PETAR LAZIĆ - KOMPLET OD 6 KNJIGA 1. Ateriranje nebeskog naroda 1 255 strana 2. Ateriranje nebeskog naroda 2 196 strana 3. Nema malih uloga 243 strane 4. Bila jednom jedna emisija (Sa CD-om) 327 strana 5. Obećana zemlja 284 strane 6. Breleške 176 strana Izdavač: Službeni glasnik Beograd 2009.god Stanje: Novo, nekorišćeno O autoru: Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Petar Lazić – književnik, novinar, publicista i univerzitetski profesor. Rođen je 25. septembra 1960. u Kosjeriću (Srbija). Preminuo je 11. septembra 2017. u Beogradu dve nedelje pre svog 57. rođendana. Petar Lazić je jedan od najuglednijih satiričara današnjice, prevođen je na tridesetak jezika i zastupljen je u više od sto svetskih antologija, enciklopedija, leksikona i zbornika. Između ostalog, nalazi se u najprestižnijim svetskim izborima, poput engleske enciklopedije „2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century“, zatim u antologijama: ruskoj „Антология мудрости“, italijanskoj “I più grandi saggi”, francuskoj “Les plus grands esprits”, i tako dalje... Karijera Novinarsku karijeru započeo je u studentskom radio programu „Indeks 202” kao redaktor dnevne emisije 1982. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i “doživotni” urednik „Indeksovog radio pozorišta” (satirični radio kabare koji je po svim istraživanjima bio najslušanija radijska emisija u istoriji SFRJ i SRJ). Paralelno sa radom u „Indeksovom radio pozorištu”, Lazić je u listu Mladost uređivao satiričnu rubriku „Ovoj zemlji je potrebna mladost”, a potom u magazinu Duga satiričnu rubriku „Duga iza oblaka”. Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra a u izdavačkoj kući Danga direktor i glavni i odgovorni urednik. Od sredine devedesetih do danas bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača, direktor i glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre!, direktor i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti, pomoćnik odgovornog urednika dnevnog lista Blic i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika programa Beograd 202. Pored „Indeksa 202”, „Indeksovog radio pozorišta”, radio drama, kao i velikog broja pojedinačnih autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu Lazić je vodio i uređivao autorski serijal pod nazivom „Emisija koju nisu pojeli skakvci”, koji su beogradski novinari u anketi proglasili za najbolju radijsku emisiju u 1995. godini, odmah ispred „Indeksovog radio pozorišta”, dok je ona u isto vreme te godine bila druga po slušanosti u Srbiji, iza „Indeksovog radio pozorišta”. Od 2003. do 2005. uređivao je i vodio na talasima Beograda 202 veoma slušanu emisiju „Bre 202” (koju je radio sa ekipom saradnika iz magazina Bre!), iz koje su objavljena dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama. Od 2008. uređivao je i vodio na programu Beograd 202 emisiju „Crno-beli svet”, a od 2014. do 2016. godine emisije „Crna rupa” i „Umesto crne rupe”. Novinske i publicističke tekstove, prozu, poeziju i aforizme, kao i stručne i naučne radove Lazić je objavljivao u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. Stalne kolumne pisao je za: Književnu reč, Nin, Liberal, Bre!, Crtu, Marku, Glas javnosti, Blic i Ilustrovanu politiku. Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. Hvaljen i kažnjavan. Za ista dela, za koja je nagrađivan – privođen je i podizane su krivične optužnice, isključivo zbog “Vređanja imena i dela predsednika države”, u periodu pre i za vreme režima Slobodana Miloševića. Na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu držao je nastavu iz predmeta: Veština ubeđivanja u medijima, Kritička literatura i retorika, Retorika i javni nastup, Komunikacija i tehnika ubeđivanja (osnove) i Komunikacija i tehnika ubeđivanja (polemike i debate). Bio je šef poslaničke grupe (DEPOS–ND) u Skupštini Srbije, kao i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. U junu 1994. podneo je ostavke na sve funkcije. Jedini je šef poslaničke grupe u istoriji srpskog parlamenta koji je podneo ostavku na tu funkciju i napustio Skupštinu.

Detalji predmeta Stanje Polovno PETAR LAZIĆ - KOMPLET OD 6 KNJIGA 1. Ateriranje nebeskog naroda 1 255 strana 2. Ateriranje nebeskog naroda 2 196 strana 3. Nema malih uloga 243 strane 4. Bila jednom jedna emisija 327 strana 5. Obećana zemlja 284 strane 6. Breleške 176 strana Izdavač: Službeni glasnik Beograd 2009.god Stanje: nekorišćeno O autoru: Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Petar Lazić – književnik, novinar, publicista i univerzitetski profesor. Rođen je 25. septembra 1960. u Kosjeriću (Srbija). Preminuo je 11. septembra 2017. u Beogradu dve nedelje pre svog 57. rođendana. Petar Lazić je jedan od najuglednijih satiričara današnjice, prevođen je na tridesetak jezika i zastupljen je u više od sto svetskih antologija, enciklopedija, leksikona i zbornika. Između ostalog, nalazi se u najprestižnijim svetskim izborima, poput engleske enciklopedije „2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century“, zatim u antologijama: ruskoj „Антология мудрости“, italijanskoj “I più grandi saggi”, francuskoj “Les plus grands esprits”, i tako dalje... Karijera Novinarsku karijeru započeo je u studentskom radio programu „Indeks 202” kao redaktor dnevne emisije 1982. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i “doživotni” urednik „Indeksovog radio pozorišta” (satirični radio kabare koji je po svim istraživanjima bio najslušanija radijska emisija u istoriji SFRJ i SRJ). Paralelno sa radom u „Indeksovom radio pozorištu”, Lazić je u listu Mladost uređivao satiričnu rubriku „Ovoj zemlji je potrebna mladost”, a potom u magazinu Duga satiričnu rubriku „Duga iza oblaka”. Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra a u izdavačkoj kući Danga direktor i glavni i odgovorni urednik. Od sredine devedesetih do danas bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača, direktor i glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre!, direktor i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti, pomoćnik odgovornog urednika dnevnog lista Blic i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika programa Beograd 202. Pored „Indeksa 202”, „Indeksovog radio pozorišta”, radio drama, kao i velikog broja pojedinačnih autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu Lazić je vodio i uređivao autorski serijal pod nazivom „Emisija koju nisu pojeli skakvci”, koji su beogradski novinari u anketi proglasili za najbolju radijsku emisiju u 1995. godini, odmah ispred „Indeksovog radio pozorišta”, dok je ona u isto vreme te godine bila druga po slušanosti u Srbiji, iza „Indeksovog radio pozorišta”. Od 2003. do 2005. uređivao je i vodio na talasima Beograda 202 veoma slušanu emisiju „Bre 202” (koju je radio sa ekipom saradnika iz magazina Bre!), iz koje su objavljena dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama. Od 2008. uređivao je i vodio na programu Beograd 202 emisiju „Crno-beli svet”, a od 2014. do 2016. godine emisije „Crna rupa” i „Umesto crne rupe”. Novinske i publicističke tekstove, prozu, poeziju i aforizme, kao i stručne i naučne radove Lazić je objavljivao u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. Stalne kolumne pisao je za: Književnu reč, Nin, Liberal, Bre!, Crtu, Marku, Glas javnosti, Blic i Ilustrovanu politiku. Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. Hvaljen i kažnjavan. Za ista dela, za koja je nagrađivan – privođen je i podizane su krivične optužnice, isključivo zbog “Vređanja imena i dela predsednika države”, u periodu pre i za vreme režima Slobodana Miloševića. Na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu držao je nastavu iz predmeta: Veština ubeđivanja u medijima, Kritička literatura i retorika, Retorika i javni nastup, Komunikacija i tehnika ubeđivanja (osnove) i Komunikacija i tehnika ubeđivanja (polemike i debate). Bio je šef poslaničke grupe (DEPOS–ND) u Skupštini Srbije, kao i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. U junu 1994. podneo je ostavke na sve funkcije. Jedini je šef poslaničke grupe u istoriji srpskog parlamenta koji je podneo ostavku na tu funkciju i napustio Skupštinu.

Citat iz uvoda: Knjiga ing. Romana Galića »Komunikacije satelitima« predstavlja čitaocima vredan je doprinos stručnoj literaturi iz modernog područja satelitske tehnike. Knjiga je rezultat dugotrajnih istraživanja pisca u skladu s dinamikom fenomena što ih je donela tehnološka revolucija poslednjih godina. Satelitska tehnika koliko neminovno toliko i uspešno nastupa u svetu tehničke primene elektrokomunikacija u dinamičkom kontinuitetu koji iz dana u dan daje nove rezultate i otvara nove mogućnosti. U delu su obuhvaćena osnovna područja problematike elektroničke elektrokomunikacije i sistematska rešenja. Delo je zaokružena celina, kakva je danas retka u stručnoj literaturi te je ujedno i prilog istraživanju u širem smislu. Posebna vrednost dela je u tome što se pojavljuje u vreme kada se i kod nas razmatraju pripremni radovi na osnovu kojih bi se naša zemlja uključila u svetsku razmenu informacija posredstvom satelita. Komunikacioni satelit ili telekomunikacioni satelit je veštački Zemljin satelit namenjeni prvenstveno prenosu informacija (telekomunikacija). Savremeni telekomunikacioni sateliti su po pravilu aktivni, to jest primaju analogne ili digitalne signale s bazne postaje na Zemlji, pojačavaju ih i odašilju prema određenom području na Zemlji. Omogućuju više od 100 frekvencijskih kanala s predajnom snagom većom od 100 W. Energiju dobijaju iz sunčanih baterija, a projektovani su za vek trajanja od 15 godina. Sateliti u geostacionarnoj orbiti GEO (akronim od eng. Geostationary Earth Orbit) na visini 35 780 kilometara iznad ekvatora i s vremenom ophoda 24 sata vrte se (rotiraju) istom brzinom kao i Zemlja pa se, gledajući sa Zemlje, nalaze uvek na istom mestu. Jedan satelit može da pokrije 2/5 površine Zemlje, te se sa tri satelita može pokriti gotovo cela zemaljska kugla. Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti LEO (akronim od engl. Low Earth Orbit) na visinama do 1 500 km i s vremenom ophoda do nekoliko sati pokrivaju samo mali deo Zemljine površine. Kako bi se osiguralo da na bilo kojem delu Zemlje u svakom trenutku postoji barem jedan vidljivi satelit, potrebno je 50-ak veštačkih satelita za pokrivanje cele Zemlje. Sateliti u eliptičnim Munja-orbitama (nazvanim prema porodici sovjetskih komunikacionih satelita) s periodom obilaska Zemlje od 12 sati te apogejom iznad severne hemisfere, iznad koje provode veći deo trajanja svog orbitiranja, prikladni su za pokrivanje severnih područja, na primer Rusije. Niskoorbitalni sateliti imaju najkraći prenosni put signala pa su kašnjenja i gušenja signala manja nego kod satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti fiksnih službi održavaju vezu između velikih primopredajnih antenskih sistema postavljenih na Zemlji (zemaljske postaje), a koriste se na primer za prenos podataka unutar fiksne telefonske mreže pri prekomorskim komunikacijama, u čemu preuzimaju ulogu podmorskog optičkog kabla. Sateliti mobilne telefonije isprva su se primenjivali samo za posredovanje u komunikaciji s brodovima i vazduhoplovima, a u novije doba razvijaju se i komercijalne mreže satelitske telefonije. Takve mreže omogućuju korisniku da uz pomoć minijaturne zemaljske postaje ostvari vezu direktno sa satelitom, što je posebno korisno u udaljenim područjima koja nisu pokrivena signalom konvencionalne mobilne telefonije. Današnje mreže zasnovane su na geostacionarnim satelitima (sateliti Inmarsat ili Thuraya), ili na niskoorbitalnim satelitima (Iridium ili Globalstar), koji pokrivaju celu Zemljinu površinu, a omogućuju uspostavu veze uređajem posve nalik običnom mobilnom telefonu. Delove radiospektra te lokacije za satelite u geostacionarnim orbitama pojedinim korisnicima dodeljuje Svetska administrativna radiokonferencija. Za fiksne satelitske službe koriste se frekvencijski pojasevi S (od 1,55 do 5,20 GHz), X (od 5,20 do 10,90 GHz), K (od 10,90 do 36,00 GHz) i Q (od 36,00 do 46,00 GHz), koji se dele na potpojaseve i kanale. Prvi aktivni telekomunikacioni satelit bio je Telstar. Istorija Koncept geostationarnih komunikacijskih satelita prvi je predložio Artur Klark, zajedno sa Vahidom K. Sanadijem nadovezujući se na rad Konstantina Ciolkovskog. U oktobru 1945 Klark je objavio članak sa naslovom „Vanzemaljski releji” u britanskom magazinu Bežični svet. U tom članku je opisao principe koji stoje iza implementacije veštačkih satelita u geostacionarnim orbitama u svrhu prenosa radio signala. Stoga se, Arthr Klark često navodi kao izumitelj komunikacionih satelita i termin Klarkov pojas se koristi kao opis orbite. Decinijama kasnije projekat pod imenom Komunikacioni Mesečev relej je bio telekomunikacioni projekat koji je sprovela mornaca Sjedinjenih Država. Njegov cilj je bio da se razvije sigurna i pouzdana metoda bežične komunikacije korišćenjem Meseca kao pasivnog reflektora i prirodnog komunikacijskog satelita. Prvi veštački Zemljin satelit bio je Sputnik 1, koji je orbitu postavio Sovjetski Savez dana 4. oktobra 1957. On je bio opremljen sa radio-transmiterom koji je radio na dve frekvencije: 20.005 i 40.002 MHz. Sputnik 1 je lansiran kao jedan od glavnih koraka u istraživanju svemira i razvoja raketa.[9][10] Međutim, on nije bio postavljen u orbitu s ciljem slanja podataka sa sa jedne tačke na Zemlji na drugu. Prvi satelit za prosleđivanje komunikacije bio je Pionir 1, koji je trebao da bude lunarna sonda. Iako je svemirska letelica uspela da pređe samo na pola puta do Meseca, letela je dovoljno visoko da se isproba dokaz koncepta relejne telemetrije širom sveta, prvo od Kejp Kanaverala do Mančestera, Engleska; zatim od Havaja do Kejp Kanaverala; i konačno oko sveta od Havaja do Mančestera. Prvi namenski izgrađeni satelit za relejne komunikacije bio Projekat SCORE agencije NASA iz 1958. godine, koji je koristio magnetofon za čuvanje i prosleđivanje glasovnih poruka. On je poslužio za slanje božićne čestitke svetu od predsednika SAD-a Dvajta Ajzenhauera. Kurijer 1B, koji je izradila kompanija Filko, lansiran je 1960, i bio je prvi aktivni repetitorski satelit na svetu. kao nova

Vodič za integraciju prošlih života Da li ste se ikada zapitali zašto, uprkos tome što imate pristup izvorima mudrosti, radite na sebi, upoznati se sa brojnim tehnikama i imate dobre namere, i dalje ne uspevate da pravite moćne izbore i često sabotirate sebe? Zašto nastavljate da se ponašate na načine možda suprotne sistemu vrednosti za koji verujete da imate ili često i onome za šta se zalažete? Da, upravo kao da postoji senka nad vašom vizijom koja zaklanja vašu svrhu i usled toga živite život iz sećanja, ponavljate obrasce svojih predaka i ne uspevate da sagledate to moćno svetlo u središtu svog bića. Uspostavljanje stabilne energetske komunikacije sa Vodičem Senke predstavlja temeljnu energetsku osnovu za razvoj viših stanja svesti. Upravo tome će vas ova knjiga, kao svojevrsni vodič kroz integraciju karmičkih života naučiti: kako da kroz spoj astrologije, životinjskih duhovnih vodiča i vežbi izračunate svog Vodiča Senke, radite na integraciji svojih suprotnih delova i prošlih života, i od sabotera napravite prijatelja koji će vam dati ogromnu energiju za ostvarenje vaših punih potencijala. Ovo je specijalan rad koji vas menja iznutra više nego bilo šta drugo. - Jasmina Stojanović, gl.i odg.urednica "Sensa " magazina Čitaj dalje

Opis O autoru Dodatne informacije Knjigu Strategije genija. Frojd, Leonardo, Tesla Dilts je posvetio trojici velikih ljudi koji su, svako u posebnoj oblasti, dali neizmerljiv doprinos čovečanstvu. Kada je reč o Frojdu, Dilts se pita mogu li se Frojdove metode primeniti u suočavanju sa svakodnevnim problemima ili pak pomoći ljudima da promene verovanja koja ih sputavaju. Takođe i kakva je bila osnova Frojdove tehnike lečenja histerije i neuroza „govorom“. Bavi se i Frojdovim strategijama posmatranja, analize i tumačenja. U delu knjige posvećenom Leonardu, Dilts ispituje šta je sve doprinelo da ovaj postane izuzetno plodan naučnik i jedinstven umetnik, te kako je razradio vlastitu metodu da kod sebe podstakne maštu i poboljša pamćenje. Dilts naravno ne zaobilazi ni pitanje može li prosečan čovek postati inventivan slično Leonardu. U odeljku posvećenom Tesli, Dilts razmatra kako je ovaj veliki naučnik uspeo da razvije sposobnost vizuelizacije i do nekih velikih pronalazaka dođe čisto misaonim putem, bez rada u laboratoriji. Ovo fascinantno istraživanje psihe trojice izuzetnih ljudi koji su istraživali i otkrivali dublje strukture psihe, prirode i budućnosti, a tako i menjali svet, predstavlja temu Diltsove knjige. Izvorni istraživač u oblasti NLP, ali i poznavalac istorije nauke i dela nekih od najgenijalnijih ljudi, Dilts uspeva da jednostavno ali uverljivo prikaže mogućnosti primene nove discipline koja svakim danom postaje uglednija i stiče nove pobornike. Robert B. Dilts (Robert B. Dilts, 1955) je autor, istraživač i konsultant u oblasti neurolingvističkog programiranja (NLP), psihološke disipline čiji su tvorci Džon Grinder i Ričard Bandler, s kojima je Dilts od početka sarađivao. Dilts je posebno radio i s poznatim terapeutima Miltonom Eriksonom i Gregorijem Bejtsonom. Osim što je dao doprinos primeni NLP-a u obrazovanju, oblasti stvaralaštva, psihoterapije i komunikacije, mnogo je radio i na tehnikama sistemskih strategija i verovanja. Napisao je više knjiga, od kojih navodimo Osnove neurolingvističkog programiranja (1983), Promena sistema verovanja uz pomoć NLP-a (1990), Dinamičko učenje (1995), kao i seriju Strategije genija (1992–1995), posvećenu načinu mišljenja nekih od najvećih genija čovečanstva. Knjiga koju predstavljamo čitaocima upravo je jedna iz te serije. Dilts je 1982. godine s Todom Epštajnom osnovao posebnu visokoškolsku ustanovu koja se bavi obrazovanjem i istraživanjem u oblasti NLP-a, a koja je kasnije prerasla u univerzitet. Težina 0,7 кг Dimenzije 135 × 225 × 3 cm Godina izdanja 2008 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 412 ISBN 978-86-86611-23-9 Dimenzije 135x225

Vitalne informacije koje su Vam potrebne za početak i za izgrađivanje vešitna za razvijanje nove generacije dinamičkih web sajtova lakih za održavanje... Broj ocena: 96 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Računarske Knjige - Web dizajn Šifra Proizvoda: 1714 Poslednja cena bila je: 303 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: VB.NET sa ASP.NET (210) VB.NET sa ASP.NET Autor: Russell Jones Korisnički Nivo: Svi nivoi CD uz knjigu: Da ISBN broj: 86-7310-225-1 Izdavač originala: SYBEX Opis proizvoda: VB.NET sa ASP.NET (210) Koristite VB.NET module pozadinskog koda za pravljenje moćnih web aplikacija pomoću ASP.NET-a. Microsof .NET radni okvir predstavlja ogromnu promenu u web programiranju. Korišćenjem Visual Studio ASP.NET-a i VB.NET-a, i mnoštva utvrđenih i dolazećih internet tehnologija, možete praviti jasnije, mnogo snažnije web aplikacije i to brže nego ikada do sada. U ovoj knjizi upakovane su vitalne informacije koje su Vam potrebne za početak i za izgrađivanje vešitna za razvijanje nove generacije dinamičkih web sajtova lakih za održavanje. Fajlovi sa kodovima projekata Potpuno elektronsko pretraživanje knjige Pomerite programirajte web aplikacija na potpuno novi nivo Unutar korica možete naći • Efikasno korišćenje HTML i CSS-a; • Kreiranje klasa pozadinskog koda; • Efektivno korišćenje internih objekata; • Rukovanje fajlovima; • Slanje e-maila; • Pisanje Windows servisa; • Komunikacija sa drugim web formama; • Komunikacija sa bazama podataka; • Korišćenje XML namespace objekata; • Izvođenje transformacija pomoću HTML-a i XML-a; • Kreiranje korisničkih kontrola; • Kreiranje standardnih kontrola; • Pisanje dinamičkog klijentskog koda; • Pravilno korišćenje DHTML-a; • Kreiranje web servisa; • Pisanje aplikacija koje koriste web servise. Materijal na CD-u CD sadrži sve fajlove sa izvornim kodom za projekte korišćene u knjizi. Takođe dobijate izdanje ove knjige koje je potpuno elektronski pretraživo. • Radite efikasno sa ASP.NET internim objektima; • Ovladajte širokim poljem tehnika za rukovanje fajlovima; • Istražite ASP.NET konfiguracije i keširanje; • Sretnite se sa teškim izazovima održavanja stanja. O autoru: Dr. A. Russell Jones radi kao stariji web urednik na razvoju u DevX.com-u. Ranije je radio kao čuvar reptila i profesionalni muzičar, a sada komponuje kompjuterske aplikacije i piše i uređuje tehničke članke i knjige. Autor je knjiga “Ovladavanje aktivnim serverskim stranicama 3” i “Visual Basic vodič za razvoj u ASP-u i IIS-u” u izdanju SYBEX-a. Kratak sadržaj I deo: Osnovno web programiranje 1. poglavlje Iza kulisa: Kako funkcionišu web aplikacije 2. poglavlje Osnove HTML-a 3. poglavlje Kratak vodič za dinamične web aplikacije II deo: Serverski orijentisano web programiranje sa VB.NET-om 4. poglavlje Uvod u ASP.NET 5. poglavlje Uvod u web forme 6. poglavlje Uvod u System.web Namespace 7. poglavlje Objekt stanja sesije 8. poglavlje HttpServerUtility objekt 9. poglavlje Otkrivanje i otklanjanje grešaka u ASP.NET-u i rukovanje greškama 10. poglavlje Pristup fajlovima i događajima pomoću ASP.NET-a 11. poglavlje Slanje i primanje poruka pomoću ASP.NET-a III deo: Pristupanje podacima pomoću ASP.NET-a 12. poglavlje Uvod u relacione baze podataka i SQL 13. poglavlje Uvod u ADO.NET 14. poglavlje Pristupanje podacima 15. poglavlje Korišćenje XML-a u web aplikacijama IV deo: VB.NET web aplikacije 16. poglavlje Uvod u VB.NET web aplikacije 17. poglavlje Stanje čuvanja i keširanja 18. poglavlje Kontrolisanje pristupa i praćenje 19. poglavlje Planiranje aplikacija V deo: Napredne VB.NET web aplikacije 20. poglavlje Kontrolisanje pretraživačkih klijenata 21. poglavlje Web servisi 22. poglavlje Web servisi, COM komponente i SOAP paleta alata 23. poglavlje Napravite vaše web kontrole 24. poglavlje Efikasnost i skalabilnost Završna reč Dodatak A Kratke napomene za HTML Dodatak B Napomene za Jscript 5.5 Indeks Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Web dizajn Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Učenje Autodesk® 3ds Max® 2008 / Osnove vaša je prečica za brzo i efektno učenje 3ds Max-a. Steći ćete praktično iskustvo u radu sa ključnim alatkama i tehnikama kroz lekcije koje je lako pratiti, koje idu korak-po-korak i koje su zasnovane na projektima dok učite da modelujete, animirate, primenjujete materijale i prikazujete u igrama i kanalima za vizuelizaciju dizajna. Ciljna grupa Arhitekte, dizajneri i grafičari, ali i svi drugi zainteresovani za 3ds Max osposobiće se da vizuelno informišu postupak dizajna kroz konceptualno istraživanje, proveru dizajna i vizuelnu komunikaciju. Zašto se izdaje knjiga? Uz ovu knjigu steći ćete osećaj za celokupan postupak proizvodnje dok radite na primerima proizvodnje uzetih iz stvarnog života. Opis knjige Ova knjiga pruža mnogo novih znanja i vi ćete uz nju: - Naučiti o osnovama animacija i animaciji ključnih frejmova. - Modelirati lik pomoću polimrežnih objekata koji se može uređivati. - Praviti odeću pomoću biped-a. - Praviti morf mete pomoću alatki za slikanje. - Naučiti o odmotavanju UV koordinata. - Naučiti o radnom toku motion mixer-a. - Naučiti da razumete i animirate kamere. - Naučiti o vrstama svetala i naprednim tehnikama osvetljenja. - Naučiti o tehnikama i alatkama za prikazivanje (mental ray & Render Effect). Kratak sadržaj Predgovor Glava 1 Osnovne operacije Glava 2 Dodavanje detalja Glava 3 Materijali i teksturne mape Glava 4 Osnove animacije Glava 5 Rad u programu Autodesk 3ds Max Glava 6 Modeliranje polimrežnih objekata Glava 7 Dodavanje detalja Glava 8 Pravljenje skeleta Glava 9 Oblaganje Glava 10 Mete preobražavanja Glava 11 Materijali Glava 12 Mape Glava 13 Odmotavanje UV koordinata Glava 14 Dodavanje tekstura liku Glava 15 Ciklus hoda Glava 16 Još animacija Glava 17 Hvatanje pokreta (Motion Capture) Glava 18 Motion Mixer Glava 19 Kamera Glava 20 Osnovno osvetljenje Glava 21 Mental ray Glava 22 Prikazivanje Indeks Naslov: Učenje programa Autodesk 3ds Max 2008: Zvanični vodič za obuku kompanije Autodesk Izdavač: CET Strana: 478 (cb) Pismo: Format: 15.5x23.5 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7991-330-2

