Pesme u zbirci "Pevane pesme srpskih pesnika", koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Sve pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića "Pevam danju, pevam noću"; J.J. Zmaja: "Pesmo moja zakiti se cvetom" i A. Šantića: "Što te nema", koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga Dejana Tomića "Pevane pesme srpskih ratnika" sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Pesme u zbirci "Pevane pesme srpskih pesnika", koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Sve pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića "Pevam danju, pevam noću"; J.J. Zmaja: "Pesmo moja zakiti se cvetom" i A. Šantića: "Što te nema", koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga Dejana Tomića "Pevane pesme srpskih ratnika" sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Pesme u ovoj zbirci, koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. Sve pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića Pevam danju, pevam noću; J.J. Zmaja: Pesmo moja zakiti se cvetom i A. Šantića: Što te nema, koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Pevane pesme srpskih pesnika Pesme u ovoj zbirci, koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Sve pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića Pevam danju, pevam noću; J.J. Zmaja: Pesmo moja zakiti se cvetom i A. Šantića: Što te nema, koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Песме у овој збирци, које су много и радо певане, представљене су онако како су их песници написали, а не како се певају. То значи да су многе испеване од почетка до краја, док је код појединих текст скраћиван због музике, која не „трпи" толику дужину вокалне интерпретације. Све песме су углавном градског (варошког) и народног жанра, осим песама Б. Радичевића Певам дању, певам ноћу; Ј.Ј. Змаја: Песмо моја закити се цветом и А. Шантића: Што те нема, које су забавномузичког карактера. На крају се налазе и неколике певане родољубиве и духовне песме српских песника. Књига садржи и музичку фонотеку Радио Београда и Радио Новог Сада, односно списак извођача музичких снимака народних и градских песама приређених у овој књизи. Наслов: Певане песме српских песника Издавач: Радио телевизија Србије Страна: 294 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 23 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-6195-043-8

Pesme u ovoj zbirci, koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića Pevam danju, pevam noću; J.J. Zmaja: Pesmo moja zakiti se cvetom i A. Šantića: Što te nema, koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Opis proizvoda Pesme u ovoj zbirci, koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „„trpi toliku dužinu vokalne interpretacije. Sve pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića Pevam danju, pevam noću J.J. Zmaja: Pesmo moja zakiti se cvetom i A. Šantića: Što te nema, koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

PEVANE PESME SRPSKIH PESNIKA - Dejan Tomic Izdavac: RTS Mek povez 293 str. Dimenzije 16x22,5cm

Autor: Dejan TomićPesme u zbirci "Pevane pesme srpskih ratnika", koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Sve pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića "Pevam danju, pevam noću"; J.J. Zmaja: "Pesmo moja zakiti se cvetom" i A. Šantića: "Što te nema", koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga Dejana Tomića "Pevane pesme srpskih ratnika" sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Dejan Tomić
Domaći autori, Poezija
Barkod: 9788661950438
Pesme u zbirci "Pevane pesme srpskih ratnika", koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Sve pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića "Pevam danju, pevam noću"; J.J. Zmaja: "Pesmo moja zakiti se cvetom" i A. Šantića: "Što te nema", koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga Dejana Tomića "Pevane pesme srpskih ratnika" sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Format: 16x23 cm Broj strana: 296 Pismo: ćirilica Povez: broširan ISBN: 978-86-6195-043-8 Izdavač: RTS Pesme u ovoj zbirci, koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Sve pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića „Pevam danju, pevam noću"; J.J. Zmaja: „Pesmo moja zakiti se cvetom" i A. Šantića: „Što te nema", koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Srpske pevane pesme Vojvodine stare Dele se te pesme na muške i ženske, svečarske, posleničke (pesme za rad), svatovske, ljubavne, bećarske, lumperaške... A znate li kakve su to rojtanske pesme? Priređivač zbirke upoznaje čitaoce sa istorijskim kontekstom i analizom muzičkog nasleđa Srba sa prostora Vojvodine stare, koja se prostirala i na delovima danas susednih država, tokom protekla dva veka. U zbirci se nalaze i varoške pesme nastale na stihovima srpskih vojvođanskih pesnika Jovana Subotića, Vasilija Vase Živkovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Mite Popovića... Pesme su obrađivali, za glas i klavir ili mešoviti hor, Kornelije Stanković, Franjo Kuhač, Stevan Stojanović Mokranjac, Petar Konjović...

