U ovoj knjizi možete pročitati, nova, prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zaspisi,koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su delimično na talasima Radio Beograda u okviru emisije „Talasi neba“. Celokupan razgovor je čekao ovu knjigu. Priređivač

Broj strana: 126 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 22 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije - FMK Istražujući duboke veze između konceptualnog okvira savremenih neuronauka i novog poimanja mozga koje nam one pružaju, sa jedne strane, i aktuelnog menadžerskog diskursa globalnog neoliberalnog kapitalizma sa druge, autorka traga za načinima da se svest o mozgu konstituiše kao jedinstveni filozofski, naučni i politički entitet. Za uspeh ove potrage presudan je upravo središnji, objedinjujući koncept u neuronaukama – plastičnost, koju Katrin Malabu vidi kao dinamični međuprostor između prihvatanja i davanja obličja, građenja i razaranja, determinisanosti i slobode, poslušne prilagodljivosti i eksplozivnog otpora. Tako shvaćena, plastičnost je prirodna antiteza fleksibilnosti – ideološkog avatara postojećeg društveno-ekonomskog poretka. Duboko analizirajući skrivena značenja i višestruke implikacije metafora o mreži, koje su u neuronaukama uveliko zamenile poređenja mozga sa telefonskom centralom ili računarom – a taj proces je upadljivo koincidirao sa promenana u organizaciji proizvodnje koje su iznedrile postfordovski kapitalizam druge industrijske revolucije – autorka nas poziva da joj se pridružimo u odgovoru na plastični izazov da u slici vlastitog mozga pronađemo obrise jednog drugačijeg sveta.

Iako je Slobodan Žunjić otišao u penziju 2015. godine, njegova intelektualna strast i duboko filozofsko interesovanje nisu oslabili. Ova knjiga donosi razgovor koji je Đorđe Malavrazić zamislio kao priliku da istraži Žunjićevu filozofsku misao, fokusirajući se na njegovo delo “Priroka i suštastvo” i kontroverze koje su pratile njegovu knjigu “Istorija srpske filozofije”. Iako su lekari davali pesimističke prognoze o njegovom zdravstvenom stanju, Slobodan Žunjić je prihvatio ovu zamisao i odlučno radio na razmeni intelektualnih ideja. Njegov doprinos filozofiji ostao je dubok i posvećen, sve do samog kraja. Ova knjiga omogućava čitaocima da se približe Žunjićevim razmišljanjima i doprinosu filozofskoj baštini.

Nagrada Drugog programa Radio Beograda za najbolje filozofsko delo u 2003. godini. Miloš Arsenijević, autor i knjige "Prostor, vreme, Zenon" i brojnih priloga u vodećim svetskim časopisima, predavač na niz uglednih univerziteta, za svoje novo delo, "Vreme i vremena", koje po žanru spada, pre svega, u metafiziku, ali i u filozofiju matematike i filozofiju fizike, rekao je da je nastojao da ga piše tako da ga razumeju i oni koji takvu vrstu literature ne poznaju, ili nisu do sada pročitali čak ni jednu takvu knjigu. Kao i da bi se "Vreme i vremena" moglo svrstati i u žanr kriminalističkog romana, jer mu je takav zaplet, i taman kad poverujete da ste pronašli ispravan odgovor na jedno pitanje, već u narednom poglavlju ispostaviće se da je drugačije, i tako od poglavlja do poglavlja, poaroovski, sve do kraja nećete saznati "ko je ubica"...

Opis Ova knjiga predstavlja dragocen izvor za tumačenje zasnovanosti Jerotićeve posebne religiozno-filozofske misli. U knjizi se nalaze učenja sledećih značajnih ruskih mislioca: Vladimira Solovjeva, Dostojevskog, Nikolaja Berđajeva, Vasilija Rozanova, Pavla Evdekimova, Nikolaja Fjodoreva, Dmitrija Mereškovskog i dr. „Sumnja je plod samo kao prelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmenjiva sumorna božica, pratilja našeg bića“. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Rasprava o opštoj istoriji klasično je delo filozofije istorije. Pisana je za potrebe školovanja Velikog Dofena, sina Luja XIV, u vreme kada je Bosije radio na dvoru kao vaspitač. Dužnosti tutora bile su, između ostalog, sastavljanje knjiga iz oblasti filozofije, istorije i religije, u kojima bi bilo sistematizovano neophodno znanje koje je bi budući kralj Francuske trebalo da poseduje. Pored Rasprave o opštoj istoriji, najvažnija dela ovog autora iz perioda tutorstva na dvoru su Traité de la connaissance de Dieu et de soi-même (1677) u kojoj Bosije govori o prirodi Boga i prirodi čoveka, i Politique tirée de l'Écriture sainte (1679) u kojoj se opisuju osobine, prava, dužnosti i kraljevske porodice. Bosijeova Rasprava o opštoj istoriji pretenduje da rasvetli velike istorijske događaje u ključu Svetog pisma, i zato ona započinje Stvaranjem sveta. Analizirajući osobine velikih istorijskih ličnosti, vladara i vojskovođa, Bosije klasifikuje vrline i mane koje utiču na sudbine carstava, detaljno opisujući uzroke njihovog pada nastoji da dokaže autentičnost teze o moći Proviđenja. Iako je važio za dogmatičara kome su moralne pouke od izuzetne važnosti, ne znači da će se čitaoci suočiti sa suvoparnom teološkom raspravom. Naprotiv, način na koji Bosije pripoveda o događajima je živ i obiluje lucidnim zapažanjima, na pojedinim mestima gotovo pesničkim.

