Od autora serijala "Beograd večiti grad", stiže nam novo dragoceno delo, produkcija Skordisk i Radio televizija Srbije Vam sa ponosom predstavljaju monumentalni serijal "100 senki nad Beogradom". Čudesno putovanje kroz vreme ispričano u 100 fantastičnih priča o senkama ljudi koji su obeležili istoriju drevnog Beograda. Novo putovanje u duboko vreme večitog grada...

U ovom delu, Diklić je pokušao da predstavi 100 senki velikih i donekle zaboravljenih ličnosti iz prošlosti Beograda. Prošlost se fragmentarno sačuvala, ali je prisutna u obliku ,,senki" koje još šetaju njegovim ulicama i nose različite uspomene na lepu, veličanstvenu, ali i tragičnu prošlost Beograda. Neke od ličnosti koje se nalaze u knjizi su veoma dobro poznate, neke po nazivima ulica, a neke tek po imenu. Teško je danas pronaći nekog akademskog istoričara koji bi mogao da se pohvali kvalitetnim sagledavanjem biografija ličnosti navedenih u serijalu i knjizi ,,100 senki nad Beogradom."

Александар Диклић је већ познат као успешан аутор пројекта „Београд вечити град“, монументалног научно-популарног дела у 27 епизода. Овај рад је добио и својеврсан либрето за обожаваоце пројекта, у облику сада већ култне књиге „Београд вечити град“ (са поднасловом „сентиментално путовање кроз историју“). Ипак, „Београд вечити град“ је дочекао достојног конкурента у облику следећег рада свог аутора: „100 сенки над Београдом“. Диклић је успео да надмаши свој опус у племенитом покушају сагледавања сенки великих и донекле заборављених личности из прошлости Београда. Овај подухват је тим значајнији јер је Београд доживео у својој прошлости десетак разноплемених армија које су прошле његовим улицама, а у новијој историји и пет таласа разорних бомбардовања. Прошлост се веома фрагментарно сачувала, али је и те како присутна у облику „сенки“ које још шетају његовим улицама и носе различите успомене на шаролику, величанствену, лепу, али и трагичну прошлост Белог града. Диклић у свом подухвату наступа као медијум и добар Вергилије који нас повезује са овим сенкама. Читалац овом ванредном књигом добија могућност да види стотину историјских личности из прошлог Београда. Неке од њих знамо веома добро, неке само по називима улица или страницама уџбеника, а неке тек по имену. Невероватно широка лепеза сагледавања прошлости, карактерна за аутора, дошла је у свом књижевном подухвату до свог врхунског изражаја. Тешко можемо да пронађемо неког академског историчара који би могао да се похвали квалитетним сагледавањем, бар половине од свих, биографија личности наведених у серијалу и књизи „100 сенки над Београдом“. Наслов: 100 сенки над Београдом Издавач: Skordisk Страна: 671 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17x24 cm Година издања: 2014 ИСБН:

100 senki nad Beogradom Aleksandar Diklić je već poznat kao uspešan autor projekta „Beograd večiti grad“, monumentalnog naučno-popularnog dela u 27 epizoda. Ovaj rad je dobio i svojevrsan libreto za obožavaoce projekta, u obliku sada već kultne knjige „Beograd večiti grad“ (sa podnaslovom „sentimentalno putovanje kroz istoriju“). Ipak, „Beograd večiti grad“ je dočekao dostojnog konkurenta u obliku sledećeg rada svog autora: „100 senki nad Beogradom“. Diklić je uspeo da nadmaši svoj opus u plemenitom pokušaju sagledavanja senki velikih i donekle zaboravljenih ličnosti iz prošlosti Beograda. Ovaj poduhvat je tim značajniji jer je Beograd doživeo u svojoj prošlosti desetak raznoplemenih armija koje su prošle njegovim ulicama, a u novijoj istoriji i pet talasa razornih bombardovanja. Prošlost se veoma fragmentarno sačuvala, ali je i te kako prisutna u obliku „senki“ koje još šetaju njegovim ulicama i nose različite uspomene na šaroliku, veličanstvenu, lepu, ali i tragičnu prošlost Belog grada. Diklić u svom poduhvatu nastupa kao medijum i dobar Vergilije koji nas povezuje sa ovim senkama. Čitalac ovom vanrednom knjigom dobija mogućnost da vidi stotinu istorijskih ličnosti iz prošlog Beograda. Neke od njih znamo veoma dobro, neke samo po nazivima ulica ili stranicama udžbenika, a neke tek po imenu. Neverovatno široka lepeza sagledavanja prošlosti, karakterna za autora, došla je u svom književnom poduhvatu do svog vrhunskog izražaja. Teško možemo da pronađemo nekog akademskog istoričara koji bi mogao da se pohvali kvalitetnim sagledavanjem, bar polovine od svih, biografija ličnosti navedenih u serijalu i knjizi „100 senki nad Beogradom“. Prikaži više

U prodaji je nova knjiga Aleksandra Diklića pod nazivom “Sto senki nad Beogradom”. U ovom delu, Diklić je pokušao da predstavi 100 senki velikih i donekle zaboravljenih ličnosti iz prošlosti Beograda. Prošlost se fragmentarno sačuvala, ali je prisutna u obliku ,,senki" koje još šetaju njegovim ulicama i nose različite uspomene na lepu, veličanstvenu, ali i tragičnu prošlost Beograda. Neke od ličnosti koje se nalaze u knjizi su veoma dobro poznate, neke po nazivima ulica, a neke tek po imenu. Teško je danas pronaći nekog akademskog istoričara koji bi mogao da se pohvali kvalitetnim sagledavanjem biografija ličnosti navedenih u serijalu i knjizi ,,100 senki nad Beogradom." Knjiga vas vodi kroz čudesno putovanje kroz vreme ispričano u sto fantastičnih priča o senkama ljudi koji su obeležili istoriju drevnog Beograda. Kako autor nagoveštava biće to jedno novo putovanje u duboko vreme večitog grada.

Sto senki nad Beogradom prestavlja čudesno putovanje kroz vreme ispričano u sto fantastičnih priča o senkama ljudi koji su obeležili istoriju drevnog Beograda. Kako autor nagoveštava biće to jedno novo putovanje u duboko vreme večitog grada. Aleksandar Diklić je već poznat kao uspešan autor projekta „Beograd večiti grad“, monumentalnog naučno-popularnog dela u 27 epizoda. Ovaj rad je dobio i svojevrsan libreto za obožavaoce projekta, u obliku sada već kultne knjige „Beograd večiti grad“ (sa podnaslovom „sentimentalno putovanje kroz istoriju“). Ipak, „Beograd večiti grad“ je dočekao dostojnog konkurenta u obliku sledećeg rada svog autora: „100 senki nad Beogradom“. Diklić je uspeo da nadmaši svoj opus u plemenitom pokušaju sagledavanja senki velikih i donekle zaboravljenih ličnosti iz prošlosti Beograda. Ovaj poduhvat je tim značajniji jer je Beograd doživeo u svojoj prošlosti desetak raznoplemenih armija koje su prošle njegovim ulicama, a u novijoj istoriji i pet talasa razornih bombardovanja. Prošlost se veoma fragmentarno sačuvala, ali je i te kako prisutna u obliku „senki“ koje još šetaju njegovim ulicama i nose različite uspomene na šaroliku, veličanstvenu, lepu, ali i tragičnu prošlost Belog grada. Diklić u svom poduhvatu nastupa kao medijum i dobar Vergilije koji nas povezuje sa ovim senkama. Čitalac ovom vanrednom knjigom dobija mogućnost da vidi stotinu istorijskih ličnosti iz prošlog Beograda. Neke od njih znamo veoma dobro, neke samo po nazivima ulica ili stranicama udžbenika, a neke tek po imenu. Neverovatno široka lepeza sagledavanja prošlosti, karakterna za autora, došla je u svom književnom poduhvatu do svog vrhunskog izražaja. Teško možemo da pronađemo nekog akademskog istoričara koji bi mogao da se pohvali kvalitetnim sagledavanjem, bar polovine od svih, biografija ličnosti navedenih u serijalu i knjizi „100 senki nad Beogradom“. Čitaj dalje