Autor: Dejan TomićDele se te pesme na muške i ženske, svečarske, posleničke (pesme za rad), svatovske, ljubavne, bećarske, lumperaške... A znate li kakve su to rojtanske pesme?Priređivač zbirke upoznaje čitaoce sa istorijskim kontekstom i analizom muzičkog nasleđa Srba sa prostora Vojvodine stare, koja se prostirala i na delovima danas susednih država, tokom protekla dva veka.U zbirci se nalaze i varoške pesme nastale na stihovima srpskih vojvođanskih pesnika Jovana Subotića, Vasilija Vase Živkovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Mite Popovića... Pesme su obrađivali,za glas i klavir ili mešoviti hor, Kornelije Stanković, Franjo Kuhač, Stevan Stojanović Mokranjac, Petar Konjović...

SRPSKE PEVANE PESME VOJVODINE STARE MUZIKA Šifra artikla: 350263 Isbn: 9788661951763 Autor : Dejan Tomić Izdavač : RTS I RTV Notna zbirka za ljubitelje narodne muzike, profesionalce i amatere, sadrži 417 zapisa pesama Vojvodine stare, a isto tako i pesme komponovane u duhu muzičke tradicije Srba u Vojvodini u 19. i prvoj polovini 20. veka. Ideja za naslov albuma proistekla je iz pesme Veljka Petrovića „Vojvodina stara, zar ti nemaš stida". Dele se te pesme na muške i ženske, svečarske, posleničke (pesme za rad), svatovske, ljubavne, bećarske, lumperaške... A znate li kakve su to rojtanske pesme? Priređivač zbirke upoznaje čitaoce sa istorijskim kontekstom i analizom muzičkog nasleđa Srba sa prostora Vojvodine stare, koja se prostirala i na delovima danas susednih država, tokom protekla dva veka. U zbirci se nalaze i varoške pesme nastale na stihovima srpskih vojvođanskih pesnika Jovana Subotića, Vasilija Vase Živkovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Mite Popovića... Pesme su obrađivali, za glas i klavir ili mešoviti hor, Kornelije Stanković, Franjo Kuhač, Stevan Stojanović Mokranjac, Petar Konjović... Notna zbirka za ljubitelje narodne muzike, profesionalce i amatere, sadrži 417 zapisa pesama Vojvodine stare, a isto tako i pesme komponovane u duhu muzičke tradicije Srba u Vojvodini u 19. i prvoj polovini 20. veka. Ideja za naslov albuma proistekla je iz pesme Veljka Petrovića „Vojvodina stara, zar ti nemaš stida". Dele se te pesme na muške i ženske, svečarske, posleničke (pesme za rad), svatovske, ljubavne, bećarske, lumperaške... A znate li kakve su to rojtanske pesme? Priređivač zbirke upoznaje čitaoce sa istorijskim kontekstom i analizom muzičkog nasleđa Srba sa prostora Vojvodine stare, koja se prostirala i na delovima danas susednih država, tokom protekla dva veka. U zbirci se nalaze i varoške pesme nastale na stihovima srpskih vojvođanskih pesnika Jovana Subotića, Vasilija Vase Živkovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Mite Popovića... Pesme su obrađivali, za glas i klavir ili mešoviti hor, Kornelije Stanković, Franjo Kuhač, Stevan Stojanović Mokranjac, Petar Konjović... Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija MUZIKA Autor Dejan Tomić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač RTS I RTV Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2019 Format 21x27 Strana 477 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Notna zbirka za ljubitelje narodne muzike, profesionalce i amatere, sadrži 417 zapisa pesama Vojvodine stare, a isto tako i pesme komponovane u duhu muzičke tradicije Srba u Vojvodini u 19. i prvoj polovini 20. veka. Ideja za naslov albuma proistekla je iz pesme Veljka Petrovića „Vojvodino stara, zar ti nemaš stida". Dele se te pesme na muške i ženske, svečarske, posleničke (pesme za rad), svatovske, ljubavne, bećarske, lumperaške... A znate li kakve su to rojtanske pesme? Priređivač zbirke upoznaje čitaoce sa istorijskim kontekstom i analizom muzičkog nasleđa Srba sa prostora Vojvodine stare, koja se prostirala i na delovima danas susednih država, tokom protekla dva veka. U zbirci se nalaze i varoške pesme nastale na stihovima srpskih vojvođanskih pesnika Jovana Subotića, Vasilija Vase Živkovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, Mite Popovića... Pesme su obrađivali, za glas i klavir ili mešoviti hor, Kornelije Stanković, Franjo Kuhač, Stevan Stojanović Mokranjac, Petar Konjović... Format: 15.5x22.5 cm Broj strana: 477 Pismo: ćirilica Povez: broširan ISBN: 978-86-6195-176-3 Izdavač/ Saizdavač: RTS, JMU Radio-televizija Vojvodine