Ovladajte Perlom - više-platformskim, fleksibilnim, i skriptnim jezikom - uz pomoć ovog potpunog vodiča. Ekspert za programiranje Martin Braun Vam pokazuje kako da pišete prenosiva Perl skripta koja se mogu koristiti za rad sa tekstualnim datotekama, za rukovanje složenim strukturama podataka. Nauićete kako da postavite Perl programe na bilo koju platformu. Sa na stotine primera iz realnog sveta i ekspertnih tehnika, ovo je knjiga koju svaki Perl programer mora da ima. a poboljšanje korisničkog interfejsa, programiranje veba, i još mnogo toga. Pored toga, nauč Naučiće Vas kako da: Gradite blokove Perl programskih struktura, kodne blokove, iskaze, i promenljive Izvršavate osnovne Perl programe, kreirate korisnički interfejs, i obradjujete datoteke Upravljate medju-procesnom komunikacijom preko pajpova i medju-mašinskom komunikacijom preko umrežavanja Rukujete složenim strukturama podataka koristeći Perlove objektno orijentisane mogućnosti Čuvate Perl podatke koristeći i ugradjene i eksterne module Poboljšate korisnički interfejs nudeći vam različita više-platformska rešenja Obradjujete Perl skripta za web kroz Common Gateway Interface (CGI) i radite sa interfejsom za eksterne veb-bazirane programe Pišete klijente i srvere unutar jedne aplikacije Proširujete i ugnježdjujete Perl koristeći eksterne podrutine Kratak sadržaj: Deo I: Osnovno programiranje u Perlu 1. Istorija Perla 2. Osnove Perla 3. Korisnički interfejs 4. Manipulisanje podacima Deo II: Napredno programiranje u Perlu 5. Potprogrami, paketi i moduli 6. Rad sa datotekama, korisnicima, grupama i vremenom 8. Baze podataka 7. Rad sa strukturama podataka 9. Povezivanje računara Deo III: Upravljanje izvršenjem programa 10. Komunikacija izmedju procesa 11. Napredni izvršni metodi Deo IV: Poboljšanje korisničkog interfejsa 12. Približavanje Perla korisniku 13. Napredni korisnički interfejsi Deo V: Perl za Web 14. Web okruženje 15. Web programiranje Deo VI: Ulazak u Perl 16. Pod haubom 17. Proširenje i nadgradnja Perla 18. Debagovanje 19. Perl kompajler 20. Perl Makefiles Deo VII: Medjuplatformski Perl 21. Perl pod Unixom 22. Perl pod Windowsom 95/98/NT 23. Perl pod MacOS-om 24. Pisanje medjuplatformskih skriptova Deo VIII: Zabava 25. Nešto što niste znali da možete da uradite u Perlu Index Naslov: Perl Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 728 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 ISBN: 86-7310-101-8

Ukoliko ste već koristili Flash i spremni ste za knjigu koja preskače elemantarne instrukcije tipa sada pritisnite dugme, Macromedia Flash MX 2004 bez tajni je pravo rešenje. Broj ocena: 91 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Računarske Knjige - Web dizajn Šifra Proizvoda: 1759 Poslednja cena bila je: 699 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Flash MX 2004 – bez tajni (268) Flash MX 2004 – bez tajni Autor: Shawn Pucknell, Brian Hogg, i Craig Prevodilac: Saša Prutkov Korisnički Nivo: Srednji Broj strana: 913 ISBN broj: 86-7310-284-7 Izdavač originala: Macromedia PRESS Opis proizvoda: Flash MX 2004 – bez tajni (268) Ukoliko ste već koristili Flash i spremni ste za knjigu koja preskače elemantarne instrukcije tipa sada pritisnite dugme, Macromedia Flash MX 2004 bez tajni je pravo rešenje. Da biste savladali neku aplikaciju, nije dovoljno da znate šta njome može da se uradi; potrebno je da umete da upotrebite njene mogućnosti za rešavanje realnih problema u realnim projektima. Kao dodatak u knjizi nećete samo naći podatke o novim i unapređenim osobinama softvera, već i podatke o srodnim osobinama i informacije kako se sadržaj Flash MX 2004 može povezati sa ostalim Makromedijinim proizvodima, kao što su ColdFusion, Flash Remoting i Flash MX Communication Server. Takođe su u knjizi zastupljene potpune informacije o mogućnostima izrade 3D projekata, trigonometriji, fizici i objektno-orijentisanom programiranju. Zvanični priručnik za upotrebu Makromedijinog softvera Flash MX 2004 Posledenje informacije o Flash MX 2004 Macromedia Flash MX 2004 bez tajni Zvanični priručnik za upotrebu Makromedijinog softvera Flash MX 2004 Kompletan priručnik koji će Vam pomoći u savladavanju tajni Makromedijinog softvera Flash MX 2004. Da biste u bilo kom trenutnku mogli da radite sa Flash MX 2004, u knjizi su kombinovana teoretska znanja sa praktičnim vežbama. O autorima Šon Paknel (Shawn Pucknell), konsultant i aktivni učesnik interaktivnog okruženja, osnivač je i predsednik grupe korisnika Flasha, FlashinTO. Takođe je odgovoran i za pokretanje godišnjeg kanadskog festivala FlashintheCan Festival. Brajan Hog (Brian Hogg), je slobodni Flash programer i pisac koji radi u Oukvilu, u Ontariju, gde svakodnevno kreira i razvija Flash aplikacije. Pre dolaska na Ten Plus One, Brajan je radio kao Flash projektant za MediumOne Productions. Kreg Svon (Craig Swann), je osnivač CRASH!MEDIACorp., nagrađivane interaktivne dizajnerske agencije koja je kreirala Flash reklame za mnoga poznata imena kao što su: Bacardi, Alliance Atlantis, Coca-Cola i Miller Brewing. Knjiga sadrži: Potpune informacije o novim osobinama softvera Flash MX 2004 sa objašnjenjima o načinu njihove upotrebe. Objašnjenja o animaciji i primeni efekata softverom Flash MX 2004. Pregled osnova ActionScripta, kao i naprednih tehnika i metoda. Načine povezivanja Flash MX2004 sa spoljašnjim izvorima podataka. Profesionalne savete o uvoženju raličitih vrsta medija: slika, audio i video fajlova u projekte. Potpuna objašnjenja o različitim metodama kojima se postižu vrhunski 3D rezultati upotrebom Flash MX 2004 u projektima. Teme o razvoju i usavršavanju softvera za primenu na džepne uređaje, kao i dizajniranje pristupačnih katrakteristika web aplikacija. Fajlovi za vežbu nalaze se na sledećim sajtovima: www.peachpit.com i www.flashdemystified.com. Kratak sadržaj Deo I: Osnove Poglavlje 1 Dobrodošli u Flash MX 2004 Poglavlje 2 Pregled interfejsa i alata Poglavlje 3 Biblioteka, simboli i vremenski tok (Timeline) Poglavlje 4 Istraživanje panoa i prikaza Poglavlje 5 Uvoženje Poglavlje 6 Animacija, efekti i rad sa maskama Poglavlje 7 Postupci (Behaviors) Deo II: ActionScript Poglavlje 8 Upoznavenje sa ActionScript-om Poglavlje 9 Osnove ActionScript-a: Podaci i izjave Poglavlje 10 ActionScript: Funkcije, događaji i objekti Poglavlje 11 Animacija i crtanje pomoću ActionScript-a: Crtanje API-a Poglavlje 12 Komponente Deo III: Elementi Poglavlje 13 Tekst Poglavlje 14 Slike Poglavlje 15 Audio Poglavlje 16 Video Deo IV: Proširenje Flash-a Poglavlje 17 Pristup spoljašnjim podacima Poglavlje 18 Napredna komunikacija Deo V: Naredni koraci Poglavlje 19 Pisanje koda koji uzdrmava: Najbolji način za uvežbavanje ActionScript-a Poglavlje 20 OOP za Flash-ere Poglavlje 21 Matematika za Flash-ere Poglavlje 22 3D u Flash-u Deo VI: Završni radovi Poglavlje 23 Objavljivanje Poglavlje 24 Usavršavanje za primenu na džepne uređaje Poglavlje 25 Otkrivanje i ispravljanje greške (Troubleshooting) Poglavlje 26 Pristupačnost Poglavlje 27 Flash plejer Indeks Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Web dizajn Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

VB programeri uhvatite korak sa .NET filozofijom. Broj ocena: 98 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Računarske Knjige - Programiranje Šifra Proizvoda: 1590 Poslednja cena bila je: 808 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Visual Basic .NET majstor (170) Visual Basic .NET majstor (170) Autor: Evangelos Petroutsos CD uz knjigu: Da Broj strana: 1110 ISBN broj: 86-7310-165-4 Izdavač originala: Sybex Serija izd. orig: Mastering Opis proizvoda: Visual Basic .NET majstor (170) Sa pojavom Visual Basic .NET, VB gubi status polu objektno orijentisanog jezika i zauzima ravnopravno mesto među objektno orijentisanim jezicim i otvara vam mogućnost da, po prvi put, potpuno iskoristite Windows platformu. Od pisca bestselera Majstor za VB 6, ova potpuno nova edicija predstavlja resurs koji vam je potreban za uspešan prelazak na .NET platformu, uz detaljna. VB programeri uhvatite korak sa .NET filozofijom. Knjiga obrađuje: Rad sa novim Windows Forms Designer-om i novim kontrolama Dinamičko kreiranje formi Upotrebu Framework klasa kao što su ArrayList i HashTables Rad sa grafikom i štampanjem Načine za kreiranje robusnijih aplikacija upotrebom struktuirane obrade izuzetaka i debaginga Kreiranje sopstvenih klasa i dogradnju postojećih koristeći nasleđivanje Kreiranje sopstvenih kontrola Kreiranje menija i list kontrola sa korisnički kreiranim stavkama Upotrebu ADO.NET za kreiranje disconnected, distribuiranih aplikacija Upotebu SQL upita i uskladištenih procedura uz ADO.NET Progamiranje baza podataka uz upotrebu vizuelnih alata Kreiranje web aplikacija uz ASP.NET i web kontrole Kreiranje XML web servisa koje bi koristili Windows i web aplikacije Posebne teme kao što su Multiple Document Interface i napredne programske tehnike kao što je rekurzija Šta je na CD-u Prateći CD sadrži sve datoteke iz projekata koji će vam biti potrebne da bi kompletirali uputsva iz knjige. Takođe dobijate elektronsko izdanje knjige, sa mogućnošću pretraživanja, i još dodatna dva poglavlja - jedno koje obrađuje VB.NET fukcije i iskaze (navedene su i VB6 funkcije koje su i dalje podržane), a drugo u kome se analiziraju mogućnosti jezika T-SQL u pristupu bazama podataka. Ovladajte fundamentima Visual Basic .NET Naučite sve operacije koje podržava Common Language Runtime .NET Framework-a Kreirajte sopstvene klase i kontrole Iskoristite poboljšane tehnike za programiranje web aplikacija i baza podataka O autoru: Evangelos Petroutsos je inženjer računarske tehnike koji je veći deo svog iskustva stekao na California Institute of Technology i MCI. Trenutno piše računarske knjige i radi kao konsultant za oblast računarskih komunikacija. Autor je i ko-autor velikog broja knjiga koje obrađuju programersku tematiku, u koje spadaju Mastering Visual Basic 6, Mastering Database Programming With Visual Basic i Visual Basic 6 Developer s Handbook, sve objavljene od strane Sybex-a. Programira u Visual Basic od verzije 1. Evangelos je vodio veliki broj kurseva za programiranje u VB-u i radio je kao konsultant na velikom broju VB projekata. Kratak sadržaj: Uvod Deo I • Osnove Poglavlje 1 • Početak sa radom u VB.NET Poglavlje 2 • Visual Basic Project Poglavlje 3 • Visual Basic: Jezik Poglavlje 4 • Pisanje i upotreba procedura Poglavlje 5 • Rad sa formama Poglavlje 6 • Osnovne Windows kontrole Poglavlje 7 • Ostale Windows kontrole Deo II • Kreiranje sopstvenih objekata Poglavlje 8 • Kreiranje spostvenih klasa Poglavlje 9 • Kreiranje sopstvenih Windows kontrola Poglavlje 10 • Automatizovanje Microsoft Office aplikacija Deo III • Osnovne klase Poglavlje 11 • Smeštanje podataka u kolekcije Poglavlje 12 • Rukovanje stringovima, karakterima, i datumima Poglavlje 13 • Rad sa folderima i datotekama Deo IV • Programiranje Poglavlje 14 • Crtanje u Visual Basic-u Poglavlje 15 • Štampanje u VB.NET Poglavlje 16 • TreeView i ListView kontrole Poglavlje 17 • Rukovanje i otklanjanje greškaka Poglavlje 18 • Rekurzija Poglavlje 19 • Multiple Document Interface Deo V • Programiranje baza podataka u VB.NET Poglavlje 20 • Baze podataka: Arhitektura i osnovni koncepti Poglavlje 21 • Kreiranje aplikacija za baze podataka u ADO.NET-u Poglavlje 22 • Programiranje ADO.NET objekata Deo VI • VB.NET i Web Poglavlje 23 • Uvod u Web programiranje Poglavlje 24 • Pristupanje podacima sa Web-a Poglavlje 25 • XML Web servisi Indeks Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Programiranje Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ne pise godina izdanja, stampana verovatno izmedju dva rata! Korice ilustrovao `Oblik` Slavko Bokšan; Đurđevo, 15. jun 1889 — Beograd, 6. februar 1953) bio je srpski inženjer i stručni pisac. Biografija Slavko je bio jedno od devetoro dece Pavla i Julijane (rođ. Mušicki). Odrastao je u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu i maturirao (1908) u Srpskoj velikoj gimnaziji, čiji je bio stipendista. Diplomirao je elektrotehniku (1913) na berlinskom tehničkom fakultetu. Po završetku studija dobio je mesto u fabrici „Krup”, potom u firmi „Bergman”, a 1915. prelazi u berlinski „Simens i Halske” gde ostaje sve do 1920. zaštićen od vojne obaveze kao austrijski podanik. U Beograd je došao 1921. kao predstavnik „Simensa i Halskea”, a 1922. osniva sopstveno preduzeće „Inž. Slavko Bokšan, mašinsko i elektrotehničko preduzeće” poznato po poslovima na elektrifikaciji. Podigao je električne centrale u Aranđelovcu, Bitolju, Loznici, Negotinu… Radio je i na održavanju električnih centrala u Vojvodini.Pored praktičnog angažovanja raio je i na naučnom polju. Pišući stručne članke bavio se problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike i dr. Od 1924. započinje svoju borbu za Nikolu Teslu, posvetivši veliku pažnju proučavanju njegovog života i dela. Sa još nekoliko kolega osniva 1927. Radio A. D. – Beograd, te 1932. u Beču objavljuje monumentalnu knjigu „Nikola Tesla und sein Werk” u izdanju Lajpcig-Beč-Njujork, koja u svetu politike postiže ogroman uspeh i poteže široke diskusije o pitanju Tesla-Markoni u naučnim krugovima sveta, a koje diskusije konačno završavaju potpunom rehabilitacijom Teslinog imena i njegovog životnog dela, pojavom poništenja Markonijevih patenata po Patentnom uredu u Vašingtonu. Pisao je stručne rasprave o problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike i dr. Bio je osnivač „Društva Nikola Tesla – za unapređenje nauke i tehnike” (1935). No Bokšanova borba za Teslu bila je nepresušna, on je za života napisao preko desetak drugih knjiga i niz članaka u kojima je svetu dokazivao istinu o našem velikom zemljaku. Osim borbe perom, borio se i živom reči. Godine 1936. jedan je od glavnih pokretača proslave 80-godišnjice života Nikole Tesle, na kojoj se kroz govore najpoznatijih ličnosti iz sveta elektrotehnike snažno manifestirala istina o Tesli. Iza toga Bokšan putuje po najbitnijim evropskim centrima i održava predavanja o Tesli, boreći se za pobedu istine o njemu. Iako najistaknutije mesto u Bokšanovom životu zauzima borba za Teslu objavio je i knjige koje opisuju istorijski razvoj Elektrotehnike, život i delo Mihajla Pupina, Dmitrij Mendeljejeva, Tomasa Edisona... Bio je prvi urednik i saradnik (1941-1948) časopisa Nauka i tehnika , koje je ovo društvo izdavalo,prvi direktor Instituta „Nikola Tesla” (1939), član književnog saveta Matice srpske od 1940. godine. Bio je oženjen Nemicom Gertrudom Jarius i imali su dve ćerke, Kosaru i Jelenu. Po otpočinjanju Drugog svetskog rada u maju 1941. mađarski fašisti su mu u Somboru ubili brata Hadži Dimitrija, protu, a u januaru 1942. u Novom Sadu ubili i bacili u Dunav najstarijeg brata Miloša, advokata, i dve sestre, Katicu, nastavnicu, i Kosaru, stomatologa. Tomas Alva Edison (engl. Thomas Alva Edison; Majlan, 11. februar 1847 — Vest Orindž, 18. oktobar 1931) je bio američki fizičar i plodan pronalazač.[1] Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka[2]. Sa 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14 dolara nedeljno. Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao; sa šesnaest godina je postao telegrafista i započeo karijeru pronalazača (tokom američkog Građanskog rata) i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima. Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima. U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje Belovog telefona, fonograf (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877.) i električna sijalica.[3] Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1000 sati. To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima jednosmerne električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40% do preko 90%), kablovima za struju i električnom metru i predstavljalo revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom na relativno kratkim rastojanjima. Tokom rada na sijalici otkrio je i „Edisonov efekat“, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u 20. veku bio je ogroman. On je bio jedan od prvih izumitelja koji je primenio principe masovne produkcije i timskog rada velikih razmera na proces istraživanja, i zbog toga se smatra da je on kreirao prvu industrijsku istraživačku laboratoriju.[4] Edison je bio plodan pronalazač, čije ime se pojavljuje na 1.093 US patenata, kao i na mnogim patentima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, i Nemačkoj. Značajnije od samog broja njegovih patenata je širok uticaj njegovih izuma: električno svetlo i aparati, snimanje i reprodukcija zvuka, i pokretnih slika su uspostavili značajne nove industrije širom sveta. Edisonovi izumi su doprineli masovnim komunikacijama a, posebno telekomunikacijama....

Предговор Област конкурентног и дистрибуираног програмирања се већ дужи низ година проучава у оквиру редовне наставе на Електротехничком факултету у Београду на одсеку за рачунарску технику и информатику и на одсеку за софтверско инжењерство. Проучавањем ове области прикупљен је и анализиран већи број практичних проблема синхронизације и комуникације. Ови проблеми су јединствени и омогућавају генерализацију честих проблема у пракси Сваком од проблема носи јединствено име ради лакшег праћења, али у упоређивања са постојећим решењима из ове области. Неки проблеми су тако конципирани да на шаљив начин обраде доста сложене механизме синхронизације и комуникације. Као полазна основа за формирање ове књиге послужила је књига "Конкурентно програмирање: Теоријске основе са збирком решених задатака" аутора Игора Икодиновића и Зорана Јовановића. Та књига је допуњена и проширена новим проблемима и областима, уочене грешке су исправљене, али је начин излагања и обраде задатака остао исти. Први део књиге је посвећен конкурентном програмирању помоћу дељен их променљивих. Други део књиге обухвата област дистрибуираног програмирања Трећи део је посвећен моделу програмирања коришћењем виртуелних простора. Четврти део се бави програмским нити ма, као координационом моделу који се данас најчешће примењује код писања конкурентних програма. Пери део књиге се односи на мрежно програмирање, Програмске парадигме су представљене на Један од три начина: 1) коришћењем постојећих програмских библиотека и језика за конкурентно програмирање, 2) проширивањем секвенцијалних програмских језика одговараЈућим синтаксним елементима и 3) преко формалних програмских модела. Избор начина на који су одређене парадигме представљене бази ран је пре свега на критеријумима њихове једноставности, разумљивости и општости. У случају да пракса захтева примену одговарајућих парадигми коришћењем неких других имплементација од оних одабраних за њихов приказ у књизи, у већини случајева је могуће извршити директну синтаксну транслацију. Разумевање основних концепата из књиге ће чак и у случајевима када директна синтаксна транслација није могућа тај посао знатно олакшати. Од постојећих програмских језика за конкурентно програмирање у оквиру ове књиге су коришћени: Ada за демонстрацију механизма рандевуа, Java за демонстрацију концепта програмских нити, као конкретан пример имплементације монитора, и као пример мрежног програмирања користећи размену порука и удаљене позиве метода и CONIC за демонстрацију парадигме асинхроног прослеђивања порука са индиректним именовањем процеса помоћу портова, У другим случајевима су коришћена проширења постојећих секвенцијалних програмских језика: проширени Pascal за демонстрацију концепта семафора, условних критичних региона и монитора и C-Linda за демонстрацију програмирања помоћу виртуелних простора. Од формалних програмских модела, BSP је коришћен за демонстрацију парадигме прослеђивања порука путем јавног емитовања, а CSP за демонстрацију парадигме прослеђивања порука са синхроним слањем и пријемом. Један од проблема код упознавања са облашћу конкурентног и дистрибуираног програмирања је што читалац мора значајан део своје пажње да усмери на учење синтаксе и семантике везаних за имплементације разних парадигми. Да би се тај проблем ублажио, у уводном делу сваког поглавља jе поред прегледа карактеристика одговарајуће парадигме, дат и опис и анализа коришћене синтаксе. Након уводног дела дати су и задаци. Задаци који се налазе на почетку обично су изабрани тако да демонстрирају неке од главних особина парадигме и да покажу како се помоћу ње решавају типични проблеми. Они су посебно детаљно размотрени, како са теоријског тако и са практичног аспекта, јер представљају основ за разумевање материје у оквиру поглавља. Иза њих следе задаци који су по природи нешто сложенији и чија решења обично захтевају дубљу и дуготрајнију анализу, синтетишући стечено знање на вишем нивоу и дајући адекватну представу о величини и сложености реалних проблема. Након појединих задатака и на крају поглавља се могу наћи и задаци за самосталан рад. Препоручује се њихоsо решавање као најбоља вежба за проверу усвојеног знања. Књига је писана на ћирилици, што је допринос очувању нашег језика и писма у области где су енглески језик и латиница често доминантни. Није се, међутим, могло избећи коришћење специфичних страних стручних израза и назива. У том смислу корИШћена терминологија одражава затечено стање у овој области код нас. Где је то било сврсисходно и могуће коришћени су термини нашег језика, уз навођење одговарајућих израза који се користе у страној литератури. Програми и примери су писани са именима променљивих, процедура и програмским коментарима који се ослањају на речи енглеског језика, јер је то данас већ стандардна пракса уведена због потребе за комуникацијом у широј стручној јавности Ово не би требало да има утицаја на разумљивост решења, с обзиром да су она праћена детаљним објашњењима .. Захваљујемо рецензентима - наставницима ЕТФ-а - Јелици Протић и Драгану Милићеву и колеги Милошу Глигорићу на сугестијама којима су помогли да се текст књиге поправи и допуни пре издавања. У Београду, фебруара 2008. године Садржај Увод, 1 Програмирање помоћу дељен их променљивих, 7 Семафори, 8 Проблем критичне секције, 10 Произвођач и потрошач: условна синхронизација процеса, 12 Произвођачи и потрошачи: комуникација помоћу кружног бафера, 15 Филозофи за ручком, 30 Читаоци и писци, 45 Недељиво емитовање, 53 Људождери за ручком, 60 Медвед и пчеле, 63 Одгајање птића, 65 Брига о деци, 68 Вожња тобоганом, 72 Изградња молекула воде, 74 Проблем преласка реке, 80 Студектска журка, 83 Условни критични региони, 85 Проблем критичнНе секције, 87 Произвођач и потрошвч синхронизација процеса, 89 Мост који има само једну коловозну траку, 92 Филозофи за ручком, 97 Анализа различитих варијанти решења проблема читалаца и писаца, 101 Претрага-уметање-брисање, 105 Дељени рачун, 109 Нервозни пушачи, 113 Проблем избора, 118 Монитори, 121 Улазак у авион, 124 Улазак у школу, 125 Читаоци и писци, 126 Тајмер, 132 Кружни FIFO бафер, 134 Сакупљање гајбица, 135 Прање веша, 137 Филозофи за ручком, 141 Недељива емитовање, 143 Алокација ресурса, 148 Дистрибуирано програмирање, 150 Увод у програмирање прослеђивањем порука, 152 Синхрона, асинхрона и условна комуникација, 153 Јавко емитовање, 155 Откривање топологије, 158 Филозофи за ручком, 160 Вожња тобоганом, 164 Игра живота, 166 Двоелемектни бафер, 169 Комуникација са поузданим везама, 171 Синхроно прослеђивање порука (CSP), 173 Реализација семафора, 177 Реформатирање текста (Conay-ов проблем), 178 Пријем, обрада и слање низа знакова, 179 Потпрограми: Остатак при дељењу, 181 Рекурзија: Факторијел, 182 Epaтocтeново сито, 183 Множење матрица, 185 Филозофи за ручком, 187 Бикарко стабло, 190 Скупови, 195 Израчукавање интеграла, 207 Изградња молекула воде, 209 Читаоци и писци, 211 Дељени рачун, 212 Јавно емитовање (BSP), 215 Стек, 218 Скуп, 219 Филозофи за ручком, 223 Радио такси, 225 Гониометарски систем, 227 Асинхроно прослеђивање порука (CONIC), 229 Бафер разделник, 232 Произвођачи и потрошачи: комуникација помоћу кружног бафера, 233 Промена конфигурације: звезда у прстен, 234 Бидирекциоки прстен типа FDDI, 235 Клијенти и сетвери, 237 Обрада података, 242 Филозофи за ручком, 244 Читаоци и писци, 246 Рандеву (Ada), 248 Селективна наредба, 253 Тimeout опција код селективне наредбе, 255 Реализација рандевуа помоћу примитива за слање и пријем порука, 256 Једноелементни бафер _ проблем коректног завршетка процеса, 259 Монитор, 261 Кружни FIFO бафер, 266 Произвођачи и потрошачи: комукикација помоћу кружног бафера, 268 Читаоци и писци, 271 Филозофи за ручком, 274 Нервозни пушачи, 276 Виртуелни простори, 280 Простор торки (С.Lindа), 281 Филозофи за ручком, 283 Клијенти и сервери _ обрада захтева по FIFO принципу (случај са једним cepвepoм), 284 Клијенти и сервери - обрада захтева по FIFO принципу (случај са више сервера), 286 Клијенти и сервери - селекција сервера по round robin редоследу, 288 Нервозни пушачи, 291 Читаоци и писци, 295 Проблем избора, 297 Проблем лифтова, 298 Заједнички тоалет, 301 Проблем пијаних филозофа, зоз Израчунавање интеграла, 305 Проблем тела у гравитационом пољу, 307 Програмске нити, 311 Java, 313 Семафор, 315 Произвођач и потрошач: условна синхронизација процеса, 316 Произвођач и потрошач, 320 Филозофи за ручком, 322 Мост који има само једну коловозну траку, 327 Читаоци и писци, 333 Берберин који спава, 339 Вожња тобоганом, 342 Вожње аутобусом, 345 Брига о деци, 348 Јавни тоалет, 351 Деда Мраз, 355 Мрежно програмирање, 361 Java - Net, 362 Ћаскање, 365 Клијент сервер, 368 Java - RMI, З83 Дељени рачун, 387 Игра живота, 391 Литература, 395 Наслов: Конкурентно и дистрибуирано програмирање Издавач: Akademska misao Страна: 396 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 18x25.5 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-7466-318-9