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Beograd Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

„Čitalac knjge 100 senki nad Beogradom ", više nikada neće hodapi našim gradom na isti način, jer će imati svest o drevnosti, svetosti i duhu Večitog grada - Beograda . Kroz Senke istorijskih ličnosti, koje je „prozvao i dozvao sa onoga sveta", Aleksandar Diklić nam veličanstveno pripoveda o prošlosti rodnog grada, na njemu svojstven, sasvim ličan, topao i nedvosmislen način. Seni odabranih bitnika, postale su žive, razumnjive, dohvatljive. Beogradom ćemo koračati sa otvorenom knjigom u rukama, opčinjeni, u mističnom zagrljaju naše povesti, sadašnjosti i budućnosti" Aleksandar Gajšek Novinar i publicista Format: 17x24 Broj strana: 671 Povez: Tvrd Pismo: Ćirilica

Novo, nečitano, nema posvete. 100 senki nad Beogradom - Aleksandar Diklić Godina izdanja: 2017 Broj strana: 671 Povez: Tvrd Aleksandar Diklić je već poznat kao uspešan autor projekta „Beograd večiti grad“, monumentalnog naučno-popularnog dela u 27 epizoda. Ovaj rad je dobio i svojevrsan libreto za obožavaoce projekta, u obliku sada već kultne knjige „Beograd večiti grad“ (sa podnaslovom „sentimentalno putovanje kroz istoriju“). Ipak, „Beograd večiti grad“ je dočekao dostojnog konkurenta u obliku sledećeg rada svog autora: „100 senki nad Beogradom“. Diklić je uspeo da nadmaši svoj opus u plemenitom pokušaju sagledavanja senki velikih i donekle zaboravljenih ličnosti iz prošlosti Beograda. Ovaj poduhvat je tim značajniji jer je Beograd doživeo u svojoj prošlosti desetak raznoplemenih armija koje su prošle njegovim ulicama, a u novijoj istoriji i pet talasa razornih bombardovanja. Prošlost se veoma fragmentarno sačuvala, ali je i te kako prisutna u obliku „senki“ koje još šetaju njegovim ulicama i nose različite uspomene na šaroliku, veličanstvenu, lepu, ali i tragičnu prošlost Belog grada. Diklić u svom poduhvatu nastupa kao medijum i dobar Vergilije koji nas povezuje sa ovim senkama. Čitalac ovom vanrednom knjigom dobija mogućnost da vidi stotinu istorijskih ličnosti iz prošlog Beograda. Neke od njih znamo veoma dobro, neke samo po nazivima ulica ili stranicama udžbenika, a neke tek po imenu. Neverovatno široka lepeza sagledavanja prošlosti, karakterna za autora, došla je u svom književnom poduhvatu do svog vrhunskog izražaja. Teško možemo da pronađemo nekog akademskog istoričara koji bi mogao da se pohvali kvalitetnim sagledavanjem, bar polovine od svih, biografija ličnosti navedenih u serijalu i knjizi „100 senki nad Beogradom“.

Aleksandar Diklić je već poznat kao uspešan autor projekta „Beograd večiti grad“, monumentalnog naučno-popularnog dela u 27 epizoda. Ovaj rad je dobio i svojevrsan libreto za obožavaoce projekta, u obliku sada već kultne knjige „Beograd večiti grad“ (sa podnaslovom „sentimentalno putovanje kroz istoriju“). Ipak, „Beograd večiti grad“ je dočekao dostojnog konkurenta u obliku sledećeg rada svog autora: „100 senki nad Beogradom“. Diklić je uspeo da nadmaši svoj opus u plemenitom pokušaju sagledavanja senki velikih i donekle zaboravljenih ličnosti iz prošlosti Beograda. Ovaj poduhvat je tim značajniji jer je Beograd doživeo u svojoj prošlosti desetak raznoplemenih armija koje su prošle njegovim ulicama, a u novijoj istoriji i pet talasa razornih bombardovanja. Prošlost se veoma fragmentarno sačuvala, ali je i te kako prisutna u obliku „senki“ koje još šetaju njegovim ulicama i nose različite uspomene na šaroliku, veličanstvenu, lepu, ali i tragičnu prošlost Belog grada. Diklić u svom poduhvatu nastupa kao medijum i dobar Vergilije koji nas povezuje sa ovim senkama.

„Čitalac knjge 100 senki nad Beogradom ", više nikada neće hodapi našim gradom na isti način, jer će imati svest o drevnosti, svetosti i duhu Večitog grada - Beograda . Kroz Senke istorijskih ličnosti, koje je „prozvao i dozvao sa onoga sveta", Aleksandar Diklić nam veličanstveno pripoveda o prošlosti rodnog grada, na njemu svojstven, sasvim ličan, topao i nedvosmislen način. Seni odabranih bitnika, postale su žive, razumnjive, dohvatljive. Beogradom ćemo koračati sa otvorenom knjigom u rukama, opčinjeni, u mističnom zagrljaju naše povesti, sadašnjosti i budućnosti" Aleksandar Gajšek Novinar i publicista Format: 17x24 Broj strana: 671 Povez: Tvrd Pismo: Ćirilica

Sa posvetom autora! Sto senki nad Beogradom Izdavac - Skordisk, Beograd Godina - 2017. Znamenite licnosti, Kulturna istorija Beograda, Istorija Beograda, Biografije, Beograd Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom autora na prvoj strani,tvrd povez,ilustracije,format 24 cm,668 str. (85)

Informacije SKU 9788692005305 Kategorije DOMAĆI PISCI Težina 1.4 kg Proizvođač Skordisk Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Pisac Aleksandar Diklić Godina izdanja knjige 2017 Izdavač Skordisk Jezik Srpski Tagovi Knjiga Knjizara Domaći pisci Beletristika Beletristika-Domaći pisci Aleksandar Diklić Online knjižara 100 senki nad Beogradom Aleksandar Diklić

