PUTOVALA 1969.

Izd.`Foto-Tehnika`. Upucena iz Krusavca u Bgd.

Izd. `Zadrugar` Sarajevo. Upucena iz Ravnista na Velikom Jastrebcu (postanski zig) u Bgd.

KUĆA ŠATOR ZA DECU DIMENZIJE 126 X 90 X 90 CM PROIZVOĐAČ BISERKA ZAGREB ART NEDOSTAJU NEKI DELOVI ZA SKLAPANJE PLATNO JE ODLIČNO OČUVANO TAKO DA SE UKOLIKO NEKO ŽELI DA PORED KOLEKCIONARSKOG PREDMETE IMA I IGRAČKU ZA SVOJU DECU MOŽE KORISTITI RAM OD NEKE NOVIJE KUĆICEKAO NA FOTOGRAFIJAMA

Sa slika.

Sa slika. Goč Hotel Beli Izvor

Sa slika.

Sa slika.

Kvalitetna stampa u vise boja ,na tvrdom kartonu. Dimenzije:33x23cm

RAZGLEDNICA JASTREBAC HOTEL ŠATOR PUTOVALA SA MARKICOM

FOTOGRAFIJA-DOPISNA KARTA SRPSKIH VOJNIKA IZ 1918-E GODINE(KRALJEVINA SRBIJA) OD STAROSTI ISCEPKANA I IMA PAR FLEKICA STO SE VIDI NA SLICI..

Sa slika.

Auto, automobil, autić... Prodaje se sve sa slike u kompletu: 8 vozila, motor, šator i čovek. Ne znam seriju, ni godinu. Mislim da su iz starih kinder jaja. Skladište: Kinder 46 Vidi slike. Figurice bolje izgledaju u prirodi nego na slikama, pošto slikam u MACRO režimu i vidi se svaka trunka prašine. Sve moje figurice prodajem bez papirića i kutijica, izuzev ako je na slici. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

KÖNIGSZELT, Silesia - Dve tacne za šoljice (1914-1922) Dimenzije Prečnik: 15,5 cm Visina: 2 cm Prečnik mesta za šoljicu: 7,5 cm Ukupna težina: 360 g Žig na dnu: (Inicijali) PK (za Porzellanfabrik Königszelt, iznad šatora i krune) SILESIA. „Porzellanfabrik Königszelt A.G.“ koristila je žig od 1914. do 1922. godine. Kompaniju „Porzellanfabrik Silber & Comp.“ u nemačkom gradu Königszelt (Kenigscelt, danas Jaworzyna Śląska u Poljskoj) osnovao je biznismen i građevinar Silber (Zilber) 1860. godine. Königszelt (Kraljevski šator) je dobio ime jer se smatralo da je negde u tom području bio postavljen šator Fridriha Velikog 1761. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata. Silber je mesto za fabriku izabrao zbog bogatih nalazišta gline i uglja u okolini. Pošto su troškovi proizvodnje bili veoma niski, fabrika je bila u stanju da proizvodi mnogo jeftinije nego druge kompanije, i postala je interesantna za investitore. 1871. Silber je dobio unosnu ponudu da proda posao, i 1872. godine fabriku su preuzeli C. Heckmann (Hekman) i August Rappsilber (Rapzilber), i nastavili sa proizvodnjom istog asortimana. Heckmann se pridružio Rappsilberu samo kao investitor, i uskoro je odlučio da proda svoj udeo. Rappsilber je nastavio samostalno, i kako je u kratkom vremenu postignut odličan uspeh, kompanija je zapala za oko Dr. Gustavu Struppu (Gustav Štrup), glavnom dirktoru investicione grupe „Strupp-Konzern”. 1886. godine fabrika je prodata koncernu Strupp i registrovana kao akcionarsko društvo: „Porzellanfabrik Königszelt A.G.“ To je omogućilo kompaniji Lorenza Hutschenreuthera (Lorenc Hučenrojter) da kupovinom akcija postane većinski vlasnik 1905. godine. Paleta proizoda je promenjena, s težištem na kvalitetnijem posuđu koje se proizvodilo i za izvoz. Postrojenja su proširena i povećan broj radnika, koji je 1913. godine dostigao 670 zaposlenih. I Svetski rat nije zaustavio proces širenja i 1922. godine fabrika je imala 850 radnika, a 1930. godine više od 1000. 1937. godine broj zaposlenih je pao na oko 800, uglavnom zbog optimizacije rada i uvođenja nove tehnologije. Taj broj je ostao relativno konstantan čak i tokom rata, iako je rad fabrike povremeno zaustavljan na kratko vreme. Pred kraj rata „Hutschenreuther A.G.” prodao je svoje akcije kompaniji „Porzellanfabrik Kahla“. Posle 1945. godine fabrika je ostala na poljskoj teritoriji i svi nemački radnici morali su da je napuste. 1951. godine fabrika je preimenovana u „Zakłady Porcelany Stołowej `Jaworzyna` Śląska”, objekti fabrike su prošireni i tehnologija modernizovana, naročito tokom 1956. godine. Godinu dana kasnije fabrika je postala akcionarsko društvo, pod imenom „Zakłady Porcelany Stołowej `Karolina` Spółka z o.o.“. Narednih godina provedena je obimna modernizacija: peći na ugalj zamenjene su gasnim pećima, instalirana je specijalna električna tunelska peć za pečenje nadglazurne dekoracije, ručno livenje zamenjeno je mehaničkim, dugotrajno štampanje pomoću čeličnih ploča zamenjeno sito-štampom. Proces proizvodnje stalno je usavršavan tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina što je imalo za rezultat izvanredan kvalitet po kojem je fabrika poznata i danas. Prodaju se bez držača za tanjire. (121/28-45/148)