Izdavac SLOBO LJUBVE Beograd - Pesme Jovan Ducic - Pesme Djure Jaksica - Pesme Laze Kostica - Pesme Branka Radicevica - Srpske narodne pesme antologija - Pevanija Zmaj Jovana Jovanovica - Izabrane pjesme Silvije Srtahimir Kranjcevic - Smrt Smail-age Cengica pjesma Ivana Mazuranica - Sovo ljubve Stefan Despot - Pustinjak Cetinjski Petar Petrovic Njegos

40698) PEVANIJA ZMAJ JOVANA JOVANOVIĆA II tom , Izdanje Srpske knjižare braće M. Popovića u Novom Sadu 1882 godine , divot izdanje, odabrane celokupne umotvorine u pesmi i prozi , , tvrd povez, format 15 x 20,5 cm , ćirilica, strane numerisane od 377 do 890 , ilustrovano inicijalima , sadrži poglavalja VI : Zmajeve pesme ; VII : Istočni biser prevodi pesama različitih pesnika Istoka ; VIII Pesme Mirca Shafije ; IX : Demon poema Mihaila Ljermontova ; X : Dečije pesme ; XI : Natpisi i sitnice ; XII : Vitez Jovan od A. Petefija

Jovan Jovanović Zmaj je najplodniji srpski pesnik iz druge polovine XIX veka. Njegovo pesničko delo je široka i verna slika narodnog života iz jednog burnog perioda naše nacionalne istorije. Stalna aktivnost u društvenom životu omogućila je Zmaju da kroz pedesetogodišnji književni rad postane najverniji književni tumač oslobodilačkih težnji narodnih masa. Jovan Jovanović Zmaj je najplodniji srpski pesnik iz druge polovine XIX veka. Njegovo pesničko delo je široka i verna slika narodnog života iz jednog burnog perioda naše nacionalne istorije. Stalna aktivnost u društvenom životu omogućila je Zmaju da kroz pedesetogodišnji književni rad postane najverniji književni tumač oslobodilačkih težnji narodnih masa. Rodio se 24. novembra 1833. u Novom Sadu, u jednoj od uglednih građanskih porodica. Osnovnu školu završio je u Novom sadu, a zatim je tu počeo gimnaziju, koju je zatim nastavio u Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije, studirao je pravne nauke u Pešti, Pragu i Beču. Za njegovo konačno književno i političko obrazovanje od posebnog značaja bio je boravak u Beču, gde su se okupljali mnogi kulturni i politički radnici iz svih južnoslovenskih pokrajina. Posle završenih studija, Zmaj se vraća u Novi Sad (1860), i postaje činovnik u novosadskom magistratu. Tu se upoznaje sa Ružom Ličanin i među njima se razvija iskrena i nežna ljubav koja će se uskoro završiti brakom. Ova ljubav i srećan porodični život nadahnuće Zmaja da napiše poznati ciklus pesama pod nazivom Đulići. 