Pikachu se brine o vama kada zaspite. Pikachu širi meku svetlost i prati vas u legendarni svet Pokemona. Zahvaljujući funkciji radija možete slušati svoju omiljenu muziku. Njegov dizajn će oduševiti sve ljubitelje Pokemona i probuditi trenera u svima.

RC helicopter 3.5 channel radio controled - idealan poklon ! Cena 3.300 din. RC helicopter sa Ziroskopom LS model Iznenadite vaše dete ili dragu osobu, jer je helikopter namenjen za sve uzraste od 14-110. . . god. Novo u original pakovanju! Veoma lepa igračka za sve koji vole da se igraju. . . Helikopter u sebi ima punjivu bateriju koju možete puniti preko džojstika ili punjačem (koji ne dobijate u kompletu). . . Upravljač (džojstik) se napaja sa 6 AA baterija (baterije ne idu u kompletu) U kompletu je takođe uputstvo za upotrebu. . . Dužina: 22cm visina: 10.5cm Vreme punjenja: 25-30min u avionu se nalazi punjivi akumulator 3.7V1100mAh.

Igracka plasticni muzIcki `radio`15 cm. na baterije 2 x 1,5 V.Nije pravi radio,svetli i svira razne melodije.

Igracka plasticni muzIcki "radio"15 cm.na baterije 2 x 1,5 V.Nije pravi radio,svetli i svira razne melodije.

Kidi magic sat dugine boje sadrži: - Sat i budilnik: prikaz vremena i alarm sa funkcijom `snooze`, - FM radio (mogućnost memorisanja stanica), - MP3 zvučnik: mogućnost povezivanja MP3 plejera ili telefona za slušanje sopstvene muzike (kabl 3,5mm nije u ponudi), - Režim „ Indeks dana“ koji detetu ukazuje na njegov indeks dana u ljubavi, raspoloženju, prijateljstvu itd… - 3 igre posmatranja i pamćenja, - Podešavanje jačine zvuka. - senzor pokreta ( pokretom ruke se menjaju boje i upravlja pojedinim fukcijama) -muziku za uspvljivanje - Radi sa 4 AA baterije ili sa adapterom (nije u ponudi)

Dečiji auto na akumulator jeep BMW X5 sa gumama na pumpanje. Boja: metalizirana - crna, crvena, bela. WI-FI daljinski. Baterija 12V/7AH. Motor 2x35W. Vrata se otvaraju. Poseduje TRI brzine - (3.5 km/h - 8 km/h). Amortizeri na svim točkovima. Jedna pedala za gas i kočnica. Pojas za vezivanje. Sirena. Dugme za paljenje. Usb ulaz, SD kartica, FM radio. Muzički volan, sa različitim zvukovima, veza za mp3 player sa kontrolom jačine zvuka, led svetla. Dimenzije: 127x87x64 cm. Maksimalno opterećenje do 30 kg. Za decu od 2 do 8 godine. Garancija 6 meseci. Cena: 28000 dinara. Kontakt: Boban

Pauk na radio kontroli, vozi se po zidovima na daljinskom upravljaču Pauk na r/i pauku veličine 12 cm, trči (vozi) po podu i zidovima. Slatka igračka pauka na radio kontroli. Omogućava vam da kontrolišete njegovo kretanje. Pauk se napaja baterijom i puni se preko USB-a, daljinski upravljač na baterije u kutiji: 18,5-22,5-7,5 cm

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Oto Merin - Hans Hajnc Stukensmit ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! O Ajnstajnu .... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Kornvol - Kenjon - Kregel - Ajhner - Balcezan - Pajper - Slavinjski - Frojd - Zizek ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Toki voki radio stanice 2 komada u kompletu Boje: plava, roze U pakovanju se nalaze dva uredjaja Najnoviji model domet do 3km-5km Osvetljen ekran snage 0.5W Mozete upariti vise komada da rade zajedno Memorisani PMR kanali, sto znaci da se mogu na njih povezati i druge radio stanice i PMR toki voki 22 kanala za besplatan razgovor Poseduje i lampu HANDS FREE opcija za komunikaciju tako da Vam ruke budu slobodne. Radio stanica toki voki baofeng BF-T3 koja lepo radi Snaga je 0.5wati tako da ima malo zracenje a i u zakonskim okvirima je dozvoljena za civilnu upotrebu. Poseduju i dve stipaljke za lakse nosenje Napajanje 4AAA baterije koje se ne dobijaju u kompletu

