Naslov: Priručnik radio-amaterskog dizajnera (u originalu: Справочная книга радио-любителя-конструктора) Autori: grupa autora (Bokunajev, Borisov, Varlamov i dr.) Izdavač: Radio i komunikacije Moskva (u originalu: Москва `Радио и связь`) Godina izdanja: 1990 Broj strana: 623 Povez: tvrd Format: veći format 17x24cm Očuvanost: odlična, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno. Na slikama se vidi deo sadržaja. K-c

Sigurna kupovina. Povrat novca u roku od 15 dana. Saljemo dodatne slike na zahtev. Radio stanica Baofeng UVR 6 Radio amaterska stanica BAOFENG UV6R Proizvodjac BAOFENG Model UV6R Najnovija serija , odlikuje se kvalitetnom izradom kucista, do neke granice otporna na prasinu i vlagu. Poboljsan kvalitet zvuka, kao i pojacane perfomanse u prijemu i predaji u odnosu na UV5R. Baterija je 5000mah. sto obezbedjuje 24h u komunikaciji ili u stand by rezimu. Odlicna je za Lovce, Taksiste, Radioamatere, ali i potrebe radnika u firmi, na gradilistu, spasilacke sluzbe, obezbedjenje itd. Radi na DUAL BAND frekfencijama VHF 134-175Mhz i UHF 400-520mhz , takodje ima i FM radijske frekvencije U pakovanju : -Radio stanica Baofeng uv6r -Baterija -Strujni adapter -Postolje za punjenje -Slusalice za razgovor -Stipaljka za nosenje na pojasu ili radnom odelu. -Vezica za oko ruke -Uputstvo na ENGLESKOM jeziku. *Zarkovo kod Super Vera Radio stanica Baofeng UVR 6

Midland Radio Stanica BR03 Voki-Toki – Midland Radio Stanica BR03 Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice BR03. Jedna slušalica sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Domet: 22 sprata ili 25,000 kvadratnih metara Namena: Restorani, Magacini, Hoteli, Radnje Broj kanala: 99 ( unapred progamirani 91 ) Radna frekfencija PRM446 Automatska štednja energije Indikacija niskog nivoa baterije Vodoodbojnost IPX2 PC – programiranje LED Displej VOX, SCAN Tonovi: 38 CTCSS + 104DCS Boja: Crna 1 radio stanica Kopča za kaiš Baterija punjiva Adapter za zid Stono Kućište Punjiva baterija do 33h rada O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Midland Radio Stanica XT30 Voki-Toki – Midland Radio Stanica XT30 Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice XT30. U setu ( dve slušalice ) sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Domet do 6 km ( u odgovarajućim uslovima ) Broj kanala: 16 ( unapred progamiran na 8+8 ) Radna frekfencija PRM446 Alfanumerički LCD ekran Mogućnost zaključavanje tastature Prigušivač tona za kraj predaje Automatska štednja energije Automatska ušteda baterije Indikacija niskog nivoa baterije VOX, CALL, SCAN Tonovi: 38 CTCSS Boja: crno-zelena 2 radio stanice Kopča za kaiš 6xAAA baterije punjive ( rad do 5h ) USB kabl O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Midland Radio Stanica G5C Voki-Toki – Midland Radio Stanica G5C Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice G5C. U setu ( dve slušalice ) sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Broj kanala: 24 ( unapred progamirani 8+16 ) Radna frekfencija PRM446 Alfanumerički LCD ekran + noćni režim Mogućnost zaključavanje tastature Prigušivač tona za kraj predaje Automatska štednja energije Automatska ušteda baterije Indikacija niskog nivoa baterije VOX, CALL Tonovi: 38 CTCSS Boja: crno-Crveno 2 radio stanice Kopča za kaiš 6x baterije punjive 2x adapter za zid Bebi Monitor Režim O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Midland Radio Stanica XT50 Voki-Toki – Midland Radio Stanica XT50 Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice XT50. U setu ( dve slušalice ) sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Domet do 8 km ( u odgovarajućim uslovima ) Broj kanala: 24 ( unapred progamiran na 8+16 ) Radna frekfencija PRM446 Alfanumerički LCD ekran Mogućnost zaključavanje tastature Prigušivač tona za kraj predaje Automatska štednja energije Automatska ušteda baterije Indikacija niskog nivoa baterije VOX, CALL, SCAN Tonovi: 38 CTCSS Boja: crno-sivo 2 radio stanice Kopča za kaiš 2x baterije punjive ( rad do 12h ) USB kabl + kućište za punjenje O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Midland Radio Stanica XT10 Voki-Toki – Midland Radio Stanica XT10 Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice XT10. U setu ( dve slušalice ) sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Domet do 4 km ( u odgovarajućim uslovima ) Broj kanala: 16 ( unapred progamiran na 8+8 ) Radna frekfencija PRM446 Alfanumerički LCD ekran Mogućnost zaključavanje tastature Prigušivač tona za kraj predaje Automatska štednja energije Automatska ušteda baterije Indikacija niskog nivoa baterije VOX, CALL, SCAN Tonovi: 38 CTCSS Boja: crno-crvena 2 radio stanice Kopča za kaiš 3xAAA baterije nisu uključene O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Midland Radio Stanica XT50 Adventure Voki-Toki – Midland Radio Stanica XT50 Adventure Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice XT50 Adventure. U setu ( dve slušalice ) sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Domet do 8 km ( u odgovarajućim uslovima ) Broj kanala: 24 ( unapred progamiran na 8+16 ) Radna frekfencija PRM446 Alfanumerički LCD ekran Mogućnost zaključavanje tastature Prigušivač tona za kraj predaje Automatska štednja energije Automatska ušteda baterije Indikacija niskog nivoa baterije VOX, CALL, SCAN Tonovi: 38 CTCSS Boja: crno-žuta 2 radio stanice Kopča za kaiš 2x baterije punjive ( rad do 12h ) USB kabl + kućište za punjenje Adapter + 2x slušalice O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Midland Radio Stanica XT60 Voki-Toki – Midland Radio Stanica XT60 Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice XT60. U setu ( dve slušalice ) sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Domet do 10 km ( u odgovarajućim uslovima ) Broj kanala: 93 ( 69LDP + unapred progamirani 8+16 ) Radna frekfencija PRM446/LDP Alfanumerički LCD ekran + noćni režim Mogućnost zaključavanje tastature Prigušivač tona za kraj predaje Automatska štednja energije Automatska ušteda baterije Indikacija niskog nivoa baterije Mod visokog i niskog nivoa snage VOX, CALL, SCAN Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Boja: crno-plava 2 radio stanice Kopča za kaiš Brzo punjenje 3h 2x baterije punjive ( rad do 12h ) USB kabl + kućište za punjenje O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Midland Radio Stanica XT70 Voki-Toki – Midland Radio Stanica XT70 Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice XT70. U setu ( dve slušalice ) sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Domet do 12 km ( u odgovarajućim uslovima ) Broj kanala: 93 ( 69LDP + unapred progamirani 8+16 ) Radna frekfencija PRM446/LDP Alfanumerički LCD ekran + noćni režim Mogućnost zaključavanje tastature Prigušivač tona za kraj predaje Automatska štednja energije Automatska ušteda baterije Indikacija niskog nivoa baterije Mod visokog i niskog nivoa snage VOX, CALL, SCAN Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Boja: crno-siva 2 radio stanice Kopča za kaiš Brzo punjenje 4h 2x mikrofon/slušalica 2x baterije punjive ( rad do 18h ) USB kabl + kućište za punjenje O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Sigurna kupovina. Povrat novca u roku od 15 dana. Saljemo dodatne slike na zahtev. Radio stanica Baofeng UV 6 R Original Radio amaterska stanica BAOFENG UV6R Proizvodjac BAOFENG Model UV6R Najnovija serija , odlikuje se kvalitetnom izradom kucista, do neke granice otporna na prasinu i vlagu. Poboljsan kvalitet zvuka, kao i pojacane perfomanse u prijemu i predaji u odnosu na UV5R. Baterija je 5000mah. sto obezbedjuje 24h u komunikaciji ili u stand by rezimu. Odlicna je za Lovce, Taksiste, Radioamatere, ali i potrebe radnika u firmi, na gradilistu, spasilacke sluzbe, obezbedjenje itd. Radi na DUAL BAND frekfencijama VHF 134-175Mhz i UHF 400-520mhz , takodje ima i FM radijske frekvencije U pakovanju : -Radio stanica Baofeng uv6r -Baterija -Strujni adapter -Postolje za punjenje -Slusalice za razgovor -Stipaljka za nosenje na pojasu ili radnom odelu. -Vezica za oko ruke -Uputstvo na ENGLESKOM jeziku. Radio stanica Baofeng UV 6 R Original