Opis O autoru Dodatne informacije U knjizi„Filozofija morala Džona Stjuarta Mila. Mil i milovski utilitarizam“ Nenada Cekića dati su pregled i kritička analiza temeljnih filozofskih pretpostavki Milove teorije morala. Knjiga se bavi normativno-etičkim sadržajem i metaetičkim pretpostavkama Milovog utilitarizma kao opšte normativne teorije. Studija Nenada Cekića je prvi pokušaj da se na našoj filozofskoj sceni na obuhvatan način prikaže i oceni Milovo utilitarističko etičko učenje koje je i danas aktuelno i vrlo uticajno. Iz recenzije Vladimira N. Cvetkovića Nenad Cekić (Beograd, 1963), redovni je profesor Etike i drugih oblasti filozofija morala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio četiri monografije: Država između anarhije i utopije (2007), Metaetika: problemi i pravci (2013), Utilitarizam i Bentamova filozofija morala (2018/19) i Filozofija morala Džona Stjuarta Mila (2018/19). Kao urednik je objavio još tri tematska zbornika, a autor je i više desetina naučnih radova u domaćim i međunarodnim publikacijama. Sem filozofijom, profesionalno se bavio i medijima. Bio je glavni urednik Indeksa 202, pokretač i prvi glavni urednik Radija B 92 i direktor i glavni urednik Radio Indeksa. Bio je član i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA). Težina 0,5 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 352 ISBN 978-86-6263-199-2 Dimenzije 135x205

Broj strana: 399 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Izdavač: Dereta Rasprava o opštoj istoriji klasično je delo filozofije istorije. Pisana je za potrebe školovanja Velikog Dofena, sina Luja XIV, u vreme kada je Bosije radio na dvoru kao vaspitač. Dužnosti tutora bile su, između ostalog, sastavljanje knjiga iz oblasti filozofije, istorije i religije, u kojima bi bilo sistematizovano neophodno znanje koje je bi budući kralj Francuske trebalo da poseduje. Pored Rasprave o opštoj istoriji, najvažnija dela ovog autora iz perioda tutorstva na dvoru su Traité de la connaissance de Dieu et de soi-même (1677) u kojoj Bosije govori o prirodi Boga i prirodi čoveka, i Politique tirée de l'Écriture sainte (1679) u kojoj se opisuju osobine, prava, dužnosti i kraljevske porodice. Bosijeova Rasprava o opštoj istoriji pretenduje da rasvetli velike istorijske događaje u ključu Svetog pisma, i zato ona započinje Stvaranjem sveta. Analizirajući osobine velikih istorijskih ličnosti, vladara i vojskovođa, Bosije klasifikuje vrline i mane koje utiču na sudbine carstava, detaljno opisujući uzroke njihovog pada nastoji da dokaže autentičnost teze o moći Proviđenja. Iako je važio za dogmatičara kome su moralne pouke od izuzetne važnosti, ne znači da će se čitaoci suočiti sa suvoparnom teološkom raspravom. Naprotiv, način na koji Bosije pripoveda o događajima je živ i obiluje lucidnim zapažanjima, na pojedinim mestima gotovo pesničkim.