Podvlačeno oko 50 strana olovkom običnom, uzeo sam gumicu i 2 obrisao lagano se briše ako vam smeta brišite. Odlično očuvana knjiga sa posvetom. Sifra adp6.1

novo tvrd povez 24cm grž

2102 Senka: Noć mumije Miki Maus, Hogar, Paja Patak Sa šahovskih meridijana - Kad su zlatnici leteli U laži su četiri noge (majmuni) Knez Ivo od Semberije Na putu za Grenland 3. 2. 1943. - Surova noć na Atlantiku Od braka iz računa do Bartolomejske noći Cicin kutak: Napravite kese za veš SF priča: Rod Serling - Čovek koga su svi voleli Hit strana: Lu Rid - pesme za Doka i Ritu, tražili ste pesmu - black or white - crno i belo - Majkl Džekson Kađika - žaba koja peva (japanska legenda) Život piše drame: Bila je dobra oluja Pre 51 godinu nad Beogradom - Šibica kapetana Ćurgusa Umetnost i snalaženje Darja Alauf Priča o pivu Kad priroda piše priče strave i užasa - Ko to mljacka u meni Ocena 4. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nadimci starih beogradjana Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama. Diplomirao je žurnalistiku i specijalizovao međunarodnu politiku i diplomatsku istoriju. Kao novinar radio je u velikim novinskim kućama (Politika i Borba). Autor je nekoliko monografija (Marsejski krst kralja Aleksandra, Knjaz Mihailo Obrenović – život i politika, Balkanski atentati – ubiti preko nišana). U njegovom opusu beogradske teme zauzimaju značajno mesto (Siluete i karakteri – nadimci starih Beograđana, Patriciji i pustolovi – najveće misterije starog Beograda, Kalemegdanske senke – portret beogradskog čoveka, (Dereta, 2013), koja je već izašla u tri izdanja, Nadimci starih Beograđana : 1830-1940.: (u potrazi za međudnevicom beogradskog čoveka) (Službeni glasnik, 2015)). U knjizi Oganj i nada (Dereta, 2014), koja govori o Srbiji u I svetskom ratu, Simo C. Ćirković je zaokružio jednu oblast svojih istorijskih interesovanja i pružio doprinos obeležavanju 100 godina od početka Velikog rata, dok je u delu Tri boje fraka: Tito, Andrić, Krleža – uporedna biografija, izložio zamršene tokove moderne istorije, skriveno lice političkih odnosa i aktere iz senke kratkog 20. veka. Leksikonom Ko je ko u Nedićevoj Srbiji strukturno je istražio jedno kontroverzno razdoblje srpske povesti. Bavi se i leksikološkim studijama (Rečnik arhaizama, Rečnik urbane svakodnevice). Kao leksikograf angažovan je u Srpskom biografskom rečniku Matice srpske i u Srpskoj enciklopediji, zajedničkom izdanju Matice srpske i SANU, gde je uključen kao stručni saradnik. Neguje principe svestranog arhivskog istraživanja, te su njegove knjige dokumentarni uvid u epohu, ljude i institucije. Autor je i narator višedelne TV serije o starom Beogradu, koja je modernom gledaocu približila intrigantnu prošlost i njene dominantne ličnosti. Živi u Beogradu. Izdato u Beogradu Stanje kao na slikama Mek povez 114.strana

Korak nazad - Vlada Bulatović Vib (aforizmi) Jadna je pravda koja mora da se pravda. Čim čujete da su svi sumnjivi, znajte da ta mudrost pripada nesumnjivom idiotu. Demokratija je kad nisi zatvoren zato što si bio otvoren. Sve što ste obećali narodu, narod vam je omogućio da imate. Prvo si źovek u senci, zatim si čovek sa senkom, najzad si senka od čoveka. Kad čizma počne da misli, mozgu ostaje da maršira. Danas živim od sutra. Sutra ću shvatiti da danas nisam živeo. Birokrat rađa malog birokratu. Radnik rađa malog radnika. Socijalne razlike su, dakle, nasledne. Ne verujem ni da ste čuvali ovce. Ovce se bar toga ne sećaju. Požurite sa ordenima. Ljudi se brzo kvare. Divno je imati svoje ljude. Znaš tačno ko će te sahraniti. Kad seljak ne može da zaspi, zažmuri i broji ovce koje prelaze ogradu. Kad ovca ne može da zaspi, zažmuri i broji seljake koji prelaze granicu. Divna vam je bunda. Koga ste odrali? Ne zavidim im na sjajnom lusteru. Visi nad njihovom glavom. Kad neistinu kažete preko plota, to je kleveta; kad je kažete preko organizacije, to je mišljenje. Idealisti su se snašli materijalno, materijalisti idealno. ... Izdavač: Nolit, Beograd Godina: 1978 Broj strana: 129 Meki povez Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 4280 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama. Diplomirao je žurnalistiku i specijalizovao međunarodnu politiku i diplomatsku istoriju. Kao novinar radio je u velikim novinskim kućama (Politika i Borba). Autor je nekoliko monografija (Marsejski krst kralja Aleksandra, Knjaz Mihailo Obrenović – život i politika, Balkanski atentati – ubiti preko nišana). U njegovom opusu beogradske teme zauzimaju značajno mesto (Siluete i karakteri – nadimci starih Beograđana, Patriciji i pustolovi – najveće misterije starog Beograda, Kalemegdanske senke – portret beogradskog čoveka, (Dereta, 2013), koja je već izašla u tri izdanja, Nadimci starih Beograđana : 1830-1940.: (u potrazi za međudnevicom beogradskog čoveka) (Službeni glasnik, 2015)). U knjizi Oganj i nada (Dereta, 2014), koja govori o Srbiji u I svetskom ratu, Simo C. Ćirković je zaokružio jednu oblast svojih istorijskih interesovanja i pružio doprinos obeležavanju 100 godina od početka Velikog rata, dok je u delu Tri boje fraka: Tito, Andrić, Krleža – uporedna biografija, izložio zamršene tokove moderne istorije, skriveno lice političkih odnosa i aktere iz senke kratkog 20. veka. Leksikonom Ko je ko u Nedićevoj Srbiji strukturno je istražio jedno kontroverzno razdoblje srpske povesti. Bavi se i leksikološkim studijama (Rečnik arhaizama, Rečnik urbane svakodnevice). Kao leksikograf angažovan je u Srpskom biografskom rečniku Matice srpske i u Srpskoj enciklopediji, zajedničkom izdanju Matice srpske i SANU, gde je uključen kao stručni saradnik. Neguje principe svestranog arhivskog istraživanja, te su njegove knjige dokumentarni uvid u epohu, ljude i institucije... odlično očuvana kao nova MAJ.21/10

HERMAN HESE KNULP Pogovor Anita Radanović Prevod - Branimir Živojinović Izdavač - Narodna knjiga, Podgorica; Miba books, Beograd Godina - 2013 94 strana 21 cm ISBN - 978-9940-25-075-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Bilo je to još usred veselog mladalačkog doba, i Knulp je još bio živ. On i ja smo onda po žarkom letu putovali kroz neki plodan predeo i nisu nas morile nikakve brige. Preko dana smo išli polako duž žutih pšeničnih njiva, ili bismo ležali u svežem hladu nekog oraha ili na rubu šume, a uveče bih slušao kako Knulp priča seljacima priče, pred decom izvodi igre sa senkama, a devojkama peva svoje bezbrojne pesme... Hese je 1946. godine dobio najveće svetsko priznanje: Nobelovu nagradu za književnost. Sredinom 60-tih godina postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih evropskih pisaca za poslednjih 100 godina. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan život - savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. Hese je građanin sveta i vizionar budućnosti. On je neophodan svakom pojedincu koji oseća potrebu za radikalnim menjanjem svojih nazora, svoje ličnosti, svoga načina života. Hese piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. On lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednošću, istinitošću, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Hermann Hesse Drei Geschichten aus dem Leben Knulps