Brend Baofeng dugi niz godina proizvodi uređaje sa radio komunikacijom. Oprema koju proizvodi namenjena je kako profesionalnim službama, tako i korisnicima kojima je radio potreban za rad. Takođe, jedna od prednosti jeste odnos cene i kvaliteta. Voki-toki automatski čuva naša podešavanja, tako da možemo da komuniciramo sa drugim korisnicima odmah nakon što ga uključimo Pored toga, uređaj je mali, vrlo zgodan i lagan, tako da neće biti posebno uznemirujući tokom upotrebe. Komplet uključuje ručke koje vam omogućavaju da pričvrstite voki-toki za kaiš ili pantalone, a takođe ima i trakicu koja vam omogućava da ga okačite na ruku. Baofeng BF-888s HT radio Profesionalni voki-toki koji radi u opsegu 400-470 Mhz sa snagom do 5 V i sa programiranim PMR kanalima koji će biti savršen za sve uslove. Tehničke specifikacije: Frekvencijski opseg: UHF 400 - 470MHz Kapacitet kanala: 16 programabilnih Napon: 3.7V Širina kanala: korak od 25 kHz Podrška za DCS / CTCSS tonove Stabilnost frekvencije: ± 2,5 ppm Baterija: Li-on 1500mAh (vreme pripravnosti do 7 dana) Radna temperatura: -30 ° C - 60 ° C Impedansa antene 50Ω Lažna emisija: ≤ 65dB FM šum: ≤ - 45dB (V) ≤ - 40dB (N) Izobličenje zvuka: ≤ 5% Struja prenosa ≤ 1.3A Osetljivost (12dB SINAD): ≤ 0,20 uV Selektivnost: 55dB / 50dB Intermodulacija ≥ 65dB Selektivnost: ≥ 60dB Dimenzije bez antene: 110 × 50 × 32 mm Težina sa baterijom i antenom: 198g Baofeng BF-888S HT radio je profesionalni amaterski radio sa unapred programiranim amaterskim PMR kanalima koji će biti savršen za sve uslove. Uključeno: 2k voki-toki 2k slušalice 2k originalna Li-on baterija od 1500 mAh 2k AC punjač 2k Antenna 2k Laniard 2k Clip

Radio stanica Baofeng UV 6 R Dual Band uv6r Radio amaterska stanica BAOFENG UV6R NOVO Proizvodjac BAOFENG Model UV6R Najnovija serija , odlikuje se kvalitetnom izradom kucista, do neke granice otporna na prasinu i vlagu. Poboljsan kvalitet zvuka, kao i pojacane perfomanse u prijemu i predaji u odnosu na UV5R. Baterija je 5000mah. sto obezbedjuje 24h u komunikaciji ili u stand by rezimu. Odlicna je za Lovce, Taksiste, Radioamatere, ali i potrebe radnika u firmi, na gradilistu, spasilacke sluzbe, obezbedjenje itd. Radi na DUAL BAND frekfencijama VHF 134-175Mhz i UHF 400-520mhz , takodje ima i FM radijske frekvencije U pakovanju : -Radio stanica Baofeng uv6r -Baterija -Strujni adapter -Postolje za punjenje -Slusalice za razgovor -Stipaljka za nosenje na pojasu ili radnom odelu. -Vezica za oko ruke -Uputstvo na ENGLESKOM jeziku. Radio stanica Baofeng UV 6 R Dual Band uv6r

Radio amaterska stanica BAOFENG UV6R NOVO Proizvodjac BAOFENG Model UV6R Najnovija serija , odlikuje se kvalitetnom izradom kucista, do neke granice otporna na prasinu i vlagu. Poboljsan kvalitet zvuka, kao i pojacane perfomanse u prijemu i predaji u odnosu na UV5R. Baterija je 5000mah. sto obezbedjuje 24h u komunikaciji ili u stand by rezimu. Odlicna je za Lovce, Taksiste, Radioamatere, ali i potrebe radnika u firmi, na gradilistu, spasilacke sluzbe, obezbedjenje itd. Radi na DUAL BAND frekfencijama VHF 134-175Mhz i UHF 400-520mhz , takodje ima i FM radijske frekvencije U pakovanju : -Radio stanica Baofeng uv6r -Baterija -Strujni adapter -Postolje za punjenje -Slusalice za razgovor -Stipaljka za nosenje na pojasu ili radnom odelu. -Vezica za oko ruke -Uputstvo na ENGLESKOM jeziku. Licno preuzimanje u Beogradu, po dogovoru, na lokacijama : *Zemun (Karadjorev Trg) *Stari Merkator *Novi Beograd - Blok 70 ili piramida *Žarkovo (centar) ili slanje kurirskom službom. Za narudzbinu - poslati: - ime i prezime - adresu za slanje, postanski broj i grad - kontakt telefon Poziv, sms, Viber

Midland Radio Stanica XT70 Adventure Voki-Toki – Midland Radio Stanica XT70 Adventure Voki-Toki – Midland predstavlja novi model radio stanice XT70 Adventure. U setu ( dve slušalice ) sa svim važnim funkcijama za rad na terenu. Lagan i jednostavan za upotrebu su dve glavne odlike ovog modela. Poseduje obojeni deo kako bi bilo lakše da uočite ili razlikujete svoj od drugih uredjaja. Najnovija tehnologija kombinuje maksimalni domet sa izdržljivom baterijom kako bi vaši zadaci bili neometano izvodjeni. Specifikacija: Domet do 12 km ( u odgovarajućim uslovima ) Broj kanala: 93 ( 69LDP + unapred progamirani 8+16 ) Radna frekfencija PRM446/LDP Alfanumerički LCD ekran + noćni režim Mogućnost zaključavanje tastature Prigušivač tona za kraj predaje Automatska štednja energije Automatska ušteda baterije Indikacija niskog nivoa baterije Mod visokog i niskog nivoa snage VOX, CALL, SCAN Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Boja: crno-siva 2 radio stanice Kopča za kaiš Brzo punjenje 4h Zidni adapter 2x mikrofon/slušalica 2x baterije punjive ( rad do 18h ) USB kabl + kućište za punjenje O brendu: Midland je osnovan 1959. godine kao lider u dvosmernoj radio komunikaciji i tehnologiji vremenske radio kontrole. Sedište kompanije nalazi se u Kanzasu, SAD. Snažnu reputaciju i dobro poznato ime stekao je u mnogim industrijama a namenu su pronašli i ljubitelji kampovanja, planinarenja, pecanja, lova, skijanja i mnogim drugim avanturama gde je neophodna pouzdana radio veza. Midland je poznat kao prvi proizvodjač radio stanica sa civilnim opsegom frekvencija u SAD-u što je odmah izazvalo veliku potražnju medju farmerima, vozačima kamiona i amaterskim ljubiteljima radio komunikacije. Radio stanice ovog proizvodjača mogu se pronaći u mnogim operativnim procesima raznih biznisa poput hotela, restorana, maloprodajama, distributivnim centrima, gradjevinarstvu i mnogim drugim zanimanjima gde je neophodno obaviti sve zadatke efektivno, precizno i bezbedno. Ova kompanija je internacionalana i saradjuje sa drugim kompanijama širom sveta pa se neka od najvećih predstavništva nalaze u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, Rusiji, Singaporu… Koje još artikle možete poručiti iz kategorije Oprema pogledajte klikom OVDE! Naš YouTube kanal pogledajte klikom OVDE!

Radio stanica Baofeng UV 6 R Dual Band uv6r - Radio stanica Baofeng UV 6 R Dual Band uv6r Radio amaterska stanica BAOFENG UV6R NOVO Proizvodjac BAOFENG Model UV6R Najnovija serija , odlikuje se kvalitetnom izradom kucista, do neke granice otporna na prasinu i vlagu. Poboljsan kvalitet zvuka, kao i pojacane perfomanse u prijemu i predaji u odnosu na UV5R. Baterija je 5000mah. sto obezbedjuje 24h u komunikaciji ili u stand by rezimu. Odlicna je za Lovce, Taksiste, Radioamatere, ali i potrebe radnika u firmi, na gradilistu, spasilacke sluzbe, obezbedjenje itd. Radi na DUAL BAND frekfencijama VHF 134-175Mhz i UHF 400-520mhz , takodje ima i FM radijske frekvencije U pakovanju : -Radio stanica Baofeng uv6r -Baterija -Strujni adapter -Postolje za punjenje -Slusalice za razgovor -Stipaljka za nosenje na pojasu ili radnom odelu. -Vezica za oko ruke -Uputstvo na ENGLESKOM jeziku. Za narudzbinu - poslati: - - - Radio stanica Baofeng UV 6 R Dual Band uv6r - Radio stanica Baofeng UV 6 R Dual Band uv6r

Radio amaterska stanica BAOFENG UV6R NOVO Proizvodjac BAOFENG Model UV6R Najnovija serija , odlikuje se kvalitetnom izradom kucista, do neke granice otporna na prasinu i vlagu. Poboljsan kvalitet zvuka, kao i pojacane perfomanse u prijemu i predaji u odnosu na UV5R. Baterija je 5000mah. sto obezbedjuje 24h u komunikaciji ili u stand by rezimu. Odlicna je za Lovce, Taksiste, Radioamatere, ali i potrebe radnika u firmi, na gradilistu, spasilacke sluzbe, obezbedjenje itd. Radi na DUAL BAND frekfencijama VHF 134-175Mhz i UHF 400-520mhz , takodje ima i FM radijske frekvencije U pakovanju : -Radio stanica Baofeng uv6r -Baterija -Strujni adapter -Postolje za punjenje -Slusalice za razgovor -Stipaljka za nosenje na pojasu ili radnom odelu. -Vezica za oko ruke -Uputstvo na ENGLESKOM jeziku. Licno preuzimanje u Beogradu, po dogovoru, na lokacijama : *Zemun (Karadjorev Trg) *Stari Merkator *Novi Beograd - Blok 70 ili slanje kurirskom službom. Troskove dostave, zamene ili povracaja robe snosi kupac. Garancija na ispravnost Za narudzbinu - poslati: - ime i prezime - adresu za slanje, postanski broj i grad - kontakt telefon Poziv, sms, Viber

Opis Ostao nam je još svega jedan komad na stanju, pa je prilika za one kupce koji su već ranije kupili ovaj model. Naravno ... MINI-1 može da funkcioniše t.j da se upari i sa ostalim Samcom voki toki stanicama Odličan domet do 7 km na otvorenom! IZNENAĐUJUĆE DOBAR DOMET U GRADU!... cca 1,5-2 km (optička vidljivost) MINI1 (CP-446+) je odličan za tržne centre, prodavnice, magacine, hotele, restorane, građevinare itd (... za sve korisnike koji žele ili moraju da koriste handsfree slušalice u toku rada) CP-446 plus (MINI-1) nema zvučnik ... sva komunikacija ide preko hands free slušalice koje dobijate uz stanicu. SAMCOM MINI-1 je voki toki koji radi na amaterskoj frekfenciji 446MHz. SAMCOM MINI1 možemo (besplatno) podesiti da bude kompatibilan 1 na 1 sa Motorola stanicama XT420, XT460, XTNi, BRONDI (svi modeli) UNIDEN i mnogi, mnogi drugi. . VAŽNO: samo lične radio stanice ili popularno voki tokiji proizvedeni po standardu PMR446 mogu da se koriste bez posebnih dozvola na tržištu Srbije i zemalja EU. Za sve ostale potrebne su dozvole (a neke frekfencije su zabranjene) što znači da nedozvoljeno koriščenje podrazumeva sankcije. . Frekvencija: 446 - 446,1 MHz (PMR446) 16 programibilnih kanala (kao npr. Motorola XTNi) kanali su preprogramirani na bazi osnovnih 8 PMR446 frekfencija + 38 CTCSS podkanala + 83 DCS podkanala Razmak između kanala: 12.5kHz Stabilnost frekfencije: ± 2.5ppm Snaga: 500 mW erp MAX (evropski PMR standard) Mogu komunicirati sa neograničenim brojem svih PMR446 voki-toki uređaja Kućište od aluminijuma - čvrsto i lagano. Držač za kaiš pantalona Antenna Impedance 50Ω Baterija: punjive Li-ion, 1000mAh Napajanje: standardni micro USB konektor (bilo koji punjač za smart telefone) Funkcija uštede energije - BATERY SAVER. Radna temperatura: -20～+55℃ Masa: 80g s antenom, baterijom i hands free slušalicama Dimenzije slušalice (H× W× D): 97×35×15mm SAMCOM MINI-1 pakovanje sadrži: Voki toki radio stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . ............. . .1 kom Handsfree slušalica .......................................................1 kom (MOLIMO, OBRATITE PAŽNU ... MINI1 nema zvučnik ... komunikacija je isključivo preko HF slušalica) AC/DC adapter za punjenje baterija . . .............................1 kom (micro USB konektor kao za smart telefone) Baterija Lithium-ion, 1000mAh. . . . . . . . . . . . . . . ...... .1 kom Antena (cca 3cm): . . . . . . . . ... . . ...... ...................... . . 