Broj strana: 156 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2012 Izdavač: Geopoetika Kada sa prijateljima odigramo partiju tenisa to nazivamo uživanjem u razonodi, čak i ako je meč bio težak. Ipak, profesionalni teniser trening ne doživljava kao hobi, jer za igranje dobija novac. No, da li je rad isto što i posao i da li radom možemo nazivati aktivnosti koje nam ne donose prihode, među mnogim su pitanjima na koje Laš Svensen nudi odgovore u ovoj knjizi. Od antičke Grčke i Aristotela - prema kome je naporan fizički rad rezervisan za robove, a slobodan čovek treba da razvija svoje umne sposobnosti - autor nas vodi kroz istoriju odnosa prema radu, sve do savremenog doba i čitavog žanra literature o menadžmentu i poslovanju. Na ovom putu, smenjuju se Svensenova razmišljanja o ličnom iskustvu kada je radio kao čistač u fabrici, o poslu filozofa, o kapitalizmu, novcu, o traženju smisla u izboru zanimanja. Filozofija rada potkrepljena je analizama mnogobrojnih istraživanja i istraživača fenomena rada i posla (Hesiod, Marks, Hana Arent) kao i odlomcima iz popularnih serija i pop pesama koje se bave ovom temom. U vremenu kada granica između radnog i slobodnog vremena bledi, kad laptop zamenjuje odlazak u kancelariju, a napredna tehnologija fabričkog radnika, ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga vešto formuliše sve nedoumice i misli sa kojima se savremeni čovek bori u pronalaženju svoje idealne profesije.

Opis O autoru Dodatne informacije Džeremi Bentam je osnivač i utemeljitelj utilitarizma koji je danas verovatno najrasprostranjenija etička teorija. Monografija Nenada Cekića „Utilitarizam i Bentamova filozofija morala“ daje iscrpnu ekspoziciju specifičnosti Bentamovog utilitarizma, ali izlaže i osnove tog učenja kao normativno-etičke teorije. (…) U pet poglavlja knjige izneti su i detaljno razjašnjeni ključni pojmovi kako „klasičnog“, tako i savremenog utilitarizma. Posebna pažnja posvećena je Bentamovoj viziji „kvantitativnog“ utilitarizma. U zasebnom poglavlju izložene su i klasične zamerke njegovoj teoriji. Ovo je prva studija o Bentamovom utilitarizmu na srpskom jeziku. . Iz recenzije Jovana Babića Nenad Cekić (Beograd, 1963), redovni je profesor Etike i drugih oblasti filozofija morala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio četiri monografije: Država između anarhije i utopije (2007), Metaetika: problemi i pravci (2013), Utilitarizam i Bentamova filozofija morala (2018/19) i Filozofija morala Džona Stjuarta Mila (2018/19). Kao urednik je objavio još tri tematska zbornika, a autor je i više desetina naučnih radova u domaćim i međunarodnim publikacijama. Sem filozofijom, profesionalno se bavio i medijima. Bio je glavni urednik Indeksa 202, pokretač i prvi glavni urednik Radija B 92 i direktor i glavni urednik Radio Indeksa. Bio je član i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA). Težina 0,3 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 172 ISBN 978-86-6263-197-8 Dimenzije 135x205

Opis Rasprava o opštoj istoriji klasično je delo filosofije istorije. Pisana je za potrebe školovanja Velikog Dofena, sina Luja XIV, u vreme kada je Bosije radio na dvoru kao vaspitač. Dužnosti tutora bile su, između ostalog, sastavljanje knjiga iz oblasti filosofije, istorije i religije, u kojima bi bilo sistematizovano neophodno znanje koje bi budući kralj Francuske trebalo da poseduje. Pored Rasprave o opštoj istoriji, najvažnija dela ovog autora iz perioda tutorstva na dvoru su Traité de la connaissance de Dieu et de soi-même (1677) u kojoj Bosije govori o prirodi Boga i prirodi čoveka, iPolitique tirée de l’Écriture sainte (1679) u kojoj se opisuju osobine, prava i dužnosti kraljevske porodice. Bosijeova Rasprava o opštoj istoriji pretenduje da rasvetli velike istorijske događaje u ključu Svetog pisma, i zato ona započinje Stvaranjem sveta. Analizirajući osobine velikih istorijskih ličnosti, vladara i vojskovođa, Bosije klasifikuje vrline i mane koje utiču na sudbine carstava, opisuje uzroke njihovog pada nastojeći da dokaže autentičnost teze o moći Proviđenja. Iako je važio za dogmatičara kome su moralne pouke od izuzetne važnosti, ne znači da će se čitaoci suočiti sa suvoparnom teološkom raspravom. Naprotiv, način na koji Bosije pripoveda o događajima je živ i obiluje lucidnim zapažanjima, na pojedinim mestima gotovo pesničkim. Povez knjige : tvrd Strana : 399 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima- Vladeta Jerotić Tumačeći Davidove psalme u svojoj knjizi Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima, Vladeta Jerotić je u tradiciji ovakvog načina komuniciranja sa Svetim pismom u evropskoj literaturi ali je i u skladu sa najboljim sopstvenim nastojanjima da današnjem čitaocu približi večnu važnost i savremenost i ove hrišćanske riznice mudrosti. Bolje je da se i sunce ugasi, nego da reči Davidove budu predane zaboravu. -Sveti Jovan Zlatousti Psalmi predstavljaju stari književni rod razvijan kod Jevreja i uobličen kao zbirka od 150 pesama zapisanih u razna vremena, čija je konačna redakcija izvršena sredinom II veka (po nekim istraživanjima, najverovatnike između 400. i 200. godine, možda 170. godine) pre Hrista. Od 150 Psalama, 72 su sa natpisom Davidov, devet sa natpisom Davidu, 12 sa natpisom Asafov, 12 su sinova Korejevih, jedan je Idituna, jedan Etanov, jedan Solomonov, dva Ageja i Zaharije, jedan Mojsijev, nenatpisanih je 39… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Opis Tumačeći Davidove psalme u svojoj knjizi Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima, Vladeta Jerotić je u tradiciji ovakvog načina komuniciranja sa Svetim pismom u evropskoj literaturi ali je i u skladu sa najboljim sopstvenim nastojanjima da današnjem čitaocu približi večnu važnost i savremenost i ove hrišćanske riznice mudrosti. Bolje je da se i sunce ugasi, nego da reči Davidove budu predane zaboravu. -Sveti Jovan Zlatousti Psalmi predstavljaju stari književni rod razvijan kod Jevreja i uobličen kao zbirka od 150 pesama zapisanih u razna vremena, čija je konačna redakcija izvršena sredinom II veka (po nekim istraživanjima, najverovatnike između 400. i 200. godine, možda 170. godine) pre Hrista. Od 150 Psalama, 72 su sa natpisom Davidov, devet sa natpisom Davidu, 12 sa natpisom Asafov, 12 su sinova Korejevih, jedan je Idituna, jedan Etanov, jedan Solomonov, dva Ageja i Zaharije, jedan Mojsijev, nenatpisanih je 39… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu. Kožni luksuzni povez sa zlatotiskom

