje strašno ubistvo koje neodoljivo podseća na zločin od pre više decenija. Dok se ona bori da rasvetli mračne niti ovih zločina, Pol se suočava sa svojim vlastitim demonima. Ispostavlja se da prošlost nikada nije mrtva, već samo čeka pravu priliku da se vrati i osveti. “Senke” je uzbudljiva priča koja se mreži kroz vreme i osvetljava duboko ukorenjene strahove i tajne jednog grada. Nortova vešto razvijena intriga otkriva da neka zla nikada ne zastarevaju i da senke prošlosti mogu oblikovati čak i najmračnije trenutke sadašnjosti. U ovom trileru isprepletene sudbine, čitaoci će se suočiti sa neizvesnošću, strahom i neočekivanim obrtima dok tragaju za istinom skrivenu u dubinama senki.

Dan pred svoje venčanje Heder Tomsonje shvatila daje napravila pogrešan izbor. Međutim, nema hrabrosti da otkaže venčanje… sve dok slučajno ne sretne zgodnog stranca koji je ubedi da treba da osluškuje svoje srce. Arči Keri nikako ne može da zaboravi tužnu devojku koju je ubedio da ne treba da se udaje ukoliko to ne želi. Na njegovo veliko iznenađenje, otkriva da će sledećih nekoliko dana raditi zajedno sa njom u bolnici… Knjigu potražite OVDE

MOJI SUSRETI S VLADIMIROM KAZAKOVOM ROMAN Šifra artikla: 384956 Isbn: 9788679583468 Autor : Vladimir Kazakov Izdavač : L.O.M. Vladimir Kazakov je rođen u Moskvi, u porodici ruskog, jermenskog i poljskog porekla. Isključen iz vojne škole 1956, izbačen s Pedagoške akademije 1958, radio na Čukotki i Kolimi na manuelnim poslovima. Od 1965. posvećuje se pisanju. Stvara u duhu ruske avangarde i književnosti apsurda, pod utica... Detaljnije Vladimir Kazakov je rođen u Moskvi, u porodici ruskog, jermenskog i poljskog porekla. Isključen iz vojne škole 1956, izbačen s Pedagoške akademije 1958, radio na Čukotki i Kolimi na manuelnim poslovima. Od 1965. posvećuje se pisanju. Stvara u duhu ruske avangarde i književnosti apsurda, pod uticajem Hlebnjikova, Harmsa i Vedenskog, sa zaumnim ekskursima i eksperimentalnim žanrovskim spajanjem poezije, proze i drame. Čitanje Vladimira Kazakova otkrivanje je posebnog sveta nastalog iz autorove jezičke mašte – čudesnog, bajkovitog, iluzionističkog, efemernog, starovremskog, fantazmagoričnog, lirskog. Moji susreti s Vladimirom Kazakovom prva je njegova objavljena knjiga, 1972 u Nemačkoj. Tekst se sastoji od niza proznih i dramskih minijatura, u duhu poetike futurizma. „U čitaočevoj mašti se pojavljuje svet koji potiče iz piščeve uobrazilje, te samim tim stvara sopstvene norme i pravila spoznaje. U tom svetu najčešći motivi su noć, zvezde, kiša, vazduh, usamljenik, vrata, prozor, ćutanje, smrt. Kazakov zapravo pokušava da skrene našu pažnju bukvalno na svaku reč, da nas natera na sporo čitanje, razmišljanje i osluškivanje, da nas oslobodi od ustaljenog i očekivanog u književnom pripovedanju za novi doživljaj – doživljaj njegovog sveta.- Iz pogovora Kornelije Ičin Prvi put sam ga video, mislim, 1956. godine. Poznanstvo se dogodilo potpuno slučajno. Mene zamalo da udare nečija kola. Vladimir Kazakov, koji se zatekao odmah pored, na vreme me povuče za kaput. Pogledao sam i video mladog čoveka od jedno osamnaest godina. Upoznali smo se i počeli da se viđamo. Kod njega mi se posebno dopadala sposobnost da sluša. I ja sam više voleo da slušam nego da govorim. Eto, on i ja smo sedeli i slušali jedan drugog. Onda je on iznenada nekuda nestao. Jedni su govorili da je na Kubanu. Drugi da je na Donu. Nakon nekoliko godina neočekivano se pojavio i nije bio sam, već sa ženom, Estonkom. Ona je predavala, mislim, muziku. Zbog toga nismo mogli da se viđamo često, a s vremenom smo skroz izgubili jedan drugog iz vida. Gde li je sada? Priča se da je Vladimir Kazakov ponovo na Donu. Ali sve je to tako neodređeno! Sećam se, jednom mi je rekao: Eto, videćeš, umreću pre tebe. Ko će ga znati. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Vladimir Kazakov Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač L.O.M. Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 21x14 Strana 135 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Prokletstvo! Ovi već snimaju tu glupačicu. Gledala je iz prikrajka, grizući usne. Toni je bio pravi profesionalac. Možda će iz te devojke uspeti da izvuče nešto što ona i nema. Šta god su zajedno radili, Luiza i Toni uspevali su da ispadne odlično. Nema sumnje da će i ovo biti uspeh. Pridružila se devojkama, potiskujući zavist i ljutnju. Maji se činilo da sanja. Svi su se sjatili oko nje da je pripreme, očešljaju, nameste. Toni je bio uz nju i davao joj savete. Snimak će biti pokriven muzikom i tekstom, mogli su da galame i dovikuju se bez bojazni. Bilo joj je lakše zbog saveta koji su pljuštali. – Dušo, ništa se ne boj – govorio je Toni, hvatajući uglove. – Samo zamisli da si jedna bezbrižna, praznoglava devojka, koja ima ceo dan na raspolaganju da se izležava pored bazena i mazucka razna mleka i druge gluposti. Zamisli da ne moraš sve vreme da jurcaš sa jednog kraja grada na drugi, završavajući nemoguće zadatke, da razmišljaš čime ćeš da platiš račune i da li ćeš uveče da budeš dovoljno budna da možeš da učiš ili radiš diplomski. Razumeš? Opusti se i zamisli na trenutak da si neko drugi, neka razmažena, bogata devojka bez i jedne brige. Jel’ tako lakše? Knjigu potražite OVDE