1870. godine, Zmaj završava medicinske studije, vraća se u Novi Sad i tu započinje lekarsku praksu. Ovde ga ubrzo stiže i teška porodična nesreća: umiru mu deca, a najzad i žena Ruža. Iz ove njegove porodične drame, rodio se niz potresnih elegičnih pesama, objavljenih kasnije pod nazivom Đulići uveoci. Posle smrti svoje dece Zmaj je počeo intenzivnije da se bavi dečijom poezijom, mada je i ranije sarađivao sa dečijim listovima koji su pokretani u Novom Sadu. Zmajevo književno delo je veoma obimno. Izdao je sledeće zbirke pesama: Đulići (1864); Sve dojakošnje pesme (1871); Pevanija (1882); Đulići uveoci (1888); Druga pevanija (1895); Snohvatice (1895); Čika Jova srpskoj deci (1899); Devesilje (1900); i Čika Jova srpskoj omladini (1901). Od proznih radova poznata mu je pripovetka Vidosava Branković i šaljiva igra Šaran. Zmaj je poznat i kao prevodilac, i to prevodilac najbolje vrste. Prevodio je sa mađarskog, koji je znao od detinjstva, a takođe i sa ruskog, nemačkog i francuskog. Iako nije bio strog u izboru, Zmaj je svojim talentom ponekad davao prevode koji su nadmašivali original. U prevodima je želeo da sačuva autentičnost originala samo u mislima i osećanjima. Prevodio je Getea, Puškina, Ljermontova, Hajnea i čitav niz manje poznatih nemačkih pesnika. Zmajevu pesničku plodnost najbolje ilustruje činjenica da je njegov najdraži list, Neven, čak i 1911, sedam godina posle pesnikove smrti bio punjen prilozima koji su se našli u Zmajevim neobjavljenim spisima. Umro je u Sremskoj, danas Zmajevoj Kamenici - 3. juna 1904. godine.

Kada je, 2007. godine, na Institutu za plućne bolesti preminuo veliki pesnik, Stevan Raičković, Gojko Božović je povodom njegovog odlaska napisao: „Govoriti o Stevanu Raičkoviću znači govoriti o osnovnim stvarima poezije: jednostavnost, spontanost, prirodnost, melanholija, tišina, svet oko sebe, mistika malih stvari, ispovednost u formi govora o drugom, neposrednost, nepretencioznost, lirsko svedočanstvo.” Ovaj iskaz nije bio okrenut sabiranju glavnih poetičkih karakteristika Raičkovićeve poezije – sklonosti ka sonetnim i pseudosonetnim formama, temama i motivima pesme i pevanja, stalnom vraćanju na svest o prolaznosti, na zabrinutost, sumnju i upitanost, svojevrsni kontrolisani beg u prirodu – već je govorio o značaju pesničke reči u Raičkovićevom životu. Stevan Raičković je, naime, do te mere bio priljubio svoj život uz svoje pesme, uložio svoje trajanje u njihovo, da je u skoro dvadeset knjiga poezije svoj život u toj meri samerio sa svojim pevanjem da je stvorio i održao prepoznatljiv lirski ton, a onda otišao još dalje: on ga je petrifikovao. Uhvativši susret trenutka i večnosti, ptice i kamena, Stevan Raičković se vedrom melanholijom, neoromantičarskim uosećavanjem i poverenjem u elementarnu i simboličku moć jezika upisao u našu književnu tradiciju. Stevan Raičković, srpski pesnik, pisac za decu, prevodilac i akademik, spada među najcenjenije pesnike druge polovine XX veka.