KOENIGSZELT, Silesia-Četiri šoljice i tacne (1922-1930) Dimenzije šoljica: Visina: 5 cm Širina: 6,5 cm Prečnik dna: 3,5 cm Prečnik otvora: 5 cm Dimenzije tacni: Prečnik: 11 cm Visina: 1,5 cm Ukupna težina: 440 g Na poleđini jedne tacne zvezdasta pukotina, na licu kao jedna crta - sve je vidjivo na kolaž-slici. Žig na dnu: Koenigszelt (ispod krune) Silesia „Porzellanfabrik Königszelt A.G.“ koristila je žig od 1922. do 1930. godine. Kompaniju „Porzellanfabrik Silber & Comp.“ u nemačkom gradu Königszelt (Kenigscelt, danas Jaworzyna Śląska u Poljskoj) osnovao je biznismen i građevinar Silber (Zilber) 1860. godine. Königszelt (Kraljevski šator) je dobio ime jer se smatralo da je negde u tom području bio postavljen šator Fridriha Velikog 1761. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata. Silber je mesto za fabriku izabrao zbog bogatih nalazišta gline i uglja u okolini. Pošto su troškovi proizvodnje bili veoma niski, fabrika je bila u stanju da proizvodi mnogo jeftinije nego druge kompanije, i postala je interesantna za investitore. 1871. Silber je dobio unosnu ponudu da proda posao, i 1872. godine fabriku su preuzeli C. Heckmann (Hekman) i August Rappsilber (Rapzilber), i nastavili sa proizvodnjom istog asortimana. Heckmann se pridružio Rappsilberu samo kao investitor, i uskoro je odlučio da proda svoj udeo. Rappsilber je nastavio samostalno, i kako je u kratkom vremenu postignut odličan uspeh, kompanija je zapala za oko Dr. Gustavu Struppu (Gustav Štrup), glavnom dirktoru investicione grupe „Strupp-Konzern”. 1886. godine fabrika je prodata koncernu Strupp i registrovana kao akcionarsko društvo: „Porzellanfabrik Königszelt A.G.“ To je omogućilo kompaniji Lorenza Hutschenreuthera (Lorenc Hučenrojter) da kupovinom akcija postane većinski vlasnik 1905. godine. Paleta proizoda je promenjena, s težištem na kvalitetnijem posuđu koje se proizvodilo i za izvoz. Postrojenja su proširena i povećan broj radnika, koji je 1913. godine dostigao 670 zaposlenih. I Svetski rat nije zaustavio proces širenja i 1922. godine fabrika je imala 850 radnika, a 1930. godine više od 1000. 1937. godine broj zaposlenih je pao na oko 800, uglavnom zbog optimizacije rada i uvođenja nove tehnologije. Taj broj je ostao relativno konstantan čak i tokom rata, iako je rad fabrike povremeno zaustavljan na kratko vreme. Pred kraj rata „Hutschenreuther A.G.” prodao je svoje akcije kompaniji „Porzellanfabrik Kahla“. Posle 1945. godine fabrika je ostala na poljskoj teritoriji i svi nemački radnici morali su da je napuste. 1951. godine fabrika je preimenovana u „Zakłady Porcelany Stołowej `Jaworzyna` Śląska”, objekti fabrike su prošireni i tehnologija modernizovana, naročito tokom 1956. godine. Godinu dana kasnije fabrika je postala akcionarsko društvo, pod imenom „Zakłady Porcelany Stołowej `Karolina` Spółka z o.o.“. Narednih godina provedena je obimna modernizacija: peći na ugalj zamenjene su gasnim pećima, instalirana je specijalna električna tunelska peć za pečenje nadglazurne dekoracije, ručno livenje zamenjeno je mehaničkim, dugotrajno štampanje pomoću čeličnih ploča zamenjeno sito-štampom. Proces proizvodnje stalno je usavršavan tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina što je imalo za rezultat izvanredan kvalitet po kojem je fabrika poznata i danas. Prodaju se bez držača za tanjire. (118/12-39/126-kp/1193)