Lao Ce nas uči da sreća može biti nesreća, i obrnuto, a da je nemoguće tačno predvideti kako će se događaji transformisati. Obeležje prave osobe je iskrenost – ona nema šta da krije, niti šta da brani. Mičelova verzija Tao Te Činga postala je svetski bestseler zahvaljujući svojoj univerzalnoj mudrosti koja je prihvaćena kao dar savremenoj kulturi. Kroz ovo delo, Mičel nas podstiče da se uskladimo sa Taom – osnovnim principom univerzuma, koji nam omogućava da radimo za dobro bez preteranog napora, već kroz veštinu koju stičemo kada smo usklađeni sa prirodom života.

Opis Povratak ocima je ključna knjiga Jerotićevog celokupnog dela jer označava početak povratka učenju hrišćanskih otaca i u savremeni srpski duhovni i intelektualni život. Luksuzno kožno izdanje knjige Povratak ocima obuhvata tri Jerotićeve knjige: Učenje svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme, Učenje svetog Isaka Sirina i naše vreme i Sveti Marko podvižnik i drugi ogledi. Na početku knjige je uvodno slovo Patrijarha srpskog gospodina Pavla. Predgovor “ Dugo su svet teologije i Crkve, sjedne strane, i svet medicine, i osobito psihijatrije, s druge strane, živeli međusobno udaljeni. Danas međutim, oni koji sa pažnjom prate napredak nauke uopšte, na svim njenim poljima, mogu se uveriti, da tradicionalno sužavanje i specijalizovanje njenih oblasti sve više dolazi pod sumnju, ako prevaziljena metodologija. Uske pregrade izmelju različitih nauka brzo se ruše; niko nikome ne može reći „nisi mi potreban“, veli apostol Pavle (I Kor. 12, 11). Nekada se, na primer, smatralo da botanika predstavlja specijanlu nezavisnost od zoologije; danas je jasno da je nemoguće upoznati cvet i njegove biološke mehanizme, a da se pritom ne upoznaju mehanizmi pčele ili insekata koji žive od cveta …“ episkop jegarski Porfirije Perić. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Broj strana: 1010 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 17.6x25 cm Izdavač: Ukronija Enciklopedija ruske filosofije predstavlja do sada najpotpuniji pregled ruske filosofije od početka njenog uobličavanja ( 11. vek ) do danas. U njoj su iscrpno predstavljeni najznačajniji ruski mislioci, njihove biografije, ideje, dela, kao i najvažnija literatura o njima. Kao odrednice su navedeni i pojedinačni filosofsko-istorijski periodi, ključni pojmovi ( umozrenje, živoznanje, ličnost itd. ) i specifična shvatanja. Na Enciklopediji ruske filosofije je radila velika grupa vodećih ruskih stručnjaka i specijalista sa Moskovskog državnog univerziteta ( MGU ), Instituta za filosofiju Ruske akademije nauka ( RAN ) i mnogih ruskih visokoškolskih ustanova. Ovo kapitalno delo je od neprocenjivog značaja za sve koji se zanimaju filosofijom, književnošću, istorijom, teologijom i društvenim naukama uopšte.