Ponegde podvlacene knjige. Tvrdokoricene u originalnom omotu. Religija pojam, struktura i funkcije. Znacenja, teorije, preplitanja, susreti Susnji. Je rodjen 02.maja 1934 god. u Rudopolju. Filozofski fakultet zavrsio je Zagrebu 1959. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1965 sa tezom `Pojam zakona u sociologiji`. U Institutu drustvenih nauka u Beogradu radio je 12 godina kao naucni saradnik zatim na Filozofskom fakultetu u Nisu do 1978. Za docenta je biran 1967god radio je kao redovn iprofesor u Institutu za drustvena istrazivanja Sveucilista u Zagrebu. Na Sveucilistu je predavao Metodologiju drustvenih nauka i Sociologiju religije. Do 1993 radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sada ue redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetu sociologija religije. Izdanje u samo 500 primeraka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Edgar Moren Jesa Denegri Moris Godelije Umberto Meloti Lorens Krejder Rolan Bart Julija Kristeva Zak Marten Mirca Elijade Norman Perin Martin Fos Ervin Panofski Borhes Gadamer Karl Levit Karl Jaspers Mohanti Karnap Habermas Gabitova Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jesa Denegri Slavoj Zizek Dzon Kejdz Kjodi Gerstajn Ruzvelt Gadamer Gigel Borman Riker Rozolato Viderman Kermound Manoni .... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jesa Denegri Sartr Sajfert Anais Nin Dusan Pajin Ricard De Mil Meri Daglas Hans Sebald Kenet Minog Martin Hajdeger Dekomb ..... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević....

Kao na slikama lepo očuvano Izdvojen je tabak sa tekstom Vitkjeviča o Narkoticima ostalo je sve tu Refleksije o jeziku Merlo-Ponti O FENOMENOLOGIJI GOVORA Šošana Felman PSIHOANALIZA I PERFORMATIV Performans filozofa Rasprave o levici Mišel Fuko Jirgen Habermas Filip Veno Žan Bodrijar ZABORAVITI FUKOA Aksel Honet FUKOOVA TEORIJA DRUŠTVA ... Fransoa Dagonje ARHEOLOGIJA ILI ISTORIJA MEDICINE Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo[uredi | uredi izvor] Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.[1]

Mikroskop bez baterije i sijalice treba stakla za materijal s malo truda bi radio lift radi..

Pistolj igracka za decake. Radio je na baterije, ali vise nece. Zasto ne znam ! Prodaje se kao plasticni pistolj.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rudolf Arnheim (takođe Arnheim, nemački: Rudolf Arnheim; 15. juli 1904, Berlin - 9. jun 2007, Ann Arbor, Michigan) - američki pisac, filmski kritičar i filmski kritičar, estetičar, psiholog jevrejskog nemačkog porekla [6], učitelj, teoretičar filma. Rođen je u Berlinu u porodici vlasnika fabrike klavira. 1923. upisao se na Univerzitet u Berlinu, gde je studirao filozofiju i psihologiju, kao i istoriju umetnosti i muzike. 26. jula 1928. odbranio je tezu o eksperimentalnoj psihologiji vizuelne percepcije, a iste godine objavljena je njegova prva knjiga, Glas iz galerije, zbirka eseja i kritika za filmove koji su od 1925. objavljivani u časopisu Das Stachelschvein. Po završetku studija radio je kao urednik odeljenja za kulturu lista Die Veltbuhne. 1932. objavio je knjigu `Kino kao umetnost`, u kojoj je izneo svoje poglede na kinematografiju; 1933. godine knjigu su zabranili nacisti koji su došli na vlast, jer je Arnheim bio Jevrejin. 1933. preselio se u Rim. Radio je kao pomoćnik urednika za publikacije Međunarodnog instituta za obrazovno kino u Ligi nacija, nastavio je da piše kritike, bio je jedan od urednika međunarodne „Enciklopedije kinematografije“, gde je napisao mnogo važnih članaka. 1936. u Londonu je objavio knjigu Radio: The Art of Sound, u kojoj je izneo svoje ideje za budućnost radija. 1939. godine, kada se politička situacija pogoršala u Italiji, Arnheim se preselio u Veliku Britaniju [6], gde je oko godinu dana radio kao prevodilac u međunarodnom radiodifuznom servisu BBC. U jesen 1940. godine preselio se u Njujork, SAD, sa samo deset dolara u džepu, ali je gotovo odmah dobio pomoć od svojih bivših kolega koji su odavno emigrirali u Ameriku. Ubrzo, Arnheim je postao nastavnik psihološkog odeljenja u Nev School-u, kao i zaposlenik kancelarije za radio-istraživanje Univerziteta Columbia: posebno, dobio je stipendiju za sprovođenje studije o efektu sapunica koje su emitovane na radio američkim slušaocima. 1943. godine postao je profesor psihologije na Sarah Lavrence College u Ionkersu, gde je radio više od 26 godina i napisao većinu svog rada. Godine 1946. dobio je američko državljanstvo [7]. 1959. živeo je u Japanu na državnoj stipendiji. 1969. postao je profesor psihologije umetnosti na Harvard univerzitetu, ali je 1974. napustio Harvard i otišao na Univerzitet u Mičigenu, gde je predavao do kraja života. Umro 9. juna 2007. u Ann Arboru [8]. Rudolf Arnheim autor je mnogih radova o teoriji i psihologiji umetnosti. Među njima su knjige „Kino kao umetnost“ (1938), „Umetnost i vizuelna percepcija“ (1954), „O psihologiji umetnosti“ (1966), „Vizuelno mišljenje“ (1970), „Entropija i umetnost. Eseji o redu i haosu u umetnosti ”(1971). Takođe je vlasnik više desetina članaka o umetnosti i psihologiji umetničkog stvaranja u različitim naučnim časopisima i zbirkama. Arnheim je izabran za predsednika Američkog estetskog društva (1958-1960), bio je član Američke akademije umetnosti i nauka [9], član uredništva američkog časopisa Estetika i umetnička kritika.