AUGUST RAPPSILBER - Posuda za mleko (1880-1886) Natpis na prednjoj strani, zlatnim, goticom: `Neka te prate sreća i blagoslov` Dimenzije Visina: 15 cm Dužina: 16 cm Širina: 9 cm Prečnik dna: 9 cm Prečnik otvora: 6,5 cm Zapremina: 0,5 l Težina: 420 g Vrh poklopca je bio odlomljen, pa je naknadno zalepljen - vidljivo je na posebnoj slici. Žig na dnu: (Inicijali) A. R. (za August Rappsilber, ispod orla raširenih krila s krunom, i skiptrom i šarom u kandžama – šar, kugla na čijem vrhu se nalazi krst, hrišćanski simbol autoriteta koji se koristi od srednjeg veka, simbolizuje Hristovu vladavinu nad svetom). “Porzellanfabrik August Rappsilber O.H.G.“ (kasnije „Königszelt A.G.“) koristila je žig od 1880. do 1886. godine. Kompaniju „Porzellanfabrik Silber & Comp.“ u nemačkom gradu Königszelt (Kenigscelt, danas Jaworzyna Śląska u Poljskoj) osnovao je biznismen i građevinar Silber (Zilber) 1860. godine. Königszelt (Kraljevski šator) je dobio ime jer se smatralo da je negde u tom području bio postavljen šator Fridriha Velikog 1761. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata. Silber je mesto za fabriku izabrao zbog bogatih nalazišta gline i uglja u okolini. Pošto su troškovi proizvodnje bili veoma niski, fabrika je bila u stanju da proizvodi mnogo jeftinije nego druge kompanije, i postala je interesantna za investitore. 1871. Silber je dobio unosnu ponudu da proda posao, i 1872. godine fabriku su preuzeli C. Heckmann (Hekman) i August Rappsilber (Rapzilber), i nastavili sa proizvodnjom istog asortimana. Heckmann se pridružio Rappsilberu samo kao investitor, i uskoro je odlučio da proda svoj udeo. Rappsilber je nastavio samostalno, i kako je u kratkom vremenu postignut odličan uspeh, kompanija je zapala za oko Dr. Gustavu Struppu (Gustav Štrup), glavnom dirktoru investicione grupe „Strupp-Konzern”. 1886. godine fabrika je prodata koncernu Strupp i registrovana kao akcionarsko društvo: „Porzellanfabrik Königszelt A.G.“ To je omogućilo kompaniji Lorenza Hutschenreuthera (Lorenc Hučenrojter) da kupovinom akcija postane većinski vlasnik 1905. godine. Paleta proizoda je promenjena, s težištem na kvalitetnijem posuđu koje se proizvodilo i za izvoz. Postrojenja su proširena i povećan broj radnika, koji je 1913. godine dostigao 670 zaposlenih. I Svetski rat nije zaustavio proces širenja i 1922. godine fabrika je imala 850 radnika, a 1930. godine više od 1000. 1937. godine broj zaposlenih je pao na oko 800, uglavnom zbog optimizacije rada i uvođenja nove tehnologije. Taj broj je ostao relativno konstantan čak i tokom rata, iako je rad fabrike povremeno zaustavljan na kratko vreme. Pred kraj rata „Hutschenreuther A.G.” prodao je svoje akcije kompaniji „Porzellanfabrik Kahla“. Posle 1945. godine fabrika je ostala na poljskoj teritoriji i svi nemački radnici morali su da je napuste. 1951. godine fabrika je preimenovana u „Zakłady Porcelany Stołowej `Jaworzyna` Śląska”, objekti fabrike su prošireni i tehnologija modernizovana, naročito tokom 1956. godine. Godinu dana kasnije fabrika je postala akcionarsko društvo, pod imenom „Zakłady Porcelany Stołowej `Karolina` Spółka z o.o.“. Narednih godina provedena je obimna modernizacija: peći na ugalj zamenjene su gasnim pećima, instalirana je specijalna električna tunelska peć za pečenje nadglazurne dekoracije, ručno livenje zamenjeno je mehaničkim, dugotrajno štampanje pomoću čeličnih ploča zamenjeno sito-štampom. Proces proizvodnje stalno je usavršavan tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina što je imalo za rezultat izvanredan kvalitet po kojem je fabrika poznata i danas. (120/30-43/141-kp/1306)