Broj strana: 125 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Balkanija Prof.dr Svetomir Bojanin jedan je od utemeljivača neuropsihologije razvojnog perioda i znameniti dječji psihijatar. Stručna javnost ga poznaje, pored ostalog, i kao profesora koji je uveo predmet neuropsihologija na Univerzitet u Beogradu i predavao ga na Defektološkom i Medicinskom fakultetu. Karijeru je započeo 1959. godine kao lekar na psihijatrijskom odeljenju u Opštoj bolnici u Zrenjaninu. Od 1960. godine, do odlaska u penziju 1998. Godine radio je u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu kao dečiji psihijatar. Na Defektološkom fakultetu je bio redovni profesor od 1978 do 1998. godine. Profesor Bojanin je u oblast psihijatrije dece i omladine uneo čitav niz novina: Socijalno- psihijatrijski pristup u psihijatriji razvojnog doba, stručnu oblast “Reedukacija psihomotorike” ili “Tretman pokretom”, ukazao je na oblast disharmoničnog razvoja i opisao kliničku sliku “razvojne konstruktivne dispraksije”, a u polju rada sa decom sa autizmom je postavio temelje savremenog pristupa. Dnevna bolnica za decu u Institutu za mentalno zdravlje (IMZ) u Beogradu od 2012. godine nosi ime našeg čuvenog dečjeg psihijatra prof. dr Svetomira Bojanina. Ova bolnica počela je rad 1998. godine i namenjena je dijagnostici i tretmanu dece uzrasta od 3 do 12 godina koja ima problem sa složenim razvojnim i emocionalnim problemima. Prof. dr Svetomir Bojanin je nakon penzionisanja na Institutu za mentalno zdravlje i na Defektološkom fakultetu nastavio da sarađuje sa kolegama iz drugih ustanova. Od osnivanja je član jedne od najstarijih nevladinih organizacija “Pomoć porodici” gde je predsednik stručnog saveta i konsultant za rani razvoj. Kao predavač i realizator stručnog usavršavanja o teškoćama u učenju je i dalje angažovan u organizaciji “Pomoć porodici” koja je registrovana za delatnost obrazovanja. U užem timu prof.Bojanina su prim.dr sci. med Ljiljana Abramović Savić, dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov. Profesor Bojanin je godinama aktivan i u polju humanitarnog- milosrdnog rada pa sa tim ciljem svoje stručne savete pruža i u Pravoslavnom pastirsko-savetodavnom centru Srpske Pravoslavne Crkve Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

ISBN: 9788651921813 Broj strana: 368 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Službeni glasnik Postavljali su važna pitanja o tome šta znači živeti autentičnim, istinski ljudskim životom, budući da smo bačeni u svet uz mnoštvo drugih ljudi koji takođe pokušavaju da žive. Pitali su se i o tome šta ljudsko biće zapravo jeste, u kontekstu sve istančanijeg razumevanja fiziologije mozga i hemijskih procesa u telu koje smo dosegnuli u prošlom veku. Iznad svega, pitali su se o slobodi, koju je nekolicina njih smatrala temom u osnovi svih ostalih tema i koju su tumačili kako na ličnom, tako i na političkom planu. Njihove filozofije ostaju relevantne ne zato što jesu ili nisu u pravu, već zato što se bave životom i zato što pokušavaju da odgovore na dva najveća ljudska pitanja: šta smo i šta treba da radimo.

Delibašićeva ističe da je ključno ne samo razumeti prirodu zla, već i preoblikovati je iznutra. Knjiga postaje instrument u borbi za dublje razumevanje zla i njegovu transformaciju. Ona nas podstiče da ne samo da spoznamo tamne aspekte ljudske prirode, već i da aktivno radimo na njihovom prevazilaženju. Iz recenzije se može zaključiti da Delibašićeva uspeva da donese novi pristup temi zla, ne zadovoljavajući se samo analizom, već ističući važnost delovanja i promene iznutra. Knjiga nas podseća da su mnogi blistavi umovi bili zadovoljni samo pukom pojavom dobra nad zlim, dok je istinska transformacija zla iznutra nešto što zahteva dublje angažovanje i introspekciju. “Autonomna priroda zla: Predstave i senke” nije samo filozofska rasprava, već i poziv na akciju. Ova knjiga će biti inspiracija svima koji tragaju za dubljim razumevanjem ljudske prirode i borbe protiv zla u svetu.