Praktična žena strana: 82 Iz sadržaja: Naslovna: ? Bačko Petrovo Selo: Podmladak Crvenog Krsta (OŠ `Šalju Mihalj`) Tragom požutelih fotografija: Crikvenica 1943. tri skojevke Estrada: Vesna Popović Unosna zanimanja: Uzgoj glista Lepe bez kompleksa (Sofija Loren) Beograd: Provodadžija Marta Klemenc Rajac, Negotin: Desanka Đukić Đurđevo, Žabalj: Nada Mijatov bacila petogodišnjeg sina u bunar Film, pozorište, TV: Svetlana Toma `Cigani lete u nebo` Svet: Gordon Tompson, Rok Hadson Barbara Kartlend, kraljica ljubavnih romana Kino spomenar: O muvama i kravicama (Ranko Munitić) Ličnosti: Zafir Hadžimanov (na 3 strane i 7 fotografije) na slikama su i Vasil i Senka Zašto ste ih voleli: Brigita Helm (na dve strane i 6 fotografije) Feljton: Legenda koja traje (Ernest Hemingvej) 1.deo Ljubavni roman u nastavcima: Pozdrav iz Pariza 7.deo Doktor roman: Zagonetni lekar - Artur Bruk (kompletan roman) Likovni prilog: Portret ratnika - Sebastiano del Piombo Kultura stanovanja: Radni prostor Pletenje: Džemperi za đake Moda: Kostimi, Jakne (modeli ?) Kuvar (Recepti): Sarme od vinova lišća, Šareni ražnjići, Sve od belanaca, Kokteli od povrća Ljubavna priča: Kraljica ruža - Anđela Boris Krojenje: Safari haljina, Plavi komplet, Svilena bluza, Crvena sportska haljina... Vez, vezenje, kukičanje: Cvetni milje, Planinske kuće, Cvetni stolnjak, Rišelje na posteljini ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 54 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

NEMA krojni tabak! Praktična žena strana: 82 Iz sadržaja: Naslovna: ? Bačko Petrovo Selo: Podmladak Crvenog Krsta (OŠ `Šalju Mihalj`) Tragom požutelih fotografija: Crikvenica 1943. tri skojevke Estrada: Vesna Popović Unosna zanimanja: Uzgoj glista Lepe bez kompleksa (Sofija Loren) Beograd: Provodadžija Marta Klemenc Rajac, Negotin: Desanka Đukić Đurđevo, Žabalj: Nada Mijatov bacila petogodišnjeg sina u bunar Film, pozorište, TV: Svetlana Toma `Cigani lete u nebo` Svet: Gordon Tompson, Rok Hadson Barbara Kartlend, kraljica ljubavnih romana Kino spomenar: O muvama i kravicama (Ranko Munitić) Ličnosti: Zafir Hadžimanov (na 3 strane i 7 fotografije) na slikama su i Vasil i Senka Zašto ste ih voleli: Brigita Helm (na dve strane i 6 fotografije) Feljton: Legenda koja traje (Ernest Hemingvej) 1.deo Ljubavni roman u nastavcima: Pozdrav iz Pariza 7.deo Doktor roman: Zagonetni lekar - Artur Bruk (kompletan roman) Likovni prilog: Portret ratnika - Sebastiano del Piombo Kultura stanovanja: Radni prostor Pletenje: Džemperi za đake Moda: Kostimi, Jakne (modeli ?) Kuvar (Recepti): Sarme od vinova lišća, Šareni ražnjići, Sve od belanaca, Kokteli od povrća Ljubavna priča: Kraljica ruža - Anđela Boris ... Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 66 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Srpska knjizevnost u 100 knjiga, kapitalan komplet srpski pisci – kapitalan komplet najobimniji komplet srpske knjizevnosti izdat kod nas. Izdavaci: Srpska Knjizevna Zadruga, Matica Srpska, 1958-1966. Tvrd platneni povez, format knjiga 14×20, cirilica, preko 20 000 strana ukupno. 1. stara srpska književnost 1 2. stara srpska književnost 2 3. antologija narodnih lirskih pesama 4. antologija narodnih epskih pesama 1 5. antologija narodnih epskih pesama 2 6. antologija narodnih pripovedaka 7. antologija narodnih umotvorina 8. antologija starije srpske poezije 9. pesnici 1 10. pesnici 2 11. pripovedači 1 12. pripovedači 2 13. pesnici 3 14. dositej obradović , izabrani spisi 15. vuk stefanović kardžić 1 , prvi i drugi srpski ustanak , život i ob. 16. vuk stefanović karadžić 2 , kritike i polemike 17. vuk stefanović karadžić 3 , pisma 18. jovan sterija popović 1 , komedije 19. jovan sterija popović 2 , pesme , proza 20. prota matija nenadović , memoari 21. petar petrović njegoš 1 , pjesme , luča mikrokozma , gorski vijenac 22. petar petrović njegoš 2 , lažni car šćepan mali , pisma 23. branko radičević , rukovet 24. ljubomir nenadović , odabrana dela 25. stjepan mitrov ljubiša , pripovetke 26. marko miljanov , jesen ratnika 27. jovan jovanović zmaj , pesme 28. đura jakšić , pesme , jelisaveta , proza 29. memoari 18. i 19. veka 30. jakov ignjatović , odabrana dela 1 31. jakov ignjatović , odabrana dela 2 32. svetozar marković , odabrani spisi 33. milovan glišić , odabrana dela 34. laza lazarević , pripovetke 35. janko veselinović , hajduk stanko 36. svetolik ranković , gorski car , pripovetke 37. vojislav ilić , izabrana dela 38. stevan sremac 1 , pop ćira i pop spira 39. stevan sremac 2 , zona zamfirova , pripovetke 40. stevan sremac 3 , ivkova slava , vukadin 41. laza kostić , odabrana dela 1 42. laza kostić , odabrana dela 2 43. ljubomir nedić , studije iz srpske književnosti 44. radoje domanović , satire 45. ivo ćipiko , pauci , pripovetke 46. petar kočić , izabrane stranice 47. borisav stanković 1 , nečista krv , koštana 48. borisav stanković 2 , pripovetke 49. bogdan poppović , ogledi i članci iz književnosti 50. milan rakić , pesme 51. aleksa šantić , izabrane stranice , svetozar ćorović , izabrane strane 52. jovan dučić , pesme , putopisi , eseji 53. simo matavulj 1 , bilješke jednog pisca , bakonja fra brne 54. simo matavulj 2 , pripovetke , o književnosti 55. vladislav petković dis , pesme 56. sima pandurović , pesme 57. branislav nušić , odabrane komedije 58. jovan skerlić 1 , studije 59. jovan skerlić 2 , kritike 60. slobodan jovanović , portreti iz istorije i književnosti 61. branimir ćosić , pokošeno polje 62. izbor srpskog putopisa 63. književni istoričari i kritičari 1 64. književni istoričari i kritičari 2 65. jovan popović ,izabrane stranice , đorđe jovanović , izabrane stranice 66. isidora sekulić 1 , prozni radovi 67. isidora sekulić 2 , ogledi 68. rastko petrović , izbor 1 69. rastko petrović , izbor 2 70. miloš crnjanski 1 , lirika , proza , eseji 71. miloš crnjanski 2 , serbia , seobe , lament nad beogradom 72. momčilo nastasijević , pesme pripovetke drame 73. stojan novaković , iz srpske istorije 74. stanislav vinaver , čuvari sveta 75. veljko petrović 1 , pripovetke 76. veljko petrović 2 , pesme , eseji 77. ivo andrić 1 , pripovetke 78. ivo andrić 2 , na drini ćuprija 79. marko ristić , objava poezije 80. milan bogdanović , kritike 81. isak samokovlija , pripovetke 82. desanka maksimović , pesme 83. dušan matić , izbor tekstova 84. oskar davićo , sunovrati 85. branko copic 86. mihailo lalić , zlo proljeće 87. dobrica ćosić , koreni 88. novinari 89. filozofi 90. naučnici 91. eseji o umetnosti 92. ratni drugovi 93. viđenje rata 94. književni istoričari i kritičari 3 95. dečja poezija srpska 96. pesnički prevodi 97. pesnici 4 98. pripovedači 3 99. pripovedači 4 100.esejisti i kritičari KNJIGE SE PRODAJU U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLICI ! ! ! ________________________________________________________ Stanje vrlo dobro-prihvatljivo, knjige su pogodne za čitanje, imaju manje znakove korišćenja ili starenja, ponegde neznatna senka na povezu ili podvučen tekst... Delo je kompletno, bez nedostajućih strana. polovno sa vidljivim znacima korišćenja. LOKŠEST