1 kom Držač za kaiš .................................................................1 kom ***** NAPOMENA U VEZI DOMETA: Molimo da imate u vidu da svi proizvodjači, za sve radio uredjaje (telefoni, voki toki, radio stanice i sl. ) uvek daju maksimalni domet u idealnim uslovima korišćenja (morska površina i npr. pustinja). Za gradske uslove korišćenja, da bi dobili realni domet, podelite maksimalni s brojem 10 (naravno, domete može da bude i nešto veći). Za vangradske uslove, domet je veći, ali zavisi od konfiguracije terena (sa optičkom vidljivošću domet ide i do fabrički deklarisanog (dva brda i sl. ), ali ako je teren talasast ili imate šumu izmedju dve voki toki slušalice domet se smanjuje do nivoa onog kakav je u gradskim uslovima korišćenja). ******************************************************* REFERENTNA LISTA 03.10.2019 (navedeni su samo kupci s više kupljenih radio stanica) NAZIV KORISNIKA MESTO BROJ STANICA Office Shoes prodavnica Subotica 5 Impuls telekomunikacije Beograd 4 EcoMet Reciklaža Loznica 4 ... Uz poručeni artikal dobijate fiskalni ili po zahtevu PDV račun (ako je kupac pravno lice). PRAVA POTROŠAČA: Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača. Napominemo da period saobraznosti artikala koji se smatraju potrošnom robom može biti manja od 24 meseca. U takve artikle spadaju punjive baterije za uređaje (telefona, tableta, laptopova, voki tokija, LED lampi i dr.), toneri, ketridži, glave štampača, i sl. Period saobraznosti za takve artikle iznosi 6 meseci, ukoliko proizvođač nije drugačije propisao.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karli Fjorina (engl. Carly Fiorina; 6. septembar 1954) je američka biznismenka, politička figura. Poznata je i po svojoj poziciji izvršne direktorke u poznatoj kompaniji Hewlett-Packard. Fjorina se neuspešno kandidovala za senat Sjedinjenih Država 2010. godine i republikansku predsedničku nominaciju 2016. godine. Kao izvršni direktor Hewlett-Packarda od 1999. do 2005. godine, Fjorina je bila prva žena koja je rukovodila kompanijom koja je bila u najuspešnijih 20 koja je svrstana u listu Fortune 500.[2] Godine 2002. godine Fjorina je nadgledala tada najveće spajanje tehnološkog sektora u istoriji, u kojem je firma stekla rivalskog proizvođača ličnih računara, Compaq.[3] Kompanija je nakon toga otpustila 30.000 američkih zaposlenih kako bi spasila 80.000 radnih mesta. Kompanija je tada narasla na 150.000 zaposlenih.[4] U februaru 2005. godine bila je primorana da podnese ostavku na mesto izvršnog direktora i predsedavajućeg, zbog neslaganja u odboru.[5][6] Takođe je bila savetnica političara Džona Makejna za predsedničke izbore 2008. godine. Godine 2010. osvojila je republikansku kandidaturu za Senat Sjedinjenih Država u Kaliforniji, ali izgubila je izbore od sadašnje kandidatkinje demokrata, Barbare Bokser.[7] Fjorina je bila kandidat za republikansku predsedničku 2016. godinu i sedam dana je bila kandidat za potpredsednika Teda Kruza dok nije obustavio svoju kampanju, postavljajući rekord po najkraćoj kandidaturi za potpredsednika u modernoj američkoj istoriji.[8] Detinjstvo, mladost i obrazovanje Karla Fjorina rođena je 6. septembra 1954. godine u Ostinu u Teksasu.[9] Ime `Karlon`, od koga potiče `Karli`, koristilo se u svakoj generaciji porodice Snid još od građanskog rata.[10] U vreme rođenja, Fjorin otac bio je profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Teksasu. Kasnije će postati dekan Pravne škole Univerziteta Djuk, zamenik američkog državnog tužioca i sudije na Apelacionom sudu Sjedinjenih Država.[11] Njena majka je bila apstraktna slikarka.[12] Ona je uglavnom engleskog i nemačkog porekla. Pohađala je čak 5 srednjih škola. Maturirala je u srednjoj školi u Severnoj Karolini. Diplomirala je filozofiju i srednjovekovnu istoriju na Univerzitetu Stanford.[13] Kada se udala 1977. godine, ona se sa suprugom preselila u Bolonju, gde je radio na svom diplomskom radu;tamo je predavala engleski jezik italijanskim privrednicima.[14] Godine 1980. Fjorina je magistrirala poslovnu administraciju iz marketinga na Univerzitetu Merilend u državi. Godine 1989. godine stekla je završila master studije iz menadžmenta, na Masačusetskom tehnološkom institutu.[15] Poslovna karijera Godine 1980. Fjorina se pridružila AT&T korporaciji kao pripravnik za prodaju, prodajući telefonske usluge velikim saveznim agencijama.[16] Godine 1990. postala je prva ženska službenica kompanije kao viša potpredsednica koja je nadgledala odeljenje hardvera i sistema kompanije, na kraju predvodeći svoje severnoameričke operacije.[17] Godine 1995. Fjorina je vodila korporativne operacije za Lucent Technologies. Ona je igrala ključnu ulogu u planiranju i sprovođenju početne javne ponude 1996. godine i uspešne strategije pokretanja akcija i kompanija. Kasnije 1996. Fjorina je postavljena za predsednicu sektora potrošačkih proizvoda kompanije Lucent Technologies.[18] Godine 1997. imenovana je predsednicom grupe za svetski biznis dobavljača usluga kompanije u iznosu od 19 milijardi američkih dolara, nadgledajući marketing i prodaju najvećeg klijentskog segmenta kompanije. Te godine Fjorina je predsedavala zajedničkim ulaganjem od 2,5 milijarde američkih dolara između potrošačke komunikacije i kompanije Filips. U izdanju časopisa Fortune 500 od 12. oktobra 1998. Fjorina je proglašena za „najmoćniju ženu u američkom poslu“. Lucent Technologies je otvorila 22.000 radnih mesta i prihod je porastao sa 19 milijardi na 38 milijardi USD, a tržišni udeo kompanije se povećavao u svim regionima za svaki proizvod.[19] Prema magazinu Fortune 500, kompanija je povećala prodaju pozajmljujući novac sopstvenim kupcima, pišući kako je `u urednoj magiji računovodstvene magije novac od kredita počeo da se pojavljuje u firminom bilansu uspeha kao novi prihod, dok se kockast dug skrivao na njegovom saldu kao navodno solidna imovina `. Karla 2004. godine u kompaniji Hewlett-Packard U julu 1999. godine kompanija Hewlett-Packard imenovala je nju za poziciju izvršnog direktora, nasledivši Luisa Plata i pobedivši kandidatkinju En Livermor.[20] Pišući u časopisu Fortune 500 u avgustu 2015. godine, Džefri Sonfild opisao je njeno zapošljavanje kao rezultat `nefunkcionalnog odbora odbora kompanije, ispunjenog sopstvenom otrovanom politikom pa je zaposlio bez iskustva generalnog direktora, niti je bilo intervjua sa odborom.`[21] Fjorina dobila je veću ponudu za potpisivanje od bilo kog od njenih prethodnika, uključujući: 65 miliona američkih dolara ograničene akcije da bi joj nadoknadila opcije koje je ostavila za sobom, bonus za potpisivanje u iznosu od tri miliona dolara, godišnju platu od milion dolara (plus 1.25 do 3,75 miliona američkih dolara godišnjeg bonusa), 36.000 američkih dolara pomoći za hipoteku, dodatak za preseljenje i dozvola (i podsticanje) za korišćenje avionskih kompanija za lične poslove.[22] Iako je odluka o razdvajanju kompanije za analitičke instrumente kompanije bila pre njenog dolaska, jedna od njenih prvih glavnih odgovornosti kao izvršnog direktora bila je nadgledanje odvajanja jedinice na samostalne jedinice.[23] Fjorina je predložila nabavku tehnološkog servisa kompanije PricewaterhouseCoopers za gotovo 14 milijardi USD, ali je povukla ponudu nakon slabog prijema sa Vol Strita. HP je kasnije kupio Electronic Data Systems, drugu kompaniju za tehnološke usluge, što su neki smatrali validacijom Fiorine strategije.[24] Fjorina je najavila kupovinu kompanije proizvođača računara Kompak sa zalihama od 25 milijardi dolara, koji je u to vreme bio drugi najveći proizvođač ličnih računara, nakon Del-a. Spajanje Kompak-a stvorilo je najvećeg svetskog proizvođača ličnih računara na nivou isporučenih jedinica.[25] Fjorina se često sukobljavala sa upravnim odborom kompanije HP i morala se boriti sa njime za spajanje.[26] Valter Hevlet (sin suosnivača kompanije) bio je izvor posebno snažne opozicije. Hevlet je prvobitno glasao sa ostalim članovima odbora da odobre sporazum Kompak, ali kasnije se predomislio.