Opis Čuveni stručnjak za digitalnu grafiku postupno i detaljno obrađuje tehnike rada u Photoshopu, od osnova do naprednih mogućnosti. Ovo izdanje obiluje prerađenim i novim ilustracijama i primerima. Iscrpno su objašnjenji stilovi slojeva, režimi mešanja boja, komanda Liquify, maskiranje, mnogobrojni filtri i opcije za podešavanje boja. Pored toga, autor je obradio i sve nove funkcije koje će vam omogućiti da svoje slike efikasnije organizujete, radite kreativnije, veštije retuširate detalje i snimate parametre alatki i pipeta kako biste ih sačuvali za kasniju upotrebu. Nove mogućnosti kojima je posvećeno najviše pažnje jesu: prikazivač slika, prilagodljiva paleta Brushes, četkica za doterivanje, gotovi modeli radnih površina i alatki, provera pravopisa, opcija Airbrush i drugo. Sadržaj Predgovor Uvod Poglavlje 1: Upoznavanje Photoshopa 7 Poglavlje 2: Photoshop iznutra Poglavlje 3: Rad sa slikama Poglavlje 4: Definisanje boja Poglavlje 5: Slikanje i četkice Poglavlje 6: Popunjavanje i iscrtavanje Poglavlje 7: Retuširanje i vraćanje u prethodno stanje Poglavlje 8: Selekcije i putanje Poglavlje 9: Maske i izdvajanje delova slike Poglavlje 10: Korektivno filtriranje Poglavlje 11: Izobličenja i efekti Poglavlje 12: Rad sa slojevima Poglavlje 13: čarolije s režimima mešanja Poglavlje 14: Oblici i stilovi Poglavlje 15: Tekst koji može sve Poglavlje 16: Osnove upravljanja bojama Poglavlje 17: Preslikavanje i podešavanje boja Poglavlje 18: Štampanje slika Dodatak: Tasteri i modifikatori Indeks O autoru Deke McClelland je svetski priznat stručnjak za Photoshop i autor preko 60 knjiga iz oblasti pripreme za štampu i računarske grafike, uključujući bestselere: Photoshop 7 za neupućene, Photoshop Elements 2 For Dummies, Look and Learn Photoshop, Web Design Studio Secrets, Real World Illustrator 10, Real World Digital Photography i Adobe Master Class: Design Invitational. Osvajao je brojne nagrade, među kojima su: nagrada Ben Franklin za najbolju računarsku knjigu 1989. godine (Ben Franklin Award for Best Computer Book), priznanje Društva za tehničke komunikacije (Society for Technical Communication Award) 1994. i dvaput 1999., nagrada Američkog društva urednika poslovne štampe 1995. i 2000. (American Society of Business Press Editors Award), nagrada Udruženja računarske štampe (Computer Press Association Award) sedam puta do sad. Deke je i domaćin u nekoliko zabavnih i obrazovnih video serija, uključujući Total Photoshop, Total InDesign i Total Illustrator. Pored toga, Deke piše i za časopise Macworld i Photoshop User. Naslov: Photoshop 7 Biblija Izdavač: Mikro knjiga Strana: 968 (cb) Strana u boji: 32 Pismo: Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2003 ISBN: 86-7555-215-7 Naslov originala: Photoshop 7 Bible Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Photoshop 7 Bible Izdavač originala: Wiley

Kako da kreirate samostalne apliakcije,Web, Windows i aplikacije sa bazama podataka,kako da razvijete Web servise — tehnologiju ... Broj ocena: 101 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Računarske Knjige - Programiranje Šifra Proizvoda: 1545 Poslednja cena bila je: 1296 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Visual C# .NET (236) Visual C# .NET (236) Autor: Jason Price, Mike Gunderloy Korisnički Nivo: Svi nivoi Broj strana: 800 ISBN broj: 86-7310-259-6 Izdavač originala: Sybex Opis proizvoda: Visual C# .NET (236) Ovladavanje Visual C# .NET-om je najbolji izvor za dobijanje svega što se može dobiti iz novog jezika C# i .NET Frameworka. Ovladaćete suštinom C#, brzo ćete iskoristiti prednosti mnogih poboljšanja koje on nudi u odnosu na C++ i videćete ogroman broj primera koji Vam pokazuju sve načine na koji .NET može da učini Vaše programiranje efikasnijim, a Vaše aplikacije moćnijim. Videćete kako da kreirate samostalne apliakcije, kao i Web, Windows i aplikacije sa bazama podataka. Videćete čak i kako da razvijete Web servise — tehnologiju koja mnogo obećava u budućnosti distribuiranih apliakcija. Razumljiva reportaža o programiranju u C# i .NET okruženju. Naučite osnove i napredne aspekte C# i kreirajte moćne Web, Windows i aplikacije baza podataka korišćenjem C#. Izvucite sve što možete iz C# i .NET Frameworka. Reportaža uključuje: Ovladavanje osnovama i naprednim tehnikama jezika C# Korišćenje Visual .NET-a za povećavanje produktivnosti koda i debagovanje Kreiranje distribuiranih aplikacija sa daljinskim upravljanjem i Web servisima Razumevanje objektno-orjentisanih koncepata Isporuka podataka na Internetu pomoću Web servisa Korišćenje XML-a za komunikaciju sa drugim apliakcijama Pristup bazama podataka pomoću ADO.NET-a Kreiranje Windows apliakcija Kreiranje web aplikacija korišćenjem ASP.NET-a Čitanje i upisivanje podataka iz/u fajlove na Internetu Korišćenje naprednih struktura podataka za smeštanje i manipulisanje informacijama Korišćenje više-nitnosti za povećavanje efikasnosti apliakcije Korišćenje refleksije za manipulisanje kodom koji se izvršava Kreiranje distribuiranih apliakcija pomoću daljinskog upravljanja i Web servisa Obezbeđivanje koda i autentifikacija korisnika Korišćenje sposobnosti enkripcije Pripremanje apliakcije za svet Parsiranje stringova pomoću regularnih izraza Korišćenje delegata za obradu događaja u toku izvršavanja programa Odbrambeno programiranje pomoću obrade izuzetaka Ovladavanje jezikom C# i Visual Studio .NET-om. Iskoristite sve karakteristike .NET Frameworka u Vašim Visual C# projektima. Kreirajte Windows i Web apliakcije i apikacije baza podataka, kao i Web servise. Kreirajte sigurnije apliakcije korišćenjem karakteristika sigurnosti koje su dostupne u .NET Frameworku. Izvrstan način da skočite na C# sa C++, Visual Basica ili Jave. O autorima: Jason Price je nezavisni konsultant i pisac i ujedno je Microsoft Certified Professional i Oracle Certified Professional. Jason ima više od 10 godina iskustva u softverskoj industriji i ogromno iskustvo sa C# .NET-om i Javom. On je autor knjiga Programiranje u Oracle 9i JDBC i Programiranje u Javi sa Oracle SQL. Mike Gunderloy je nezavisni konsultant koji je radio sa Microsoftovim pristupom podacima i web tehnologijama više od jedne decenije. On je autor knjige ADO i ADO.NET programiranje i koautor knjige .NET e-commerce programiranje i najbolje prodavanje serije Priručnik za razvoj u Accessu 2002, koje je izdao Sybex. Kratak sadržaj Uvod Deo 1: Osnove C# programiranja Poglavlje 1. Uvod u C# Poglavlje 2. Osnove C# programiranja Poglavlje 3. Izrazi i operatori Poglavlje 4. Odluke, petlje i preprocesorske direktive Poglavlje 5. Objektno-orjentisano programiranje Poglavlje 6. Nešto više o klasama i objektima Poglavlje 7. Izvedene klase Poglavlje 8. Interfejsi Poglavlje 9. Stringovi, datumi, vreme i vremenski razmaci Poglavlje 10. Nizovi i kreatori indeksa Poglavlje 11. Kolekcije Poglavlje 12. Delegati i događaji Poglavlje 13. Izuzeci i debagovanje Deo 2: Napredno C# programiranje Poglavlje 14. Niti Poglavlje 15. Nizovi (stream) i Ulaz/Izlaz Poglavlje 16. Skupovi (assembly) Poglavlje 17. Atributi i reflekcija Poglavlje 18. Daljinsko upravljanje Poglavlje 19. Sigurnost Poglavlje 20. XML Poglavlje 21. Ostale klase u Base Class Library Deo 3: .NET programiranje u C# Poglavlje 22. Upoznavanje baza podataka Poglavlje 23. Aktivni objekti podataka: ADO.NET Poglavlje 24. Uvod u Windows aplikacije Poglavlje 25. Active Server Pages: ASP.NET Poglavlje 26. Web servisi Dodaci Dodatak A. Ključne reči C# Dodatak B. Opcije kompajlera C# Dodatak C. Regularni izrazi Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Programiranje Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Kreirajte zadivljujuće grafike i vektorske animacije za štampanje i Web pomoću CorelDRAW-a 12. Unutar ovog vodiča odobrenog od strane Corela, ekspert Steve Bain vas uči kako da u potpunosti iskoristite sve jedinstvene funkcije koje nudi ovaj moćni program. Naučićete da crtate oblike, radite sa tekstom, dodajete boje i efekte, kreirate animacije i još mnogo toga. Sadrži stotine saveta, tehnika i prečica, uz sekciju u punom koloru koja prikazuje ekstraordinarne rezultate primene različitih efekata. Ovo je obavezni resurs za svakoga ko želi da kreira umetničke radove pomoću CorelDRAW-a 12. Maksimalno iskoristite sve moćne alate i funkcije CorelDRAW-a 12 Kreirajte impresivne grafike i animacije za štampanje i Web Nađite na jednom mestu razumljivo uputstvo za nove korisnike i napredne informacije za profesionalce Naučite da koristite sve nove i poboljšane funkcije CorelDRAW-a 12 Ovladajte upotrebom najnovijih alata za crtanje, kao što je Smart Drawing alatka i Virtual Segment Delete. Upotrebite alate za objekte za kreiranje oblika, crtanje linija i putanja i raspoređivanje objekata Iskoristite nove dinamičke vođice i Object Snap režime rada Kreirajte zadivljujuće vektorske efekte — deformacije, konture, stapanja, providnosti, senke i još mnogo toga Kreirajte 3D efekte putem dodavanja perspektive i izvlačenjem vektorskih objekata Otkrijte komande svih filtera za bitmape i ovladajte funkcijama sistema za štampanje Kreirajte besprekornu grafiku za Web i štampanje, HTML stranice, rollovere i Corel R.A.V.E. animacije Povećajte efikasnost pomoću stilova, prilagođavanja radnog prostora i VBA skriptovanja Naučite sve prečice sa tastature uz specijalni vodič na 8 strana Kratak sadržaj: Deo I Brzi vodič kroz CorelDRAW 12 Poglavlje 1 Šta je novo u CorelDRAW-u 12 Poglavlje 2 Komunikacija sa CorelDRAW-om 12 Poglavlje 3 Otvaranje i snimanje fajlova Deo II Početak rada u CorelDRAW-u 12 Poglavlje 4 Kontrolisanje dokumenata i stranica Poglavlje 5 Pomoćnici za merenje i crtanje Poglavlje 6 Zumiranje i prikazivanje Poglavlje 7 Ključne komande za objekte Deo III Rad sa alatkama za objekte Poglavlje 8 Kreiranje osnovnih oblika Poglavlje 9 Crtanje pomoću Line alatki Poglavlje 10 Sečenje, oblikovanje i preoblikovanje objekata Poglavlje 11 Uređivanje i organizovanje objekata Deo IV Tekstualni arsenal CorelDRAW-a 12 Poglavlje 12 Upravljanje karakteristikama teksta Poglavlje 13 Povezivanje teksta sa objektima Poglavlje 14 Resursi za savršeno pisanje Deo V Primena ispuna i konturnih linija u boji Poglavlje 15 Upravljanje karakteristikama konturne linije objekta Poglavlje 16 Primena ispuna u boji Poglavlje 17 Svet boja CorelDRAW-a 12 Deo VI Organizovanje objekata i primena efekata Poglavlje 18 Envelope i Distortion efekti Poglavlje 19 Moć Blend i Contour efekata Poglavlje 20 Primena Lens i Transparency efekata Poglavlje 21 Kreiranje dubine pomoću Shadow efekta Poglavlje 22 Crtanje i PowerClip Deo VII Rad u 3D-u Poglavlje 23 Kreiranje dubine pomoću Perspective efekta Poglavlje 24 Izvlačenje vektorskih objekata Deo VIII Više od osnova Poglavlje 25 Primena komandi za bitmape Poglavlje 26 Ispod haube mašine za štampanje Poglavlje 27 Web resursi CorelDRAW-a 12 Poglavlje 28 Preuzmite kontrolu putem podešavanja Poglavlje 29 Avanture sa VBA-om i skriptovanjem Prečice Indeks Naslov: CorelDRAW 12 zvanični vodič Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 694 (cb) Pismo: Format: 13.5x23.5 cm Godina izdanja: 2005 ISBN: 86-7310-318-5

UVOD Narasle potrebe korisnika za novim uslugama bežičnih mreža, a posebno za mobilnim multimedijalnim komunikacijama, nametnule su razvoj nove generacije mobilnih bežičnih mreža. Postojeća mrežna komunikaciona infrastruktura, zasnovana na sedmoslojnoj OSI (engl. Open Systems Interconnection) arhitekturi komunikacionih protokola, stara preko 30 godina, ne obezbeđuje kvalitetna rešenja za pružanje usluga korisnicima nove generacije mobilnih multimedijalnih mreža (mobilne ad hoc računarske mreže, senzorske mreže, satelitske mreže na niskim i srednjim orbitama kao i druge slične mobilne mreže). Multimedijalne aplikacije postavljaju veoma stroge zahteve za kvalitet usluga QoS (engL Quality of Service), koji se ne mogu obezbediti oslanjanjem na tradicionalnu OSI arhitekturu prolokola. Ovo je posebno značajno izraženo kod aplikacija koje imaju mobilno mrežno okruženje. Kruta slojevita organizacija OSI arhitektura steka protokola nije dovoljno fleksibilna da bi se na odgovarajući način mogla prilagoditi dinamici mrežnog okruženja. Za razliku od protokola korišćenih kod stacionamih žičnih, odnosno kablovskih (bakarih, optičkih) mreža, protokoli mobilnih mreža moraju da reše probleme koji nastaju usled: promenljivih karakteristika prenosnog medijuma, mobilnosti čvorova, promenljive konfigiracije zemljišta i dimenzije mreža. Veoma važna aplikacija mohilnih mrežnih komunikacionih tehnologija je našla primenu u bežičnim računarskim mrežama, ad hoc računarskim mrežama, a posebno u bezičnim senzorskim mrežama (engl. Wireless Sensor Network - WSN). Pored pomenutih komunikacionih zahteva, WSN ad hoc mreže postavljaju dodatne zahteve u vezi optimizacije potrošnje električne energije. QoS zahtevi ovog tipa nisu bili postavljani prilikom dizajniranja slojevi tog OSI steka protokola u žičnim komunikacijama. Ovo je osnovni razlog što su mogućnosti realizacije postavljenih QoS zahteva u standardnoj OSI arhitekluri protokola veoma ograničene. Optimizacija parametara protokola na jednom sloju steka ne može obezbediti zadovoljenje zahteva. Za potpuno zadovoljenje QoS zahteva neophodno je izvršiti optimizaciju mrežnih parametara svih OSI slojeva. Međutim, standardni slojevi OSi stek protokola ne obezbeđuju mehanizme za proizvoljnu međuslojnu komunikaciju. Potpuno redefinisanje slojeva OSI mrežne arhitekture u cilju obezbeđenja proizvoljne međuslojne komunikacije nije prihvatljivo zbog toga što bi to izazvalo velike poteškoće u primeni. Osnovni istraživački zadatak koji se ovde postavlja je kako obezbediti međuslojnu interakcij u, a da se pri tome ne naruši slojevita OSI arhitektura. Rešenje prethodno navedenog problema leži u primeni takozvane ahitekture prepletenih slojeva (engl. Cross-Layer Architecture - CLA). Protokoli sa prepletenim slojevima (engl. Cross-layer Protocols) obezbeđuju kompatibilnost sa OSI strukturom i donose zadovoljenje novih QoS zahteva. Obezbeđenje optimalne strategije komuniciranja primenom CLP-a uz postavljene QoS zahteve je ključni problem koji je tretiran u ovoj knjizi. Pored ostalog, istražene su perfonnanse, komparativne prednosti i perspektive novih CL (engl. Cross-Layer) algoritama. SADRŽAJ UVOD, 1 1. DEFINICIJA I KONCEPCIJA PROTOKOLA PREPLETENIH SLOJEVA, 2 1.1. Definicija protokola prepletenih slojeva, 2 1.2. Koncepcija i principi projektovanja, 3 1.3. Osvrt na funkcinalne slojeve ISO OSI modela, 5 1.4. Povratne informacije i njihovo korišćenje, 7 1.5. Primene u mobilnim telekomunikacionim mrežama, 9 1.6. Cognitivni radio i cross-layer optimizacija, 14 2. MATEMATIČKE OSNOVE OPTlMIZACIJE PROTOKOLA PREPLETENIH SLOJEVA, 21 2.1 Osnovni pojmovi i tehnike optimizacije, 21 2.2. Opšta formulacija optimizacionog problema, 22 2.3. Klase optimizacionih problema, 23 3. MREŽNI CL OPTIMIZAClONl PROBLEMI, 30 3.1 . Raspodela mrežnih resursa, 30 3.2. Standardni NUM problem, 32 3.3. Markovljev proces odlučivanja - MDP, 39 3.4. Metode optimizacije algoritama prepletenih slojeva, 47 4. OPTlMlZACIJA U BEŽIČNIM MREŽAMA, 50 4.1 Model jednostavne ad hoc mreže, 50 4.2. Optimizacioni model ad hoc mreže, 51 4.3. Optimizacioni problem u jednostavnoj ad hoc mreži, 55 5. PRIMENA OPTIMlZACIJE PROTOKOLA PREPLETENIH SLOJEVA U CELULARNOJ MOBILNOJ MREŽI, 60 5.1. Bežični komunikacioni sistem sa jednom aktivnom vezom, 60 5.2 Optimizacija mrežnog protoka uz ograničenje srednje vrednosti predajne snage bežičnog predajnika, 67 5.3. Uticaj tipa fedinga i BER-a na strukturu optimalne politike, 71 6. PROTOKOLI PREPLETENIH SLOJEVA I KVALITET USLUGA DIGITALNIH MREŽA, 76 6.1. Definicije i standardi kvaliteta usluga u digitalnim telekomunikacijama, 76 6.2. Ključni parametri QoS koji utiču na ocenu kvaliteta usluga od strane korisnika, 77 6.3. Performanse kvaliteta za različite medijume i korisničke aplikacije, 78 6.4. Preslikavanje zahtevanih performansi na kategorije kvaliteta usluga, 80 6.5. Preporuka ITU-T Y.1450, 84 6.6. Tehnički izveštaj ETSI ETR 003, 84 7. OPTIMIZACIJA PROTOKOLA U APL1KACIONOM SLOJU, 86 7.1. Potrebe za adaptacijom i optimizacijom protokola kvaliteta usluga, 86 7.2. Adaptacija QoS protokola aplikacionog sloja, 86 7.3. Optimizacija i adaptacija aplikacionog QoS-a mobilnih digitalnih mreža, 89 7.4. Potrebe za adaptacijom aplikacionog QoS-a u mobilnim digitalnim mrežama i mobilnim terminalima, 90 LITERATURA, 93 PRlLOZI, 100 Prilog 1. Spisak skraćenica, 100 Naslov: Komunikacioni protokoli prepletenih slojeva Izdavač: Akademska misao Strana: 102 (cb) Povez: meki Pismo: Format: B5 Godina izdanja: 2012 ISBN: 978-86-7466-448-3