– Verujte mi, odmora sam imala dosta. I to beše skromno rečeno. U poslednjih godinu dami osim što se odmarala nije radila ništa drugo. – Pokušavali ste da siđete sa broda, zar ne? Zato ste onako grozničavo utrčali u lift. Niste imali nameru da ostanete i da krenete na krstarenje. – Promenila sam mišljenje. Zaključila sam da to ne želim… To je zvučalo kao budalasto objašnjenje, zar ne? Potrošila je na hiljade dolara da plati dve nedelje krstarenja, a onda promenila mišljenje na minut pre isplovljavanja. Zvučalo je to tako budalasto da on mora da je mislio da je ona potpuno smetena. Knjigu potražite OVDE

„Zar ovo nije NEVEROVATNO?”, disala sam ubrzano dok smo se krili ispod jednog kamiona, posmatrajući kako policija razbija nasilni protest u srpskog enklavi na periferiji grada. „Umukni, gluperdo”, rekao mi je, ali sam po šaljivom tonu njegovog glasa, znala da se šali. Nakon što smo dan ili dva pomagali našem glavnom timu da pokriju sve događaje po glavnom gradu, Dejva i mene su poslali da napravimo reportažu u Mitrovici, najopasnijem gradu na severu zemlje. Tenzije u tom mestu bile su izuzetno jake i najednom sam baš ja dobila zadatak da izvestim par miliona Amerikanaca o događajima u ovom uzavrelom gradiću. Obuzeo me je strah. Teško da ću dobiti pohvalu od Hjua. U sebi sam se zahvaljivala bogu što tamo već postoji dopisnik, neki momak po imenu Majkl kog nisam nisam poznavala, mada je radio u ITN-u, kao i ja. Rekoše mi da momak dobro poznaje teren. I dok smo se Dejv i ja vozili putem severno od Prištine, molila sam se daće taj Majkl Slejter umeti sam da obavi posao. („Nije uopšte trebalo da te šaljem u tu vukojebinu”, rekao mi je juče uveče telefonom veoma zabrinuti Hju. „Samo pusti Majkla da preuzme stvar u svoje ruke. I ne rizikuj. Pre nedelju dana, tamo su pretukli jednog japanskog novinara. A čujem da je bilo i nemira. Ne odvajaj se od momaka iz UN-a i drži se Dejva.”) Dok smo prolazili pored niza granatama razrušenih kuća, upitala sam našeg vozača Hadžija možemo li stati da ih snimim. „Ne može”, dogovorio je odsečno. „Nastradaćete.” „Čak i ako stanemo na samo pet minuta?” „Tako je. Ako već hoćete da rizikujete svoj život, ja neću da rizikujem moj.” Zavalila sam se u sedište i ućutala. Dejv mi je šapnuo: „Vidiš? Već se pretvaraš u pravog reportera. Takvi se nikad ne ustežu da dovedu u opasnost tud život zarad dobrog snimka.” Knjigu potražite OVDE