Hese nam daje razmišljanje o paradoksu dokolice i stvaralaštva. On ističe da izuzetno kreativni i genijalni ljudi retko sleduju tradicionalnom konceptu konstantnog rada, već da su dokoličari u stanju da stvore umetnost iz dubokog unutarnjeg nadahnuća. Upravo u tim trenucima “praznine” ili “pauze”, Hese vidi prostor za istinsko stvaralaštvo koje izranja iz slobodnog i neopterećenog uma. Ovaj citat naglašava da su momenti dokolice, unatoč spoljnjem utisku neproduktivnosti, važni za kreativnost. Oni nam omogućavaju da se povučemo iz uobičajenih obaveza i pronađemo dublje uvide. Herman Hese nas podseća da nije nužno stalno raditi kako bismo stvorili vredne stvari; umesto toga, treba da razvijamo sposobnost da se prepustimo unutrašnjem nadahnuću i stvorimo autentične i duboke izraze. “Umetnost dokolice” poziva nas da promenimo svoj pogled na vreme koje provodimo u opuštanju i razmišljanju. Kroz Heseove misli, otvaramo vrata za razumevanje da duhovno obogaćivanje i kreativno izražavanje mogu proisteći iz trenutaka unutrašnje tišine i kontemplacije.

Broj strana: 237 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Plato Doručak sa Sokratom objašnjava šta bi najveći mislioci u istoriji rekli o svemu što radimo svaki dan, od odlaska na posao, preko odlaska u teretanu, spremanja večere i ponovnog odlaska na spavanje. Retko kad razmišljamo o tome u kakvom odnosu stoje ove svakodnevne aktivnosti prema opštijim idejama o svetu, ali Robert Rouland Smit rasvetljava njihovu povezanost s duhovitošću, toplinom i autoritetom. U ovom komentaru jednoga dana u našim životima, sat po sat, naći ćete Lukrecija, koji objašnjava zašto je dobro biti nepripremljen, i Emersona, koji vas savetuje kako da rezervišete aranžman za odmor. Jung će vam pružiti uvid u vaše snove, Mil će vam podariti razmišljanja o zabušavanju, a Aristofan informacije o seksu. Oslanjajući se na filozofiju, književnost, politiku i psihologiju, Robert Rouland Smit pokazuje vam kako vaš svakodnevni život može biti poboljšan razmišljanjem o najinteresantnijim idejama na svetu. Doručak, kao i ručak i večera – i sve što ide pre i posle – nikad više neće biti isti.

ISBN: 9788663910096 Broj strana: 136 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14x20.5 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Mediterran publishing Princip je bio sledeći: na obodu zgrada u obliku prstena, u središtu kula; ona je izbušena velikim prozorima koji gledaju na unutrašnju stranu prstena. Spoljašnja zgrada je podeljena na ćelije, od kojih se svaka prostire čitavom širinom zgrade. Te ćelije imaju dva prozora: jedan koji gleda ka unutrašnjosti i odgovara prozorima na kuli; drugi, koji gleda ka spoljašnjoj strani, omogućuje svetlosti da prolazi kroz čitavu ćeliju. Stoga je dovoljno smestiti jednog stražara u središnju kulu, a u svaku ćeliju zatvoriti jednog ludaka, bolesnika, osuđenika, radnika ili učenika. Pomoću efekta posredne svetlosti sa kule se mogu videti sitne siluete zarobljene u ćelijama na obodu. Sve u svemu, izvrće se princip tamnice; svetlost i pogled jednog stražara zarobljavaju bolje nego pomrčina, koja je, na kraju krajeva, štitila...Bentam postavlja problem vidljivosti, ali misleći na vidljivost koja je potpuno organizovana oko pogleda koji dominira i nadzire. On omogućuje funkcionisanje projekta univerzalne vidljivosti, koja bi radila u korist jedne rigorozne i pedantne moći. Mišel Fuko