DA LI VAŠ BIZNIS I PRIVATNI ŽIVOT LETI PRVOKLASNOM KARTOM? Da, samo kada koristite Upravljanje projektima za menadžere - Od ideje do realizacije, Ljutića i Stamatovića. Specijalno kreiran tekst nudi da vaši izuzetno važni poslovi - pravi projekti dobiju prvoklasni tretman koji zaslužuju tokom svake faze projekta. Koristite projektni pristup dok napredujete na svom putu ka uspehzu i vrhu firme, kao i na privatnom planu. Knjiga vas vodi tamo gde ste pošli, gde treba da budete, kada treba da budete, uz ograničenja počev od datih resursa - ljudi, kapitala, vremena prostora i ostalih ulaganja. Koristi koje vam pruža Upravljanje projektima za menadžere Upravljanje projektima za menadžere je knjiga koja je posebno korisna ako se već u firmama bavite upravljanjem projektima na različite načine ili ste zainteresovani da postanete pravi moderni projektni menadžer. Pouzdano i konzistentno štivo, zasnovano na činjenicama i praktičnim iskustvima stotine upravljanih projekata u zemli i svetu, kao i rezultatima savremenih naučnih istraživanja. Potrebe koje zadovoljava ova knjiga Bez obzira na nivo u strukturu potreba za projektnim menadžmentom, projektni pristup je kombinovan sa savremenim tehnikama upravaljanja u firmama koje žele da budu efikasne i uspešne. Prvi put ste u prilici da sami izaberete za sebe knjigu koja je pravi odgovor na vaše urgentne potrebe da iz haosa biznisa i projekata pređete u struktuirani red upravljanja projektima do viših profita, poboljšane likvidnosti i vlastitih poslovnih uspeha. Naučite da upravljate projektima neverovatno brzo! Raspolaganje znanjem projektnog menadžmenta jeste jedan od najvrednijih oblika društvene i poslovne imovine kojom raspolažete. Unosi novi život u svet upravljanja projektima.Kroz tehniku ubrzanog učenja koja je usavršena i potvrđena kroz uspešnu praksu stotina seminara za biznismene i menadžere širom SAD. Omogućava svakom bez obzira na nivo formalnog obrazovanja u menadžmentu da uz pomoć ove knjige ovlada modernim i visoko praktičnim znanjima. Saznajte kako da svom biznisu, biznisu u kom ste plaćeni menadžer, privatnom životu dodate toliko potrebnu dozu savremenih praktičnih znanja iz upravljanje ovim projektima koristeći ovu knjigu. Naučite da upravljate projektima na neverovatno brz način! Znanja i veštine upravljanja projektima su izuzetno važne osobine modernih menadžera. To su upravo one vrednosti koje vas čine uspešnim, sposobnim, prodornim i dinamičnim. Sposobnost upravljanja projektom je jedan od novih alata koji koriste uspešni menadžeri u svetu. Pristup unosi novi životni impust u vaš svakodnevni rad. Projektima pristup: • Poboljšava odnose sa članovima tima. • Olakšava saradnju i humanu poslovnu komunikaciju. • Poboljšava poslovne rezutate i efikasnost.. • Savremena je specijalna tehnika sa američkih univerziteta i biznis škola. • Daje vam pristup ubrzanog učenja posebno pripremljen i kroz dugotrajna iskustva, koji je uspešno atestiran u praksi. • Uz minimalne napore slušalaca, omogućava svakom polazniku da u punom komforu rada u malim grupama uz aktivnu pomoć instruktora ovlada upravljanjem projektima. • Ubrzano učenje se oslanja na vaše visoke mentalne kapacitet, koji u adekvatnom specijalno pripremljenom okruženju omogućava da se uspešno završi ovaj visoko motivisani kurs - Uvod u upravljanje projektima. • Naučićete da upravljate projektima kroz igru kao što to čine deca, bez napora i uz veliko zadovoljstvo. Kratak sadržaj 1. Dobrodošli u rukovođenje projektom za menadžere 2. Definisanje projekta 3. Planiranje projekta 4. Sprovođenje plana u delo 5. Okončanje projekta 6. Analiza tržišta i finansijsko planiranje za upravljanje projektima 7. Kontrolna lista 8. Uspešni projekti 9. Literatura BRANKO Ž. LJUTIĆ, diplomirani ekonomista, oblast finansijske i računovodstvo. Magistar ekonomskih nauka - monetarna ekonomija i bankarstvo, sa odlikama. Doktor nauka - Finansije i bankarstvo, sa odlikama. Ovlašćeni revizor i procenitelj - revizor. Bio je direktor i partner u reviziji međunarodne revizorske i konsalting kuće International Consulting Center Accountancy & Tax–ICCAT, Beograd. Redovni profesor Univerziteta u Beogradu: Osnovi finansija, Poslovne finansije, Revizija kontrola, Bankarsko i berzansko poslovanje. Profesor na poslediplomskim studijama: Finansijsko upravljanje, Procena vrednosti firmi - Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu. Profesor: Finansija, Računovodstva, Revizije, redovne i magistarske studije, Zagrebačka škola ekonomije i menadžmenta, Zagreb, Hrvatska. Osnivač “samizdat“ edicije samostalnih izdanja autora – Magistar biznis administracije – MBA Press Inc., Beograd. Urednik je edicije prevoda vodećih svetskih izdanja u oblasti ekonomije i menadžmenta u izdavačkoj kući Mate, Beograd i Zagreb. Bio je redovni profesor računovodstva i redovni profesor finansijskog menadžmenta, Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd. Redovni profesor na poslediplomskim studijama - "Bankarsko i berzansko poslovanje i pravo" - Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu. Redovni profesor revizije; profesor berzi i berzanskog poslovanja – Fakultet za poslovne studije Beograd, redovni profesor finansijskog menadžmenta na poslediplomskim studijama, Fakultet za menadžment Zaječar, Univerzitet Megatrend, Beograd. Redovni profesor bankarskog i berzanskog prava i istraživač - Institut za bankarsko i berzanskog pravo - Pravni fakultet-Humboltov univerzitet, Berlin, Nemačka. Redovni profesor međunarodnih finansija - Institut za dalekoistočne studije, Kjungnam univerzitet, Južna Koreja. Redovni profesor međunarodnih odnosa u Istočnom bloku Škola za poslediplomske studije; redovni profesor politike i ekonomije u Istočnoj Evropi - Odsek za južno-slovenske studije, Hankuk univerzitet za inostrane studije Seul, Južna Koreja. Redovni profesor revizije i međunarodnog finansijskog menadžmenta - Poslediplomske studije Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Redovni profesor finansijskog menadžmenta, poslediplomske studije, Fakultet za menadžment Novi Sad. Gostujući redovni profesor agrarnih finansija i agrobiznis menadžmenta - Univerzitet u Mizuriju, Kolumbija SAD. Bio je član i osnivač ispitne komisije za ovlašćene brokere - Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište SR Jugoslavije. Bio je inicijator osnivanja i član ispitne komisije za sticanje licenci ovlašćenih revizora i revizora, Savezno ministarstvo finansija, Beograd, Jugoslavija. Završio poslediplomsku školu za agrarno bankarstvo, kredit i finansije za Istočno Evropljane - Državni univerzitet Ajove, Ejms, Ajova, SAD. Ekspert OECD-a za agrarne finansije i bankarstvo. Ekspert Svetske banke za agroindustrijske projekte, ekspert organizacije ujedinjenih nacija za ishranu, FAO, Rim. Autor većeg broja knjiga, naučnih i stručnih radova iz monetarne ekonomije, bankarstva, računovodstva, menadžerskih finansija i revizije. Bio je član redakcija naučnih časopisa: Pravo i privreda, Novac i razvoj, Bilans i poslovne finansije, Novac celog sveta, Ekonomist, Poslovna politika, Ekonomika poljoprivrede. Bio je ekonomski komentator: RTS TV I i II program, Radio Beograd I i II program, Radio 202; Nezavisne novine, dnevni list Danas, nedeljnik Vreme i poslovnog magazina Ekonomist. Ekonomski je komentator BBC-a i Reuters-a. Predsednik naučno-profesionalne organizacije - "Asocijacija za finansijski menadžment". Bio je potpredsednik nacionalne "Asocijacije revizora - AR" i "Instituta revizora - IR". Bio je član odbora za razvoj računovodstvene i revizorske profesije, Savez računovođa i revizora Srbije. Mentor je većeg broja magistarskih i doktorskih teza na različitim fakultetima. Deluje kao praktikujući ovlašćeni revizor u uglednoj međunarodnoj revizorskoj kući Confida-Finodit, Beograd. Angažovan je u oblastima revizije međunarodnih projekata, bespovratne finansijske pomoći, klasične statutarne revizije finansijskih iskaza i menadžment konsaltinga. Naučni je stručni prevodilac sa engleskoj jezika, preveo je više članaka i knjiga. Učestvuje na seminarima i konferencijama u zemlji i inostranstvu, takođe kao predavač na poslovnim konferencijama i seminarima obuke za menadžere i pravnike. Oženjen je, supruga Vesna specijalista sportske medicine, ćerka Ivana sa bavi poreskim pravom. Lična interesovanja i hobiji: fotografija, Hi-Fi, IT tehnologije.

izdanje povodom 150 godina rodjenja Nikole Tesle izdavac JUGOMARKA Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Nikola je rođen 28. juna 1856. godine po starom, odnosno 10. jula po novom kalendaru u Smiljanu u Lici, kao četvrto dete od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u Vojnoj krajini Austrijskog carstva nedaleko od granice sa Osmanskim carstvom. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje deteta obavio je pop Toma Oklopdžija u crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama je zapisano crkvenoslovenski da je dete dobilo ime Nikolaj, a zapravo je dobilo ime po jednom i drugom dedi Nikola. Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike. Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini. Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata. Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan. Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da mu dozvoli da pohađa tehničku školu daleko od kuće. Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću. U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana. Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike. Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina. Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta.” Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom. Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji. Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije. Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Živeo je na adresi Ve Smečkah 13, gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla. Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije. Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje”. Teslino prvo zaposlenje Godine 1881, se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta”, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi. U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883, trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine. Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine). Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora. U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije. Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas)[21] kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor.”. i pogazio svoje obećanje.[22][23] Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.[24] Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona). Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje. Godine 1886. Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing). Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera” (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja. Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje”. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka. Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu… primećujem da su ona pogrešno tumačena… ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri”. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine. Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine. Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije”. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja. Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj. Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine. Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna. Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole. Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu. — početak Teslinog govora u Velikoj školi Tom prilikom Jovan Jovanović Zmaj je odrecitovao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd” koju ja napisao tim povodom. Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine. Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate. Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu. Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora. Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle”. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik. Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru”.[33] Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla” i nastavlja rad. Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. godine Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja. Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike”, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.[34][35] Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.[36] Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore”. Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji. U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars. Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola. Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice — Vardenklif kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51 % ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vardenklif. Velelepna kula Svetske radio-stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vardenklif je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta. Na svoj 50. rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16.000 min−1 (obrtaja u minuti). Tokom 1910—1911. su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga. Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva. Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi s posleratnim okruženjem. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme. Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje. Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda. Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka. Avgusta 1917. godine Tesla je postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla”. Stanovao je 1927. godine Tesla na petnaestom spratu njujorškog hotela „Pensilvanija”. Živeo je on samačkim životom u sobi broj 1522 E, vodeći pažljivo naročitu brigu o svojoj ishrani. Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine. U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda. Jedno predveče 1937. tokom uobičajnog izlaska udario ga je taksi. Nikola Tesla je pao na zemlju nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Prema nekim izvorima polomio je tri rebra, a prema drugima to su bile samo lakše povrede. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi. Godine 1939. na predlog svojih kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara. Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života.[41] Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće”. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.[42] Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.[43] Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo” zbog prirode Teslinih otkrića i patenata. Borba rodbine za ličnu imovinu Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji. Dana 28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save. Tesline društvene aktivnosti U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo. U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa. Čovek koji je izumeo dvadeseti vek Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera — IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli. Govorio je mnogo jezika — srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački. Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek” i nazivaju ga „Prometej 20. veka”.