[5] Pokrenuo je borbu protiv napora Fiorine ali je ona pobedila sa glasovima od 51,4% akcionara, a većinu podrške dali su institucionalni akcionari.[27] Spajanje je u početku bilo ispunjeno gotovo univerzalnim skepticizmom. Izdanje časopisa Fortune 500 , 7. februara 2005., opisalo je njen plan spajanja kao „neuspešan“, a prognozu kao „sumnjivu“.[28] Pre nego što se Fjorina pridružila kompaniji, holandska podružnica HP-a osnovala je partnerstvo sa kompanijom u Dubaiju, koja je prodavala HP-ove proizvode u Iranu. Pod Fiorinim vođstvom u HP-u, kompanija je prodala štampače i računarske proizvode vredne milion dolara Iranu preko strane podružnice, dok su američke izvozne sankcije bile na snazi.[29] U intervjuu sa Majkl Isikofom u septembru 2015. godine, Fjorina je rekla da je, u nedeljama posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, dobila telefonski poziv od Majkla Hajdena, tadašnjeg direktora Agencije za nacionalnu bezbednost, i zatražio pomoć u pružanju HP računara servera NSA-u za prošireni nadzor. Hajden je potvrdio da je zahtev za HP servere podneo kao deo NSA-inog programa za nadgledanje bez naloga za 2001-2007, ali detalji tada nisu otkriveni Fiorini.[30] Fiorinin prethodnik u HP-u tražio je da je zameni autsajder jer je verovao da je kompanija postala samozadovoljna i da donošenje odluka zasnovano na konsenzusu i da sprečava rast kompanije. Fjorina je uvela tri velike promene nedugo nakon dolaska: zamenu podele profita bonusima dodeljenim ako kompanija ispuni finansijska očekivanja, smanjenje operativnih jedinica sa 83 na 12 i konsolidaciju funkcija.[5] Fjorina se suočila s neredom među HP-ovim zaposlenicima i tehnološkom zajednicom zbog njene vodeće uloge u rušenju HP-ove egalitarne radne kulture i filozofije vođenja za koju je smatrala da ometa inovacije.[31] Zbog promena u HP-ovoj kulturi i zahteva za dobrovoljnim smanjenjem plata radi sprečavanja otpuštanja (posle čega su usledila najveća otpuštanja u istoriji HP-a), ankete o zadovoljstvu zaposlenih u HP-u - prethodno među najvišim u Americi - otkrile su „široko neraspoloženje“ i nepoverenje u kompaniji.[32] U januaru 2001. HP je otpustio 1.700 zaposlenih u marketingu. U junu 2001. godine, Fjorina je tražila od zaposlenih da smanje rezanje plata ili da im odvoje vreme za godišnji odmor da smanje dodatne troškove, što je rezultiralo da se više od 80.000 ljudi prijavilo i uštedelo se miliona američkih dolara. Uprkos ovim naporima zaposlenih, Fjorina je u julu najavila da će biti ukidanje 6.000 radnih mesta, što je najveće smanjenje u 64-godišnjoj istoriji kompanije ali do tih rezova zapravo neće doći tek nakon što je najavljeno spajanje Kompak-a.[33][34] U septembru 2001. Fjorina je rekla da namerava da smanji dodatnih 15.000 radnih mesta u slučaju spajanja sa Kompakom. U 2004. godini, HP je drastično finansijski opao od predviđenih zarada za treće tromesečje, a Fjorina je otpustila trojicu rukovodilaca tokom telefonskog razgovora u pet ujutro. Početkom januara 2005. upravni odbor razgovarao je sa Fiorinom o spisku pitanja koja je imao u vezi sa poslovanjem kompanije i razočaravajućim izveštajima o zaradi. Odbor je predložio plan za prebacivanje ovlašćenja na šefove HP-ovih odeljenja, čemu se Fjorina snažno odupirala. Sedmicu nakon sastanka, poverljivi plan procurio je u listu Wall Street Journal.[35] Manje od mesec dana kasnije, odbor je vratio Toma Perkinsa i prisilno naveo na Karlinu ostavku. Akcije kompanije skočile su 6,9 procenata zbog vesti o njenom odlasku, dodajući gotovo tri milijarde dolara vrednosti HP-a u jednom danu.[36] U svojoj knjizi Teški izbori ona je ponašanje članova odbora nazvala `amaterskim i nezrelim`.[37] Godine 2003, Fjorina je od strane magazina Fortune 500 proglašena za najmoćniju ženu u biznisu, na položaju koje je obavljala pet godina.[38] Godine 2004. uvrštena je u časopisu Tajms među 100 `najuticajnijih ljudi na svetu danas` i proglašena je desetom na Forbsovoj listi 100 najmoćnijih žena sveta.[39] Godine 2005. časopis Wall Street Journal opisao je Fiorinu epitetom `primamljive, kontroverzne nove vrste glavnih izvršnih službenika koji kombinuju velike vizije sa harizmatičnim, ali egocentričnim i zahtevnim stilovima`.

Hakslijev `Vrli novi svet` valjalo bi preporučiti kao priručnik pred put u `svetlu budućnost`, a možda i besplatno deliti svakom pismenom građaninu. Dotad, naša javnost bi mogla pokazati više interesovanja za knjige poput ove Stanka Cerovića `U kandžama humanista`. Ta svojevrsna anatomija civilizacijske destruktivnosti obrađuje tužni slučaj bombardovanja Jugoslavije od pre dve godine. Knjiga se krajem januara pojavila u Francuskoj. Naslov bukvalno preveden: `Dans les griffes des humanistes`, izdavač `Climats`. Knjiga ima više uspeha nego u Beogradu. Stanko Cerović je rođen u Titogradu 1951. godine. U Beogradu je završio Filozofski fakultet. Od 1979. godine živi u Parizu. Do 2007. godine bio je urednik srpskohrvatske redakcije Radio Frans internasionala. U poslednjih dvadesetak godina objavio je na stotine analitičkih i polemičkih tekstova o jugoslovenskim ratovima i svetskoj politici. Napisao je pet knjiga: Njegoševe tajne staze (Montenegropublic, Podgorica, 1996; CID, Podgorica, 2005), U kandžama humanista (Samizdat B92, Beograd, 2000; izdanje na francuskom Dans les griffes des humanistes, Flammarion/Climats, Paris, 2001), Comment maigrissent les ombres (Flammarion/Climats, Paris, 2003) i Drvo života, plodovi smrti (Umetničko društvo Gradac, Beograd, 2007; izdanje na francuskom Odlomak Tako se oko centra imperije stvaraju zaštitni pojasevi vazalnih država i fasadnih institucija, koji su odavno opisani u slučaju Sovjetskog Saveza, ali koje niko nije htio da vidi čak ni kad su boli oči u akcijama Vašingtona. U te zaštitne pojaseve su spadale humanitarne organizacije i mediji. Baš kao nekad razne radničke `nezavisne` organizacije, humanitarne organizacije koje su vlade zapadnih država slale na Balkan otuda su upućivale pozive u pomoć, užasavale se nad srpskim zločinima, veličale humanitarnu ulogu NATO-a, same predlagale politiku koju treba voditi i objašnjavale zašto je rat pravedan. Humanitarna ideologija bila je moralna fasada beskrupulozne realnosti, kao komunistička ideologija za Sovjete. I na Zapadu su ljudi reagovali kao nekad `saputnici` staljinizma: `Možda je tako, ali ovo je demokratija, ovo je AMERIKA.` Prije je bilo: `Da, ali nije isto kad Sovjetski Savez pravi zločine, to je KOMUNISTIČKA država.` Samo vrijeme i porazi mogu nešto protiv ove magije, razum ne može ništa. Svakog dana, prateći medije i slušajući političare, u sjećanju su se javljale te davno zaboravljene paralele sa komunizmom. Uvijek sa zastrašujućom razlikom iza koje se pomaljao Oldos Haksli: u komunizmu je režim morao da upotrebljava silu da bi natjerao ljude da podvaljuju i lažu, morao je da pokrije društvo morem agenata da bi hvatali one koji se podsmijevaju i kritikuju, a rijetko ste mogli sresti novinara koji nije bio svjestan odvratnog posla koji obavlja. U Vrlom novom svijetu svaka individua spontano dodaje svoju strast na laži i besmislice. Za mene lično, najteži je bio sljedeći detalj. Evropska organizacija za satelitske telekomunikacije Eutelsat 26. maja je prekinula prenošenje programa srpske televizije RTS. U godinama narastanja srpskog nacionalizma, ponavljam, televizija je bila atomska bomba. I sad je samo veličala srpski režim, Miloševića, nevini i hrabri srpski narod, i sl., i napadala vođe svjetskog fašizma Klintona, Blera i druge. Ali većina ljudi odavno je bila oguglala na tako providne laži, nijesam sreo čovjeka u Beogradu koji je ozbiljno uzimao tu propagandu o novom fašizmu. To nije bila ni tema za razgovore, osim kad bi poneko zaključio kako nemaju mašte oni koji prave fotomontaže sa zapadnim liderima u nacističkim uniformama. Ali, suština nije bila u tome kakvu još ulogu može da igra televizija. Suština je bila u tome što je većina građana u Jugoslaviji stalno gledala Si-En-En i Bi-Bi-Si, bila u potpunosti izložena propagandi NATO-a, i nikome nije palo na pamet čak ni da poziva da se ti programi ne gledaju, a ne da ih zabranjuje. A nekad davno, u komunizmu, jedan od naših najvažnijih argumenata u kritici režima i veličanju zapadne demokratije bio je baš u tome: na Zapadu možete koliko hoćete širiti komunističku propagandu, nikome ne smetaju komunistički mediji, jer ljudi umiju da razlikuju laž od istine, dok u komunističkim državama ne smijete prenijeti preko granice nijedne zapadne novine. To je bio pokazatelj ko se boji istine. Sad je demokratski Zapad stavio sebe u obratni odnos sa jednim Miloševićem: prvome je smetalo ono što radi srpska televizija, drugome nije smetalo ono što rade veliki svjetski mediji! RTS su mogli da gledaju Srbi u unutrašnjosti Srbije i u svijetu, ali su mogli da upoređuju tu