Opis O autoru Dodatne informacije „Po kontraktualizmu, blagostanje pojedinaca moralno je značajno ne zato što je intrinzično vrijedno ili zato što je samoočigled­no da je unapređenje blagostanja pojedinaca is­pravnotvorna odlika, već jednostavno zato što bi pojedinac mogao razumno da odbaci argument koji njegovom blagostanju ne bi dao nikakav značaj.” T. M. Scanlon „Skenlon tvrdi da, ako bi odustao od indivi­dualističkog ograničenja, njegova kontraktu­alistička teorija ne bi više nudila ‘jasnu alter­nativu utilitarizmu’. Držim da to nije istina. Ako bi odbacio individualističko ograničenje, njegova bi formula mogla da pruži potporu različitim neutilitarnim principima. To bi ojačalo Skenlonovu teoriju i učinilo je bo­ljom alternativom utilitarizmu. ” Derek Parfit Derek Antoni Parfit (Derek Antony Parfit, 11. decembar 1942 - 1. januar 2017) bio je britanski filozof koji se specijalizirao za osobni identitet, racionalnost i etiku. Smatra se jednim od najznačajnijih i najuticajnijih moralnih filozofa s kraja 20. i početka 21. veka. Parfit se izdigao 1971. godine objavljivanjem svog prvog rada "Personal Identity". Njegova prva knjiga, Reasons and Persons (1984), opisana je kao najznačajniji rad moralne filozofije još od 1800-tih. Njegova druga knjiga, On What Matters (2011), široko je rasprostranjena i raspravljana mnogo godina pre njenog objavljivanja. Za celu svoju akademsku karijeru, Parfit je radio na Univerzitetu u Oksfordu, gde je bio viši naučni saradnik na sveučilištu All Souls College u vreme njegove smrti. Bio je i gostujući profesor filozofije na Univerzitetu Harvard, Univerzitet u Njujorku i Univerzitet Rutgers. Nagradu Rolf Schock za 2014. godinu dodelio je "za njegove revolucionarne doprinose u vezi s osobnim identitetom, poštovanjem budućih generacija i analizom strukture moralnih teorija." T.M. Skenlon (T. M. Scanlon, rođen 28. juna 1940) je odrastao u Indianapolisu, Indiana. Diplomirao je na Prinston Univerzitetu 1962, a doktorirao filozofiju na Harvardu pod mentorstvom Burtona Drebena. Godinu dana je studirao na Univerzitetu Okford na Fulbright stipendiji, a potom se vratio se na Univerzitet Prinston, gde je predavao od 1966. do 1984. Njegova disertacija i neki od njegovih prvih radova bili su iz matematičke logike, gde mu je glavno interesovanje bila teorija dokaza, ali se kasnije okrenuo etici i političkoj filozofiji, gde je razvio verziju kontraktualizma u liniji Džona Rolsa, Imanuela Кanta i Žan-Žaka Rusoa. Skenlon je objavio i važne radove o slobodi govora, jednakosti, toleranciji, osnovama ugovornog prava, ljudskim pravima, pojmovima blagostanja, teorijama pravde, kao i o temeljnim pitanjima u moralnoj teoriji. Težina 0,2 кг Dimenzije 115 × 175 × 3 cm Godina izdanja 2018 Pismo latinica Povez mek Broj stranica 136 ISBN 978-86-80484-11-2 Dimenzije 115x175