Description „Imam već trideset osam godina. I već najmanje deset godina me nijedan muškarac nije pogledao onako…“ „Ja sam kô neka pećina. Sve prazno. Umorna sam… I onda sam nešto razmišljala: kad bih bila zaljubljena, moj život bi makar imao neki smisao. Ne bi više bio ovako bljutav i ispran. Sigurna sam da bi mi se vratila energija. Sećam se kako je bilo kad sam još bila zaljubljena u Rudija. Mogla sam da studiram, da radim preko omladinske, da izlazim. Sve sam radila s takvom lakoćom i radošću. Nedostaje mi taj osećaj. Volela bih da se još samo jednom zaljubim. Pa ne može moj život već sad da se završi!“ Tamara je rekla: „Tražiš đavola! “ I tako je sve to počelo. Medicinska sestra Vera bliži se četrdesetoj i počinje da je hvata panika da je ono najbolje u životu već prošlo. Njen muž je dosadan, ćerka je ne sluša, posao se sveo na rutinu… nigde uzbuđenja na vidiku. Povrh svega, vidovnjak joj otkriva da postoji muškarac koji razmišlja o njoj, ali se ne usuđuje da joj priđe. Vera počinje da veruje da je samo ljubav izlaz iz ove nepodnošljive situacije i odlučuje da iskorači iz uhodanih staza bračnog života. Ali na putu sopstvenog buđenja ona mora da savlada i nove komplikacije… Desa Muk, najčitanija slovenačka spisateljica, glumica i TV voditeljka, u romanu Panika donosi savremenu priču o potrazi za srećom u kojoj se smeh i suze neočekivano brzo smenjuju. Prema ovom romanu Televizija Slovenije je 2012. godine snimila i istoimeni film.

Izdavač: Laguna Broj strana: 236 Pismo: Latinica Povez: Broširan ISBN:978-86-521-2594-4 Format: 13×20 cm Godina izdanja: 19. oktobar 2017. „Imam već trideset osam godina. I već najmanje deset godina me nijedan muškarac nije pogledao onako…“ „Ja sam kô neka pećina. Sve prazno. Umorna sam… I onda sam nešto razmišljala: kad bih bila zaljubljena, moj život bi makar imao neki smisao. Ne bi više bio ovako bljutav i ispran. Sigurna sam da bi mi se vratila energija. Sećam se kako je bilo kad sam još bila zaljubljena u Rudija. Mogla sam da studiram, da radim preko omladinske, da izlazim. Sve sam radila s takvom lakoćom i radošću. Nedostaje mi taj osećaj. Volela bih da se još samo jednom zaljubim. Pa ne može moj život već sad da se završi!“ Tamara je rekla: „Tražiš đavola! “ I tako je sve to počelo. Medicinska sestra Vera bliži se četrdesetoj i počinje da je hvata panika da je ono najbolje u životu već prošlo. Njen muž je dosadan, ćerka je ne sluša, posao se sveo na rutinu… nigde uzbuđenja na vidiku. Povrh svega, vidovnjak joj otkriva da postoji muškarac koji razmišlja o njoj, ali se ne usuđuje da joj priđe. Vera počinje da veruje da je samo ljubav izlaz iz ove nepodnošljive situacije i odlučuje da iskorači iz uhodanih staza bračnog života. Ali na putu sopstvenog buđenja ona mora da savlada i nove komplikacije… Desa Muk, najčitanija slovenačka spisateljica, glumica i TV voditeljka, u romanu Panika donosi savremenu priču o potrazi za srećom u kojoj se smeh i suze neočekivano brzo smenjuju. Prema ovom romanu Televizija Slovenije je 2012. godine snimila i istoimeni film.