konceptualna umetnost, nikola tesla, performans, avangarda, neoavangarda, postmoderna, instalacije u prostoru Kao novo Retko Tiraz 300 izbor, ideja, kocept Marica Radojcic RETKO OSVETLICU TAMNU STRANU MESECA Thu, 11/23/2006 - 05:00. / Vest Beograd Kulturna politika Marica Radojcic Tesla seecult.org writes, `BEOGRAD, 23. novembra (SEEcult.org) - Medjunarodni interdisciplinarni projekt ‘Osvetlicu tamnu stranu Meseca’, koji ce predstaviti radove cetrdesetak domacih i stranih umetnika inspirisane zivotom i delom Nikole Tesle, bice odrzan od 28. novembra do 9. decembra u vise prostora u Beogradu, povodom 150 godina od rodjenja tog velikog naucnika.` Projekat ce biti predstavljen u Javnom kupatilu Beograd, Magacinu Nolit, Muzeju Nikole Tesle, Gvarneriusu i Skupstini grada Beograda, a predstavice radove oko 40 domacih i stranih umetnika - iz Austrije, Nemacke, Belgije, Svajcarske i Srbije, najavila je Marica Radojcic. Prema navodima autorke tog projekta Marice Radojcic, ‘bice munja, gromova, animacija, muzike, skulptura, instalacija, performansa, ali i radova koji su jednovremeno i tehnicko, odnosno matematicko, i umetnicko ostavarenje, i instalacija i medicinsko pomagalo’. U okviru projekta ‘Osvetlicu tamnu stranu Meseca’, koji ce biti ostvaren u saradnji sa Muzejom Nikola Tesla, izgradjen je nov Teslin transformator za potrebe tog muzeja, ciji ce rad biti svecano demonstriran. Takodje, bice odrzan i medjunarodni muzicki festival pod nazivom ‘Safe & Sound’ (Jasno & glasno), ciji je autor koncepta i selektor kompozitor Miroslav Misa Savic Mipi. Rec je o stvaralackom dijalogu umetnika pozvanih iz sveta i domacih umetnika koji su ucestvovali na festivalu ‘Od zvuka ka’’, organizovanom u Studentskom kulturnom centru 1981. godine. Vecina ondasnjih ucesnika pozvana ja da ucestvuje u ‘Safe & Sound’, koji ce tako biti svojevrsni omaz ne samo Tesli, vec i tom festivalu iz 1981. Svaki umetnik je pozvan da obradi neku zvucnu temu, a svoj rad ce predstaviti u obliku predavanja, umetnickih radionica i performansa uzivo, ukljucujuci pritom jedan sat direktnog radio-prenosa. Projekt ‘Osvetlicu tamnu stranu Meseca’ zapocet je performansom ‘Nizanje’ (Stringing) koji su u julu ove godine izvele Marica Radojcic i Selena Savic u Skupstini grada, prilikom otvaranja izlozbe ‘Teslin cudesni svet elektriciteta’ autorke Zorice Ciric, kustoskinje Muzeja Nikola Tesla. Glavni finasijer projekta je Sekretarijat za kulturu grada Beograda, a finansijski su pomogli i austrijski Kulturni forum, Prohelvecija, Ministarstvo kulture, Deltagenerali. Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) био је српски и амерички[1][2][3] проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом. Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака. Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Преминуо је у својој 87. години, сиромашан и заборављен. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла. Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.[4][5] Лично је упознао два српска краља, краља Србије Александра Обреновића при посети Београду 1. јуна (17. маја) 1892, и краља Југославије Петра II Карађорђевића јуна 1942. године у Њујорку. Биографија Детињство, младост и породица Парохијска црква Светог Петра и Павла и кућа, дом Теслиних у Смиљану. У позадини се види брдо Богданић, испод којег извире поток Ваганац, који је протицао испод саме куће и цркве. Изнад куће је сеоско гробље на коме се налази масовна гробница из времена Независне Државе Хрватске.[6] Фотографија из 1905. Никола је рођен 28. јуна 1856. године по старом, односно 10. јула по новом календару у Смиљану у Лици, као четврто дете од петоро деце Милутина, српског православног свештеника, и мајке Георгине, у Војној крајини Аустријског царства недалеко од границе са Османским царством. Крштен је у српској православној цркви Светог Петра и Павла у Смиљану као Николај (слсрп. Николай). Име Никола је добио по једном и другом деди. Дете је било болешљиво и слабо па су крштење заказали мимо обичаја, сутрадан, бојећи се да неће преживети. Крштење детета обавио је поп Тома Оклопџија у цркви Светог Петра и Павла у Смиљану, а кум је био Милутинов пријатељ, капетан Јован Дреновац. У црквеним књигама је записано црквенословенски да је дете добило име Николај, а заправо је добило име по једном и другом деди Никола. Николин отац је био надарени писац и поета који је поседовао богату библиотеку у којој је и Никола проводио своје детињство читајући и учећи стране језике.[7] По једном веровању, Тесле воде порекло од Драганића из Бањана. По наводима Јована Дучића, Тесле су пореклом из Старе Херцеговине, од племена (Опутни) Рудињани из села Пилатоваца у данашњој никшићкој општини.[8] Међутим, о Теслином пореклу постоји и верзија да су од Комненовића из Бањана у Старој Херцеговини. По легенди која се задржала у Бањанима, Комненовићи су зидали цркву приликом чега су се посвађали са мајсторима услед чега је дошло до крвавих обрачуна. Као резултат тога, део Комненовића се преселио са Тупана у други крај Бањана због чега су их прозвали Чивије (ексери) који и данас живе у Бањанима, док се други део одселио у Лику који је прозван Тесла по тесли, врсти тесарског алата. Николина мајка била је вредна жена с много талената. Била је врло креативна и својим изумима олакшавала је живот на селу. Сматра се да је Никола Тесла управо од мајке наследио склоност ка истраживачком раду.[9] Теслини родитељи су, осим њега, имали сина Данета и кћерке Ангелину и Милку, које су биле старије од Николе, и Марицу, најмлађе дете у породици Тесла. Дане је погинуо при паду с коња кад је Никола имао пет година и то је оставило велики траг у породици. Дане је сматран изузетно обдареним, док се за Николу веровало да је мање интелигентан.[10] Верује се да је Данетова смрт основни разлог што отац дуго није пристајао да му дозволи да похађа техничку школу далеко од куће. Школовање Крштеница Николе Тесле. Теслин отац, Милутин Тесла. Никола Тесла, 1879. са 23 године. Први разред основне школе похађао је у родном Смиљану. Отац Милутин рукоположен је за проту у Госпићу, те се породица преселила у ово место 1862. године.[11] Преостала три разреда основне школе и трогодишњу Нижу реалну гимназију завршио је у Госпићу.[12] У Госпићу је Никола први пут скренуо пажњу на себе када је један трговац организовао ватрогасну службу. На показној вежби којој је присуствовало мноштво Госпићана, ватрогасци нису успели да испумпају воду из реке Лике. Стручњаци су покушали да открију разлог зашто пумпа не вуче воду, али безуспешно. Тесла, који је тада имао седам или осам година, је инстиктивно решио проблем ушавши у реку и отчепивши други крај црева. Због тога је слављен као херој дана.[10][13] Тешко се разболео на крају трећег разреда школе 1870. године. С јесени је отишао у Раковац[14] крај Карловца да заврши још три разреда Велике реалке. Матурирао је 24. јула 1873. године у групи од свега седам ученика са врло добрим успехом јер је из нацртне геометрије био довољан. Тада је имао 17 година. Након завршене матуре вратио се у Госпић и већ први дан разболео од колере. Боловао је девет месеци. У тим околностима успео је да убеди оца да му обећа да ће га уместо на богословију уписати на студије технике.[10] Студије Пошто је оздравио, отац га шаље ујаку проти Томи Мандићу, у Томингај код Грачца, да боравком на селу и планини прикупља снагу за напоре који га очекују. На студије електротехнике креће 1875. године, две године након матуре. Уписује се у Политехничку школу у Грацу, у јужној Штајерској (данас Аустрија). Тада му је било 19 година. Спава веома мало, свега четири сата дневно и све слободно време проводи у учењу. Испите полаже са највишим оценама. Још тада га је заинтересовала могућност примене наизменичне струје. Чита све што му дође под руку (100 томова Волтерових списа). Никола је о себи писао: „Прочитао сам много књига, а са 24 године сам многе знао и напамет. Посебно Гетеовог Фауста.” Забринути за његово здравље, професори шаљу писма његовом оцу у којима га саветују да испише сина уколико не жели да се убије прекомерним радом. Након прве године студија изостаје стипендија Царско-краљевске генерал-команде (којом су помагани сиромашни ученици из Војне крајине). Два пута се за стипендију обраћа славној Матици српској у Новом Саду. Први пут 14. октобра 1876, а други пут 1. септембра 1878. године. Оба пута бива одбијен. У децембру 1878. године напушта Грац и прекида све везе са ближњима. Другови су мислили да се утопио у Мури. Одлази у Марбург (данашњи Марибор) где добија посао код неког инжењера. Одаје се коцкању. Отац га након вишемесечне безуспешне потраге проналази и враћа кући. Отац, узоран човек, није могао да нађе оправдање за такво понашање. (Недуго потом отац умире 30. априла 1879. године). Никола је те године једно време радио у госпићкој реалној гимназији. Јануара 1880. године, одлази у Праг да према очевој жељи оконча студије.[15] Тамо не може да се упише на Карлов универзитет јер у средњој школи није учио грчки. Највероватније је слушао предавања из физике и електротехнике. Живео је на адреси Ве Смечках 13, где је 2011. године постављена меморијална табла.[16][17] Већину времена проводио је библиотекама у Клементинуму и народној каварни у Водичковој улици. Наредне године, свестан да његови ближњи подносе огромну жртву због њега, решава да их ослободи тог терета и напушта студије.[13][15] Тесла је навео у својој аутобиографији како је живо и пластично доживљавао моменте инспирације. Од раних дана је имао способност да у мислима створи прецизну слику проналаска пре него што га направи. Ова појава се у психологији назива „Визуелно размишљање”.[18] Теслино прво запослење Године 1881, се сели у Будимпешту где се запошљава у телеграфској компанији под називом „Америчка Телефонска Компанија”. Тесла је при отварању телефонске централе 1881. године постао главни телефонијски техничар у компанији. Ту је измислио уређај који је, према некима, телефонски појачавач, док је према другима први звучник. У Будимпештанском парку се Тесли јавила идеја о решењу проблема мотора на наизменичну струју без комутатора, док је шетао са пријатељем и рецитовао Гетеовог „Фауста”, а онда изненада почео штапом по песку да црта линије сила обртног магнетског поља. За два наредна месеца је разрадио скице многих типова мотора и модификација које ће пет година касније патентирати у Америци.[13] Запослење у Паризу и посао у Стразбуру У Париз се сели 1882. године где ради као инжењер за Едисонову компанију на пословима унапређења електричне опреме. Године 1883, требало је да компанија у Штразбургу (данашњи Стразбур) оспособи једносмерну централу јер се на отварању очекивао немачки цар лично. Тесли је дат овај задатак и он је боравио у Стразбуру од 14. октобра 1883. до 24. фебруара 1884. године.[13] Тесла овде потписује први пословни уговор у вези реализације првог индукционог мотора, тако је крајем 1883. године у Стразбуру настао први индукциони мотор који користи принцип обртног магнетског поља наизменичних струја. Почео је и са развојем разних врста полифазних система и уређаја са обртним магнетским пољем (за које му је одобрен патент 1888. године). Прелазак океана са препоруком Едисону Тесла је, 6. јуна 1884. године, дошао у Америку у Њујорк са писмом препоруке које је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора.[19] У препоруци је Бечелор написао: „Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих; други је овај млади човек”. Едисон је запослио Теслу у својој компанији Едисонове машине. Тесла је убрзо напредовао и успешно решавао и најкомпликованије проблеме у компанији. Тесли је понуђено да уради потпуно репројектовање генератора једносмерне струје Едисонове компаније.[20] Разлаз са Едисоном Статуа Николе Тесле у Нијагариним водопадима, Онтарио, Канада. Пошто је Тесла описао природу добитака од његове нове конструкције, Едисон му је понудио 50.000$ (1,1 милион $ данас)[21] кад све буде успешно завршено и направљено. Тесла је радио близу годину дана на новим конструкцијама и Едисоновој компанији донео неколико патената који су потом зарадили невероватан профит. Када је потом Тесла питао Едисона о обећаних 50.000$, Едисон му је одговорио „Тесла, ви не разумете наш амерички смисао за хумор.”. и погазио своје обећање.[22][23] Едисон је пристао да повећа Теслину плату за 10$ недељно, као врсту компромиса, што значи да би требало да ради 53 године да заради новац који му је био првобитно обећан. Тесла је дао отказ моментално.[24] Едисон је као добар бизнисмен зарађивао новац коришћењем својих једносмерних генератора струје који су били веома скупи за постављање и одржавање. Било је потребно и по неколико станица једносмерне струје да би се обезбедила једна градска четврт, док је Теслин генератор наизменичне струје био довољан за снабдевање комплетног града. Увидевши ефикасност Теслиних патената, Едисон је користио разне начине да увери јавност како је та струја опасна, ходао је по градским вашарима и пред медијима наизменичном струјом усмрћивао животиње (псе, мачке, и у једном случају, слона).[25] На његову идеју створена је и прва електрична столица. Као одговор томе Тесла се прикључио у коло наизменичне струје што је проузроковало ужарење нити електричне сијалице, и тим побио предрасуде штетности наизменичне струје. Средње године Први патенти из наизменичних струја Никола Тесла 1885. године. Године 1886. Тесла у Њујорку оснива своју компанију, Тесла електрично осветљење и производња (Tesla Electric Light & Manufacturing).[5][26] Првобитни оснивачи се нису сложили са Теслом око његових планова за увођење мотора на наизменичну струју и на крају је остао без финансијера и компаније. Тесла је потом радио у Њујорку као обичан радник од 1886. до 1887. године да би се прехранио и скупио новац за свој нови подухват. Први електромотор на наизменичну струју без четкица је успео да конструише 1887. године, и демонстрирао га пред „Америчким друштвом електроинжењера” (American Institute of Electrical Engineers, данас IEEE) 1888. године. Исте године је развио принципе свог Теслиног калема и почео рад са Џорџом Вестингхаусом у лабораторијама његове фирме „Вестингхаус електрична и производна компанија” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Вестингхаус га је послушао у вези његових идеја о вишефазним системима који би омогућили пренос наизменичне струје на велика растојања. Експерименти са Икс-зрацима Априла 1887. године Тесла почиње истраживање онога што ће касније бити названо Икс-зрацима користећи вакуумску цев са једним коленом (сличну његовом патенту 514170). Овај уређај је другачији од других раних цеви за Икс-зраке јер није имао електроду-мету. Савремен израз за феномен који је разлог оваквог дејства уређаја је „пробојно зрачење”. До 1892. године је Тесла већ био упознат са радом Вилхелма Рендгена и његовим проналаском ефеката Икс-зрака. Тесла није признавао постојање опасности од рада са Икс-зрацима, приписујући оштећења на кожи озону пре него, до тада непознатом зрачењу: „У вези штетних дејстава на кожу… примећујем да су она погрешно тумачена… она нису од Рендгенових зрака, већ једино од озона створеног у контакту са кожом. Азотна киселина би такође могла бити одговорна, али у мањој мери”. (Тесла, Electrical Review, 30. новембар 1895) Ово је погрешна оцена што се тиче катодних цеви са Икс-зрачењем. Тесла је касније приметио опекотине код асистента које потичу од Икс-зрака и стога је вршио експерименте. Фотографисао је своју руку и фотографију је послао Рендгену, али није јавно објавио свој рад и проналаске. Овај део истраживања је пропао у пожару у лабораторији у улици Хјустон 1895. године. Америчко држављанство, експлозија разних открића Теслин систем производње наизменичне струје и пренос на велике даљине. Описан у патенту US390721. Америчко држављанство добија 30. јула 1891, са 35 година, а тада започиње рад у својој новој лабораторији у улици Хаустон у Њујорку. Ту је први пут приказао флуоресцентну сијалицу која светли без жица. Тако се први пут појавила идеја о бежичном преносу снаге. Са 36 година пријављује први патент из области вишефазних струја. У наставку истраживања се посвећује принципима обртних магнетних поља. Постаје потпредседник Америчког института електроинжењера (касније IEEE) у периоду од 1892. до 1894. године. Пут у Европу, смрт мајке, долазак у Београд Проглас Намесништва које у име Александра Обреновића додељује Николи Тесли орден Светог Саве другог степена 11. јуна (30. маја) 1892. Указ је у службеним Српским новинама објављен 21. (9.) јуна 1892. Тесла 1892. године путује у Европу, где прво држи 3. фебруара сензационално предавање у Лондону у Британском институту електроинжењера „Експерименти са наизменичним струјама високог потенцијала и високе фреквенције”. Потом у Паризу 19. фебруара члановима друштва инжењера држи исто предавање и остаје месец дана покушавајући, по други пут, да у Паризу нађе инвеститоре за свој нови полифазни систем струја. Ту га затиче телеграм са вешћу да му је мајка на самрти. Журно напушта Париз да би боравио уз своју умирућу мајку и стиже 15. априла, пар сати пре смрти. Њене последње речи су биле: „Стигао си Ниџо, поносе мој.” После њене смрти Тесла се разболео. Провео је три недеље опорављајући се у Госпићу и селу Томингај код Грачца, родном месту његове мајке и манастиру Гомирје у коме је архимандрит био његов ујак Николај.[13] Једини боравак Николе Тесле у Београду био је од 1. — 3. јуна 1892. године.[27][28] Дошао је на позив Ђорђа Станојевића у Београд 1. јуна.[29] Следећег дана је примљен у аудијенцију код краља Александра Обреновића којом приликом је одликован орденом Светог Саве. Потом је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректората, студентима и професорима београдске Велике школе. Ја сам, као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету. — почетак Теслиног говора у Великој школи Том приликом Јован Јовановић Змај је одрецитовао песму „Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд” коју ја написао тим поводом.[30] Теслин боравак у Београду је оставио дубоког трага, међутим, иако је добио 12. септембра признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо и почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, крајем 1892. године није прошао на избору за редовног члана Српске краљевске академије. За дописног члана изабран је 1894. а за редовног 1937. године.[31] Златне године стваралаштва Од 1893. до 1895. године Тесла истражује наизменичне струје високих фреквенција. Успева да произведе наизменичну струју напона од милион волти користећи Теслин калем и проучавао је површински ефекат високих фреквенција у проводним материјалима, бавио се синхронизацијом електричних кола и резонаторима, лампом са разређеним гасом која светли без жица, бежичним преносом електричне енергије и првим преносом радио-таласа. У Сент Луису је 1893. године, пред 6000 гледалаца, Тесла приказао на атрактиван начин многе експерименте укључујући и пренос сличан радио комуникацији. Обраћајући се Френклиновом институту у Филаделфији и Националној асоцијацији за електрично осветљење он је описао и демонстрирао своје принципе детаљно. Теслине демонстрације изазивају велику пажњу и помно се прате. Светска изложба у Чикагу Светска изложба 1893. године у Чикагу, Светска Колумбовска изложба, је била међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за електрична достигнућа. То је био историјски догађај јер су Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје осветљавајући целу изложбу.[32] Приказане су Теслине флуоресцентне сијалице и сијалице са једним изводом. Тесла је објаснио принцип обртног магнетског поља и индукционог мотора изазивајући дивљење при демонстрацији обртања бакарног јајета и постављања на врх, што је представљено као Колумбово јаје. То је коришћено да се објасни и прикаже модел обртног магнетског поља и индуктивног мотора. Признања, недаће и рат струја Главни чланак: Рат струја Фебруара 1894. се појављује прва књига о Тесли, „Открића, истраживања и писани радови Николе Тесле”. Убрзо књига бива преведена на српски и немачки језик. Велики ударац за истраживања се десио 13. марта 1895. године када избија велики пожар у лабораторији у Јужној петој авенији број 35 којом приликом је изгорело око 400 електричних мотора, електрични и механички осцилатори, трансформатори, многе оригиналне конструкције и рукопис скоро завршене књиге „Прича о 1001 индукционом мотору”.[33] Међутим, то је било време изузетне Теслине креативности и жилавости. Већ 15. марта оснива компанију под именом „Никола Тесла” и наставља рад. Касних 1880-их, Тесла и Томас Едисон су постали противници, поводом Едисоновог покретања система дистрибуције електричне енергије на основу једносмерне струје упркос постојања ефикаснијег, Теслиног, система са наизменичном струјом. Као резултат рата струја, Томас Едисон и Џорџ Вестингхаус су замало банкротирали, па је 1897. године Тесла поцепао уговор и ослободио Вестингхауса обавеза плаћања коришћења патената. Те 1897. године је Тесла радио испитивања која су водила ка постављању основа за истраживања у области космичких зрачења. Откриће радија и бежичног преноса Никола Тесла демонстрира бежични пренос енергије, вероватно у својој њујоршкој лабораторији 1890-их. Када је напунио 41 годину, поднео је свој први патент бр. 645576 из области радија. Годину дана касније америчкој војсци приказује модел радијски управљаног брода, верујући да војска може бити заинтересована за радио-контролисана торпеда. Тада је он говорио о развоју „умећа телематике”, врсте роботике. Радио контролисан брод је јавно приказан 1898. године на електричној изложби у Медисон Сквер Гардену.[34][35] Само годину дана касније представио је у Чикагу брод који је био способан и да зарони. Ови уређаји су имали иновативни резонантни пријемник и низ логичких кола. Радио-даљинско управљање остаје новотарија све до Другог светског рата.[36] Исте године Тесла је измислио електрични упаљач или свећицу за бензинске моторе са унутрашњим сагоревањем, за шта му је признат патент 609250 под називом „Електрични упаљач за бензинске моторе”. Колорадо Спрингс Тесла седи у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу унутар свог „Увеличавајућег преносника” који производи милионе волти напона. Лукови су дуги и по 7 m. (Према Теслиним белешкама ово је двострука експозиција) Тесла је 1899. одлучио да се пресели и настави истраживања у Колораду Спрингсу, где је имао довољно простора за своје експерименте са високим напонима и високим учестаностима. По свом доласку је новинарима изјавио да намерава да спроведе експеримент бежичне телеграфије између Пајкс Пика (врх Стеновитих планина у Колораду) и Париза. Теслини експерименти су убрзо постали предмет урбаних легенди. У свом дневнику је описао експерименте који се тичу јоносфере и земаљских таласа изазваних трансферзалним или лонгитудиналним таласима. Тесла је у својој лабораторији доказао да је Земља проводник и вршећи пражњења од више милиона волти производио вештачке муње дуге више десетина метара. Тесла је такође проучавао атмосферски електрицитет, посматрајући пражњења својим пријемницима. Репродукујући његове пријемнике и резонантна кола много година касније се увидео непредвидиви ниво комплексности (расподељени хеликоидни резонатор високог фактора потискивања, радиофреквентно повратно коло, кола са грубим хетеродиним ефектима и регенеративним техникама). Тврдио је чак да је измерио и постојање стојећих таласа у Земљи. У једном моменту је утврдио да је у својој лабораторији забележио радио-сигнале ванземаљског порекла. Научна заједница је одбацила његову објаву и његове податке. Он је тврдио да својим пријемницима мери извесне понављајуће сигнале који су суштински другачији од сигнала које је приметио као последица олуја и земљиног шума. Касније је детаљно наводио да су сигнали долазили у групама од једног, два, три и четири клика заједно. Тесла је касније провео део живота покушавајући да шаље сигнал на Марс. Тесла напушта Колорадо Спрингс 7. јануара 1900, а лабораторија се руши и распродаје за исплату дуга. Међутим, експерименти у Колорадо Спрингсу су Теслу припремили за следећи пројекат, подизање постројења за бежични пренос енергије. У то време пријављује патент у области резонантних електричних осцилаторних кола. Светска радио станица на Лонг Ајленду Теслина кула на Лонг Ајленду у савезној држави Њујорк Тесла почиње планирање Светске радио-станице — Варденклиф куле 1890. године са 150.000 $ (од којих је 51% улаже Џеј Пи Морган). Градња почиње 1901. године, а јануара 1902. године га затиче вест да је Маркони успео да оствари трансатлантски пренос сигнала. Јуна 1902. је Тесла преместио лабораторију из улице Хјустон у Варденклиф. Велелепна кула Светске радио-станице још није довршена, а главни финансијер, Морган, се новембра повлачи из подухвата, док су новине то пропратиле натписима Теслин Варденклиф је милионска лудорија. Године 1906. Тесла напушта кулу и враћа се у Њујорк. Та кула је током Првог светског рата размонтирана, под изговором да може послужити немачким шпијунима. Амерички патентни завод је 1904. године поништио претходну одлуку и доделио Ђуљелму Марконију патент на радио, чак је и Михајло Пупин стао на страну Марконија. Од тада почиње Теслина борба за повратак радио патента. На свој 50. рођендан Тесла је приредио јавно представљање своје турбине без лопатица снаге 200 коњских снага (150 kW) са 16.000 min−1 (обртаја у минути). Током 1910—1911. су у Вотерсајд електране у Њујорку тестиране Теслине турбине снага између 100 и 5000 коњских снага. Маркони 1909. године добија Нобелову награду за откриће радија, односно допринос у развоју бежичне телеграфије што чини Теслу дубоко огорченим. Године 1915, Тесла подноси тужбу против Марконија, тражећи судску заштиту својих права на радио, међутим већ 1916. је банкротирао због великих трошкова. У тим тренуцима његов живот опасно клизи ка ивици сиромаштва. Ратне прилике и неприлике Пред Први светски рат Тесла је тражио инвеститоре преко океана. Кад је почео рат, Тесла је престао да прима средства од својих европских патената. Након рата изнео је своја предвиђања у вези с послератним окружењем. У чланку објављеном 20. децембра 1914. године, Тесла је изнео мишљење да Лига народа није решење за тадашње проблеме. Мада без материјалних средстава Тесли ипак стижу признања. Тако 18. маја 1917. године добија златну Едисонову медаљу за откриће полифазног система наизменичних струја. Те вечери је изречена мисао да када би једног момента престали да раде сви Теслини проналасци, индустрија би престала да ради, трамваји и возови би стали, градови би остали у мраку, а фабрике би биле мртве. Историјски обрт је управо у томе што је Тесла добио медаљу са именом човека који му је био љути противник са својом идејом и изгубио у тој бици, али је Едисон на крају стекао богатство, а Тесли је остало само признање. Николај Велимировић и Никола Тесла Николај Велимировић и Никола Тесла су се упознали 1916. године у Њујорку, преко Теслиног пријатеља, професора Паје Радосављевића. Тада јеромонах, Николај је покушао да обједини Србе у Америци, да дају подршку Србији, која је војевала против Аустроугарске империје. У том правцу, Николају су Пупин и Тесла били обавезни саговорници. Затегнути односи Тесле и Пупина и јако критичан став Радосављевића према Пупину су учинили да заједнички проглас Тесле, Пупина и Радосављевића није потписан. Николај је касније писао Радосављевићу да жали што је покушао да уведе Теслу у ствари народне те да би био грех одвраћати га од његовог посла. Усменим предањем је сачувана анегдота о разговору Тесле и Николаја у погледу сличности (невидљивост) струје и силе Божије.[37] Теслине опсесије и невоље Тесла је почео да јасно показује симптоме опседнутости бизарним детаљима. Поред већ раније показаног страха од микроба постао је опседнут бројем три. Често му се дешавало да обилази око блока зграда три пута пре него што би ушао у зграду, захтевао је да се поред тањира увек поставе три платнене салвете пре сваког оброка, итд. Природа овог поремећаја је у то време била недовољно позната, тако да се мислило да су симптоми које је испољавао, били показатељи делимичног лудила. Ово је несумњиво оштетило оно што је преостало од његовог угледа. Тесла у том периоду борави у хотелу Валдорф-Асторија, у изнајмљеном апартману са одложеним плаћањем. Због наплате нагомиланог дуга од 20.000$, власник хотела, Џорџ Болт, је преузео власништво над Ворденклајфом. Баш 1917. године у време док Болт руши кулу да би распродао плацеве, Тесла добија највише признање Америчког института електричних инжењера, Едисонову медаљу. Иронија овог догађаја је у Теслином случају била вишеструка. Августа 1917. године Тесла је поставио принципе у вези са фреквенцијом и нивоом снаге првог примитивног радара. Емил Жирардо је 1934. године радећи први француски радарски систем тврдио да је све радио „према принципима које је поставио господин Тесла”. Аутобиографија `Моји изуми` је састављена од низа текстова који је Тесла објавио у неколико наврата у штампи, највероватније како би пажњу јавности, кроз часописе усмерио ка потенцијалним инвестоторима. Кроз те текстове описује своје вивидне визије, затим имагинацију толико снажну, препуну идеја, да је руком могао готово да пролази кроз идеју која као да лебди у ваздуху, пријатеље које је посећивао, са којима је разговарао, који су му били драги као и овоземаљски... Чак је у неколико наврата понудио, да његову специфичну менталну конституцију, научници подвргну детаљним испитивањима... Описује огледе пуштања струја одређених фреквенција кроз тело, како делују на виталност, итд. које је примењивао на себи. Поред осталих особености приметио је и описао да му је чуло слуха неколико пута јаче него што је то уобичајно. Документовано је око седам нервних сломова овог истраживача, од којих је већина изазвана претераним умним напорима, а затим и великим животним траумама. Оно говори о фрагилности Теслиног генија. Позне године и усамљенички живот Краљ Петар II у посети Николи Тесли, апартман хотела Њујоркер, јун 1942. (од лево Милош Трифуновић министар, Франц Сној министар, Теслин сестрић Сава Косановић министар, а од десно Радоје Кнежевић министар двора и Иван Шубашић бан Хрватске бановине) Становао је 1927. године Тесла на петнаестом спрату њујоршког хотела „Пенсилванија”. Живео је он самачким животом у соби број 1522 Е, водећи пажљиво нарочиту бригу о својој исхрани.[38] На његов седамдесет пети рођендан 1931. године га Тајм магазин ставља на насловну страну. У поднаслову је наглашен његов допринос системима производње електричне енергије. Тесли је одобрен последњи патент 1928. године у области ваздушног саобраћаја када је представио прву летелицу са вертикалним полетањем и слетањем. Тесла 1934. године пише југословенском конзулу Јанковићу и захваљује Михајлу Пупину на идеји да водеће америчке компаније формирају фонд којим би Тесли била обезбеђена безбрижна старост. Тесла одбија такву помоћ и бира да прима скромну пензију од југословенске владе и бави се истраживањима у складу са својим могућностима. Последње године живота провео је хранећи голубове и живео је углавном од годишњег хонорара из своје домовине. У 81. години Тесла изјављује да је комплетирао јединствену теорију поља. Тврдио је да је разрадио све детаље и да ће их открити свету ускоро. Теорија никад није објављена, а научна јавност је већ била убеђена да се његове изјаве не могу узимати озбиљно. Већина данас верује да Тесла никад није у целости разрадио такву теорију, а оно што је остало има више историјску вредност док је у физици потпуно одбачено. Тесла је био номинован за орден Светог Саве првог реда, али пошто је имао америчко држављанство није га добио, али је примио орден Светог Саве другог реда. Једно предвече 1937. током уобичајеног изласка ударио га је такси. Никола Тесла је пао на земљу непомичан, а онда је устао и вратио се у хотел. Према неким изворима поломио је три ребра, а према другима то су биле само лакше повреде. Требало му је шест месеци да се опорави.[39] Године 1939. на предлог својих колега из компаније Вестингхаус, вратио се на посао за недељну плату од 125 долара.[39] Теслина смрт и епилог Електромеханички уређаји и принципи које је развио Никола Тесла: разни уређаји који користе обртно магнетско поље (1882) индуктивни мотор, обртни трансформатори и алтенатор за високе фреквенције начин за повећање јачине електричних осцилација полифазни системи систем за пренос електричне енергије посредством наизменичних струја на велике раздаљине (1888) [40] Теслин трансформатор, његова светска радио станица и други начини за појачање јачине електричних осцилација (укључујући пренесено пражњење кондензатора и Теслин осцилатор) електротерапија Теслиним струјама турбина без лопатица бифиларни намотај телегеодинамика Теслин ефекат и Теслино електростатичко поље систем бежичне комуникације (први корак према проналазку радија) и радиофреквентни осцилатори роботика и `I` логичко коло [41] цеви за Икс-зраке које користе процес кочења зрачења уређај за јонизоване гасове уређаји за емитовање јаких поља Уређај за емитовање зрака са наелектрисаним честицама методе за обезбеђивање екстремно малог нивоа отпора проласку електричне струје (претеча суперпроводности) кола за појачања напона уређаји за пражњење високих напона системи за лучно осветљење уређаје за заштиту од грома Теслин компресор Теслин упаљач Теслине пумпе VTOL авион динамичка теорија гравитације концепти за електрична возила Тесла умире од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела 7. јануара 1943. године у 87. години живота.[42] Званично је забележено да је умро од срчане тромбозе, 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута. И поред продаје патената у области наизменичних струја, Тесла умире сиромашан и у дуговима. Тим поводом, градоначелник Њујорка Лагвардија је рекао: „Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће”. Посмртни обред је одржан 12. јануара у Цркви Светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку. После службе тело је кремирано. Испраћају Теслиних посмртних остатака присуствовало је око 2000 људи, међу којима су биле и многе значајне личности и нобеловци. Сви водећи њујоршки листови имали су своје извештаче. Урна са Теслиним остацима у Музеју Николе Тесле у Београду На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свету у пратњи словеначког хора Слован, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију „Аве Марија”, а онда српску песму Тамо далеко. Остао је забележен и упечатљив опроштајни говор тадашњег градоначелника Њујорка Фјорела Хенрија Лагвардије.[43] Касније 1943. године Врховни суд САД вратио је Тесли право на патент 645.576, признајући му првенство на патент радија.[44] Убрзо по Теслиној смрти ФБИ је затражио од Усељеничке службе одузимање све покојникове личне ствари и докумената, иако је Тесла био амерички држављанин. Касније је Министарство одбране контактирало ФБИ, а Теслина документа проглашена врхунском тајном. Сва Теслина лична имовина по налогу Едгара Хувера и председникових саветника добила је етикету „веома поверљиво” због природе Теслиних открића и патената. Борба родбине за личну имовину Теслина породица и југословенска амбасада су се борили са америчким званичницима за повратак докумената и личних ствари, због могућег значаја неког од његових истраживања. Коначно, његов сестрић Сава Косановић успева да дође до дела његових личних ствари и то је сада смештено у Музеју Николе Тесле у Београду. Његов пепео је пренесен у Београд јула 1957. године. Урна је смештена у Музеју Николе Тесле где и данас стоји. Дана 28. фебруара 2014. је потписан споразум између Српске православне цркве, Владе Републике Србије и Привременог органа Града Београда о преносу посмртних остатака Николе Тесле у порту Храма Светог Саве.[45][46] Теслине друштвене активности У својим средњим годинама, Тесла је имао пријатељски однос са Марком Твеном који је обожавао да проводи пуно времена у Теслиној лабораторији. Међу његовим најближим пријатељима је било и уметника. Дружио се са уредником Century Magazine часописа Робертом Џонсоном који је објавио пар песама Јована Јовановића Змаја у Теслином преводу, док је са Катарином Џонсон неговао пријатељство.[47] У овом периоду је Тесла био друштвено активан, а познато је да је једно време читао о Ведској филозофији. Након инцидента са Едисоном, Тесла је остао огорчен на њега, и никада нису поправили своје односе. Када је Едисон већ био стар, Тесла је изјавио да му је једна од грешака то што никада није поштовао Едисонов рад, али то је мало значило за поправљање њиховог скоро непостојећег односа. Човек који је из

Izvor životne energije zahvaljujući kojem vi postajete tvorac svog života Prvo, origilano izdanje knjige Reiki – put ka sebi Upoznajte se sa osnovama Reikija – prirodne, jednostavne, neinvazivne metode, zasnovane na veštini kanalisanja energije. SADRŽAJ Predgovor, 11 Zahvalnosti, 13 Uvod u Reiki metodu Reiki je put ka zemlji, 16 Štaje Reiki Reiki i deca Reiki i životinje Reiki i biljke Reiki i kvalitet života Reiki i savremena medicina Kratka istorija Reikia, 27 Kako Reiki funkcioniše, 30 Efekti Reiki metode, 34 Usklađivanje Reikija sa drugim metodama, 38 Izbor učitelja, 40 Kako početnik može da savlada Reiki, 42 I Stepen Reikija Teoretske osnove, 46 Buđenje ili važnost rada na sebi, 47 Zakoni univerzuma, 50 Zakon Poretka Zakon Analogije Zakon Energije - Sve što postoji je energija Zakon Privlačnosti - „Slično privlači slično" Zakon Stvaranja - Ideja prethodi materiji Zakon Karme - Zakon Uzroka i Posledice Zakon Promena Zakon Dualiteta Zakon Razmene energije Zakon Ravnoteže Zakon Ljubavi i Opraštanja Reiki inicijacija, 63 Priprema za inicijaciju Period čišćenja Reinicijaca Aktivacm Reikija, 72 Tehnika aktivacije Reikija Reiki prinripi, 76 „Darm sam zahvalan za sve" „Danm radim pošteno" „Danas sam dobronameran-(na) i ljubazan-(na) prema svima" Meditacijasa Reiki Principima Autotretma^, 93 Koliko često treba da radimo autotretman? Parcijalan tretman O kontraindikacijama i ograničenjima Reiki u hitnim slučajevima, 115 Saveti za obolele ljude, 118 Saveti za zdrave ljude, 126 Enetgetski sistem čoveka, 133 Fizičko telo Eterično telo Astralno telo Mentalno telo Duhovno telo Čakre, 158 Unutrašnji aspekti čoveka, 169 Unutrašnje dete Isceljujuća Reiki meditacija s Unutrašnjim detetom UnutraŠnja žena Unutrašnji muškarac Unutrašnji roditelj Opraštanje kao terapija, 184 Opraštanje sebi Opraštanje roditeljima Opraštanje deci Opraštanje bračnom partneru Opraštanje drugim ljudima O odnosima Reiki i krizne situacije, 199 Reiki i voda, 208 Energetizadja, 215 Čišćenje, 219 Reiki tretmani za druge, 222 Integracija Reikija i svakodnevnog života, 227 Eneigetske vežbe i dodatne tehnike, 231 „Harmonizacija čakri" Vežba za energetski kanal „Radost" „Razvijanje Ijubaviprema sebi" „Razvijanje sposobnosti Voleti" „Razvijanje vere u sebe" „Harmonizacija odnosa s drugom osobom" „Moj Hram" „Drvo" Reiki mudre, 246 Početak korišćenja Reiki, 250 Preporuke u ishrani i načinu života, 252 Vi ste Reiki, 254 Pitanja i odgovori, 256 II Reiki stepen Reiki simboli, 282 1. simbol - Mođ, 284 2. simbol - Mentalno-emocionalni, 288 3. simbol - Razdaljine, 291 Slikanje flaktivacija simbola, 294 O primeni simbola, 297 Autotretman, 306 Tretman za drugu osobu, 308 Priprema Reiki praktičara (terapeuta) Veza pozicija ruku s fizičkim, emocionalnim i mentalnim nivoima, 315 Reiki podrška umirućima Emocionalno-mentalno čišćenje, 340 Tretman na daljinu, 344 Načini sprovođenja tretmana na daljinu Daljinski autotretman Reiki kutijica Reiki zaštita, 356 Isceljivanje međuljudskih odnosa, 363 Isceljivanje odnosa s roditeljima Isceljivanje odnosa sa svojom decom Kako sresti svoju„polovinu" Usklađivanje s bračnim ili ljubavnim partnerom Isceljivanje situacije Isceljivanje raskida Isceljivanje odnosa „iz prošlosti" Reiki - knjiga za najdraže, 385 Transformacija emocija, 387 Reiki i kristali, 391 Kristali koji se najčešće primenjuju u Reikiju Obliči kristala Čišćenje kristala Programiranje kristala Oslobađanje kristala od programa Lićni kristal Čuvanje kristala Gde se primenjuju programirani kristali Rad na oslobađanju od štetnih navika, 402 Isceljivanje života, I, 411 Transformacija situacije Sjedinjenje života Harmonizacija oblasti života Isceljivanje životnog prostora, 424 Energetsko čišćenje prostora Energetizacija prostora Harmonizadja prostora na daljinu Prostor i kristali Održavanje energetske higijene prostora Mesto Moći Energetizadja radnog mesta Reiki i budućnost, 437 Reiki i ciljevi, 439 O željama O novcu Rad na cljevima Knjiga želja Reiki i posao, 455 Isceljivanje planete, 458 Energetske vežbe i dodatne tehnike, 460 Energetski ples Energetske pulsacije Razvijanje ljubavi prema sebi Brzo punjenje energijom Traganje za odgovorom Potraga za izgubljenim stvarima Uspešan dan Energetsko rešavanje problema O egu, sujeti i duhovnosti, 471 O Reikiju, 474 Literatura, 495 O AUTORU Margarita Milenković Rođena 1967. godine u Rusiji, dipl. filolog i stručnjak za međukultumu komunikaciju, Usuji Tibetanski Karuna Reiki Master učitelj od 2000. godine, registrovan u ICRT, Mičigen (SAD). Kundalini i Luna Reiki Master učitelj od 2012. godine, registrovan u Reiki Univerzitetu, Moskva (Rusija). Od 2011. godine član je Međunarodne Asocijacije Reiki Profesionalaca. Od 2001. godine osnivač i počasni predsednik udruženja „Reiki Srbije". Autorka je priručnika za sve Reiki stepene, priručnika za Reiki terapeute i knjige „Reiki - put ka sebi“. Autorka je programa „Reiki meditacija" i „Eko Rei“. Koautorka je programa „Reiki joga“, kao i dva edukativna Reiki programa akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Srbije. Organizator je dobrotvomog edukativnog programa „Reiki Srbije - deci Srbije". Jedan je od organizatora „Aktiva Lekara" formiranog pri udruženju „Reiki Srbije" za stručno usavršavanje i integrisanje Reikija s metodama savremene medicine i naučnim istraživanjima. Reikiju obučila 162 zdravstvena radnika, kao i preko 1500 ljudi drugih profesija i zanimanja. Margarita Milenković živi i radi u Beogradu. Redovno održava predavanja o Reiki metodi u DZ „Palilula" i DZ „Voždovac". Takođe, vrši obuku u udruženju „Reiki Srbije". Naslov: Reiki: put ka sebi Izdavač: Mascom/Booking Strana: 496 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-7806-182-0