primitivnu propagandu sa programima najsavršenijih propagandnih mašina u istoriji; taj strah je govorio o inferiornosti voljene demokratije pred jednim od najgorih tirana s kraja dvadesetog vijeka! Uz to odluka o prekidu prenošenja RTS bila je nezakonita, EUTELSAT nije imao pravo da je donese, samo Ujedinjene nacije su to mogle. Od odluke o intervenciji, u svemu što je radio, NATO je kršio zakone, pravila, običaje. To je izgledalo kao ruganje sudbine, kao neduhovita groteska: primitivni ostatak komunizma, Miloševićev režim u opustošenoj Srbiji, pretvorio se u ogledalo u kojem smo gledali kako se naša prošlost, naši ideali, naše borbe, svijetovi koje smo voljeli pretvaraju u odvratne karikature. Srpska televizija se manje plašila istine nego Bi-Bi-Si! Milošević manje nego Klinton! Što je najgore, gledajući programe i jednih i drugih, znao sam i zašto je to tako. Intervencija NATO-a mnogo bi bolji utisak ostavljala u Srbiji da ljudi nijesu mogli gledati Si-En-En i Bi-Bi-Si nego u obratnom smislu. Zapad je sebe uništavao u tim programima, naročito kada je riječ o onima koji su proveli godine u borbama za zapadne vrijednosti i demokratiju. Trebalo je ćuteći slušati stare nacionaliste koji su dočekali svojih pet minuta: eto vam zapadni mediji i zapadna demokratija. Ali to nijesu prazne riječi. Zapad, demokratija, nego naši životi, iskustvo koje je sticano u decenijama poniranja u tajne društvenih mehanizama, u rizičnim sukobima, odricanju, žrtvama i strpljenju bez kraja da bi se sagledala istina i da bi se živjelo za nju i sa njom. To iskustvo je bilo izvrgnuto ruglu u ratu koji nije prelazio nivo incidenta, koji je bio tek greška iz nepažnje. I u najtežim vremenima, makar u mislima, put na Zapad je bio otvoren. Sad su se svi zatvarali velikom brzinom. Ne u tragičnom, nego u lakrdijaškom ritmu. Dobro došli u parodiju pakla. Kao da se polako gase sva svjetla. Ovdje bi se možda i mogla evocirati, kao neki simbol, posljednja godina milenijuma. Danonoćno, ali bukvalno bez prekida, mediji su razrađivali sa jedne strane užas srpskog režima i neljudsku prirodu srpskog naroda, a sa druge borbu za ljudska prava, moral i civilizaciju. Ovaj veliki moralni preobražaj osmišljen je u propagandnom centru u Briselu gdje je poslije početka rata, jer je londonska propaganda bila najuspješnija, stigao Blerov savjetnik za komunikaciju Alister Kempbel. Kempbel je ispekao zanat u londonskom Miroru, najagresivnijoj žutoj štampi na svijetu. To je tzv. štampa iz kanalizacije (caniveau) i, s obzirom na okolnosti, čini mi se da nije beznačajno, za razumijevanje raskoraka između onoga šta smo i šta mislimo da smo, zapamtili ovaj izvor iz kojega je potekla bistra voda morala. Iz centra u Briselu su propagandne teme upućivane zapadnim vladama, pa dalje, urednicima u medijima i humanitarnim organizacijama. Uživajući u svom trijumfu, Kempbel je poslije rata napravio jedan potez kojim je svoju umjetnost podigao do zagonetnog nivoa. Poslije rata, u engleskim medijima, kao i u javnom mnjenju, polako je prodirala svijest o manipulacijama i neprijatno osjećanje da su novinari slijepo slijedili propagandu NATO-a. Onda je Kempbel svakoga šokirao: javno je optužio medije da su u toku rata bili prosrpski, manipulisani `srpskom mašinom laži`. U Londonu je bilo žestokih reakcija, ali niko nije uspio da dokuči šta je ovim htio Veliki Mag. Jedino objašnjenje koje sam pročitao bilo je da pokušava unaprijed da obezbijedi podršku medija za sve buduće krize, pozivajući ih da budu još više `nezavisni` nego u toku rata na Kosovu. Možda. Ali više vjerujem u jedno od dva sljedeća objašnjenja, ili u oba istovremeno. Prvo je neposredni politički interes kao u toku rata. Jer, propaganda je važna sve dok se javno mnjenje sjeća rata, otkrivanje istine o `stotinu hiljada mrtvih civila`, `nevjerovatnim torturama nad Albancima`, ili pak o tome da je NATO vodio rat protiv civila može da ima nezgodne posljedice sve dok se javno mnjenje ne prebaci sa teme Kosova na neku drugu temu. A to otkrivanje je od ulaska novinara na Kosovo stalno bilo u vazduhu. Robert Fisk, veteran lista Indipendent, koji je rat pokrivao iz Beograda i putovao na Kosovo (i vidio samo ono što je svima bolo oči), optužio je novinare da su se u ratu ponašali kao `moutons de Panurge` i kao `pseudo-justiciers`. Kolege su se pobunile, ali to je izazvalo i ovu mnogo zanimljiviju Kempbelovu izjavu. Trebalo je unaprijed diskvalifikovati `prosrpske medije` i podsjetiti ih na obavezu da budu i dalje nezavisni. Rat je bio završen vojno, ali ne i propagandno. Drugo objašnjenje je neka vrsta artističke opklade kojoj su skloni veliki mađioničari. LJudi koji manipulišu javnim mnjenjem odnose se prema poslu pomalo kao profesionalni zavodnici: ne privlači ih ni objekat ni osjećanje, za ljubav ili rat im je svejedno jer su oni odavno sve to iskusili i znaju granice ljudske bijede. Motiviše ih samo nemogući izazov. Kempbel je imao iluziju da je bio najvažniji čovjek u ratu, možda je to zaista i bio, da je upravljao sviješću miliona ljudi. Preokretao je izgubljene situacije, pretvarao zločin u neuporedivi moralni gest, podvalu u podvig. Upravljao je iz sjenke cijelom svojom profesijom, a preko nje narodima, možda nijedan uspjeh u šou-biznisu nije ravan njegovom, nijedna moda nije lansirana tako munjevito ni sa tolikim uspjehom kao njegov moralni zanos vezan za rat. Kad se ovo završilo i kad je dokazao da je njegovo umijeće jače od ljudske prirode, napravio je još jedan `tour de force`. Optužio je sve one koje je vrtio oko malog prsta da su bili neposlušni, povodljivi za neprijateljem, maltene buntovnici i odmetnici. Koliko je njegovo zadovoljstvo moralo biti kad je poslije toga slušao bijesne reakcije novinara koji su se osjetili zavrnuti još jednom u suprotnom pravcu za 180 odsto , a opet nemoćni da bilo šta urade! Kao čovjek koji vas dugo preklinje da mu učinite neku uslugu i kad mu je konačno učinite, pošto mu više nijeste potrebni, umjesto da vam se zahvali kaže: možeš ti to još bolje. Bilo je kasno za novinare da kažu: pa mi smo radili za tebe. Ima u ovoj savršenoj manipulaciji nečeg đavolskog. Ovi mađioničari vole da pokažu, makar samima sebi, da poznaju čovjeka do dna i da mogu od njega da rade šta hoće. Kažu da voli da radi iz sjenke. Bil Klinton je završio rat još jednim trijumfalnim `političkim vaskrsenjem`, kako je pisala američka štampa. Svi su pozdravili njegovu ulogu vođe, majstorstvo kojim je upravljao Amerikom i svijetom. Britanska štampa nije štedjela pohvale za način na koji je Toni Bler vodio rat. Nazvan je `moralnim spasiocem` Zapada. Širak je bio na vrhuncu popularnosti. Svi zapadni lideri su čestitali jedni drugima na dobro vođenom ratu i nezapamćenoj saradnji. Medlin Olbrajt je rado prihvatila ocjenu da je ovo `Rat Olbrajtove` i izjavila je pred Senatom: `Mi Amerikanci izvlačimo ogromnu snagu iz činjenice da znamo ko smo i u šta vjerujemo. Mi imamo cilj. Ako smo vjerni svojim principima, uspjećemo.` (Nous autres Americains tirons une force immense du fait ljue nous savons ljui nous sommes et en ljuoi nous crodžons. Nous avons un but... Si nous sommes fidčles ŕ nos principes nous réussirons.) Ovacije... Opet ono osjećanje `déjŕ vu` sa kongresa komunističke partije. Možda je iskrivljivanje realnosti u medijima koje se nastavilo poslije rata još teže objasniti nego ono u toku rata. Jer dok je trajao rat, može se reći: nijesu znali šta se dešava na terenu, ponijele su ih kolektivne emocije, sjećali su se Srba iz Bosne, znali su ko je Milošević, itd... A kad se rat završio, mislim da je u pitanju bilo obično laganje. Valjda prethodna laž obavezuje na nove, inače bi čovjek sam sebe demantovao. Nigdje u medijima nijesam našao dobar prikaz o razaranju od bombi na Kosovu i u Srbiji. A ipak: preko 10 000 tona bombi! Sa većom snagom nego atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki! Proporcionalno teritoriji, najveće bombardovanje u istoriji! Pa ima li tragova rušenja? Ima li žrtava? Možete steći utisak da NATO i nije ratovao u Jugoslaviji. I treba da steknete taj utisak: jer savjest zapadnog društva treba da bude očišćena od toga sjećanja. To su bile virtuelne bombe. Samo ste mogli da vidite kako Albanci oduševljeno dočekuju vojnike NATO-a. Ima procjena da je od tih bombi poginulo i do deset hiljada Albanaca (to misli i Tom Voker, dopisnik Tajmsa protjeran iz Beograda). Ja mislim da ih toliko nije poginulo ni ukupno, ali ne bih bio iznenađen da ih je poginulo više od bombardovanja nego što ih je ubila jugoslovenska vojska. Nevolja je to što sad nemamo nijedan nezavisni izvor da ovo provjerimo. Čak ni TPI. Jer nezavisni izvori mogu biti samo zapadni, a uz ovom ratu ih je sve angažovao NATO. Najvažniji propagandni zadatak, odmah poslije rata, bio je da se nađu tragovi srpskih užasa. Ti tragovi su se svodili na grupe grobova koje su opisivane kao masovne grobnice. Najčešće ih je