Autor - osoba Ristović, Aleksandar, 1933-1994 = Ristović, Aleksandar, 1933-1994 Naslov Hladna trava / Aleksandar Ristović Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1994 (Novi Sad : Futura publikacije) Fizički opis 106 str. ; 21 cm Sadržaj S a d r ž a j: Pokušaj da se udovolji sebi i drugome (5-28): Poziv (7); Stalna zima kao iz priručnika (8); Dok čitao sam neku knjigu, juna meseca ove godine (9); Tuga (10-11); Poetika jednostavnosti (12); Ponžova razglednica (13); Spomen na Kiša (14); Spomen na Popu (15); Nad slikom A. B. Šimića (16); Pokušavamo da se vratimo kući (17); Prema jednoj razglednici (18); Pokušaj da se udovolji sebi i drugome (19); Noćna kiša (20); Kuća (21); Putovanje u neodređenom pravcu (22); Pčela (23); Još jedna ruža i razgovori o njoj (24); Lica (25); Jad i bogatstvo (26); Starac (27-28). - Ti mala lampo (29-43): Ti mala lampo (31); Pogled (32); Mrtvi (33); Petao (34); Da im krv zameni vinom (35); Decembar (36); Veče s anđelima (37); Sanjajući samog sebe nakon čitanja Platona (38); Zadovoljstva (39-40); Dan kao stvoren za našu smrt (41-42); Na način dostojan dece (43). - Crnina (45-69): Mala žena (47); Bolnički dan (48); Pijaca (49-50); Nastino sećanje (51); Horacije (52); Srebrna kašičica (53); Kočijaš (54); Crnina (55); Tresoje (56); Ljubičasto (57); Cveće (58); Bakina smrt (59); Teodora (60-61); Sneg svuda unaokolo (62-63); Bele rade (64); Plavi i zeleni bregovi (65-66); Izvesna vrsta letenja (67); Zvuk zvona kao da dolazi ispod zemlje (68); Jabuka (69). - Komad svile u drvenom okviru (71-78): Jefimija (73-76); Zvona (77-78). - Božja godina (79-103): Skeleti (81); Da bismo bili što drugojačiji (82); Telo (83); Stvarno i nestvarno u isti mah (84); Ubog je juni (85); Jasni trenuci (86); Božja godina (87); I živ takođe (88); Moja žena jede sneg (89); Pesma za K. i M. (90); Ljubavna pesma (91-92); Obično prepodne (93); Oni koji su nam bili za leđima (94); Iznenada (95); Zima našeg zadovoljstva (96); Bubamara (97); Idila za druge (98); Pravila života (99); Devojke (100); Građa za buduće predmete (101); Šekspirova smrt (102); Plavetnilo (103). O piscu (105). (Broš.) Napomene O piscu: str. 105. Aleksandar Ristović je rođen 24. avgusta 1933. godine u Čačku u porodici Mileve (dev. Popović), domaćice, i Rista Ristovića, profesora istorije u čačanskoj Gimnaziji. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u rodnom gradu. Posle završenih studija književnosti u Beogradu, najpre je radio kao profesor u Osnovnoj školi „Filip Filipović“ i Gimnaziji u Čačku, a potom kao urednik u beogradskim izdavačkim preduzećima Mlado pokolenje i Nolit. Objavio je zbirke pesama Sunce jedne sezone (Nolit, 1959), Ime prirode (Bagdala, 1962), Drveće i svetlost unaokolo (Prosveta, 1964), Venčanja (Nolit, 1966), Tekstovi (Prosveta, 1969), O putovanju i smrti (Nolit, 1976), Ta poezija (Nolit, 1979), Ulog na senke (SKZ, 1981), Nigde nikog (Nolit, 1982), Gore i dole (Gradska biblioteka u Čačku, 1983), Dnevne i noćne slike (Narodna knjiga, 1984), Slepa kuća i vidoviti stanari (Nolit, 1985), Lak kao pero (Nolit, 1988), Platno (Narodna knjiga, 1989), Praznik lude (Prosveta, 1990), roman Trčeći pod drvećem (Prosveta, 1970) i knjigu poetske proze Pisma sanjalici (Nolit, 1972). Matica srpska posthumno je izdala Ristovićevu zbirku pesama Hladna trava (1994), a izdavanjem knjiga Kost i koža, Pesme (1984-1994), Svetiljka za Ž. Ž. Rusoa, Neki dečak i Mali eseji, Nolit je 1995. godine objavio pesnikovu rukopisnu zaostavštinu, koju su priredili Milica Nikolić i Miloš Stambolić. Iste godine Srpska književna zadruga objavila je i knjigu Ristovićevih pesama Mirisi i glasovi u izboru Pavla Zorića. U izboru i prepevu Čarlsa Simića, izašle su dve knjige Ristovićevih pesama na engleskom jeziku: Some other Wine and Light (The Charioteer Press, Washington, 1989) i Devil’s Lunch (Faber and Faber, London, New York, 1999). U organizaciji Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis u Čačku 22. aprila 2010. godine održan je Naučno-kritički skup Poezija Aleksandra Ristovića. Radove izložene ovom prilikom čačanska Biblioteka je u okviru 48. Disovog proleća objavila 2011. godine u zborniku Poezija Aleksandra Ristovića, koji je uredio prof. dr Radivoje Mikić, a naredne godine su u ediciji Zavičajna bibliografija iz štampe izašli prilozi za biobibliografiju ovog književnika koje je pod naslovom Svetiljka za Aleksandra Ristovića sačinila Olivera Nedeljković. Aleksandar Ristović je prevodio sa francuskog jezika. U njegovom prevodu objavljena je 1969. godine zbirka pesama Žaka Prevera Poezija. Pored prevoda dela Šarla Bodlera, Kloda Kampanja, Alena Rob-Grijea i drugih francuskih književnika, u periodici je objavljivao prikaze knjiga. Autor je čitanki za osnovnu školu, priređivač brojnih knjiga za decu, a za najmlađe čitaoce s pažnjom i ljubavlju uređivao je Nolitovu ediciju Moja knjiga. Dobitnik je Nolitove i Zmajeve nagrade za knjigu Nigde nikog. Za zbirku Slepa kuća i vidoviti stanari dobio je 1986. godine Oktobarsku nagradu grada Beograda, a 1991. godine za knjigu Praznik lude nagradu Branko Miljković. Glavni gost Disovog proleća u Čačku bio je 1983. godine. U braku sa Ljubinkom (rođenom Pejović), dobio je kćer Anu koja je jedna od najznačajnijih savremenih srpskih pesnikinja. Umro je 30. januara 1994. godine u Beogradu, a sahranjen 2. februara na beogradskom Novom groblju. MG100 (N)