Stevan Raičković PjesmeTvrdi povezIzdavač Veselun MaslešaEdicija LastavicaStevan Raičković, srpski pesnik, pisac za decu, prevodilac i akademik, spada među najcenjenije pesnike druge polovine XX veka.Kada je, 2007. godine, na Institutu za plućne bolesti preminuo veliki pesnik, Stevan Raičković, Gojko Božović je povodom njegovog odlaska napisao: „Govoriti o Stevanu Raičkoviću znači govoriti o osnovnim stvarima poezije: jednostavnost, spontanost, prirodnost, melanholija, tišina, svet oko sebe, mistika malih stvari, ispovednost u formi govora o drugom, neposrednost, nepretencioznost, lirsko svedočanstvo.” Ovaj iskaz nije bio okrenut sabiranju glavnih poetičkih karakteristika Raičkovićeve poezije – sklonosti ka sonetnim i pseudosonetnim formama, temama i motivima pesme i pevanja, stalnom vraćanju na svest o prolaznosti, na zabrinutost, sumnju i upitanost, svojevrsni kontrolisani beg u prirodu – već je govorio o značaju pesničke reči u Raičkovićevom životu. Stevan Raičković je, naime, do te mere bio priljubio svoj život uz svoje pesme, uložio svoje trajanje u njihovo, da je u skoro dvadeset knjiga poezije svoj život u toj meri samerio sa svojim pevanjem da je stvorio i održao prepoznatljiv lirski ton, a onda otišao još dalje: on ga je petrifikovao. Uhvativši susret trenutka i večnosti, ptice i kamena, Stevan Raičković se vedrom melanholijom, neoromantičarskim uosećavanjem i poverenjem u elementarnu i simboličku moć jezika upisao u našu književnu tradiciju.4/3

Stevan Raičković PesmeTvrdi povezBiblioteka Mladi daniStevan Raičković, srpski pesnik, pisac za decu, prevodilac i akademik, spada među najcenjenije pesnike druge polovine XX veka.Kada je, 2007. godine, na Institutu za plućne bolesti preminuo veliki pesnik, Stevan Raičković, Gojko Božović je povodom njegovog odlaska napisao: „Govoriti o Stevanu Raičkoviću znači govoriti o osnovnim stvarima poezije: jednostavnost, spontanost, prirodnost, melanholija, tišina, svet oko sebe, mistika malih stvari, ispovednost u formi govora o drugom, neposrednost, nepretencioznost, lirsko svedočanstvo.” Ovaj iskaz nije bio okrenut sabiranju glavnih poetičkih karakteristika Raičkovićeve poezije – sklonosti ka sonetnim i pseudosonetnim formama, temama i motivima pesme i pevanja, stalnom vraćanju na svest o prolaznosti, na zabrinutost, sumnju i upitanost, svojevrsni kontrolisani beg u prirodu – već je govorio o značaju pesničke reči u Raičkovićevom životu. Stevan Raičković je, naime, do te mere bio priljubio svoj život uz svoje pesme, uložio svoje trajanje u njihovo, da je u skoro dvadeset knjiga poezije svoj život u toj meri samerio sa svojim pevanjem da je stvorio i održao prepoznatljiv lirski ton, a onda otišao još dalje: on ga je petrifikovao. Uhvativši susret trenutka i večnosti, ptice i kamena, Stevan Raičković se vedrom melanholijom, neoromantičarskim uosećavanjem i poverenjem u elementarnu i simboličku moć jezika upisao u našu književnu tradiciju.4/3

Stevan Raičković PjesmeTvrdi povezIzdavač Veselun MaslešaEdicija LastavicaStevan Raičković, srpski pesnik, pisac za decu, prevodilac i akademik, spada među najcenjenije pesnike druge polovine XX veka.Kada je, 2007. godine, na Institutu za plućne bolesti preminuo veliki pesnik, Stevan Raičković, Gojko Božović je povodom njegovog odlaska napisao: „Govoriti o Stevanu Raičkoviću znači govoriti o osnovnim stvarima poezije: jednostavnost, spontanost, prirodnost, melanholija, tišina, svet oko sebe, mistika malih stvari, ispovednost u formi govora o drugom, neposrednost, nepretencioznost, lirsko svedočanstvo.” Ovaj iskaz nije bio okrenut sabiranju glavnih poetičkih karakteristika Raičkovićeve poezije – sklonosti ka sonetnim i pseudosonetnim formama, temama i motivima pesme i pevanja, stalnom vraćanju na svest o prolaznosti, na zabrinutost, sumnju i upitanost, svojevrsni kontrolisani beg u prirodu – već je govorio o značaju pesničke reči u Raičkovićevom životu. Stevan Raičković je, naime, do te mere bio priljubio svoj život uz svoje pesme, uložio svoje trajanje u njihovo, da je u skoro dvadeset knjiga poezije svoj život u toj meri samerio sa svojim pevanjem da je stvorio i održao prepoznatljiv lirski ton, a onda otišao još dalje: on ga je petrifikovao. Uhvativši susret trenutka i večnosti, ptice i kamena, Stevan Raičković se vedrom melanholijom, neoromantičarskim uosećavanjem i poverenjem u elementarnu i simboličku moć jezika upisao u našu književnu tradiciju.4/3