Sadrži stotine saveta, tehnika i prečica, uz sekciju u punom koloru koja prikazuje ekstraordinarne rezultate primene različitih efekata. Broj ocena: 111 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Računarske Knjige - Grafika, Dizajn, Štampa Šifra Proizvoda: 1611 Poslednja cena bila je: 1390 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: CorelDRAW 12 zvanični vodič (299) CorelDRAW 12 zvanični vodič (299) Autor: Steve Bain, Nick Wilkinsonom Prevodilac: Saša Prudkov, Slavica Prudkov Korisnički Nivo: Svi Broj strana: 734 ISBN broj: 86-7310-318-5 Izdavač originala: MCGraw/Hill - Osborne Opis proizvoda: CorelDRAW 12 zvanični vodič (299) Kreirajte zadivljujuće grafike i vektorske animacije za štampanje i Web pomoću CorelDRAW-a 12. Unutar ovog vodiča odobrenog od strane Corela, ekspert Steve Bain vas uči kako da u potpunosti iskoristite sve jedinstvene funkcije koje nudi ovaj moćni program. Naučićete da crtate oblike, radite sa tekstom, dodajete boje i efekte, kreirate animacije i još mnogo toga. Sadrži stotine saveta, tehnika i prečica, uz sekciju u punom koloru koja prikazuje ekstraordinarne rezultate primene različitih efekata. Ovo je obavezni resurs za svakoga ko želi da kreira umetničke radove pomoću CorelDRAW-a 12. Maksimalno iskoristite sve moćne alate i funkcije CorelDRAW-a 12 Kreirajte impresivne grafike i animacije za štampanje i Web Nađite na jednom mestu razumljivo uputstvo za nove korisnike i napredne informacije za profesionalce O autorima Steve Bain je nagrađivani ilustrator i poznati autor i predavač. Kreator je stotina radionica na temu dizajna i ilustracije i redovno objavljuje svoje članke u obrazovnim publikacijama i na web sajtovima, a i jedan je od onih kojima je povereno testiranje Corelovih funkcija. Nick Wilkinson je nagrađivani ilustrator, poznat po mnogim moćnim skiptovima kojima je zadužio CorelDRAW zajednicu. Naučite da koristite sve nove i poboljšane funkcije CorelDRAW-a 12 Ovladajte upotrebom najnovijih alata za crtanje, kao što je Smart Drawing alatka i Virtual Segment Delete. Upotrebite alate za objekte za kreiranje oblika, crtanje linija i putanja i raspoređivanje objekata Iskoristite nove dinamičke vođice i Object Snap režime rada Kreirajte zadivljujuće vektorske efekte — deformacije, konture, stapanja, providnosti, senke i još mnogo toga Kreirajte 3D efekte putem dodavanja perspektive i izvlačenjem vektorskih objekata Otkrijte komande svih filtera za bitmape i ovladajte funkcijama sistema za štampanje Kreirajte besprekornu grafiku za Web i štampanje, HTML stranice, rollovere i Corel R.A.V.E. animacije Povećajte efikasnost pomoću stilova, prilagođavanja radnog prostora i VBA skriptovanja Naučite sve prečice sa tastature uz specijalni vodič na 8 strana Kratak sadržaj: Deo I Brzi vodič kroz CorelDRAW 12 Poglavlje 1 Šta je novo u CorelDRAW-u 12 Poglavlje 2 Komunikacija sa CorelDRAW-om 12 Poglavlje 3 Otvaranje i snimanje fajlova Deo II Početak rada u CorelDRAW-u 12 Poglavlje 4 Kontrolisanje dokumenata i stranica Poglavlje 5 Pomoćnici za merenje i crtanje Poglavlje 6 Zumiranje i prikazivanje Poglavlje 7 Ključne komande za objekte Deo III Rad sa alatkama za objekte Poglavlje 8 Kreiranje osnovnih oblika Poglavlje 9 Crtanje pomoću Line alatki Poglavlje 10 Sečenje, oblikovanje i preoblikovanje objekata Poglavlje 11 Uređivanje i organizovanje objekata Deo IV Tekstualni arsenal CorelDRAW-a 12 Poglavlje 12 Upravljanje karakteristikama teksta Poglavlje 13 Povezivanje teksta sa objektima Poglavlje 14 Resursi za savršeno pisanje Deo V Primena ispuna i konturnih linija u boji Poglavlje 15 Upravljanje karakteristikama konturne linije objekta Poglavlje 16 Primena ispuna u boji Poglavlje 17 Svet boja CorelDRAW-a 12 Deo VI Organizovanje objekata i primena efekata Poglavlje 18 Envelope i Distortion efekti Poglavlje 19 Moć Blend i Contour efekata Poglavlje 20 Primena Lens i Transparency efekata Poglavlje 21 Kreiranje dubine pomoću Shadow efekta Poglavlje 22 Crtanje i PowerClip Deo VII Rad u 3D-u Poglavlje 23 Kreiranje dubine pomoću Perspective efekta Poglavlje 24 Izvlačenje vektorskih objekata Deo VIII Više od osnova Poglavlje 25 Primena komandi za bitmape Poglavlje 26 Ispod haube mašine za štampanje Poglavlje 27 Web resursi CorelDRAW-a 12 Poglavlje 28 Preuzmite kontrolu putem podešavanja Poglavlje 29 Avanture sa VBA-om i skriptovanjem Prečice Indeks Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Grafika, Dizajn, Štampa Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Dobro očuvano sem naslovne strane gde je iscepljen ćošak gde je verovatno bio neki pečat pa je sa njim otišao i delić teksta sa prve Božidar Stojanović Beograd Ne piše godina izdanja Deluje da je iz pedesetih ili šezdesetih Interesantan citat na koricama Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki[1][2][3] pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Nikola Tesla Tesla circa 1890.jpeg Nikola Tesla u 37. godini (1893); fotografija Napoleona Seronija Datum rođenja 10. jul 1856. Mesto rođenja Smiljan Austrijsko carstvo Datum smrti 7. januar 1943. (86 god.) Mesto smrti Njujork Sjedinjene Američke Države SAD Religija pravoslavni hrišćanin Polje fizika Škola Gimnazija Karlovac, Tehnički univerzitet u Gracu Roditelji Milutin Tesla Georgina Tesla Poznat po naizmenična struja, asinhrona mašina, magnetno polje, mreža preko bežičnih sistema prenosa, radiotehnika Nagrade Edison Medal (AIEE, 1916), Elliott Cresson Gold Medal (1893), John Scott Medal (1934) TCH Rad Bileho Lva 1 tridy (pre1990) BAR.svg Orden belog lava SRB Orden Belog Orla BAR.svg Orden belog orla Ord.St.Sava-ribbon.jpg Orden Svetog Save ME Order of Danilo I Knight Grand Cross BAR.svg Orden knjaza Danila I Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png Orden Jugoslovenske krune Potpis TeslaSignature.svg Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[4][5] Biografija Detinjstvo, mladost i porodica Parohijska Crkva Sv. Petra i Pavla i kuća, dom Teslinih u Smiljanu. U pozadini se vidi brdo Bogdanić, ispod kojeg izvire potok Vaganac, koji je proticao ispod same kuće i crkve. Iznad kuće je seosko groblje na kome se nalazi masovna grobnica iz vremena Nezavisne Države Hrvatske.[6] Fotografija iz 1905. Krštenica Nikola je rođen 28. juna 1856. godine po starom, odnosno 10. jula po novom kalendaru u Smiljanu u Lici, kao četvrto dete od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u Vojnoj krajini Austrijskog carstva nedaleko od granice sa Osmanskim carstvom. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje deteta obavio je pop Toma Oklopdžija u crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama je zapisano crkvenoslovenski da je dete dobilo ime Nikolaj, a zapravo je dobilo ime po jednom i drugom dedi Nikola. Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike.[7] Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini.[8] Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata. Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu.[9] Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan.[10] Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da mu dozvoli da pohađa tehničku školu daleko od kuće. Školovanje Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine.[11] Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću.[12] U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.[10][13] Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac[14] kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.[10] Studije Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina. Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta.” Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom. Nikola Tesla, 1879. sa 23 godine Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji. Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.[15] Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Živeo je na adresi Ve Smečkah 13, gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla.[16][17] Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.[13][15] Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje”.[18] Teslino prvo zaposlenje Godine 1881, se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta”, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.[13] Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883, trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.[13] Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine). Prelazak okeana sa preporukom Edisonu Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora.[19] U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.[20] Razlaz sa Edisonom Spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima u Kanadi Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas)[21] kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor.”. i pogazio svoje obećanje.[22][23] Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.[24] Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona).[25] Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje. Srednje godine Prvi patenti iz naizmeničnih struja Godine 1886. Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing).[26][5] Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera” (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja. Eksperimenti sa Iks-zracima Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje”. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka. Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu… primećujem da su ona pogrešno tumačena… ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri”. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine. Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića Teslin sistem proizvodnje naizmenične struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721. Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine. Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije”. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja. Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.[13] Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine.[27][28] Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna.[29] Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole. Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu. — početak Teslinog govora u Velikoj školi Tom prilikom Jovan Jovanović Zmaj je odrecitovao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd” koju ja napisao tim povodom.[30] Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.[31] Zlatne godine stvaralaštva Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate. Svetska izložba u Čikagu Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.[32] Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora. Priznanja, nedaće i rat struja Detaljnije: Rat struja Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle”. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik. Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru”.[33] Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla” i nastavlja rad. Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. godine Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja. Otkriće radija i bežičnog prenosa Sijalica gori u Teslinoj ruci Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike”, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.[34][35] Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.[36] Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore”. Kolorado Springs Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika” koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 m. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija) Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji. U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars. Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola. Svetska radio stanica na Long Ajlandu Teslina kula na Long Ajlandu u saveznoj državi Njujork Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice — Vardenklif kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vardenklif. Velelepna kula Svetske radio-stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vardenklif je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta. Na svoj 50. rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16.000 min−1 (obrtaja u minuti). Tokom 1910—1911. su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga. Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva. Ratne prilike i neprilike Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi s posleratnim okruženjem. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme. Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje. Tesline opsesije i nevolje Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda. Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka. Avgusta 1917. godine Tesla je postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla”. Pozne godine i usamljenički život Kralj Petar II u poseti Nikoli Tesli, apartman hotela Njujorker, jun 1942. (od levo Miloš Trifunović ministar, Franc Snoj ministar, Teslin sestrić Sava Kosanović ministar, a od desno Radoje Knežević ministar dvora i Ivan Šubašić ban Hrvatske banovine) Stanovao je 1927. godine Tesla na petnaestom spratu njujorškog hotela „Pensilvanija”. Živeo je on samačkim životom u sobi broj 1522 E, vodeći pažljivo naročitu brigu o svojoj ishrani.[37] Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine. U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda. Jedno predveče 1937. tokom uobičajenog izlaska udario ga je taksi. Nikola Tesla je pao na zemlju nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Prema nekim izvorima polomio je tri rebra, a prema drugima to su bile samo lakše povrede. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi.[38] Godine 1939. na predlog svojih kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara.[38] Teslina smrt i epilog Elektromehanički uređaji i principi koje je razvio Nikola Tesla: razni uređaji koji koriste obrtno magnetsko polje (1882) induktivni motor, obrtni transformatori i altenator za visoke frekvencije način za povećanje jačine električnih oscilacija polifazni sistemi sistem za prenos električne energije posredstvom naizmeničnih struja na velike razdaljine (1888) [39] Teslin transformator, njegova svetska radio stanica i drugi načini za pojačanje jačine električnih oscilacija (uključujući preneseno pražnjenje kondenzatora i Teslin oscilator) elektroterapija Teslinim strujama turbina bez lopatica bifilarni namotaj telegeodinamika Teslin efekat i Teslino elektrostatičko polje sistem bežične komunikacije (prvi korak prema pronalazku radija) i radiofrekventni oscilatori robotika i `I` logičko kolo [40] cevi za Iks-zrake koje koriste proces kočenja zračenja uređaj za jonizovane gasove uređaji za emitovanje jakih polja Uređaj za emitovanje zraka sa naelektrisanim česticama metode za obezbeđivanje ekstremno malog nivoa otpora prolasku električne struje (preteča superprovodnosti) kola za pojačanja napona uređaji za pražnjenje visokih napona sistemi za lučno osvetljenje uređaje za zaštitu od groma Teslin kompresor Teslin upaljač Tesline pumpe VTOL avion dinamička teorija gravitacije koncepti za električna vozila Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života.[41] Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće”. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Urna sa Teslinim ostacima u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.[42] Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.[43] Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo” zbog prirode Teslinih otkrića i patenata. Borba rodbine za ličnu imovinu Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji. Dana 28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.[44][45] Tesline društvene aktivnosti U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo.[46] U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa. Čovek koji je izumeo dvadeseti vek Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera — IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli. Govorio je mnogo jezika — srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.[47] Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek” i nazivaju ga „Prometej 20. veka”. Počasni doktorati i ordeni Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[50] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Godine 1889, zainteresovao se za visoke frekvencije i realizovao generator frekvencije od 15 kiloherca. Počev od 1896, eksperimentisao je sa daljinskim upravljanjem. Razvio je Teslinu bobinu, na principu Hercovog oscilatora, što je bio prvi projektovani odašiljač talasa. Time je postavio temelje teleautomatike.[51] Imao je ideju da će se jednoga dana bežičnom telegrafijom upravljati vozilima bez posade udaljenim stotinama kilometara. Načinio je dva ploveća objekta kojima se upravljalo telekomandama, od kojih je jedan mogao da roni. Njegovi patenti iz 1895. su u stvari specifikacije torpednog čamca bez posade, koji bi nosio šest torpeda dugih 4,20 m. Patenti Aktuelna lista Teslinih patenata[52] sadrži bibliografske podatke o 166 patenata iz 26 različitih zemalja na svih pet kontinenata (Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Viktorija, Danska, Indija, Italija, Japan, Kanada, Kuba, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Novi Južni Vels, Norveška, Rodezija, Rusija, Transval, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija). Od navedenih zemalja, Tesla je najviše patenata imao u Velikoj Britaniji i Francuskoj — po 29. Malo je iznenađujući podatak da je imao čak 24 patenta u Belgiji, dok mu je u Nemačkoj odobreno 18 patenata i u Italiji 12. U ostalim zemljama sa ove liste Tesla je imao znatno manje patenata i taj broj se kreće u rasponu od 1 do 7.[53] Donedavno se smatralo da Tesla u zemljama izvan SAD nije imao patente iz oblasti elektroenergetike, te da se njegovi prvi patenti iz 1891. godine odnose na varnični oscilator. Među patentima prijavljenim u drugim zemljama ima nekih novih, do sada nepoznatih javnosti. Međutim, tu nema većih iznenađenja, osim nekoliko manjih izuzetaka. (Kako svaki patent važi samo u državi koja je izdala taj patent, Tesla je u svakoj od zemalja gde je želeo da zaštiti neki od svojih pronalazaka morao podneti posebnu prijavu patenta, pa se njima uglavnom štite suštinski isti pronalasci.)[53] Analizom podataka utvrđeno je da je Nikola Tesla imao 116 originalnih patenata, od kojih su 109 američki i 7 britanski patenti. Sa ovih 116 patenata, Tesla je zaštitio ukupno 125 različitih pronalazaka. Takođe je utvrđeno da je Tesla imao 162 analoga ovih patenata uključujući tu i dopunske i reizdate patente, što znači da je za svoje pronalaske Tesla dobio ukupno 278 patenata u 26 zemalja sveta. Utvrđeno je da oni formiraju 107 patentnih familija, tj. grupa patenata za isti pronalazak iz različitih zemalja.[53] Zanimljivosti Nikola Tesla na naslovnoj stranici časopisa Tajm 20. jula 1931. god. (detalj Plavog portreta, autor: Vilma Ljvov-Parlagi, 1916) Pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku (poslata 1934-1935). Nalaze se u Udruženju Adligat u Beogradu. On je planove za njegove izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe. U čast doprinosu nauci Nikole Tesle, na stogodišnjici njegovog rođenja 27. juna 1956. godine u Minhenu, Međunarodna Elektrotehnička Komisija, odlučila je da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju. (T=Wb/m² ili T=N/(m×A))[54][55] U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli — zvanični naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. — Džeri Luis, 2004. — reditelj Džejms Kameron, 2003. — reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston… Odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji.[56] U Beogradu postoji elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, osnovan 1936. godine. Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Nišu nosi naziv Nikola Tesla. Elektrotehničke škole u Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, i Elektrotehnička i građevinska škola u Jagodini nose ime „Nikola Tesla”.[57][58][59][60] Dve termocentrale u Srbiji su nazvane „Nikola Tesla A” i „Nikola Tesla B” u čast Tesle Aerodrom u Beogradu se zove Aerodrom Nikola Tesla.[61] Akceleratorska instalacija u Institutu za nuklearne nauke Vinča nosi naziv „Tesla”. Tokom postojanja Republike Srpske Krajine je univerzitet u Kninu nosio naziv Univerzitet „Nikola Tesla”.[62] Šesta lička divizija NOVJ u čijem sastavu su bili uglavnom Srbi iz Like, je ukazom Vrhovnog štaba NOVJ od 19. marta 1944, za postignute uspehe proglašena proleterskom i dobila naziv Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla”. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koićira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamćenje sveta. Američki hard rok bend Tesla je nazvan po našem naučniku kao izraz zahvalnosti što im je omogućio struju, bez koje ne bi postojale ni električne gitare.[63] Godine 1975, njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu. Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.[64] Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju. Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene. Tesla se hranio isključivo vegetarijanskom hranom.[65] Čuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona. Iako su mnogi umetnici želeli da im Tesla pozira za portret, on je to gotovo uvek odbijao. Jedino je slikarki i princezi Vilmi Ljvov-Parlagi pošlo 1916. godine za rukom da ubedi Teslu da joj pozira. Svi ostali Teslini portreti rađeni su prema fotografijama. Tesli se nije dopalo osvetljenje u ateljeu i sam je načinio aranžman svetiljki čija je svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Tako je nastao portret u tehnici ulja na platnu, poznat pod nazivom Plavi portret, koji je reprodukovan januara 1919. godine u časopisu Elektrikal Eksperimenter kao ilustracija uz Teslin autobiografski feljton Moji izumi i 20. jula 1931. godine na naslovnoj strani časopisa Tajm. Nije poznato gde se ovaj portret danas nalazi. Tesla je samo jednom izrazio želju da neki umetnik izradi njegov portret. Godine 1939, 18. avgusta, uputio je tim povodom svom prijatelju, poznatom jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću telegram u Zagreb. Meštrović je sticajem okolnosti izradio Teslinu bistu tek 1952. godine. Odlivci ove biste čuvaju se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u Muzeju Like u Gospiću i u Tehničkom muzeju u Beču. Godine 1993, povodom pedesetogodišnjice smrti ovog velikog naučnika, a u sećanje na njegov neprocenjivi doprinos čovečanstvu, nastaje slika „Duh Tesle” Dragana Maleševića Tapija. Ova slika našla se na naslovnoj strani kataloga izložbe organizovane ovim povodom u Muzeju savremenih umetnosti u Beogradu i ujedno predstavlja i jedno od najznačajnijih dela ovog srpskog slikara. Umetnica Marina Abramović snimila je 2003. godine u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu video-instalacije Računajte na nas i Računajte na nas II, koje su inspirisane životom i delom Nikole Tesle. Dejvid Boui — britanski muzičar, tumači ulogu Tesle u filmu Prestiž (2006), gde nastupa zajedno sa Hjuom Džekmenom, Kristijanom Bejlom, Majklom Kejnom i Skarlet Džohanson. Prestiž je režirao renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan. Američka kompanija Tesla motors prva je počela serijsku i masovnu proizvodnju čisto električnog automobila, prvo sportskog Tesla roudster tokom 2008. godine a potom 2012. i Tesla S porodični auto. Krater Tesla se nalazi na Mesecu. Ima prečnik od 26 km. Njegova selenografska širina je −2,0°, a dužina −132.0°.[64] Gugl je u čast Teslinog rođendana 10. jula 2009. prikazao svoj logo sa slogom „G” u obliku teslinog transformatora.[66][67] Tesla Pančevo, firma za proizvodnju električnih sijalica iz Pančeva. Hrvatska kompanija koja se bavi telefonijom nosi ime Nikola Tesla Erikson. Naselje Nikola Tesla u opštini Niška banja. Fabrika elektronske opreme i radio lampi (elektronskih cevi) „Tesla” u Liptovskom Hradoku u republici Slovačkoj, osnovana za vreme Čehoslovačke. Teslino Naselje u Subotici, koje je mahom sagrađeno za radnike fabrike SEVER, Subotica, koja se bavi proizvodnjom električnih rotacionih mašina, baziranih na obrtnom polju. Prema podacima Srpskog DNK projekta Tesle pripadaju slovenskoj haplogrupi R1a-M458. To je zaključeno testiranjem muških srodnika Nikole Tesle.[68] Američki proizvođač hibridnih i električnih kamiona i kamioneta nosi naziv po Teslinom imenu Nikola Motor Company. Tesla kao književna inspiracija Lik, delo i život Nikole Tesle decenijama predstavljaju inspiraciju mnogim piscima, pa su tako proteklih decenija nastala mnoga književna dela sa Teslom kao jednim od likova, ponekad i glavnim. Neki od njih su: Prestiž Kristofera Prista iz 1951. godine, koji je kod nas objavljen 2006. godine. Prema ovom romanu takođe je 2006. snimljen i istoimeni film.[69] Vladimir Pištalo objavio je 2006. godine roman Tesla, mladost,[70] a 2008. nastavak Tesla, portret među maskama,[71] za koji je iste godine dobio NIN-ovu nagradu. Goran Skrobonja objavio je 2010. godine fantastični roman Čovek koji je ubio Teslu ili dnevnik apsinta i krvi,[72] da bi već 2013. usledio i nastavak, Sva Teslina deca.[73] Pisma Nikole Tesle Dva pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu, koja su upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku, se nalaze u stalnoj postavci Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.[74] U ovim pismima se govori o porušenom zdravstvenom stanju Mihajla Pupina i Teslinoj želji da ga poseti u bolnici. Pisma ukazuju na dobar odnos Nikole Tesle i Mihajla Pupina, uprkos brojnim nagađanjima o njihovom sukobu.[75][76] U pismu iz 1921. godine, sačuvanom u Kongresnoj biblioteci, Tesla je prijatelju Amerikancu obrazložio svoje poreklo i nacionalnu pripadnost.[77] Foto-galerija Teslino poreklo Istina o Nikoli Tesli Detinjstvo