U dobrom stanju! Povodom stogodisnjice rodjenja Milosa Crnjanskog Sadrzaj: Jedini Sloveni tamo Ja, ti i svi savremeni parovi Prolog Himna Jadranu Zdravica Groteska Nasa Elegija Oda Vesalima Spomen principu Vojnicka pesma Jugoslavija Zamorenoj omaldini Gardista i tri pitanja Serenata Putnik Mramor u Vrtu Prica Bele ruze Nove Senke Partenon Kuga NJegos u veneciji Vetri Eterizam Moja ravanica Mizera Pod Krkom Na ulicu Trag Smiraj Moja Pesma Srp na Nebu Ljubavnici Epilog Apoteoza Tri krsta (iz mog dnevnika) (1919) Sumatra Objasnjenje sumatre Stenje Poslanici iz Pariza Dnevnik o carnojevicu Raj Finistere Strazilovo Bespuca Zivor Devojka Blagovesti Povorka Nasa Lirika Dobrinovic Komponovan sa uspomenama San Ciminjano Serbija Leto u Dubrovniku godine 1927 Seobe I beskrajni, plavi krug U njemu zvezda Prividjenja Cupavi konji na Islandu Mikelanjdjelova mati Prolece je stiglo u london Lamet nad Beogradom Sudba Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature 20. veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Ubrajan je i među 100 najznamenitijih Srba. Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čongradu,[1] u Austrougarskoj (danas Mađarskoj), u osiromašenoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži činovnik (opštinski beležnik) koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike „prognan“ iz Banata, iz Ilandže (koju je Crnjanski nazivao Ilančom, po njenom starom nazivu) u Čongrad, koji je po Crnjanskom bio neka vrsta `tadašnjeg činovničkog Sibira`.[2] Majka mu se zvala Marina Vujić i bila je rodom iz Pančeva.[3] Crnjanski su stara sveštenička porodica u Ilandži, čije se parohovanje završava sa pop Jovanom, sinom pop Dimitrija.[4][5] Mali Miloš kršten je u pravoslavnoj crkvi Sv. Nikole u Sentešu, u `srcu Mađarske`,[6] a kum je bio Rumun, Lerinc Pinće.[7] Detinjstvo i školovanje Miloš Crnjanski je od 1896. godine odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac — sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja. Miloš Crnjanski je osnovnu školu završio u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista. Po vlastitim rečima, bio je osrednji đak do očeve smrti, odnosno do petog razreda gimnazije, a tada se rešio `da ubuduće bude među prvima`, što je i ostvario. U leto 1912. odlazi u Opatiju, a potom se upisuje u riječku eksportnu akademiju. Igrao je fudbal u klubu `Viktorija` na Sušaku (istočni deo Rijeke).[2] Godine 1913. upisao je studije medicine u Beču koje nikada nije završio. Prvu pesmu „Sudba“ Crnjanski je objavio u somborskom dečjem listu „Golub“ 1908. godine. A 1912. u sarajevskoj „Bosanskoj vili“ štampana je njegova pesma „U početku beše sjaj“, poslata iz Bečkereka.[8] Prvi svetski rat Vest o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatekla ga je u Beču. Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Bio je inače vojnik redov austrougarske carske i kraljevske 29. regimente, sa sedištem u Velikom Bečkereku. Veći deo vremena od 1915. iz tih tragičnih ratnih dana Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice u Beču, više uz miris jodoforma nego baruta, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „... Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja” — to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Godine 1916, radi u Direkciji državnih železnica u Segedinu. Sledeće godine je vraćen u vojsku i prekomandovan u Komoran i Ostrogon. U Beču 1918. upisuje Eksportnu akademiju, što je bila davnašnja želja njegovog ujaka, koji umire `malo pre toga`.[2] Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrećnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojničkoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd, gde se najduže zadržao. Period između dva svetska rata Godine 1919. u Beogradu se upisuje na Univerzitet gde studira književnost i uređuje list „Dan“. Poštanska marka s likom Miloša Crnjanskog, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Crnjanski od tada živi kao povratnik koji se, kao nesrećni Homerov junak, posle duge odiseje vraća na svoju Itaku. Međutim, dok je Odisej znao da sačuva bodrost duha i životnu čvrstinu, Crnjanski se, sa čitavom svojom generacijom, vratio u razorenu domovinu sa umorom i rezignacijom. „U velikom haosu rata — govorio je mladi pesnik — bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće”. I u svojim ratnim i poratnim stihovima, ovaj umorni povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama. Iz tog potucanja po krvavim svetskim ratištima Crnjanski se vraća mislima o nužnosti rušenja lažnog mita o „večitim“ vrednostima građanske etike. I u poeziji i u životu on živi kao sentimentalni anarhist i umoran defetist koji sa tugom posmatra relikvije svoje mladosti, sada poprskane krvlju i poljuvane u blatu. Osećao se tada pripadnikom naprednih društvenih snaga i glasno se izjašnjavao za socijalizam, ali njegovo buntovništvo iz tih godina bila je samo „krvava eksplozija“ nekog nejasnog društvenog taloga donesenog iz rata. Književno stvaranje Miloša Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz za nove teme i sadržaje. Govoreći o literarnom programu svoje pesničke generacije, on je pisao: „Kao neka sekta, posle tolikog vremena, dok je umetnost zančila razbibrigu, donosimo nemir i prevrat, u reči, u osećaju, mišljenju. Ako ga još nismo izrazili, imamo ga neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz vremena prešao je na nas. I ne dà se ugušiti… Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost… lirika postaje strasna ispovest nove vere.” Potpuno novim stihom i sa puno emocijalne gorčine on je tada kazivao svoj bunt, opevao besmislenost rata, jetko negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao zabludu o „zlatnom veku“ koji je obećavan čovečanstvu. Snagom svoje sugestivne pesničke reči on je mnoge vrednosti građanske ideologije pretvarao u ruševine, ali na tim ruševinama nije mogao niti umeo da vidi i započne novo. Crnjanski je i u stihu i u prozi tih poratnih godina bio snažan sve dok je u njemu živeo revolt na rat. Godine 1920, upoznaje se sa Vidom Ružić sa kojom će se 1921. i venčati. Ona je bila ćerka nekadašnjeg ministra prosvete Dobrosava Ružića.