Stevan Raičković PesmeTvrdi povezBiblioteka Mladi daniStevan Raičković, srpski pesnik, pisac za decu, prevodilac i akademik, spada među najcenjenije pesnike druge polovine XX veka.Kada je, 2007. godine, na Institutu za plućne bolesti preminuo veliki pesnik, Stevan Raičković, Gojko Božović je povodom njegovog odlaska napisao: „Govoriti o Stevanu Raičkoviću znači govoriti o osnovnim stvarima poezije: jednostavnost, spontanost, prirodnost, melanholija, tišina, svet oko sebe, mistika malih stvari, ispovednost u formi govora o drugom, neposrednost, nepretencioznost, lirsko svedočanstvo.” Ovaj iskaz nije bio okrenut sabiranju glavnih poetičkih karakteristika Raičkovićeve poezije – sklonosti ka sonetnim i pseudosonetnim formama, temama i motivima pesme i pevanja, stalnom vraćanju na svest o prolaznosti, na zabrinutost, sumnju i upitanost, svojevrsni kontrolisani beg u prirodu – već je govorio o značaju pesničke reči u Raičkovićevom životu. Stevan Raičković je, naime, do te mere bio priljubio svoj život uz svoje pesme, uložio svoje trajanje u njihovo, da je u skoro dvadeset knjiga poezije svoj život u toj meri samerio sa svojim pevanjem da je stvorio i održao prepoznatljiv lirski ton, a onda otišao još dalje: on ga je petrifikovao. Uhvativši susret trenutka i večnosti, ptice i kamena, Stevan Raičković se vedrom melanholijom, neoromantičarskim uosećavanjem i poverenjem u elementarnu i simboličku moć jezika upisao u našu književnu tradiciju.4/3