Unutra lepo očuvano Na koricama ima oštećenje kao na slici, stoga je cena dosta niža. Nešto je bilo zalepljeno i onda odvojeno tako da je sa sobom odnelo deo platna Nema drugih oštećenja, neprijatnih mirisa, šaranja i slično Retko u ponudi Srpski Francuski Nemački Engleski jezik SPOMENICA POVODOM NJEGOVE 80 GODIŠNJICE Društvo za podizanje Instituta Nikole Tesle, Beograd, 1936. Tvrd povez, udžbenički format, 520 strana. Višejezično idanje - srpski, francuski, nemački i engleski jezik. Nikola Tesla Spomenica povodom njegove 80 godišnjice Livre commemoratif a l`occasion de son 80eme anniversaire Gedenkbuch anlässlich seines 80sten Geburtstages Memorandum book on the occasion of his 80ieth birthday Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki[1][2][3] pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Nikola Tesla Tesla circa 1890.jpeg Nikola Tesla u 37. godini (1893); fotografija Napoleona Seronija Rođenje 10. jul 1856. Smiljan, Austrijsko carstvo Smrt 7. januar 1943. (86 god.) Njujork, SAD Religija pravoslavni hrišćanin Polje fizika Škola Gimnazija Karlovac, Tehnički univerzitet u Gracu Roditelji Milutin Tesla Georgina Tesla Poznat po naizmenična struja, asinhrona mašina, magnetno polje, mreža preko bežičnih sistema prenosa, radiotehnika Nagrade Edison Medal (AIEE, 1916), Elliott Cresson Gold Medal (1893), John Scott Medal (1934) CZE Rad Bileho Lva 3 tridy BAR.svg Orden belog lava SRB Orden Belog Orla BAR.svg Orden belog orla Order of Saint Sava - Ribbon bar.svg Orden Svetog Save ME Order of Danilo I Knight Grand Cross BAR.svg Orden knjaza Danila I Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png Orden Jugoslovenske krune Potpis TeslaSignature.svg Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[4][5] Lično je upoznao dva srpska kralja, kralja Srbije Aleksandra Obrenovića pri poseti Beogradu 1. juna (17. maja) 1892, i kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića juna 1942. godine u Njujorku. Biografija Detinjstvo, mladost i porodica Parohijska Crkva Sv. Petra i Pavla i kuća, dom Teslinih u Smiljanu. U pozadini se vidi brdo Bogdanić, ispod kojeg izvire potok Vaganac, koji je proticao ispod same kuće i crkve. Iznad kuće je seosko groblje na kome se nalazi masovna grobnica iz vremena Nezavisne Države Hrvatske.[6] Fotografija iz 1905. Nikola je rođen 28. juna 1856. godine po starom, odnosno 10. jula po novom kalendaru u Smiljanu u Lici, kao četvrto dete od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u Vojnoj krajini Austrijskog carstva nedaleko od granice sa Osmanskim carstvom. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje deteta obavio je pop Toma Oklopdžija u crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama je zapisano crkvenoslovenski da je dete dobilo ime Nikolaj, a zapravo je dobilo ime po jednom i drugom dedi Nikola. Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike.[7] Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini.[8] Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata. Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu.[9] Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan.[10] Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da mu dozvoli da pohađa tehničku školu daleko od kuće. Školovanje Krštenica Nikole Tesle. Teslin otac, Milutin Tesla. Nikola Tesla, 1879. sa 23 godine. Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine.[11] Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću.[12] U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.[10][13] Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac[14] kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.[10] Studije Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina. Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta.” Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom. Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji. Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.[15] Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Živeo je na adresi Ve Smečkah 13, gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla.[16][17] Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.[13][15] Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje”.[18] Teslino prvo zaposlenje Godine 1881, se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta”, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.[13] Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883, trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.[13] Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine). Prelazak okeana sa preporukom Edisonu Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora.[19] U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.[20] Razlaz sa Edisonom Statua Nikole Tesle u Nijagarinim vodopadima, Ontario, Kanada. Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas)[21] kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor.”. i pogazio svoje obećanje.[22][23] Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.[24] Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona).[25] Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje. Srednje godine Prvi patenti iz naizmeničnih struja Nikola Tesla 1885. godine. Godine 1886. Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing).[5][26] Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera” (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja. Eksperimenti sa Iks-zracima Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje”. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka. Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu… primećujem da su ona pogrešno tumačena… ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri”. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine. Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića Teslin sistem proizvodnje naizmenične struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721. Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine. Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije”. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja. Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.[13] Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine.[27][28] Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna.[29] Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole. Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu. — početak Teslinog govora u Velikoj školi Tom prilikom Jovan Jovanović Zmaj je odrecitovao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd” koju ja napisao tim povodom.[30] Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.[31] Zlatne godine stvaralaštva Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate. Svetska izložba u Čikagu Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.[32] Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora. Priznanja, nedaće i rat struja Glavni članak: Rat struja Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle”. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik. Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru”.[33] Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla” i nastavlja rad. Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. godine Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja. Otkriće radija i bežičnog prenosa Nikola Tesla demonstrira bežični prenos energije, verovatno u svojoj njujorškoj laboratoriji 1890-ih. Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike”, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.[34][35] Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.[36] Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore”. Kolorado Springs Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika” koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 m. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija) Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji. U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars. Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola. Svetska radio stanica na Long Ajlendu Teslina kula na Long Ajlendu u saveznoj državi Njujork Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice — Vardenklif kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vardenklif. Velelepna kula Svetske radio-stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vardenklif je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta. Na svoj 50. rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16.000 min−1 (obrtaja u minuti). Tokom 1910—1911. su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga. Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva. Ratne prilike i neprilike Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi s posleratnim okruženjem. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme. Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje. Nikolaj Velimirović i Nikola Tesla Nikolaj Velimirović i Nikola Tesla su se upoznali 1916. godine u Njujorku, preko Teslinog prijatelja, profesora Paje Radosavljevića. Tada jeromonah, Nikolaj je pokušao da objedini Srbe u Americi, da daju podršku Srbiji, koja je vojevala protiv Austrougarske imperije. U tom pravcu, Nikolaju su Pupin i Tesla bili obavezni sagovornici. Zategnuti odnosi Tesle i Pupina i jako kritičan stav Radosavljevića prema Pupinu su učinili da zajednički proglas Tesle, Pupina i Radosavljevića nije potpisan. Nikolaj je kasnije pisao Radosavljeviću da žali što je pokušao da uvede Teslu u stvari narodne te da bi bio greh odvraćati ga od njegovog posla. Usmenim predanjem je sačuvana anegdota o razgovoru Tesle i Nikolaja u pogledu sličnosti (nevidljivost) struje i sile Božije.[37] Tesline opsesije i nevolje Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda. Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka. Avgusta 1917. godine Tesla je postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla”. Autobiografija `Moji izumi` je sastavljena od niza tekstova koji je Tesla objavio u nekoliko navrata u štampi, najverovatnije kako bi pažnju javnosti, kroz časopise usmerio ka potencijalnim investotorima. Kroz te tekstove opisuje svoje vividne vizije, zatim imaginaciju toliko snažnu, prepunu ideja, da je rukom mogao gotovo da prolazi kroz ideju koja kao da lebdi u vazduhu, prijatelje koje je posećivao, sa kojima je razgovarao, koji su mu bili dragi kao i ovozemaljski... Čak je u nekoliko navrata ponudio, da njegovu specifičnu mentalnu konstituciju, naučnici podvrgnu detaljnim ispitivanjima... Opisuje oglede puštanja struja određenih frekvencija kroz telo, kako deluju na vitalnost, itd. koje je primenjivao na sebi. Pored ostalih osobenosti primetio je i opisao da mu je čulo sluha nekoliko puta jače nego što je to uobičajno. Dokumentovano je oko sedam nervnih slomova ovog istraživača, od kojih je većina izazvana preteranim umnim naporima, a zatim i velikim životnim traumama. Ono govori o fragilnosti Teslinog genija. Pozne godine i usamljenički život Kralj Petar II u poseti Nikoli Tesli, apartman hotela Njujorker, jun 1942. (od levo Miloš Trifunović ministar, Franc Snoj ministar, Teslin sestrić Sava Kosanović ministar, a od desno Radoje Knežević ministar dvora i Ivan Šubašić ban Hrvatske banovine) Stanovao je 1927. godine Tesla na petnaestom spratu njujorškog hotela „Pensilvanija”. Živeo je on samačkim životom u sobi broj 1522 E, vodeći pažljivo naročitu brigu o svojoj ishrani.[38] Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine. U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda. Jedno predveče 1937. tokom uobičajenog izlaska udario ga je taksi. Nikola Tesla je pao na zemlju nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Prema nekim izvorima polomio je tri rebra, a prema drugima to su bile samo lakše povrede. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi.[39] Godine 1939. na predlog svojih kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara.[39] Teslina smrt i epilog Elektromehanički uređaji i principi koje je razvio Nikola Tesla: razni uređaji koji koriste obrtno magnetsko polje (1882) induktivni motor, obrtni transformatori i altenator za visoke frekvencije način za povećanje jačine električnih oscilacija polifazni sistemi sistem za prenos električne energije posredstvom naizmeničnih struja na velike razdaljine (1888) [40] Teslin transformator, njegova svetska radio stanica i drugi načini za pojačanje jačine električnih oscilacija (uključujući preneseno pražnjenje kondenzatora i Teslin oscilator) elektroterapija Teslinim strujama turbina bez lopatica bifilarni namotaj telegeodinamika Teslin efekat i Teslino elektrostatičko polje sistem bežične komunikacije (prvi korak prema pronalazku radija) i radiofrekventni oscilatori robotika i `I` logičko kolo [41] cevi za Iks-zrake koje koriste proces kočenja zračenja uređaj za jonizovane gasove uređaji za emitovanje jakih polja Uređaj za emitovanje zraka sa naelektrisanim česticama metode za obezbeđivanje ekstremno malog nivoa otpora prolasku električne struje (preteča superprovodnosti) kola za pojačanja napona uređaji za pražnjenje visokih napona sistemi za lučno osvetljenje uređaje za zaštitu od groma Teslin kompresor Teslin upaljač Tesline pumpe VTOL avion dinamička teorija gravitacije koncepti za električna vozila Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života.[42] Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće”. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Urna sa Teslinim ostacima u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.[43] Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.[44] Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo” zbog prirode Teslinih otkrića i patenata. Borba rodbine za ličnu imovinu Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji. Dana 28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.[45][46] Tesline društvene aktivnosti U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo.[47] U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa. Čovek koji je izumeo dvadeseti vek Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera — IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli. Govorio je mnogo jezika — srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.[48] Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek” i nazivaju ga „Prometej 20. veka”. Počasni doktorati i ordeni Na prijemu u Njujorku, 10. jula 1937. Nikola Tesla prima orden belog lava prvog stepena od čehoslovačkog ministra Vladimira Hurbana. Istom prilikom poslanik Fotić (sedi levo) uručio mu je orden belog orla prvog stepena Kraljevine Jugoslavije. Nikoli Tesli su dodeljeni sledeći počasni doktorati[13]: Tehnička škola, Beč, 1908. Univerzitet u Beogradu, 1926. Univerzitet u Zagrebu, 1926. Tehnička škola, Prag, 1936. Tehnička škola, Grac, 1937. Univerzitet u Poatjeu, 1937. Tehnička škola, Brno, 1937. Univerzitet u Parizu, 1937.[49] Politehnička škola, Bukurešt, 1937. Univerzitet u Grenoblu, 1938. Univerzitet u Sofiji, 1939. I ordeni: Orden Svetog Save, II klase, Srbija, 1892. Orden knjaza Danila I, 1895.[50] Orden Svetog Save, I klase Kraljevina SHS, 1926. Orden Jugoslovenske krune, 1931. Orden belog orla, I klase, Kraljevina Jugoslavija, 1936. Orden belog lava, I klase, Čehoslovačka, 1937. Medalja Univerziteta u Parizu, 1937. Medalja Univerziteta Sv. Kliment, Sofija, 1939. Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[51] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Godine 1889, zainteresovao se za visoke frekvencije i realizovao generator frekvencije od 15 kiloherca. Počev od 1896, eksperimentisao je sa daljinskim upravljanjem. Razvio je Teslinu bobinu, na principu Hercovog oscilatora, što je bio prvi projektovani odašiljač talasa. Time je postavio temelje teleautomatike.[52] Imao je ideju da će se jednoga dana bežičnom telegrafijom upravljati vozilima bez posade udaljenim stotinama kilometara. Načinio je dva ploveća objekta kojima se upravljalo telekomandama, od kojih je jedan mogao da roni. Njegovi patenti iz 1895. su u stvari specifikacije torpednog čamca bez posade, koji bi nosio šest torpeda dugih 4,20 m. Patenti Aktuelna lista Teslinih patenata[53] sadrži bibliografske podatke o 166 patenata iz 26 različitih zemalja na svih pet kontinenata (Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Viktorija, Danska, Indija, Italija, Japan, Kanada, Kuba, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Novi Južni Vels, Norveška, Rodezija, Rusija, Transval, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija). Od navedenih zemalja, Tesla je najviše patenata imao u Velikoj Britaniji i Francuskoj — po 29. Malo je iznenađujući podatak da je imao čak 24 patenta u Belgiji, dok mu je u Nemačkoj odobreno 18 patenata i u Italiji 12. U ostalim zemljama sa ove liste Tesla je imao znatno manje patenata i taj broj se kreće u rasponu od 1 do 7.[54] Donedavno se smatralo da Tesla u zemljama izvan SAD nije imao patente iz oblasti elektroenergetike, te da se njegovi prvi patenti iz 1891. godine odnose na varnični oscilator. Među patentima prijavljenim u drugim zemljama ima nekih novih, do sada nepoznatih javnosti. Međutim, tu nema većih iznenađenja, osim nekoliko manjih izuzetaka. (Kako svaki patent važi samo u državi koja je izdala taj patent, Tesla je u svakoj od zemalja gde je želeo da zaštiti neki od svojih pronalazaka morao podneti posebnu prijavu patenta, pa se njima uglavnom štite suštinski isti pronalasci.)[54] Analizom podataka utvrđeno je da je Nikola Tesla imao 116 originalnih patenata, od kojih su 109 američki i 7 britanski patenti. Sa ovih 116 patenata, Tesla je zaštitio ukupno 125 različitih pronalazaka. Takođe je utvrđeno da je Tesla imao 162 analoga ovih patenata uključujući tu i dopunske i reizdate patente, što znači da je za svoje pronalaske Tesla dobio ukupno 278 patenata u 26 zemalja sveta. Utvrđeno je da oni formiraju 107 patentnih familija, tj. grupa patenata za isti pronalazak iz različitih zemalja.[54] Zanimljivosti Nikola Tesla na naslovnoj stranici časopisa Tajm 20. jula 1931. god. (detalj Plavog portreta, autor: Vilma Ljvov-Parlagi, 1916) Pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku (poslata 1934-1935). Nalaze se u Udruženju Adligat u Beogradu. On je planove za njegove izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe. U čast doprinosu nauci Nikole Tesle, na stogodišnjici njegovog rođenja 27. juna 1956. godine u Minhenu, Međunarodna Elektrotehnička Komisija, odlučila je da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju. (T=Wb/m² ili T=N/(m×A))[55][56] U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli — zvanični naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. — Džeri Luis, 2004. — reditelj Džejms Kameron, 2003. — reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston… Odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji.[57] U Beogradu postoji elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, osnovan 1936. godine. Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Nišu nosi naziv Nikola Tesla. Elektrotehničke škole u Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, i Elektrotehnička i građevinska škola u Jagodini nose ime „Nikola Tesla”.[58][59][60][61] Dve termocentrale u Srbiji su nazvane „Nikola Tesla A” i „Nikola Tesla B” u čast Tesle Aerodrom u Beogradu se zove Aerodrom Nikola Tesla.[62] Akceleratorska instalacija u Institutu za nuklearne nauke Vinča nosi naziv „Tesla”. Tokom postojanja Republike Srpske Krajine je univerzitet u Kninu nosio naziv Univerzitet „Nikola Tesla”.[63] Šesta lička divizija NOVJ u čijem sastavu su bili uglavnom Srbi iz Like, je ukazom Vrhovnog štaba NOVJ od 19. marta 1944, za postignute uspehe proglašena proleterskom i dobila naziv Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla”. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koićira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamćenje sveta. Američki hard rok bend Tesla je nazvan po našem naučniku kao izraz zahvalnosti što im je omogućio struju, bez koje ne bi postojale ni električne gitare.[64] Godine 1975, njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu. Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.[65] Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju. Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene. Tesla se hranio isključivo vegetarijanskom hranom.[66] Čuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roman Osipovič Jakobson (rus. Роман Осипович Якобсон; Moskva, 23. oktobar 1896[1] — Boston, 18. jul 1982[2]) je bio ruski lingvista i semiolog, bio je jedan od najuticajnijih lingvista 20. veka i začetnik razvoja strukturalističke analize jezika, poezije i umetnosti. Kao pionir strukturalne lingvistike, Jakobson je bio jedan od najslavnijih i najuticajnijih lingvista dvadesetog veka. Sa Nikolajem Trubeckojem je razvio revolucionarne nove tehnike za analizu jezičkih zvučnih sistema, efektivno osnovavši savremenu disciplinu fonologije. Jakobson je zatim primenio slične principe i tehnike na proučavanje drugih aspekata jezika kao što su sintaksa, morfologija i semantika. On je dao brojne doprinose slovenskoj lingvistici, od kojih su najznačajnije dve studije ruskih padeža i analiza kategorija ruskih glagola. Oslanjajući se na uvide iz semiotike Č. S. Pirsa, kao i iz teorije komunikacije i kibernetike, predložio je metode za istraživanje poezije, muzike, vizuelnih umetnosti i kinematografije. Svojim odlučujućim uticajem na Kloda Levi-Strosa i Rolana Barta, između ostalih, Jakobson je postao ključna figura u prilagođavanju strukturalne analize disciplinama izvan lingvistike, uključujući filozofiju, antropologiju i teoriju književnosti; njegov razvoj pristupa čiji je pionir Ferdinand de Sosir, poznatog kao „strukturalizam“, postao je značajan posleratni intelektualni pokret u Evropi i Sjedinjenim Državama. U međuvremenu, iako je uticaj strukturalizma opao tokom 1970-ih, Jakobsonov rad je nastavio da dobija pažnju u lingvističkoj antropologiji, posebno kroz etnografiju komunikacije koju je razvio Del Hajms i semiotiku kulture koju je razvio Jakobsonov bivši učenik Majkl Silverštajn. Jakobsonov koncept temeljnih lingvističkih univerzalija, posebno njegova proslavljena teorija osobenih karakteristika, presudno je uticao na rano razmišljanje Noama Čomskog, koji je postao dominantna figura u teorijskoj lingvistici tokom druge polovine dvadesetog veka.[3] Život i rad Rođen, u bogatoj porodici ruskih jevrejskih doseljenika, u Moskvi od ranog doba bio je fasciniran jezikom. Kao student bio je vodeća figura Moskovskog lingvističkog kruga i učestvovao u moskovskom aktivu svetske avangardne umetnosti i poezije.[4] Lingvistika u to vreme je bila obeležena neogramatičarima i insistirala da je jedino naučno proučavanje jezika proučavanje istorijske lingvistike i razvoja reči kroz vreme (dijahronijski pristup). S druge strane, Jakobson je pod uticajem radova Ferdinanda de Sosira razvio ideju strukturne analize lingvističkih fenomena (sinhronijski pristup). Godine 1920. Jakobson, usled političkih promena, napušta svoju rodnu zemlju i dolazi u Prag kao član Sovjetske diplomatske misije da nastavi svoje doktorske studije. U Pragu se sprijateljuje sa brojnim češkim književnicima. Takođe je impresionirao češke akademike svojim izučavanjem čeških stihova. Godine 1926. on zajedno sa N. Trubeckojim, V. Matheziusom i ostalima postaje osnivač praške škole, odnosno lingvističkog društva pod nazivom Praški lingvistički krug. Dok je Trubeckoj insistirao na tome da je jezik način čuvanja i samorazumevanja kulture, Jakobson je suprotno smatrao da je jezik način izražavanja i razvoja kulture. Iako su njihovi pristupi bili različiti, njihova saradnja je bila veoma korisna za slavistiku i lingvistiku 20-og veka. U to vreme Jakobson je napisao brojne radove iz fonetike i 1929. godine on koristi termin strukturalizam da bi prvi put opisao šta je distinkcija u ruskim studijama. Jakobsonova univerzalna strukturalno-funkcionalna teorija fonologije bazira se na principu binarnosti za uspostavljanje distinktivnih obeležja (opozicija) i bila je prvo uspešno rešenje lingvističke analize u skladu sa Sosirovim hipotezama. Pod distinktivnim obeležjem se podrazumeva ono svojstvo jednog glasa na osnovu kojeg taj glas stoji u fonološkoj opoziciji prema drugom glasu. Princip binarnosti (dihotomije) ispoljava se u svrstavanju jezičkih jedinica u parove od po dva člana između kojih postoji opozicija po prisustvu, odnosno odsustvu karakterističnog obeležja. Postojanje distinktivnih obeležja kao stvarnih relevantnih kategorija u konkretnom procesu sporazumevanja pokazuju i psihološki testovi izvršeni nad većim brojem lica. Posle nacističke invazije na Prag 1941. godine, Jakobson odlazi u Švedsku i Dansku gde se pridružuje Kopenhagenškom lingvističkom krug i tu upoznaje Luisa Hjelmsleva. Jakobson se interesuje za antropologiju i to mu pomaže da napravi lingvistički zaokret u pravcu humanizma. Po dolasku u SAD, postaje član velikog udruženja intelektualaca emigranata u Njujorku, gde takođe nastavlja druženje sa češkim emigrantima. Na École Libre des Hautes Études, vrsti frankofonog univerziteta u egzilu, Jakobson sarađuje sa antropologom Klod Levi-Štrausom, koji je bio jedan od najpoznatijih strukturalista. Predajući na Kolumbija univerzitetu, Harvardu i MIT-u, Jakobson održava poznanstva sa mnogim američkim lingvistima i antropolozima kao što su Bendžamin Vorf, Edvard Sapir, Franc Boas i Leonard Blumfild. Godine 1949. Jakobson se seli na Univerzitet u Harvardu, gde će provesti ostatak svog života. Njegovo interesovanje se kreće od ruske poezije prema opštim osobenostima poetskog jezika. Sa istraživanjima na tu temu postao je poznat u celom svetu. Početkom 1960. godine Jakobson sveobuhvatno proučava jezik i počinje pisati o komunikacionim naukama u celini. Komunikacijske funkcije Jakobson razlikuje šest komunikacijskih funkcija, koje odgovaraju dimenzijama komunikacijskog procesa. Dimenzije su: 1. kontekst; 2. poruka; 3. pošiljalac; 4. primalac; 5. kanal; 6. kod. Funkcije su: 1. referentna (kontekstualna ili situaciona informacija); 2. poetska (estetska ili kreativna); 3. emotivna (lična ili ekspresivna); 4. konativna (vokativno ili imperativno adresovanje primaocu); 5. fatička (kontrolni radni kanal); 6. metalingvistička (kontrolni radni kod). Jedna od šest funkcija uvek je dominantna u tekstu i obično određuje tip teksta. U poeziji dominantna funkcija je poetska funkcija: fokus je na samoj poruci. Prava oznaka poezije je prema Jakobsonu „projekcija principa jednakosti sa ose selekcije na osu kombinacije“. Uopšteno govoreći, to znači da poezija uspešno kombinuje i integriše formu i funkciju. Jakobsonova teorija komunikacija je prvi put objavljena u „Closing Statements: Linguistics and Poetics“. Danas nijedno istraživanje na temu komunikacijskih nauka ne može zaobići njegov rad. Intelektualni doprinosi Prema Jakobsonovim ličnim sećanjima, najodlučnija faza u razvoju njegovog mišljenja bio je period revolucionarnog iščekivanja i preokreta u Rusiji između 1912. i 1920. godine, kada je, kao mlad student, pao pod čari proslavljenog ruskog futuriste i lingvističkog mislioca Velimira Hlebnikova.[5] Nudeći malo drugačiju sliku, predgovor drugom izdanju Zvučnog oblika jezika tvrdi da ova knjiga predstavlja četvrtu fazu u „Jakobsonovoj potrazi da se otkrije funkcija i struktura zvuka u jeziku.“[6] Prva faza je bila otprilike od 1920-ih do 1930-ih, gde je sarađivao sa Trubeckojevim, u kojem su razvili koncept fonema i razjasnili strukturu fonoloških sistema. Druga faza, od oko kasnih 1930-ih do 1940-ih, tokom koje je razvio ideju da su „binarne osobene karakteristike“ temeljni element u jeziku i da je takva različitost „puka drugost“ ili diferencijacija.[6] U trećoj fazi Jakobsonovog rada, od 1950-ih do 1960-ih, radio je sa akustičarem C. Gunar Fantom i Morisom Haleom (Jakobsonovim učenikom) na razmatranju akustičkih aspekata osobenih karakteristika. Legat Jakobsonove tri osnovne ideje danas igraju značajnu ulogu u lingvistici, a to su lingvistička tipologija, markiranost (obeleženost) i lingvističke univerzalije. Ta tri koncepta su tesno isprepletana: tipologija je klasifikacija jezika u smislu zajedničkih gramatičkih obeležja kao suprotnost zajedničkom poreklu, markiranost grubo rečeno označava to da su izvesne forme gramatičke organizacije „prirodnije“ od drugih, odnosno ova razlika se tiče prisustva ili odsustva nekog jezičkog obeležja, i lingvističke univerzalije su naziv za zajednička obeležja svih jezika sveta. Jakobson se bavio i nepotpunim jezičkim sistemima, tražeći šta je u njima uvek i najčešće prisutno, a šta može i izostati. Tako su nastali njegovi radovi o dečjem jeziku i afaziji. Afazija je jezički poremećaj, koji nastaje kad se ošteti oblast mozga koja je uključena u obradu jezika. Prema Jakobsonu afazija je smanjenje sposobnosti odabira (selekcije) ili kombinacije i kontekstualizacije. Njegove zasluge u lingvistici su postojale i na polju morfologije, gde je dao metod određivanja odnosa u okviru morfoloških sistema prema principu binarnosti (obeležena kategorija ima prema sebi neobeleženu kategoriju). Posebno je ispitivao ruski glagolski i padežni sistem. Iako je Roman Jakobson u skladu sa programom praške škole, kao njen najeminentniji član najviše pažnje poklanjao istraživanju fonologije i distinktivnih obeležja njegova naučna delatnost je bila višestruka (komunikacijske funkcije, ispitivanja poetskog jezika, jezička tipologija, socijalna antropologija, psihoanaliza). Harvardska slavistička škola, koju je Jakobson osnovao, je i danas jedna od najreprezentativnijih u svetu....