AUGUST RAPPSILBER - Ukrasna činija (1880-1886) Na poleđinu je naknadno zalepljena uzica za kačenje činije na zid. Natpis pri obodu tanjira, goticom: `Unser täglich Brod gibs uns heute` što je deo molitve Očenaš, koji u varijanti ove molitve na srpskom jeziku glasi: `Хљеб наш насушни дај нам данас` Dimenzije Dužina: 27 cm Širina: 26 cm Visina: 4 cm Težina: 490 g Na unutrašnjoj strani ivice dva sitna oštećenja glazure, na unutrašnjoj strani ivice jedno i jedno mesto na kojem nedostaje glazura, što deluje da je greška u proizvodnji - vidljivo je na kolaž-slikama. Žig na dnu: (Inicijali) A. R. (za August Rappsilber, ispod orla raširenih krila s krunom, i skiptrom i šarom u kandžama – šar, kugla na čijem vrhu se nalazi krst, hrišćanski simbol autoriteta koji se koristi od srednjeg veka, simbolizuje Hristovu vladavinu nad svetom). “Porzellanfabrik August Rappsilber O.H.G.“ (kasnije „Königszelt A.G.“) koristila je žig od 1880. do 1886. godine. Kompaniju „Porzellanfabrik Silber & Comp.“ u nemačkom gradu Königszelt (Kenigscelt, danas Jaworzyna Śląska u Poljskoj) osnovao je biznismen i građevinar Silber (Zilber) 1860. godine. Königszelt (Kraljevski šator) je dobio ime jer se smatralo da je negde u tom području bio postavljen šator Fridriha Velikog 1761. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata. Silber je mesto za fabriku izabrao zbog bogatih nalazišta gline i uglja u okolini. Pošto su troškovi proizvodnje bili veoma niski, fabrika je bila u stanju da proizvodi mnogo jeftinije nego druge kompanije, i postala je interesantna za investitore. 1871. Silber je dobio unosnu ponudu da proda posao, i 1872. godine fabriku su preuzeli C. Heckmann i August Rappsilber, i nastavili sa proizvodnjom istog asortimana. Heckmann se pridružio Rappsilberu samo kao investitor, i uskoro je odlučio da proda svoj udeo. Rappsilber je 1878. godine nastavio samostalno i fabrika je promenila ime u „Porzellanfabrik August Rappsilber O.H.G.“.Kako je u kratkom vremenu postignut odličan uspeh, kompanija je zapala za oko Dr. Gustavu Struppu, glavnom dirktoru investicione grupe „Strupp-Konzern”. 1886. godine fabrika je prodata koncernu Strupp i registrovana kao akcionarsko društvo: „Porzellanfabrik Königszelt A.G.“ To je omogućilo kompaniji Lorenza Hutschenreuthera da kupovinom akcija postane većinski vlasnik 1905. godine. Paleta proizoda je promenjena, s težištem na kvalitetnijem posuđu koje se proizvodilo i za izvoz. Postrojenja su proširena i povećan broj radnika, koji je 1913. godine dostigao 670 zaposlenih. I Svetski rat nije zaustavio proces širenja i 1922. godine fabrika je imala 850 radnika, a 1930. godine više od 1000. 1937. godine broj zaposlenih je pao na oko 800, uglavnom zbog optimizacije rada i uvođenja nove tehnologije. Taj broj je ostao relativno konstantan čak i tokom rata, iako je rad fabrike povremeno zaustavljan na kratko vreme. Pred kraj rata „Hutschenreuther A.G.” prodao je svoje akcije kompaniji „Porzellanfabrik Kahla“. Posle 1945. godine fabrika je ostala na poljskoj teritoriji i svi nemački radnici morali su da je napuste. 1951. godine fabrika je preimenovana u „Zakłady Porcelany Stołowej `Jaworzyna` Śląska”, objekti fabrike su prošireni i tehnologija modernizovana, naročito tokom 1956. godine. Godinu dana kasnije fabrika je postala akcionarsko društvo, pod imenom „Zakłady Porcelany Stołowej `Karolina` Spółka z o.o.“. Narednih godina provedena je obimna modernizacija: peći na ugalj zamenjene su gasnim pećima, instalirana je specijalna električna tunelska peć za pečenje nadglazurne dekoracije, ručno livenje zamenjeno je mehaničkim, dugotrajno štampanje pomoću čeličnih ploča zamenjeno sito-štampom. Proces proizvodnje stalno je usavršavan tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina što je imalo za rezultat izvanredan kvalitet po kojem je fabrika poznata i danas. (123/18-46/151-kp/1438)