Sa posvetom Milovana Danojlića, odlično očuvano. Biblioteka Vjeverica Autor - osoba Danojlić, Milovan, 1937-2022 = Danojlić, Milovan, 1937-2022 Naslov Srećan život / Milovan Danojlić ; [ilustrirala Vjera Lalin ; izbor Dalibor Cvitan] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1981 ([b. m. : b. i.]) Fizički opis 131 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Lalin, Vjera, 1947- = Lalin, Vjera, 1947- Cvitan, Dalibor, 1934-1993 = Cvitan, Dalibor, 1934-1993 Zbirka ǂBiblioteka ǂVjeverica (Polupl.) Milovan Danojlić (Ivanovci, kod Ljiga, 3. jul 1937 – 23. novembar 2022, Poatje, Francuska) srpski književnik i pesnik, član SANU, predsednik Srpske književne zadruge od 2013. godine i član osnivač, kao i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u kome se nalazi njegov legat. Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice. Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život. Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost). Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika. Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život. Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku. Od 1984. godine živi i radi u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu (franc. Université de Poitiers), a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Član je osnivač, ali i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” i jedan od prvih ljudi koji su podržali osnivanje ove institucije. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je crkvu. Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca poput V. Šekspira, Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari – ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“. Milovan Danojlić jedan je od prvih ljudi koji je formirao svoj legat u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, odnosno Biblioteci Lazić, nedugo nakon njenog ponovnog otvaranja za javnost 2009. godine. Nakon osnivanja Udruženja i Muzeja srpske književnosti (2012), njegov legat smešten je u prostorije Muzeja i zvanično otvoren 2018. godine. Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima se ističu: NIN-ova nagrada za delo „Oslobodioci i izdajnici“ 1997. Oktobarska nagrada grada Beograda Zmajeva nagrada Nagrada „Branko Ćopić” Nagrada „Isidora Sekulić” Nagrada „Desanka Maksimović” Vitalova nagrada „Zlatni suncokret“ Žička hrisovulja Nagrada „Miloš Đurić” za prevodilaštvo Nagrada „Pečat vremena” za književnost Nagrada „Rade Drainac“ Književni vijenac Kozare Orden Svetog Save Zlatna medalja za zasluge Mladost Mlado pokoljenje Neven Velika nagrada Ivo Andrić Milovan Danojlić o položaju pesnika: „Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu. Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti“. Iz književne kritike o piščevom delu „Danojlić ide među one retke savremene srpske pesnike koji razumeju i znaju šta je svetost jezika.” – Mihajlo Pantić „Prizivanje osnovnosti, prvobitnosti, posredno ili sasvim izričito, često je mesto u Danojlićevim pesmama, posebno u onim smeštenim u prirodu, u okruženje koje redovno potakne na temeljne zapitanosti i sagledanja.” – Dragan Hamović „Oblikujući sliku prirode i društva, Danojlićeva poezija predstavlja čoveka u svome okruženju, među izazovima i ograničenjima. Odnos između prirode i društva u ovoj poeziji nije uvek jednostavan.” – Gojko Božović „U poeziji Milovana Danojlića svi begovi i lutanja završavaju se u tački iz koje se i pošlo, geografski i biografski iz srca Šumadije, a poetički putem neosimbolizma, nadrealizma, sopstvenog panteističkog toka do religijskog.” – Svetlana Šeatović-Dimitrijević Dela (bibliografija) Urođenički psalmi, Nolit, Beograd, 1957. Nedelja, Lykos, Zagreb, 1959. Kako spavaju tramvaji, Lykos, Zagreb, 1959. Noćno proleće, Progres, Novi Sad, 1960. Balade, Nolit, Beograd, 1966. Lirske rasprave, Matica srpska, Novi Sad, 1967. Furunica-jogunica, Kulturni centar, Novi Sad, 1969. Glasovi, nezavisno izdanje, Beograd, 1970. Čudnovat dan, Mlado pokolenje, Beograd, 1971. O ranom ustajanju, Matica srpska, Novi Sad, 1972. Rodna godina, BIGZ, Beograd, 1972. Onde potok, onde cvet, Zmajeve dečje igre/Radnički univerzitet, Novi Sad, 1973. Čistine, Matica srpska, Novi Sad, 1973. Grk u zatvoru, August Cesarec, Zagreb, 1975. Naivna pesma, Nolit, Beograd, 1976. Put i sjaj, Matica srpska, Novi Sad, 1976. Kako je Dobrosav protrčao kroz Jugoslaviju, BIGZ, Beograd, 1977. Muka s rečima, Slobodan Mašić, Beograd, 1977. Pesme, Nolit, Beograd, 1978. Tačka otpora, Liber, Zagreb, 1978. Zimovnik, Zbirka Biškupić, Zagreb, 1979. Zmijin svlak, Nolit, Beograd, 1979. Rane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1979. Kako