VIŠI SUD U BEOGRADU Oglašava JAVNI KONKURS ZA POPUNјAVANјE IZVRŠILAČKOG RADNOG MESTA I Organ u kome se radno mesto popunjava: Viši sud u Beogradu, Beograd, Savska 17a. II Radno mesto koja se popunjava: Radno mesto za obračun plata – blagajnik, zvanje referent Opis poslova: vrši obračun plata i naknada za vreme privremene sprečenosti za rad; sastavlјa zbirni izveštaj o isplaćenim platama, sastavlјa trebovanje finansijskih sredstava za plate i dostavlјa rukovodiocu računovodstva; priprema i vrši obračun bolovanja preko 30 dana, kao i porodilјskog odsustva; sastavlјa obrazac M4, izdaje sve potvrde o isplaćenim platama; vodi blagajnu benzinskih bonova; priprema podatke za registar zaposlenih; obavlјa i druge poslove po nalogu rukovodioca računovodstva i upravitelјa suda; sve navedene poslove obavlјa i za potrebe posebnih odelјenja Suda. Uslovi: završena srednja škola ekonomskog smera, u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju, odnosno treći ili četvrti stepen stručne spreme, položen državni stručni ispit i najmanje dve godine radnog iskustva u struci. III Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: – organizacija i rad državnih organa Republike Srbije (provera će se vršiti pisanim putem – test); – digitalna pismenost (provera će se vršiti rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz o poznavanju rada na računaru); – poslovna komunikacija (provera će se vršiti pisanom simulacijom). Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost“ (posedovanje znanja i veština u osnovama korišćenja računara, osnovama korišćenja interneta, obradi teksta i tabela, tabelarne kalkulacije), ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o posedovanju znanja i veština iz navedenih oblasti na traženom nivou i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije „digitalna pismenost“, neophodno je da uz prijavni obarazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu *rad na računaru), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isklјučuju se iz dalјeg izbornog postupka. Informacije o materijalu za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na internet prezentaciji suda. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Među kandidatima vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija i to: Za radno mesto za obračun plata – blagajnik: Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto za obračun plata – blagajnik – poznavanje propisa: Sudski poslovnik, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o državnim službenicima– provera će se vršiti pisanim putem – test. Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada finansijsko-materijalni i računovodstveni poslovi – poznavanje terminologija, standarda, metoda i procedura iz oblasti budžetskog računovodstva i izveštavanja – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Posebna funkcionalna kompetencija u oblasti rada administrativni poslovi – poznavanje metoda i tehnika prikuplјanja, evidentiranja i ažuriranja podataka u bazama podataka – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora iz baze pitanja objavlјene na internet prezentaciji Višeg suda u Beogradu. Kandidat može na svako pitanje dati, odnosno zaokružiti samo jedan odgovor. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvolјenim sredstvima, komisija će udalјiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme za izradu testa je 45 minuta. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavlјanje poslova radnog mesta. Vreme za pripremu zadatka je 15 minuta. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Provera ponašajnih kompetencija i to: upravlјanje informacijama, upravlјanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa i savesnost, posvećenost i integritet, vršiće se od strane diplomiranog psihologa putem upitnika. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: Procena motivacije za rad na svim radnim mestima i prihvatanja vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa komisijom (usmeno). IV Vrsta radnog odnosa i mesto rada za navedeno radno mesto: Za navedeno radno mesto radni odnos se zasniva na neodređeno vreme u Višem sudu u Beogradu, Savska ulica broj 17a, uz obavezan probni rad za one koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu. Probni rad traje 6 meseci. V Opšti uslovi za rad na navedenom radnom mestu: da je učesnik konkursa punoletan državlјanin Republike Srbije; da učesniku konkursa nije ranije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. VI Datum oglašavanja i rok za podnošenje prijava na konkurs: Datum oglašavanja: 28.02.2024. godine. Javni konkurs je oglašen na oglasnoj tabli Višeg suda u Beogradu, na internet prezentaciji Višeg suda u Beogradu, na portalu e-uprave i na internet prezentaciji i u periodičnom izdanju Nacionalne službe za zapošlјavanje. Rok za podnošenje prijava na konkurs je 8 dana i počinje da teče narednog dana od dana objavlјivanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje – publikacija „Poslovi“. Poslednji dan roka za podnošenje prijava je 07.03.2024. godine. VII Prijava na konkurs vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Višeg suda u Beogradu (https://www.bg.vi.sud.rs/). Uredno popunjen, odštampan i potpisan Obrazac prijave podnosi se na šalteru prijema Višeg suda u Beogradu, Savska ulica broj 17a, Beograd ili putem pošte na istu adresu sa naznakom „Prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta – naziv radnog mesta“. Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u dalјem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodelјenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave, dostavlјanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. VIII Dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog po stupka, pre intervjua sa konkursnom komisijom: – biografija sa navodima o dosadašnjem radnom iskustvu; – uverenje o državlјanstvu Republike Srbije;- izvod iz matične knjige rođenih; – diploma kojom se potvrđuje stručna sprema;- uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima; – isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci (potvrde, rešenja, ugovori i drugi akti iz kojih se može utvrditi na kojim poslovima, sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je stečeno radno iskustvo); -potvrdu da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdate od strane državnog organa u kome je učesnik internog konkursa bio u radnom odnosu; – uverenje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (ne starije od šest meseci); – drugi dokazi o stečenim znanjima i veštinama. Državni službenik koji se prijavlјuje na konkurs, umesto uverenja o državlјanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi se prilažu u originalu ili u fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. IX Rok za podnošenje dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka, pre intervjua sa konkursnom komisijom, pozivaju se da u roku od 5 radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavlјenih ili pribavlјenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka. Dokazi se dostavlјaju na navedenu adresu suda sa naznakom „Za javni konkurs“. X Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumlјive, potpune, uz koje su priloženi svi potrebni dokazi i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Višeg suda u Beogradu, u Savskoj ulici broj 17a. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Izborni postupak će započeti po isteku roka za podnošenje prijava. Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. XI Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu: Kristina Živojinović, saradnik za kadrovske poslove i administrativno-tehničke poslove Višeg suda u Beogradu, kontakt telefon 011/635-7812. NAPOMENE: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državlјanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima / uverenje o položenom pravosudnom ispitu i uverenje da kandidat nije osuđivan. Zakonom o opštem upravnom postupku propisano je, između ostalog, da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlјa i obrađuje (član 9 stav 3); da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlјa i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama (član 103 stav 3). Potrebno je da kandidat u delu Izjava*, u Obrascu prijave, zaokruži na koji način želi da se pribave njegovi podaci iz službenih evidencija. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumlјive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloženi svi traženi dokazi biće odbačene. Kandidati bez položenog državnog stručnog ispita primaju se na rad pod uslovom da taj ispit polože u roku od 6 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Položen državni ispit nije uslov niti prednost za zasnivanje radnog odnosa. Saglasno članu 9 Zakona o državnim službenicima, propisano je da su kandidatima pri zapošlјavanju u državni organ, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. Javni konkurs sprovodi konkursna komisija imenovana odlukom predsednika Višeg suda u Beogradu. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isklјučivo na pisani zahtev učesnika. Viši sud u Beogradu ne vrši diskriminaciju na osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti i etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u ovom oglasu izraženi u gramatičkom muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Ovaj oglas objavlјuje se na internet prezentaciji Višeg suda u Beogradu https://www.bg.vi.sud.rs/, na oglasnoj tabli Višeg suda u Beogradu, na portalu e-uprave i na internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje. Obrazac prijave na konkurs može se preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Višeg suda u Beogradu (https://www.bg.vi.sud.rs/). ČAČAK OSNOVNI SUD U ČAČKU 32000 Čačak, Cara Dušana 8/1 Sudijski pomoćnik – viši sudijski pomoćnik u zvanju samostalni savetnik 3 izvršioca Opis poslova: pomaže sudiji u radu, proučava pravna pitanja u vezi sa radom sudija u pojedinim predmetima, izrađuje nacrte sudskih odluka i priprema pravne stavove za publikovanje, uzima na zapisnik tužbe, predloge i druge podneske i izjave stranaka, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove i po nalogu predsednika suda. Uslovi: stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim, akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnoso osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen pravosudni ispit i najmanje dve godine radnog iskustva u struci nakon položenog pravosudnog ispita i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se iz više faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, potom posebne funkcionalne i nakon toga ponašajne kompetencije. Nakon provere ponašajnih kompetencija Komisija će obaviti intervju sa kandidatima. Vrednovanje svake kompetencije, kao i vrednovanje intervjua sa komisijom iskazuje se u bodovima, a ukupan broj bodova koji se mogu dodeliti kandidatu je 60. Kandidati koji osvoje jedan bod u proveri određene kompetencije ne mogu učestvovati u proveri sledeće kompetencije u istoj ili narednoj fazi i biće isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: Kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku vršiće se najpre provera opštih funk cionalnih kompetencija i to: 1. iz oblasti znanja organizacija i rad državnih organa Republike Srbije, 2. iz oblasti znanja i veština digitalna pismenost, i 3. iz oblasti znanja i veština poslovna komunikacija. Opšte funkcionalne kompetencije komisija će proveravati redosledom kako je navedeno. 1. Kompetencija organizacija i rad državnih organa Republike Srbije proveravaće se putem testa koji će se sastojati od 20 pitanja. Kandidati test rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora. Test će sastaviti Komisija metodom slučajnog izbora izbora iz baze pitanja (u bazi pitanja nalaze se i tačni odgovori) koja je objavlјena na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku (www.ca.os.sud.rs). Kandidati će test raditi u pismenoj formi. Vreme za izradu testa je jedan sat, a kandidati će se neposredno usmeno obavestiti o rezultatima testa nakon isteka vremena za njegovo rešavanje. 2. Kompetencija digitalna pismenost proveravaće se izradom praktičnog zadatka na računaru. Kandidatima će se postaviti zadaci objavlјeni na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku. Vreme za izradu zadatka je jedan sat. Ukoliko neko od kadidata poseduje sertifikat odnosno uverenje o poznavanju rada na računaru, komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li će isti biti prihvaćen umesto testovne provere. 3. Komptencija poslovna komunikacija proveravaće se rešavanjem testa koji će se raditi u pismenoj formi. Kandidati test rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora i rešavanjem postavlјenih zadataka koji će biti objavlјeni na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku. Vreme za izradu zadatka je 45 minuta. Nakon provere opštih funkcionalnih kompetencija kandidatima koji ne budu isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka vršiće se provera posebnih funkcionalnih kompetencija. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: U izbornom postupku kadidatima će se proveravati tri posebne funkcionalne kompetencije i to: 1. Iz okvira posebnih funkcionalnih kompetencija za radno mesto proveravaće se – Poznavanje materijalnih i procesnih propisa relevantnih za nadležnost suda. Kompetencija poznavanja materijalnih i procesih propisa relevantnih za nadležnost suda proveravaće se putem testa koji će se sastojati od 15 pitanja. Kandidati test rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora. Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja koja je objavlјena na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku (www.ca.os.sud.rs). Kandidatiće test raditi u pismenoj formi. Vreme za izradu testa je jedan sat. Maksimalan broj bodova na testu je 15. 2. Iz okvira posebne funkcionalne kompetencije za oblast rada proveravaće se: – Posedovanje znanja i veština u izradi nacrta sudskih odluka i drugih akata, – Veština prezentacije, veštinu upravlјanja postupkom i ozveštavanja u predmetima. Kompetencija posedovanja znanja i veština u izradi nacrta sudskih odluka i kompetencija veštine prezentacije, veštine upravlјanja postupkom i izveštavanja u predmetima proveravaće se usmenim putem, što podrazumeva razgovor sa kandidatom gde kandidat u usmenom obliku daje predlog rešenja određenog zafatka koji je tipičan za obavlјanje poslova na radnom mestu viši sudijski saradnik. Svom kandidatima će se postaviti isti zadatak, a vreme za pripremu kandidata je 15 minuta. Maksimalan broj bodova na testu je 5. Maksimalan broj bodova prilikom provere posebnih funkcionalnih kompetencija je 20. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Nakon faze provere posebnih funkcionalnih kompetencija proveravaće se ponašajne kompetencije: upravlјanje informacijama, upravlјanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orjentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, i savesnost, posvećenost i integritet. Provera ponašajnih kompetencija obaviće se putem upitnika, a ispitivanje putem upitnika obaviće diplomirani psiholog. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje: Nakon faze provere ponašajnih kompetencija sprovešće se faza intervjua sa kandidatima, koji podrazumeva razgovor članova komisije sa kandidatom u cilјu procene motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državih organa. Zapisničar u zvanju referent Opis poslova: obavlјa sve daktilografske poslove u predmetima dodelјenim u rad sudiji, piše po diktatu zapisnike na suđenjima, pozive za ročingga, odluke i druga pismena po diktatu, dostavnice i povratnice, daje na ekspediciju navedena pismena i konstatuje u spisima i elektronskom upisniku njihovu ekspediciju, sačinjava spisak predmeta za ročišta i ističe ga, vodi evidenciju o održanim i neodržanim ročištima, vodi računa o urednosti spisa, unosi podatke predviđene Sudskim poslovnikom u elektronskom upisniku, stara se o čuvanju i prenosu podataka, vodi popis spisa, obavlјa i druge poslove po nalogu predsednika suda ili sudije kod koga je trenutno raspoređen i po nalogu šefa daktilobiroa. U pogledu obezbeđenja zamene odsutnog zapisničara, postupa po nalozima šefa daktilobiroa. Uslovi: III ili IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje dve godinae radnog iskustva u struci, položen ispit za daktilografa 1A ili 1B klase, položen državni stručni ispit i i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se iz više faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, potom posebne funkcionalne i nakon toga ponašajne kompetencije. Nakon provere ponašajnih kompetencija Komisija će obaviti intervju sa kandidatima. Vrednovanje svake kompetencije, kao i vrednovanje intervjua sa komisijom iskazuje se u bodovima, a ukupan broj bodova koji se mogu dodeliti kandidatu je 60. Kandidati koji osvoje jedan bod u proveri određene kompetencije ne mogu učestvovati u proveri sledeće kompetencije u istoj ili narednoj fazi i biće isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: Kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku vršiće se najpre provera opštih funkcionalnih kompetencija i to: 1. iz oblasti znanja organizacija i rad državnih organa Republike Srbije, 2. iz oblasti znanja i veština digitalna pismenost, i 3. iz oblasti znanja i veština poslovna komunikacija. Opšte funkcionalne kompetencije komisija će proveravati redosledom kako je navedeno. 1. Kompetencija organizacija i rad državnih organa Republike Srbije proveravaće se putem testa koji će se sastojati od 20 pitanja. Kandidati test rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora. Test će sastaviti Komisija metodom slučajnog izbora izbora iz baze pitanja (u bazi pitanja nalaze se i tačni odgovori) koja je objavlјena na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku (www.ca.os.sud.rs). Kandidati će test raditi u pismenoj formi. Vreme za izradu testa je jedan sat, a kandidati će se neposredno usmeno obavestiti o rezultatima testa nakon isteka vremena za njegovo rešavanje. 2. Kompetencija Digitalna pismenost proveravaće se izradom praktičnog zadatka na računaru. Kandidatima će se postaviti zadaci objavlјeni na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku. Vreme za izradu zadatka je jedan sat. Ukoliko neko od kadidata poseduje sertifikat odnosno uverenje o poznavanju rada na računaru, Komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li će isti biti prihvaćen umesto testovne provere. 3. Komptencija poslovna komunikacija proveravaće se rešavanjem testa koji će se raditi u pismenoj formi. Kandidati test rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora i rešavanjem postavlјenih zadataka koji će biti objavlјeni na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku. Vreme za izradu zadatka je 45 minuta. Nakon provere opštih funkcionalnih kompetencija kandidatima koji ne budu isklјučeni iz dalјeg izbornog postupka vršiće se provera posebnih funkcionalnih kompetencija. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: U izbornom postupku kandidatima će se proveravati četiri posebne funkcionalne kompetencije i to: 1. Iz okvira posebnih funkcionalnih kompetencija za radno mesto upraviter pisarnice proveravaće se poznavanje propisa: – Sudski poslovnik i Zakon o državnim službenicima Kompetencija poznavanja propisa: Sudski poslovnik i Zakon o državnim službenicima proveravaće se putem testa koji će se sastojati od 15 pitanja. Kandidati test rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora. Test će sastaviti komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja koja je objavlјena na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku (www.ca.os.sud.rs). Kandidatiće test raditi u pismenoj formi. Vreme za izradu testa je jedan sat. Maksimalan broj bodova na testu je 15. 2. Iz okvira posebne funkcionalne kompetencije za oblast rada proveravaće se: – Posedovanje veštine kucanja – Posedovanje znanja i veština pripreme materijala i vođenja zapisnika Kompetencija posedovanje veštine kucanja proveravaće se praktičnim radom na računaru tako što će član komisije glasno diktirati sudsku odluku koju će kandidat kucati na računaru. Svi kandidati će raditi istu sudsku odluku, a vreme za proveru je 10 minuta. Kompetencija posedovanje znanja i veština pripreme materijala i vođenje zapisnika proveravaće se usmenim putem, što podrazumeva razgovor sa kandidatom gde kandidat u usmenom obliku daje predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavlјanje poslova na radnom mestu zapisničar. Svim kandidatima će se postaviti isti zadatak, a vreme za pripremu kandidata je 15 minuta. Maksimalan broj bodova na testu je 5. Maksimalan broj bodova prilikom provere posebnih funkcionalnih kompetencija je 20. Redosled provere: Provera posebnih funkcionalnih kompetencija vršiće se gore navedenim redosledom, s tim da se pismena i usmena provera ne mogu obaviti u istom danu. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Nakon faze provere posebnih funkcionalnih kompetencija proveravaće se ponašajne kompetencije: upravlјanje informacijama, upravlјanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orjentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, i savesnost, posvećenost i integritet. Provera ponašajnih kompetencija obaviće se putem upitnika, a ispitivanje putem upitnika obaviće diplomirani psiholog. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje: Nakon faze provere ponašajnih kompetencija sprovešće se faza intervjua sa kandidatima, koji podrazumeva razgovor članova Komisije sa kandidatom u cilјu procene motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državih organa. Opšti uslovi za rad na svim radnim mestima propisani čl. 45 Zakona o državnim službenicima: da je učesnik konkursa punoletan; da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog povrede dužnosti iz radnog odnosa; da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Dokazi koji se prilažu uz prijavu: izvod iz matične knjige rođenih; uverenje o državlјanstvu; diploma ili uverenja kojim se potvrđuje stručna sprema; isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci (potvrde, rešenja, ugovori i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je stečeno radno iskustvo); uverenje izdato od strane suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (ne starije od šest meseci); potvrdu da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radnne dužnosti iz radnog odnosa izdate od strane državnog organa u kome je učesnik javnog konkursa bio u radnom odnosu; uverenje o položenom pravosudnom ispitu za radno mesto sudijskog pomoćnika – višeg sudijskog saradnika; uverenje o položenom ispitu za daktilografa 1A ili 1V klase, za radno mesto zapisničara. Državni službenik koji se prijavlјuje na konkurs podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u kome radi ili rešenje da je neraspoređen, umesto uverenja o državlјanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih. Svi dokazi se prilažu u originalu ili fotokopiji koja je overena od strane javnog beležnika. NAPOMENA: Shodno članu 64 Zakona o državnim službenicima za kandidata koji prvi put zasniva radni odnos u državnom organu, obavezan je probni rad u trajanju od šest meseci. Položen državni stručni ispit nije uslov niti prednost za zasnivanje radnog odnosa. Mesto rada za sva radna mesta: Osnovni sud u Čačku, Cara Dušana 8/1, 32102 Čačak. Javni konkurs sprovešće konkursna komisija imenovana odlukom predsednika Osnovnog suda u Čačku. Test i zadaci kojima se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije biće isti za sve kandidate bez obzira za koje radno mesto su podneli prijave. Rok za podnošenje prijava na konkurs: Javni konkurs je oglašen na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Čačku, na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku, na portalu e-uprava, na internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje, a rok za podnošenje prijava na javni konkurs je 8 dana od dana oglašavanja u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošlјavanje i počinje da teče narednog dana od dana oglašavanja. Prijava na javni konkurs vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku www.ca.os.sud.rs. Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u dalјem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodelјenoj šifri u roku od tri dana od dana prijema orijave, dostavlјanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi označen za dostavu obaveštenja. Prijave se podnose u zatvorenoj koverti na adresu Osnovni sud u Čačku, 32102 Čačak, Cara Dušana 8/1, sa naznakom: „Za javni konkurs – popunjavanje izvršilačkog radnog mesta ___ (navesti radno mesto za koje se podnosi prijava)“, a mogu se predati i na prijemnom odelјenju Osnovnog suda u Čačku. Na poleđini koverte navesti ime i prezime. Lice zaduženo za davanje obaveštenja o javnom konkursu: Milica Čakarević, sekretar Osnovnog suda u Čačku, kontakt telefon 032/324-117. Trajanje radnog odnosa: Za sva radna mesta radni odnos zasniva se na neodređeno vreme. Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumlјive, potpune, uz koje su priloženi svi potrebni dokazi i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, izborni postupak će se sprovesti u prostorijama Osnovnog suda u Čačku. U izbornom postupku komisija može da proverava samo one kompetencije koje su navedene u oglasu o konkursu i na način koji je naveden u oglasu o konkursu. Kandidati će o datumu i vremenu provere, biti obavešteni na kontakte brojeva telefona koje su naveli u prijavi. Kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak obaveštavaju se o tome kada počinje izborni postupak najmanje tri dana pre otpočinjanja izbornog postupka. Kandidat koji se ne odazove pozivu da učestvuje u proveri jedne kompetencije obaveštava se da je isklјučen iz dalјeg toka izbornog postupka. NAPOMENE: – Neblagovremene, nedopuštene, nerazumlјive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloženi svi traženi dokazi biće odbačene. – Saglasno članu 9 Zakona o državnim službenicima, propisano je da su kandidatima pri zapošlјavanju u državni organ, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. – Interni konkurs sprovodi konkursna komisija imenovana odlukom predsednika Osnovnog suda u Čačku – Osnovni sud u Čačku ne vrši diskriminaciju po osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti i etičkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u oglasu izraženi u gramatičkom muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. – Ovaj oglas objavlјuje se na internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku https//www.ca.os.sud. rs/ i na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Čačku, na portalu E uprava, i na internet prezentaciji i periodičnom izdanju Naciomalne službe za zapošlјavanje Obrazac prijave na konkurs, za sva radna mesta, može se preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Osnovnog suda u Čačku www.ca.os.sud.rs