ISBN: 9788686689696 Broj strana: 237 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14x20,5 cm Godina izdanja: 2011 Izdavač: Mediterran publishing U izvesnom smislu Evropa je bila (i jeste) žrtva sopstvenog uspeha. Ne samo što je postala prostor-pribežište za žrtve, stvarne ili potencijalne, novog kretanja na svetskom tržištu, naročito nakon propasti Sovjetskog Saveza, već i zato što (još uvek) predstavlja kočnicu za potpuni trijumf ovog novog poretka na svim planovima. Na ovom polju ne radi se o etici, već isključivo o odnosima snaga, u najradikalnijem smislu reči, koji obuhvataju takozvane odnose – ali koji su rezultat uključivanja u njih onoga što je „nematerijalno“ – sve do kulturnih i zabavnih odnosa. U ovoj borbi, za koju ne znam da li je opravdano izjednačiti je sa klasičnim sukobom istorijsko-političkih aktera manje ili više određenog profila (Sjedinjene Države, Japan, Evropa, islam), ono što se naziva „Evropom“ jeste najmanje definisani „entitet“ ne samo zato što sa istorijske i kulturne tačke gledišta to i jeste tako, već zato što se nijedan od tih učesnika svetske scene ne interesuje za to da ona to i postane.To i jeste objektivni uzrok evropske krhkosti. Govoreći sa izvesnom težinom, mogu da se osete „razočarano“ samo oni koji, poznajući Evropu u kojoj žive – slabu na svetskoj sceni zbog nesposobnosti da se ustroji uz minimum političke koherentnosti, konstatuju da četrdeset godina evropskog sna nisu učinile da Evropa postane „mit“ u svesti običnog građanina Evropske zajednice. Ili, ukoliko je reč „mit“ zastrašujuća zbog svojih iracionalnih konotacija, da postane makar referenca, sa kulturnim i imaginarnim sadržajem koji bi se prirodno mogao podeliti, neka vrsta zajedničkog nasleđa zarad kojeg bi imalo smisla, ili bi to mogao da bude uzbudljiv cilj, izmisliti jednu „Evropu“ koja, zato što je isuviše dugo postojala, ne zna da više ne postoji uz onu zapovedničku očiglednost onih koji izmiču istorijskom potčinjavanju.Čak i za Evropljane ili za ubeđene Evropejce, što je moj slučaj, trenutna „dezorijentisanost“ Evrope je očigledna, i ukoliko bi se oni rukovodili samo sadašnjom panoramom morali bi da protumače tu neporecivu dezorijentisanost kao glavni dokaz propasti evropske utopije. „Rat je završen“, tako se kaže, stari rat čija je Evropa bila istovremno učesnica, razlog i žrtva. Zapravo, promenio je oblik. Rat se nikada ne završava. Mislim na rat tout court, a ne samo na kulturni rat. Odlično je to što Evropa danas nije u ratu.ali je manje zadovoljavajuće to što je odbacila ulogu ratnika i zamenila je ulogom plena. Sa ratom u Zalivu, Evropa je, pre nego što je i postojala – a to je možda i bio način d se spreči njeno postojanje, kao verodostojnog učesnika na svetskoj sceni – izašla je iz istorije koja nema drugog subjekta osi pobednika. Rat u Zalivu je bio najveći poraz Evrope, cele Evrope, od Lisabona do Moskve od zauzimanja Carigrada. Kultura bez principa je mrtva kultura u sukobu sa drugom koja poštuje svoje principe, čak i kada nam oni deluju monstruozno i neprihvatljivo. Na raznim poljima evropska kultura je mrtva kultura, u istoj meri u kojoj je još odavno, kultura smrti. Nema svrhe misliti da će novi evropski san pobediti ili izdržati u odsustvu i najmanjeg broja osnivačkih ubeđenja. U vidu Sjedinjenih Američkih Država proširenih na ceo kontinent ili uključujući i ono što nikada nije bilo Evropa, ova buduća Evropa neće čak uspeti ni da postane model prema kome se treba uskladiti, kao što su to Sjedinjene Američke Države, koje su na putu da postanu imperija zato što su lišene istinskog „identiteta“, osim identiteta beskrajnog kretanja i osvajanja, poput starog Rima koji se rasparčavao u onoj meri u kojoj se proširivao. Na sreću, bilo šta nalik na imperiju nije nam na dohvat ruke- sećanje na naše imperijalističke snove nije utešno ni za nas ni za druge – ali nijedna Evropa-Nacija, priznata i doživljena kao što su nekada nacije bile doživljavane, to jest kao istinske otadžbine, ne izgleda kao bilo šta drugo do utopija. A verovatno će taj njen profil i trajati. Onima koji veruju da su „građani sveta“ i koji uz malo truda sebi dodeljuju „planetarnu dušu“, ovaj san o jednoj Evropskoj Zajednici, može istovremeno da izgleda zastarelo i podlo. Možda baš i kao samo nova verzija starog imperijalističkog etnocentizma Evrope. Njihova strast ih instinktivno vodi ka nacionalizmu ili imperijalizmu drugih. Zašto da ne? Svako ima svoju strast. Nije zabranjeno Evropljaninu u potrazi za Evropom da želi, ne uz manje strasti, da se rodi jedna istinska zajednica, kao prostor slobode za sebe i za druge. Eduardo Lorenso Edvardo Lorenso ( Eduardo Lourenço, 1923) diplomirao je na odseku za filozofiju na Univerzitetu u Koimbri, gde je ostao da radi kao asistent na katedri za Filozofiju, u periodu između 1947. i 1953. U Koimbri je objavio svoju prvu knjigu, koja nosi naslov Heterodoxia. Napustio je Portugal 1954. i radio kao profesor portugalske kulture i filozofije u Nemačkoj i u Brazilu. Posle 1960, definitivno se nastanjuje u Francuskoj, gde predaje na Univerzitetu u Grenoblu i u Nici do 1987. Dugotrajna geografska udaljenost nije izazvala nikakav prekid sa portugalskom realnošću, služeći mu pre da pojača njegovu usmerenost i kritički duh, pretvorivši ga u jednog privilegovanog i cenjenog posmatrača političke, socijalne i kulturne scene svoje zemlje. Njegove knjige O labirinto da saudade: Psicanálise mítica do destino português (Lavirint čežnje: Mitska psihoanaliza portugalske sudbine, 1978) i Nós e a Europa ou as duas razões (Mi i Evropa ili oba razloga, 1988) i dan danas nisu izgubile na aktuelnosti. Kao esejista i književni kritičar, posebnu pažnju je posvetio poeziji, naročito delu Fernanda Pesoe: Pessoa revisitado (U ponovnoj poseti Pesoi, 1973) i Fernando Rei da nossa Baviera (Fernando, Kralj naše Bavarije, 1986). Nakon mnogobrojnih nagrada, dodela nagrade Kamoiš (1996) krunisala je briljantni rad Edvarda Lourensa, jednog od najvećih mislilaca portugalskog jezika o bitnim pitanjima o Evropi i današnjici.