Autic terenac 360 stepeni - Surpass -2,4 GHz radio control system -Precizan i lepog dizajna -Okrece se 360 stepeni -Dinamicna muzika -Svetlosni efekti Autic terenac 360 stepeni - Surpass

Rc automobil Range Rover 1:16 - novo Fantastican auto Range Rover na daljinsko upravljanje u razmeri 1:16. Jednostavno daljinsko upravljanje (radio control-RC) omogucice Vasem malisanu sate uzivanja. Veoma lak za upravljanje Razmera 1:16 Dužina 24 cm Širina 10 cm Visina 9 cm Gumeni točkovi Dva kanala (levo-desno, napred-nazad) Daljinski upravljač koristi baterije 2 x 1,5V AA (baterije ne dolaze u kompletu) Auto koristi baterije 4 x 1,5V AA (baterije ne dolaze u kompletu) Daljinski je radio kontrola Automobil ima led diode u farovima i pale se kada auto ide napred Radna frekvencija 27Mhz Originalno pakovanje (38 x 16.5 x 12 cm) Komplet sadrži: auto, daljinski upravljac

silverlit duzina 15 cm, visina 7 cm sirina 8 cm ocuvan ima baterije ali neradi mozda je bio daljinski kako bi radio ali on se priodaje u ovakvom stanju

Radio-kontrolisani tenk Radio-kontrolisani tenk, napravljen u obliku terenskog vozila na snažnim točkovima sa valjcima, koji omogućavaju mašini da savlada većinu prepreka na svom putu, kao i da se kreće u svim pravcima, uključujući i bočno. Karakteristika ovog modela je funkcija pucanja specijalnih hidrogelnih kuglica (orbis), koje se prvo moraju natopiti vodom za oticanje. Gotove kugle su meke i ne mogu da povrede. Sledeće funkcije su obezbeđene na daljinskom upravljaču: - kretanje napred/nazad - kretanje udesno/levo - pucanje - Okretanje cevi Tenk se napaja baterijom od 4,8 V (uključena). Daljinski upravljač se napaja baterijama (nisu uključene). Komplet uključuje: Tenk, daljinski upravljač, bateriju, USB kabl za punjenje, vreću suvih kuglica. Veličina tenka: 22-17-17 cm

Komplet sadrži Vojnika visine oko 25 cm Vojničku značku Sat Pušku dužine oko 34 cm Plastične strelice za pušku na vakum Metu Bombe Pištaljku Fotoaparat Radio stanicu ili toki voki Slušalice Lisice Nož

Izdavač: Radio Beograd 1970. odlično očuvana (odvojila se prednja korica)527 str. Neki od naslova: Radomir Konstantinović dva pesnika Momčilo Nastasijević Miloš Crnjanski Rani radovi Fridriha Ničea Muzička moderna Nemačke Žorž Bataj Erotizam...