– Moram vam otkriti nešto što mi već dugo leži na srcu, nešto o čemu odavno razmišljam. Upravo sada, u ovom času, kad ste spasili ugled kuće Rottmann, povjerit ću vam to. Znate i sami koliko sam patio što nemam sina, što nemam muškog nasljednika. Otkako vas vidim kako radite za mene, uvijek ponovno pomislim na to da bih želio imati tako sjajna sina. Ta je pomisao sve više učvršćivala u meni želju da vas zauvijek vežem uz kuću Rottmann. Danju i noću razmišljao sam o tome, a onda sam se iznenada nečega dosjetio. Salfneru, možete postati moj sin, i to ukoliko se oženite mojom kćerju. Bit ćete mi, tada, zet. Knjigu potražite OVDE

Hejz Flin postaje poslednja osoba s kojom biste želeli da radite, osim što se iz nekog razloga ne možete oteti njegovom prisustvu. Što više vremena provodite zajedno, to je teže osećati prema njemu čistu mržnju. Možda zato što ispod te nadobudne spoljašnjosti leži srce koje odbija da pokaže svoju ranjivost – srce koje je bilo slomljeno pre deset godina. “Pakt sa đavolom” je priča o strastvenim emocijama, neočekivanim preokretima i izazovima koje donosi prošlost. Elizabet O’Rork nas vodi kroz turbulentni svet Hejza Flina i njegove unutarnje borbe, istražujući kako prošli događaji oblikuju njegov sadašnji karakter. Ova knjiga nudi čitaocima uzbudljivu mešavinu ljubavi, tajni i emotivnih dubina, dok nas tera da se zapitamo može li se sa đavolom zaista sklopiti pakt.

Ovo je druga knjiga iz serije Apokalipsa, o svetu posle virusa koji je ubio 99 posto čovečanstva i vratio svet u doba najgoreg divljaštva. Posle Verine smrti Mačor je nestao u nepoznatom pravcu. Žarko ga savetovao da ide na istok i potraži svoju duhovnost, svoje razloge za život ili svoga Boga sa kojim bi mogao da se pomiri zbog svega što je radio. Prošlo je pet godina i većina ljudi ga je zaboravila. Ali nova snaga raste iz bivšeg glavnog grada i kao rezultat toga, mnogi su umrli a jedna žena je progonjena, ranjena i pomirila se sa sopstvenom smrću. Potajno, čak joj se i nada. I zaista, smrt je nalazi, ali u obliku koji ona nikako nije očekivala. Da bi se veliko zlo savladalo, mora se naći veliki junak ili još veće zlo. Šta prvo naiđe. Posle lutanja po Bliskom Istoku i Aziji, posle pronalaženja misterioznog plemena ratnika i njihovih Bogova, čovek koji nosi veliku tajnu vraća se na mesto svoga rođenja. Glavni junak je mračna ličnost, zver, oličenje same smrti. On nosi prazninu u sebi i dobar je samo u jednoj stvari, u uzimanju tuđih života. A njegova rodna Bačka i njena odbrana su pravi razlog da pokaže koliko je velika zver u njemu. Na svom putu nalazi devojku, presvetlu u svojoj lepoti, dobroti i duši, sliku svega lepoga na svetu, nalazi suprotnost za svoju mračnu i zlokobnu sliku smrti. Par koji na prvi pogled ne može ničim da se spoji, pokazujeda se suprotnosti uvek i svuda privlače. Mada bi dopunjuju se, bio bolji izraz. Celo vreme, kroz sve knjige, svet posle Apokalipse pokazuje pravu ljudsku ćud koju ništa ne može sakriti. Puno krvi, smrti, seks, silovanja, samo su deo sudbina ljudi i žena koji su preživeli Apokalipsu, ali se i dalje moraju boriti da prežive svaki sledeći dan. Sve knjige iz trilogije nisu za mlađe od 21 godine niti za one sa slabim srcem. Jedan strani čitalac (knjige su objavljene na Amazonu na engleskom jeziku) okarakterisao je moje knjige kao “noir survival apocaliptic horror).