bilo oko dvadeset, uvijek u oblastima u kojima su bile borbe između UČK-a i jugoslovenske armije. Nikad nije pokazana nijedna žrtva bombardovanja. Jesu li te žrtve takođe sahranjivane? Ili su ih Srbi odnijeli u Srbiju, kao što se govorilo za hiljade mrtvih Albanaca koji je trebalo da nas sačekaju na Kosovu? Kako su odneseni kad je bilo nemoguće izaći sa Kosova pod avionima koji su kontrolisali komunikacije? Dva dana poslije ulaska NATO-a na Kosovo, kao najstrašniji dokaz torture pokazan je podrum u stanici milicije u Prištini. Namještaj ispremetan. Stolovi, stolice, jedan krevet (pretpostavlja se za torturu), pendreci, konopci, američki boks, ništa što se ne može naći u bilo kojoj drugoj stanici policije, naročito u ratu. Ali tu su novinari koji kažu da su britanski vojnici bili šokirani kad su otkrili ovu prostoriju, `evo, tu su ljudi mučeni`. Činjenica da je ovo maksimum koji su mogli naći vojnici NATO-a potvrđuje, po mom mišljenju, ograničen nivo nasilja s obzirom na ratne okolnosti. Naravno, političke teme se poslije rata izbjegavaju više nego ove faktografske. Niko neće da kaže da je situacija na Kosovu katastrofalna, da su Srbi protjerani, da ima mnogo više nasilja (čak i među Albancima) nego prije rata, da je UČK i dalje mafijaška organizacija, da je pitanje Kosova još opasnije nego ranije za cio Balkan jer se sad Makedonija, sa ogromnom albanskom manjinom, nalazi pod direktnim pritiskom albanskog nacionalnog pokreta, da zapadne države ne znaju šta da rade sa pokrajinom koju su dovele u ovo stanje. Jer sad je to problem kao između Palestinaca i Izraelaca. Jedna strana sila je protjerala Srbe i otela im dio teritorije. Bilo kad da NATO napusti Kosovo, pitanje se mora postaviti ponovo i to sa koalicijom Srba, Grka, Makedonaca i Crnogoraca protiv Albanaca. Da nijesu intervenisali, da je upravljano problemom kako tako, uz smanjenje nasilja i pritisak na Srbe i Albance, možda bi jednom našli neki dogovor. Ovako, Albanci su dobili poklon koji im niko na Balkanu ne priznaje. Da bi spriječio sljedeći rat, koji je upisan u ovu intervenciju, NATO mora da ostane VJEČNO na Kosovu. Kad se pravio bilans razaranja Srbije, redovno se govorilo: eto šta je Milošević uradio svome narodu! Sva industrija razorena, ekonomski zemlja unazađena za 40 godina, elektro-sistem razoren, zagađena voda i zagađena zemlja - zar baš sve on? Za Zapad, bombardovanja nije bilo. NATO nije vojna nego humanitarna organizacija. Pitajte Albance. U Beogradu, dok smo gledali kako obavljaju posao zapadni mediji, to je kod demokratske opozicije i nezavisnih novinara izazivalo neku mješavinu bijesa i gorčine. Osjećali smo da nam je lično podvaljeno. Mi smo godinama vodili najžešću borbu protiv svoje vlasti, svoje države, svojih naroda, u ime istine i morala. Stotine novinara su izbačene sa beogradske televizije zato što nijesu htjeli da lažu ni za svoj narod, a kamoli za svoj režim. Mnogi su rizikovali živote, podnosili mržnju i napade populističkog pokreta, otvoreno pomagali narodima sa kojima je njihov bio u ratu, zato što njihov nije bio u pravu. Uz to, jugoslovenski ratovi su bili teški izazovi, velike nacionalne drame, NATO je bio tek greška političke klase, ni zapadni narodi ni pojedinci nijesu bili ugroženi. Šta bi tek bilo da jesu! I godinama smo išli na razne skupove u demokratskim zemljama i objašnjavali mehanizme manipulacije, napadali medije koji rade sa režimom, ukazivali na primjer hrabrog i nezavisnog novinarstva u zapadnim medijima. Sad smo govorili jedni drugima gledajući se preneraženo: kolike smo bili budale! Zaista: varvari i divljaci. Nikad ništa nijesmo naučili. Kao što su seljaci na pijaci zaslužili da im bombe donesu civilizaciju, tako smo i mi zaslužili da nam je donesu laži. Nekima se sad činilo da su još ranije u razgovorima sa zapadnim kolegama osjetili kako se ovi čude kad bi im opisivali borbu protiv režima i nacionalizma. Kao da im kažu: pa zašto se vi bunite, što ne radite za režim kao svi ostali, ko vam je kriv što ste budale? Nijedan gledalac, slušalac ili čitalac nije se u tome prevario: skoro svi veliki mediji su iz sve snage podržavali moralni rat NATO-a. Osjećali su pritisak na svojoj koži. Očigledno preplavljen pismima čitalaca koji kritikuju ratnohuškačko pisanje, Mond je jednom prilikom objavio redakcijski odgovor na te kritike. Redakcija tvrdi da nema utisak da je podržavala rat. Nabrajaju se kritike upućene NATO-u koje je list objavio. Ima ih dosta. Na sudu optužba ne bi prošla. Ipak, čitaoci odlično znaju o čemu govore. Osjećaju ono stvaranje panike oko zločina, oko moralne odgovornosti Zapada, ono što je zaista ogromna većina novinara i htjela da oni osjete. Kad se podigne taj talas panike, onda možete ostaviti na miru sve `nezavisne`. Kad je bio nacionalizam u Srbiji, Milošević je mogao da pusti u narod sve objektivne i `nezavisne` medije. Oni nijesu samo bezopasni, oni su dobrodošli, podgrijavaju nacionalni pokret koji traži izdajnike i neprijatelje, inače se čeljusti sklapaju u prazno, kandže atrofiraju. Kao svaki fundamentalizam, Zapad se odmah zatvorio prema nevjernicima. Rusija je na početku rata ponižena bez razloga, sila voli aroganciju radi arogancije. Rat stvara antizapadno raspoloženje, mogla bi dati oružje Srbima, moglo bi doći do velike krize? Odmah je nađen odgovor na sve: to se Rusija vraća sovjetskoj paranoji, Rusija ne razumije zapadne vrijednosti, Rusiji treba novac, Rusija je korumpirana, uostalom mi Rusiju izdržavamo. Nema zapadne greške ili odgovornosti za krizu, samo neke tamo zaostale i korumpirane zemlje koje ne razumiju impulse demokratije! Da nije u Rusiji na vlasti `najbolji zapadni predsjednik` koji prihvata da igra ulogu koju Vašington traži, da nije pristao da napusti Miloševića, ko zna kako bi se završila ova fundamentalistička zabava. Na Zapadu zaključe da je Rusija napravila razuman izbor. Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi, zločini su bili očigledni, a gore od svega: nipošto se ne smije stati, i ovakav rat se mora dobiti inače je gotovo sa prestižom svjetske sile i ulogom NATO-a u izgradnji novog svjetskog poretka Rat je bio kratak, bez mnogo velikih događaja. Ali užasan po načinu na koji je razotkrio realnost civilizacije i duhovnu prazninu zapadnog čovjeka. U njemu su se tolikom brzinom naređale velike teme i postavila velika pitanja, da on izmiče razumijevanju. Kao neki mali rezime vijeka, podsjećanje u glavnim crtama na to ko smo i kakvi smo i nagovještaj onoga što smo spremni da uradimo. Od tog munjevitog krokija koji je jednim potezom izvukla majstorova ruka hvata vas gora jeza nego od beskrajnih dokumentaraca o koncentracionim logorima. Evo, otprilike, kako je meni izgledalo to narastanje istine, od prvog mreškanja talasića i uznemirenog podrhtavanja prirode, od strašne rike i pomaljanja cijelog čudovišta iznad vode. U početku nije bio ni plan o bombardovanju, nego samo prijetnja. Ona se začela u glavama nekih američkih stratega koji su život proveli u školama učeći kako se upravlja svijetom. Madlen Albright je slab diplomata. To je profil političara koji može da bude vrlo opasan u okolnostima u kojima vjeruje da ima veliku moć. Ona je doktrinar i ekstremista. U ponašanju veoma podsjeća na Slobodana Miloševića. Kao on u vrijeme razbijanja Jugoslavije, kad je bio siguran da predstavlja najveći narod i vojnu silu, i ona teži da svede realnost na proste odnose jačeg i slabijeg. I ona izvlači brze zaključke iz tog odnosa i hoće odmah da slomi protivnika ako ovome ti odnosi nijesu jasni. Objavljuje jednostavne istine o američkoj superiornosti iza kojih slijede ultimatumi. I kod nje, kao kod njega, ovaj prilaz politici i realnosti fizički je uobličio ličnost: bahati pokreti, prezrivo lice, izazovan pogled, tvrd govor. Iza svakog gesta i svake rečenice kao da se čuje argument: ako ti se ne sviđa, hoćeš li da se biješ? Amerika je najbolja. Amerika je najjača. Mi ovo možemo da ponovimo najviše puta u najvećim medijima. Jesi li za ili protiv nas? Madlen Albright Milošević je zaista bio najjači u vrijeme raspadanja Jugoslavije i vjerovatno mu ni dan-danas nije jasno zašto je sve izgubio. Kao što američkoj administraciji i generalima nije bilo jasno poslije prva dva dana rata kako su se našli u položaju poraženog. Insistiram na ovim vezama ideologije i politike sa crtama lica da bi se stalno svi sjećali kako apstraktne ideje, za koje nam se čini da uobličavaju neki svijet koji sa nama nema veze, direktno utiču na život društva i pojedinaca do najintimnijih detalja. Tako je ona ogromna većina ljudi na Zapadu uobličena praznim parolama koje ih pretvaraju u lutke koje se ponašaju onako kako to odluče reklamni agenti. Postoji krivac za to nesrećno lice u ogledalu. Albright je i fizički đak Bžežinskog. On je veliki strateg imperije: miran, nepokolebljiv, opasan i prije nego što progovori. Takav je htio da bude, tako izgleda. Ona je u