[9] Iste godine Crnjanski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a u povratku putuje po Italiji. Godine 1922. je bio nastavnik u pančevačkoj gimnaziji, iste godine je stekao diplomu na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1923. do 1931. godine[10] profesor je IV beogradske gimnazije. Svedočanstvo iz septembra 1927. sa potpisom Miloša Crnjanskog i razglednica iz Dubrovnika sa potpisom Miloša Crnjanskog Saradnik uglednog lista „Politika“. Istovremeno, izdaje „Antologiju kineske lirike“ i novinar je ulistu „Vreme“. 1927. u „Srpskom književnom glasniku“ izlaze prvi nastavci njegovog romana „Seobe“. U septembru 1926. kao urednik časopisa „Naša krila“ izazvao je na dvoboj Tadiju Sondermajera.[11][12] Godine 1928,1929. je ataše za štampu pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Na njegov poziv nemačku prestonicu posećuje njegov prijatelj književnik Veljko Petrović. Godine 1930, za roman „Seobe“ dobija nagradu Srpske akademije nauka. Sledećih godina putuje brodom po Sredozemnom moru i izveštava iz Španije. Godine 1934. pokrenuo je list „Ideje“ u kome je između ostalog pisao o Svetom Savi.[13] List je sledeće godine prestao da izlazi. Diplomatska služba, emigracija U periodu između 1935. i 1941. radi u diplomatskoj službi u Berlinu i Rimu. Po izbijanju Španskog građanskog rata, Crnjanski je kao dopisnik lista Vreme izveštavao iz Frankovog štaba. Kao osoba koja nije imala lepo mišljenje o komunizmu i staljinizmu pokazivao je više simpatija prema trupama generala Franka, ali je u svojim tekstovima bio i te kako kritičan i prema toj zaraćenoj strani.[14] Posle Španije, kao dopisnik iz Rima, iskazivao je simpatije za neke aspekte Musolinijeve politike i ukazivao na dvoličnost nekih zapadnih zemalja koje su iako i same kolonijalne sile zamerale Italiji njen imperijalizam.[15] Po izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je iz Rima i preko Madrida i Lisabona avgusta 1941. odlazi u London. Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, gde 1951. uzima britansko državljanstvo.[16] Kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i živi u emigraciji. Ovde radi razne poslove. Knjigovođa je obućarske radnje Helstern na Bond stritu i raznosi knjige firme Hačards na londonskom Pikadiliju, dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kuću Herods. Crnjanski usput stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo. Miloš Crnjanski je u Londonu bio član međunarodnog PEN-kluba koji mu obezbeđuje da se na mašini otkucaju njegovi romani. Odmah po okončanju Drugog svetskog rata bio je skrajnut (zajedno sa još nekim istaknutim srpskim piscima poput Dučića i Vinavera) iz sistema obrazovanja od strane komunističke vlasti, da bi tek 80-ih bilo predloženo vraćanje njegovih dela u jezgro nastavnog plana i programa.[17] Tada je Branko Ćopić izjavio da samo najbolji pisci treba da sačinjavaju jezgro, za razliku od kriterijuma posleratne vlasti kada su pisci bili preporučivani po nacionalnosti i `koji su bili poznati kao pisci samo njihovim porodicama`.[18] Bista Miloša Crnjanskog na Kalemegdanu Na poštanskoj markici Srbije iz 2018 Povratak u Beograd Mogućnost povratka u republiku Jugoslaviju nagovestio mu je tokom jednog susreta u Londonu, poznanik iz mladosti, slikar - komunistički funkcioner Moša Pijade.[19] U Jugoslaviju se vratio 1965. godine u društvu sa jugoslovenskim ambasadorom u Londonu, Srđom Pricom.[20] Po dolasku odrekao se britanskog državljanstva, koje je dobio nakon diplomiranja na londonskom Univerzitetu. Isprva je stanovao u beogradskom hotelu „Ekscelzior“ u blizini Skupštine. U traganju za obalama svoga života, on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao „kao kroz suze ljudski smeh”. U stihovima posvećenim Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja povratnika sa duge životne odiseje: U tebi nema besmisla i smrti ... Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge. ... A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, tvoj će bagrem pasti na me kao kiša. (Lament nad Beogradom) U Beogradu je preminuo 30. novembra 1977. godine i sahranjen `dostojanstveno ali ne i pompezno` u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Prema želji iz testamenta Narodna biblioteka Srbije je 1979. godine primila zaostavštinu Miloša Crnjanskog.[21] O njemu je Danilo Bećković napravio dokumentarni film „Crnjanski...“.[22] Dela Miloš Crnjanski na slici Petra Omčikusa Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim temama i sadržajima: Poezija Lirika Itake (1919) Odabrani stihovi (1954) Lament nad Beogradom (1962) Pripovetke, eseji i putopisna proza Priče o muškom (1920) Naše plaže na Jadranu (1927) Boka Kotorska (1927) Iris Berlina (1928) Tajna Albrehta Direra (1928) Ljubav u Toskani (1930) Knjiga o Nemačkoj (1931) Romani Dnevnik o Čarnojeviću (1921) Seobe (1929) Druga knjiga Seoba (1962) Roman o Londonu (1971) U okviru sabranih dela (1966) je druga knjiga Seoba podeljena na dva dela pa treća knjiga Seoba predstavlja u stvari drugi deo druge knjige ovog dela. Manje su poznata dva predratna romana Miloša Crnjanskog (preštampavana i posle rata) — Kap španske krvi i Suzni krokodil (nedovršen).[23] Njegovo učešće u stvaranju i objavljivanju kontroverznog romana „Podzemni klub“ (1921) je sporno, kao autor je potpisan Harald Johanson i postoje mišljenja da je u pitanju prevod ili pseudonim.[24] U poslednje vreme su sve vidljivija nastojanja da se dvotomno delo Crnjanskog Kod Hiperborejaca (1966), žanrovski teško odredivo, stavi u ravnopravan položaj sa ostalim njegovim velikim romanima. Sâm Crnjanski je za to delo rekao da je `i roman, i putopis, i memoari, i poezija, i pamflet`.