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM RADMILE MIKIĆ IZ 1966.G. Poslata 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Radmila Mikić započela je svoju karijeru 1960. godine, nastupajući u Orfeumu. To je bio muzičko-scenski kabare, a nalazio se pod velikim šatorom na platou iznad Trga Slavija u Beogradu. Prateći se na gitari izvodila je `kaubojske` pesme - repertoar hilibili i kantri vestern muzike. Po povratku sa turneje iz SAD-a, s horom `Branko Krsmanović` snimila je i prvu singl ploču sa četiri kompozicije koje su bile iz repertoara koji je pevala u Orfeumu. Ploča je doživela veliki uspeh kod publike. Krajem 1962. godine, Radmila Mikić odlazi na gostovanje u Nemačku, gde ja radila po američkim klubovima sa orkestrom Dragana Vidaka. Nakon povratka iz Nemačke snima nekoliko singl ploča sa donekle promenjenim repertoarom sa pop melodijom. Radmila Mikić 1966. godine nastupa u čuvenoj pariskoj Olimpiji u okviru programa pod nazivom Beogradski mjuzik hol. Najveći hitovi su bile kompozicije Stara siva kola, Moj bivši mladić, Med i mleko, Boliver, Bil Bejli, O, lonesome me, Bilo je ludo... Od 1966. do 1980. usledila su gostovanja po tadašnjem SSSR-u, gde je nastupila na oko 800 koncerata. Radmila Mikić je snimila ukupno petnaestak singlova i jedan LP za decu pod nazivom Jakci drakci - jakci droni.

Originalni bioskopski (filmski) plakat velikih dimenzija (oko 100 x 70 cm) : NAJVECA PREDSTAVA (PRETSTAVA) NA SVETU (THE GREATEST SHOW ON EARTH) Najveća predstava na zemlji američka je filmska drama snimljena 1952. s radnjom u cirkusu Ringling Bros i Barnum & Bailey. Glavne uloge tumače Betty Hutton, Cornel Wilde, i Charlton Heston. Film je producirao, režirao, te pripovijedao Cecil DeMille, a osvojio je Oscara za najbolji film. Priča je podržana sa raskošnom produkcijom, stvarnim cirkuskim tačkama, dokumentarcem, te iza scene prizorima o masivnim logističkim naporima koji omogućavaju rad velikih cirkusa. U filmu glume Hutton i Wilde kao umjetnici na trapezu koji se natječu za centar prstena, te Heston kao cirkuski menadžer koji izvodi show. James Stewart se pojavljuje kao tajanstveni klaun koji nikada ne skida šminku, čak i između pauza, dok su Dorothy Lamour i Gloria Grahame igrale sporedne uloge. Osim filmskih glumaca, pravi cirkusanti Ringling Brosa i Barnum & Bailey cirkusa iz 1951 pojavljuju se u filmu, s ukupunim brojem od 1,400 ljudi, stotinama životinja, i 60 kamiona punih opreme i šatora. Glumci su naučili njihove cirkuske uloge i sudjelovali su u tačkama. Film je među najuspješnijim filmovima i sa najboljom zaradom u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Nagrade Oskari Oskar za najbolji film Fredric M. Frank, Theodore St. John, Frank Cavett - Oskar za najbolji originalni scenarij Zlatni globus Zlatni globus za najbolji film - drama Cecil DeMille - Zlatni globus za najboljeg redatelja George Barnes, J. Peverell Marley - Zlatni globus za najbolju fotografiju Režija: Cecil B. DeMille Uloge: Charleton Heston, Betty Hutton, Cornel Wilde, Dorothy Lamour, Gloria Grahame, Lawrence Tierney, Henry Wilcoxon Kao na fotografijama.