akciji, demonstrira silu, zato nema njegov mir ni prijeteći izgled, nego raspojasanost i bahatost: ona ostvaruje planove i prijetnje. U početku je bila samo prijetnja bombardovanjem. Ali pošto Amerika ulazi ozbiljno u ulogu sile koja dominira svijetom, i pošto je riječ o ključnom trenutku proširenja NATO-a i stabilizovanja te dominacije na evroazijskom prostoru, svaka prijetnja mora da bude uvjerljiva i svi narodi i ljudi moraju da shvate ozbiljnost tih prijetnji. Ako je Washington nešto rekao, ako se NATO angažovao, onda ne može biti vraćanja nazad. Jer je veća šteta za svijet gubitak kredibiliteta NATO-a i američkog prestiža, nego uništavanja cijelih država. Kad je napravljena greška, u Washingtonu su rekli: nema povratka nazad, u pitanju je prestiž Amerike. U Evropi: treba spasiti Ameriku. Šta je Amerika? Clinton? Albright? Penthagon? Svi zapadni lideri su zaključili da su ugroženi vitalni interesi Zapada i da zato moraju svi složno ići do kraja. Šta su vitalni interesi Zapada? NATO? Jedna vojna organizacija bez razloga postojanja? Jesu li karijere drugorazrednih političara i institucija važnije od vrijednosti na kojima počivaju Amerika i Zapad? Možda i jesu, ako tih vrijednosti nema i ako se zapadno društvo drži samo medijskim kampanjama. U Washingtonu izgleda nikome nije išlo u glavu da se Milošević neće povući pred prijetnjom bombardovanja. Prvo, znali su da se on povlači kad osjeti da je direktno ugrožen; drugo, bilo je očito da nijedan normalan čovjek neće ući u rat sa NATO-om; treće, osjećanje svemoći u ljudi poput Madlen Albright je bezgranično, u njihovoj svijesti neuspjeh se ne javlja kao mogućnost. Milošević je shvatio da se američke prijetnje ostvaruju kao neminovnost, možda po nekom zakonu afiniteta između brutalnosti, opsjednutosti silom, zakonom jačega. 78 DANA EKSPLOZIJA: Beograd, mart 1999. Bio je spreman da prihvati sve u pregovorima oko Kosova, osim nezavisnosti pokrajine i dolaska NATO-a u Srbiju. Iz toga su američki diplomati, kako su priznali poslije rata, zaključili da je na ivici da i to prihvati i da će prihvatiti poslije prvih bombi. Ni to što je Beograd već slao armiju na Kosovo i spremao se za rat nije poljuljalo uvjerenje diplomata da će se odmah predati, iz prostog razloga što se svako mora predati pred prijetnjama NATO-a. Računalo se na dvije noći simboličnog bombardovanja. Kad je italijanski predsjednik D’Alema uputio Clintona šta će biti ako se Milošević ne povuče, Clinton nije znao šta da odgovori. Njegov savjetnik je na kraju našao odgovor: onda ćemo nastaviti da bombardujemo. Do kada? Do kraja. Očigledno i jednostavno. Zašto bismo se mnogo brinuli, ili razmišljali o svijetu, kad uvijek imamo rješenje pri ruci? Zar nijesmo najbogatiji i najjači? Neka svijet vodi računa o našem raspoloženju i interesu, zašto bismo mi vodili računa o svijetu. Ovdje se, ako se ne varam, slute opasnosti koje vrebaju Ameriku u njenim odnosima sa svijetom. To liči na biblijska upozorenja o sljepilu taštine i bogatstva koja nam danas zvuče djetinjasto. Ali ona su sigurno uvijek zvučala djetinjasto u konkretnim okolnostima, jer suština toga sljepila i jeste u tome što se vjeruje da se ono dešava samo drugima. Tako se takoreći iz ležernosti prišlo bombardovanju. Na velikim medijima, CNN-u i BBC-ju, koji su rat pratili kao neposredni učesnici, mogla se prvih dana vidjeti slatka uzbuđenost zbog sportskog događaja u kojem održavamo vještačku neizvjesnost, ali znamo da nam je obećan trijumf. Trećeg dana rata dogodila se najvažnija promjena, iako ju je teško opisati. To je trenutak kad su u Washingtonu i drugim velikim zapadnim centrima shvatili da bombardovanje može da traje, da se to zove rat, a da je rat nešto ozbiljno i neizvjesno. Odjednom se pokazalo da je politička pozicija Zapada neodrživa, a vojna loša. Politički, Washington je bio izolovan zbog nelegalnosti akcije. Riječ je o napadu na nezavisnu državu, člana Ujedinjenih nacija. Ujedinjene nacije bile su eliminisane, jer je trebalo pokazati kako se vlast prenosi na NATO. Statut samog NATO-a nije dozvoljavao takve intervencije. Bilo je očigledno da ovakav rat mora biti politički neprihvatljiv za sve zemlje van NATO-a. Postojala je opasnost da javno mnjenje ni u Americi ni u Evropi ne razumije školsku imperijalnu logiku koja je toliko ličila na starinsku imperijalnu logiku koju zapadna savjest ne može da podnese. Pojavili su se vojni stručnjaci koji su rekli da je teško bombardovanjem dobiti rat. Naročito ako se bombarduje iz velike visine i velike daljine. A drukčije, treba rizikovati živote zapadnih vojnika. Ko će razumjeti zašto ti vojnici ginu u Jugoslaviji? NATO, koji je tražio kredibilitet na ideji garantovanja bezbjednosti Evrope, izazvao je rat usred Evrope. Bilo je očito da on ne garantuje bezbjednost, nego sasvim obratno: nametanje njegove moći izaziva krize i ratove. Kritičari ove intervencije u Americi, koji su bili oštriji i otvoreniji nego evropski, nikako nijesu razumjeli zašto Evropi slijedi Washington u ovakvu katastrofu. Mala greška u procjeni pretvorila se u monumentalnu grešku iz koje se nije vidio izlaz. Prestiž Amerike je bio u pitanju, a bankrot NATO-a u perspektivi. Politički lideri zapadnih zemalja ličili su na djecu koja su u igri zapalila kuću. Tada je bilo jasno da iz igre može da izbije i svjetski rat. Jer se vidjelo da za Zapad nema povratka: NATO ne može bankrotirati, rat se ne smije izgubiti. A kuda vodi rat? Možda će države koje imaju vojnu silu pomoći Jugoslaviji, možda će joj isporučiti oružje, možda će širom svijeta zaređati antizapadni protesti, možda će zapadno javno mnjenje silovito reagovati? Preko noći se atmosfera zgusnula, regionalno problem je pretvoren u planetarnu opasnost. RAT PROTIV CIVILA: Srbija, 1999. U Beogradu su to bili najgori dani. Osjećala se nepredvidivost u reakcijama zapadnih političara, osjećalo se da je ulog toliki da su sva sredstva dozvoljena. Tih dana je izvršena, po mom mišljenju, najveća mobilizacija medija u propagandnom ratu u drugoj polovini dvadesetog vijeka. Mi smo u Beogradu gledali samo velike televizijske mreže, tek po povratku iz Jugoslavije shvatio sam kolike su razmjere te mobilizacije. S druge strane, ludak na vlasti u Beogradu takođe je bio nepredvidiv. On do sada nije ubijao članove demokratske opozicije, samo ljude iz njegovih redova koji su previše znali i koji bi postali nepouzdani. Ali takva mogućnost postojala je prilikom svih političkih zaokreta, naročito ako bi se režim osjetio ugroženim. Pretpostavljali smo da nas štiti to što se osjeća jakim, što bombardovanje ne ugrožava režim nego samo stanovništvo. Zapadna intervencija je ubijala demokratsku opoziciju politički, zapadne bombe narod fizički. Što bi nas on ubijao pod rugi put? I fizički, veća opasnost je dolazila sa Zapada. Ne od bombi, nego od tamošnjih političara koji su tražili bilo kakav način da opravdaju svoj rat. U zapadnim medijima, naročito u izjavama britanskih političara, sugerisalo se da je počela velika čistka u Beogradu, da strada demokratska opozicija. Stvarana je slika paklenog režima, fašističke atmosfere ubijanja. Trebalo je proširiti front, da tako kažem, zakloniti političke razloge intervencije, opravdati bombardovanje većom temom, trebalo nas je sve uključiti u rat, da se stvori velika zbrka, da se prikrije očiglednost zapadne greške i nepotrebnost rata. Atmosfera u Beogradu, osim napetosti, nije imala veze sa onim što se pričalo na Zapadu: strah, začuđenost, tolerancija među građanima, manje nego ikad tragova fašizma. U policiju je priveden prvog dana rata urednik opozicionog Radija B92. Oko toga je napravljena velika galama, jer se očekivalo hapšenje, možda i likvidiranje. Pušten je poslije bezazlenog razgovora. Ali ga londonska vlada nije ispuštala iz ruku. Čuli smo u dva dana uzastopno intervencije britanskih ministara inostranih poslova i odbrane, u kojima su javno, preko televizije, ovaj radio i njegov urednik proglašeni za saradnike engleske vlade, koje finansira ministarstvo. Bio je to otvoreni poziv na linč. Na Zapadu bi to odlično odjeknulo, kao dokaz o Miloševićevoj tiraniji. Novinari ovoga radija, koji se godinama bore protiv Miloševićevog režima, bili su šokirani i ogorčeni. Zaista, pod bombama NATO-a, ako vas najagresivniji političari zemlje koja bombarduje proglase za svog saradnika, a vi sjedite među ljudima koji su takođe bombardovani, nije teško shvatiti šta vas čeka. Svi smo mogli vidjeti koliko teži višegodišnja borba protiv diktature, žrtvovanje za demokratske principe, od časa kad postanete smetnja u računicama demokratskih država. Neophodni su bili zločini Miloševićevog režima; što hitnije i što grozniji. Četiri dana kasnije počeće da stižu albanske izbjeglice i NATO će malo odahnuti, ali to nije bilo dovoljno jer je previše ljudi vidjelo koincidenciju između talasa izbjeglica i početka bombardovanja. Zato su žrtve tražene svuda. Ista propaganda