živi poljski miš, Narodna knjiga, Beograd, 1980. Senke oko kuće, Znanje, Zagreb, 1980. To : vežbe iz upornog posmatranja, Prosveta, Beograd, 1980. Srećan život, Mladost, Zagreb, 1981. Mišja rupa, M. Danojlić/M. Josić, Beograd, 1982. Sunce je počelo da se zlati, Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1982. Čišćenje alata, M. Danojlić/S. Mašić, Beograd, 1982. Brisani prostor, Srpska književna zadruga, Beograd, 1984. Podguznica, M. Josić/M. Danojlić, Beograd, 1984. Šta sunce večera, Rad, Beograd, 1984. Kao divlja zver : teškoće s ljudima i sa stvarima, Filip Višnjić, Beograd, 1985. Večiti nailazak : stihovi, Jugoslavika, Toronto, 1986. Dragi moj Petroviću, Znanje, Zagreb, 1986. Čekajući da stane pljusak, [s. n.], Pariz, 1986. Pisati pod nadzorom, Nova Jugoslavija, Vranje, 1987. Neka vrsta cirkusa, Književna omladina Srbije, Beograd, 1989. Tačka otpora : izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990. Zlo i naopako, BIGZ, Beograd, 1991. Godina prolazi kroz avliju, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992. Pesme za vrlo pametnu decu, Prosveta, Beograd, 1994. Da mi je znati : izbor iz poezije za decu, Zmaj, Novi Sad, 1995. Na obali, Gradska biblioteka, Čačak, 1995. Martovsko sunce : izbor iz poezije za decu, ING Komerc, Novi Sad, 1996. Mesto rođenja, Filip Višnjić, Beograd, 1996. Muka duhu, Draganić, Beograd, 1996. Teško buđenje, Plato, Beograd, 1996. Šta čovek da radi, Obrazovanje, Novi Sad, 1996. Jesen na pijaci, Školska knjiga, Novi Sad, 1997. Nedelja u našoj ulici, Todor, Novi Sad, 1997. Oslobodioci i izdajnici, Filip Višnjić, Beograd, 1997. Balada o siromaštvu, Filip Višnjić, Beograd, 1999. Veliki ispit, Verzal Press, Beograd, 1999. Kako spavaju tramvaji i druge pesme, Jefimija, Kragujevac, 1999. Kako je kralj Koba Jagi napustio presto, Intelekta, Valjevo, 2000. Pevanija za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2000. Razgorevanje vatre : izabrane pesme, Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd, 2000. Lične stvari : ogledi o sebi i drugima, Plato, Beograd, 2001. Mesec je pun kao kljun : izbor iz poezije za decu, Agencija za otkrivanje i razvoj talenata „Nikola Tesla“, Novi Sad, 2001. Ograda na kraju Beograda, Bookland, Beograd, 2001. Pustolovina ili Ispovest u dva glasa, Filip Višnjić, Beograd, 2002. Zečji tragovi, Filip Višnjić, Beograd, 2004. Srbija na zapadu, NB „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2005. Čovek čoveku, Književna zajednica „Borisav Stanković“, Vranje, 2006. Pešački monolog, Plato, Beograd, 2007. Učenje jezika, Srpska književna zadruga, Beograd, 2008. Priča o pripovedaču, IP Matica srpska, Novi Sad, 2009. Crno ispod noktiju, Plato, Beograd, 2010. Dobro jeste živeti, Albatros Plus, Beograd, 2010. Iznuđene ispovesti, Plato, Beograd, 2010. Pisma bez adrese, Službeni glasnik, Beograd, 2012. Hrana za ptice, Albatros Plus, Beograd, 2014. Ispovest na trgu, SKZ, Beograd, 2022. MG73 (N)

Pesme - lirske , misaone, rodoljubive Izdaje - Matica srpska Novi Sad Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o sretnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Sremska Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica, u čast Jovana Jovanovića Zmaja. Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. u uglednoj građanskoj porodici. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem. Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Ružom Ličanin. Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža). Ipak, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i satirični list Komarac. Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena. Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija: umrla su mu deca, a potom i žena. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci. Preminuo je 14. juna (1. juna po julijanskom kalendaru) 1904. u Sremskoj Kamenici. Književni rad Dve najbolje zbirke njegovih pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Poslednje su štampane zbirke: „Snohvatice“ i „Devesilje“. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“). Prevodilački rad Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika Šandora Petefija (rođenog Petrović). Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“. Iz nemačke poezije prevodio je Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“). Od ostalih prevoda iz strane književnosti znatniji su mu: „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona. Pored 3maja, uređivao je satirične listove Žižu i Starmali. Od 1880. pa do smrti izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list onoga doba. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 405.strana