[25] Rukopis prvog romana Miloša Crnjanskog — „Sin Don Kihotov“ — nažalost je izgubljen. (Pisac ga je bio poslao časopisu „Brankovo kolo“.) Po „Romanu o Londonu“ snimljena je 1988. istoimena mini serija. Memoari Embahade (1983) Embahade obuhvataju vreme od 1928. do 1945. godine, kada je pisac bio u poslanstvu u Berlinu, Rimu i Londonu. U prologu Crnjanski je naveo da su to njegove `beleške o nesreći našeg naroda, a nisu ni dnevnik, ni istorijat, ni studija, ni pamflet`, već da su to uspomene pisca - očevica `o dobu koje je bilo puno nesreća, žalosti, strahota`. Drame Maska (1918) Konak (1958) Nikola Tesla (1967) Pored toga, objavio je nekoliko knjiga reportaža i dve antologije lirike istočnih naroda. Firma Catena Mundi je izdala knjigu novinski članaka - Politički članci 1919-1939. „Roman o Londonu” prevden je na više jezika među kojima su: francuski COBISS.SR 45830407, rumunski COBISS.SR 187531783, poljski COBISS.SR 112573196, mađarski COBISS.SR 72968967, češki COBISS.SR 15790604, ruski COBISS.SR 3545862, slovenački, makedonski, a prevod na engleski jezik je u pripremi za 2020. godinu.[26] Glavna obeležja literarnog stvaralaštva Pronicljivo uočivši privid apsolutne prozirnosti u proznim i poetskim ostvarenjima Miloša Crnjanskog, i utkanost jednog drugog, skrivenog značenja u tim delima, Nikola Milošević je razvio čitavu studiju posvećenu piščevom stvaralaštvu.[27] Milošević je na primerima poznatih stihova i delova iz proznih ostvarenja pokazao povezanost melodijske, emotivne i filozofske komponente, pri čemu filozofska dimenzija stihova prevazilazi odgovarajuće prozne odnosno govorne iskaze. No, emotivna boja, melodioznost i filozofsko značenje stihova Crnjanskog „nisu poređani jedno kraj drugog kao slojevi zemljišta“, već između njih postoji duboka organska povezanost i prožimanje, dok filozofska dimenzija igra ulogu „organizatora pesničke strukture“, imajući za posledicu usporeni i slobodni ritam poetskog kazivanja kao adekvatan za pesnikovu filozofsku i emotivnu poruku. U većini dela Miloša Crnjanskog, pesničkim i proznim, isprepletani su tragično osećanje besmisla i uzaludnosti sa utešnom mišlju o kosmičkoj povezanosti stvari. U Seobama se uočava piščeva ideja o univerzalnoj uzaludnosti, iako skrivena iza specifičnog nacionalnog i istorijskog obeležja. Dva osnovna toka koja mogu da se prate u Seobama jesu istorijski i psihološki (jedan tok) , i meditativni i vrednosni (drugi tok). Različite likove i karaktere ujedinjuje isti filozofski rezultat koji ishodi i okončava u metafizičkom osećanju praznine, uzaludnosti čovekovog života i neizbežnosti smrti. Postoji veliki misaoni kontinuitet u literarnom stvaralaštvu Miloša Crnjanskog, pri čemu se iza istorijskog, psihološkog i kompozicionog toka književne strukture razvija i produbljuje istovetna metafizička vizija čoveka i sveta. Nagrada Miloš Crnjanski Glavni članak: Nagrada Miloš Crnjanski Nagrada se po zaveštanju osnivača Zadužbine Miloša Crnjanskog, Vidosave Crnjanski, dodeljuje dvogodišnje od 1981. Zadužbina Miloš Crnjanski je dobila svoje prostorije 2013. godine.[28] Nagrada se dodeljuje na dan pesnikovog rođenja 26. oktobra. Izdanja sabranih i izabranih dela Sabrana dela, knjige I-II, Narodna prosveta, Beograd (1930) Sabrana dela, knjige I-X, Prosveta, Beograd (1966): Seobe I-III, Poezija (Lirika Itake i komentari, Antologija kineske lirike, Pesme starog Japana, Lament nad Beogradom), Proza, Putopisi, Kod Hiperborejaca I-II, Drame (Maska, Konak, Tesla) i Eseji Izabrana dela, knjige I-IV, Svjetlost/Naprijed/Prosveta, Beograd (1967):Pesme-Putopisi-Eseji, Dnevnik o Čarnojeviću i druge proze, Seobe I-II Izabrana dela, knjige I-II, Matica srpska/Srpska književna zadruga, Beograd (1972): Lirika-Proza-Eseji, Serbia-Seobe-Lament nad Beogradom Izabrana dela, jedan tom, Parnas Book, Valjevo (2007): Seobe-Roman o Londonu-Dnevnik o Čarnojeviću-Kod Hiperborejaca-Sveti Sava-Poezija-Crnjanski o nacionalsocijalizmu-Ideje Miloša Crnjanskog-Život i dela Miloša Crnjanskog Sabrana dela, knjige I-XVI, Štampar Makarije, Beograd (2008): Roman o Londonu I-II, Seobe, Druga knjiga Seoba I-II, Lirika Itake i komentari, Knjiga o Mikelanđelu, Kod Hiperborejaca I-II, Drame, Eseji, Embahade 1-3, Embahade 4, Sveti Sava-Dnevnik o Čarnojeviću-Pripovedna proza, Politički spisi, Putopisi Izabrana dela, jedan tom, Leo Commerce, Beograd (2011): Seobe-Roman o Londonu-Dnevnik o Čarnojeviću-Kod Hiperborejaca-Sveti Sava-Poezija-Crnjanski o nacionalsocijalizmu-Ideje Miloša Crnjanskog-Život i dela Miloša Crnjanskog Crnjanski u sportu Intenzivno se bavio sportom: igrao je fudbal, veslao, jedrio, vežbao, mačevao, skijao, trenirao boks. Sa floretom u ruci, govorio je njegov učitelj mačevanja, imao je „brzinu ludaka“. Milorad Gaković Siki je pričao da je u svojoj školi boksa mnogo očekivao od Koče Popovića, ali „najtalentovaniji, za boksera, borca-takmičara ipak je bio Miloš Crnjanski“. [29] Malo je poznato da je Crnjanski izdejstvovao dozvolu da sa Viktorija kamenolom na Kantridi pretvori u fudbalsko igralište, kasnije čuveni stadion FK `Rijeke`. Taj zadatak mu je poverila uprava kluba jer je direktor mađarskog preduzeća kome je kamenolom bio izdat u najam za potrebe izgradnje riječke luke, bio rođak. Na otvaranju je gostovao zagrebački NK Građanski. U intervjuu za „Sportistu“ 1930. godine kaže da bi više voleo da zaigra za Jugoslaviju, no da dobije nagradu Akademije. Iz tadašnjeg perioda po magiji igre izdvaja fudbalere „SK Jugoslavije“: Stevana Luburića, Dragana Jovanovića Ženu. U Četvrtoj beogradskoj gimnaziji njegovi učenici, a fudbaleri beogradske „Jugoslavije“ bili su i Milutin Ivković (Milutinac), Momčilo Đokić (Moša), Branislav Hrnjiček (Hrnja) – reprezentativci, Petar Joksimović. [30] [31] [29] Crnjanski je igrao aktivno fudbal za SK `Pobedu` iz Pančeva. (U prilogu je objavljena službena verifikacija fudbalske registracije za FK Banat između ostalih i MILOŠA CRNjANSKOG - `Politika` 22. decembra 1922. g.