je vođena tih dana prema Crnoj Gori iz Londona. Puštane su dezinformacije preko BBC-ja (iz nekog misterioznog izvora Rojtersa, navodno iz Crne Gore) o tome da srpske trupe ulaze u Crnu Goru i da napad jugoslovenske armije na crnogorski režim samo što nije počeo. Čak smo i mi otišli iz Beograda u Crnu Goru da prisustvujemo novom ratu. Sve je bila laž. U Crnoj Gori je atmosfera bila napeta, zemlju su bombardovali saveznici crnogorske vlade, tako da je narod guran Miloševiću u ruke. Vlada je jedva održavala mir. Samo je iskra nedostajala. Navodno tajne informacije britanske vlade da srpski napad na Crnu Goru samo što nije počeo stvarale su nevjerovatnu paniku i direktno gurale Crnu Goru u građanski rat koji bi tamo bio zastrašujući, ali koji bi bio spasonosan za propagandu NATO-a. Otvorio bi se novi front, i vojni i propagandni, prema Miloševiću. Sudeći po informacijama koje su objavljene poslije rata, Crna Gora je za dlaku pošteđena masivnog bombardovanja koje bi imalo za cilj isključivo izazivanje građanskog rata, jer su vojne baze u Crnoj Gori beznačajne. U Parizu tvrde da je za to zaslužna francuska vlada. Ako je tačno, hvala. Ništa pokvarenije i perfidnije od ratne logike velikih zemalja, sa velikim političkim iskustvom, kad su njihovi interesi ugroženi. Jedino se London u ovome snalazio kao u svojoj slavnoj prošlosti: brze reakcije, radikalne, neustrašive, preuzimanje svih rizika, žrtvovanje i prijatelja bez oklijevanja kad se za to ukaže potreba. Sve druge zapadne vlade izgledale su djetinjasto prema starom britanskom lavu. U tom velikom političkom iskustvu, koje je teško gledati bez divljenja, čak i ako vam je moralno odvratno, odmah se napravi nacionalna sloga oko nacionalnog interesa. Nijedno demokratsko pravilo ne važi u odbrani državnih interesa, sasvim svejedno ko je u sukobima kriv a ko prav. To se zove: right or wrong, my country. Ponašanje Blairove vlade i BBC-ja bili su nešto kao poslednji odjek vještine i brutalnosti velike imperije, nešto kao pirueta starog igrača koji više nema ulogu u igri koju je imao nekad, ali u čijim se pokretima vidi nedostižna maestrija. Koliko da se pokaže amaterima o kakvoj je umjetnosti riječ. Moralno, to izgleda još odbojnije nego u vrijeme imperije, jer je suvišno, ali politički, divite se rutini u kojoj su isključeni pogrešni koraci. Divite se lakoći sa kojom se podvaljuje i laže odlučnosti sa kojom se ide do krajnjih konsekvenci takve politike. Ostaje vam da žalite za situacijama kad je ovakva maestrija usmjerena ka odbrani vrijednosti, a ne ka njihovom uništavanju. Kada posmatrate ponašanje američke vlade, a naročito američkog društva, vidite odmah da nikakvi eksperti, nikakav talenat ne mogu nadoknaditi iskustvo. Vještina američkog šoubiznisa koju primjenjuju mediji i koju je razradio Clinton nigdje se ne primiče doslijednosti manipulacije BBC-ja. Slobodan Milošević i jugoslovenski mediji zaista djeluju amaterski u odnosu na ovu politiku, tu je sasvim opravdano upoređenje u odnosu na ovu politiku, tu je sasvim opravdano upoređenje između primitivnih divljaka i rafinirane civilizacije. Druge evropske vlade su takođe djelovale amaterski u odnosu na londonsku. Kod svih drugih, uključujući i Washington, osjećala se prikrivena panika: na kraju krajeva, bez razloga su ušli u rat i možda išli ka svjetskoj krizi. Osim kod Engleza: šta je tu je, više se ne vraćamo na uzroke, svom snagom, ne birajući sredstva, idemo do kraja. Jedino je, kažem, škripalo što je operacija bila pogrešna i zločinačka, i što London više nije imao svoju politiku, nego je vodio američku. Bivši gospodar svijeta je zadržao svoje majstorstvo, ali ga pokazuje kao sluga. Druge evropske vlade nijesu pokazale ništa osim refleksa straha i zbijanja iza najjačeg. To je najgore izgledalo u Parizu, zbog De Gaulleovog nasleđa koje zemlja nije sposobna da nosi. Francuska vlada je prosto vodila antievropsku i antifrancusku politiku. Neko tajno očekivanje koje je iz cijele Evrope strujilo ka Parizu iznevjereno je. Druge prilike neće biti. Treba se pomiriti sa niskim nivoom na kom je francuska politika i intelektualna elita. Francuska politika u ratu NATO-a posebna je katastrofa u okviru zajedničke katastrofe Zapada. BEZ PODRŠKE: Boris Jeljcin i Slobodan Milošević u Moskvi 1998. Izgubila je svoj prestiž na Balkanu, izgubila šansu da se pokaže kao motor Evrope, pustila je da se ruše UN u kojima Pariz još ima glas sile u Savjetu bezbjednosti, spasila je NATO koji spriječava ujedinjavanje Evrope i njenu emancipaciju. Poslije rata Francuzi su pričali da su se borili za UN i za saradnju sa Rusima. Jesu, tek pošto je Milošević natjerao Zapad da pozovu Ruse i UN, ali ovi su na početku operacije bili optimisti. I Pariz se sa time složio. Kako bi izgledala francuska pozicija danas u Evropi da je Pariz bio samostalan u ratu! A mogao je. Zahvaljujući De Gaulleovom nasleđu, mogao je Pariz biti solidaran sa NATO-om, ali van rata. Tako bi se sve oči okrenule ka Parizu, sve diplomatske inicijative, i evropska politika bi se rodila u Parizu. Tužno je gledati kako greške vuku jedna drugu do katastrofe. Na kraju rata, francuski diplomati i mediji zaređali su sa objašnjenjima kako je De Gaulle prevaziđen, iz straha da ima previše Francuza koji vide da se nešto loše desilo sa Francuskom. Čak su objavili i ankete po kojima je De Gaulle omiljen kao ličnost, ali njegova politika je zastarela. Chirac, Jospin, Kon Bendit vide dalje. Zastarela? Kako, nikad nije bila aktuelnija! De Gaulleova politika je bila nerealna u vrijeme kad je vodio, jer je bila vizionarska, a sad dolazi njegova epoha. De Gaulle je i vodio politiku sa pogledom na kraj hladnog rata. Ko je govorio unaprijed o opasnosti američke sile i diktata? Ko se usudio da predvidi u vrijeme Sovjetskog Saveza da Rusija nije opasnost? Ko je govorio o tome da je jedina bitka koju vrijedi voditi ona za čovjeka? On jeste prevaziđen budući da nikad nije bio u tolikom sukobu sa jednom političkom klasom kao sa sadašnjom zapadnom, ali je van realnosti, nesposobna da izazove ta klasa, a ne De Gaulle. Problem jeste u tome: De Gaulle u ovakav rat ne bi išao, stao bi u ime Evrope i Evropa bi se u njemu prepoznala. To bi bilo odlično i za Ameriku i za Evropu i za Balkan. Ovako, sve je bila greška, zločin i sramota i sve je trebalo spasavati lažnom slikom o trijumfu u medijima. Francuska politička elita neće De Gaullea za uzor, zato će imati Le Pena za dostojnog konkurenta. Moramo se stalno vraćati na ulogu medija u ratu. Oni su muzička pratnja iza događaja, ključna za stvaranje `atmosfere`. Logika je bila jednostavna. NATO je morao da nastavi rat koji je bio nelegalna intervencija u kojoj su pogažene norme međunarodne politike, eliminisane Ujedinjene nacije, zategnuti odnosi sa cijelom planetom van zapadnog svijeta. Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi, zločini su bili očigledni, a gore od svega: nipošto se ne smije stati, i ovakav rat se mora dobiti inače je gotovo sa prestižom svjetske sile i ulogom NATO-a u izgradnji novog svjetskog poretka. ŽRTVE IMPERIJALNE LOGIKE: Pobijeni putnici iz voza u Grdeličkoj klisuri To je trebalo da obave mediji: da ovu realnost prekriju moralnom motivacijom i pretvore je u humanitarni preporod politike. Napravljen je obrt koji se u politici često pravi i za koji su vjerovatno ideju imali Englezi: pošto je intervencija bila protivpravna, neodbranjiva, imperijalna, politički rizična, kriminalna na terenu, onda je sve to objašnjeno kao prelazak u novo doba: moral umjesto prava, humanizam umjesto politike. Zar javno mnjenje ne čeka samo to? Zar nije zasićeno političkim kalkulacijama i pokvarenošću javne scene? Pa dobro, pošto je u pitanju ukidanje prava, zar onda ne možemo reći da je to sve u ime višeg morala? Taj moral sputavaju norme. Slijedimo zakone srca, a ne birokratska pravila. Ako nema razloga za rat, zašto da to ne pretvorimo u adut: pa razlog je samo u moralnoj indignaciji. Epohalna promjena. Zgodan je i datum: ulazimo u treći milenijum kao preporođeni. Publika traži čiste emocije. Ako se završi rat do letnjih odmora sve je u redu. Poslije ćemo preći na letnje seksualne teme. Na jesen se niko neće sjećati ni šta smo radili ni šta smo govorili. Zakoni šou-biznisa nikad nijesu omanuli. Tako je pređen novi stepen u ozbiljnosti rata. Prvo se prešlo sa pretnje na bombardovanje, onda sa lokalnog na planetarni problem, onda na pitanje prestiža imperije i održavanje svijetskog poretka, a onda, najvažnije od svega: na manipulaciju ljudima mimo do sada poznatih granica. Jer od svih nevolja ovoga svijeta, političkih i ratnih, važnija je promjena prirode čovijeka: iz uobičajene doline plača prešli smo u Vrli Novi Svijet. To je, po mom mišljenju, najveća tema koju je otvorio rat NATO-a protiv Jugoslavije, prelazeći za samo nekoliko dana put od bezazlene greške u procjeni do pitanja o razlozima postojanja ovakve civilizacije.