Dvadesetak godina posle dobijanja Nobelove nagrade, koju je Sol Belou nazvao „poljupcem smrti“, jer za većinu pisaca znači vrhunac stvaralaštva, Miloš ispoljava izvanrednu intelektualnu formu i najviši pesnički talenat. Objavljuje dve knjige pesama: To (2001) i Drugi prostor (2002), a posle smrti voljene supruge Karol (2003) piše poemu Orfej i Euridika. Ova knjiga predstavlja izbor iz pomenute dve zbirke sa poemom Orfej i Euridika.

Paideia 2007 129 stranaStanje : Odlično!

Autor: Česlav Miloš Povez: tvrd Br. strana: 130 Format: 14x20,5 Dvadesetak godina posle dobijanja Nobelove nagrade, koju je Sol Belou nazvao „poljupcem smrti“, jer za većinu pisaca znači vrhunac stvaralaštva, Miloš ispoljava izvanrednu intelektualnu formu i najviši pesnički talenat. Objavljuje dve knjige pesama: To (2001) i Drugi prostor (2002), a posle smrti voljene supruge Karol (2003) piše poemu Orfej i Euridika. Ova knjiga predstavlja izbor iz pomenute dve zbirke sa poemom Orfej i Euridika.

Godina lovca (2002) Pas krajputaš (2004) Drugi prostor (2007) Dolina Ise (2013) Osvajanje vlasti (2013) Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Šta može jednog autora preporučiti bolje od odrednice „dobitnik Nobelove nagrade za književnost“? „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“ – Herta Miler Dobitnica Nobelove nagrade. „Vindiš svаkog jutrа, dok se sаsvim sаm vozi putem u vodenicu, ubraja i tаj dаn. Ispred spomenikа rаtnicimа broji godine. Kod prve topole izа njegа, gde se bicikl uvek spusti u isto udubljenje, on broji dаne. A uveče, kаd Vindiš zаključаvа vodenicu, on još jednom broji godine i dаne. Izdаlekа vidi sitne bele ruže, spomenik rаtnicimа i topolu. A kаd je mаglа, belinа ružа i belinа kаmenа su tokom vožnje tik ispred njegа. Vindiš vozi kroz nju. Vindišu se lice vlаži i on vozi dok ne stigne tаmo. Dvаput je na čestаru ružа ostalo samo trnje, а korov pod njim bio boje rđe. Dvаput je topolа bilа tаko ogoljenа dа joj se stablo skoro polomilo. Dvаput je sneg bio nа putevimа. Vindiš zbraja dve godine ispred spomenikа rаtnicimа i dvestа dvаdeset jedаn dаn u udubljenju ispred topole. Svаkog dаnа, kаd udubljenje prodrmа Vindišа, on pomisli: ’Tu je krаj.’ Otkаko želi dа emigrirа, posvudа u selu vidi krаj. I vreme koje stoji, zа one koji žele dа ostаnu.“ „Istinska balada o iseljavanju. Bliskost se mrvi, prijatelji postaju podozrivi neprijatelji. Ništa se ne radi pošteno, sve se završava ’ispod žita’. Priča koja se ovde pripoveda, prodire kroz trenutak u sadašnjosti do mitskih dubina, i u svojoj pesničkoj sažetosti predstavlja veliki doprinos problemu emigracije kao temi veka.“ Zidojče Cajtung „Onaj ko poseduje takvo umeće izražavanja, nije samo književnik već je, kako se nekada govorilo: pesnik.“ Frankfurter Algemajne Cajtung Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Priče o crvenom sirku“ – Mo Jen Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. Roman Priče o crvenom sirku je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu „Zlatni medved“, proslavio Mo Jena širom sveta. Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji... Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: „U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela.“ „Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam’: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka.“ Ana Sun The Kenyon Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Žena u belom“ – Toni Morison Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Žena u belom je prvi roman Toni Morison koji se odvija u sadašnjosti. U središtu ove potresne priče, koja govori o tome kako patnje iz detinjstva čoveku oblikuju i uništavaju život, jeste Nevesta – mlada žena prekrasne kože boje abonosa, koja je samo delić njene lepote, njene smelosti i samopouzdanja, njenog uspeha u životu, ali i njene nesreće. „Nije prošlo ni sat vremena otkako su mi je izvukli između nogu kad sam shvatila da nešto ne valja. Da nikako ne valja. Bila je tako crna da sam se prepala. Ponoćnocrna, sudanski crna“, kaže Mila, Nevestina majka koja joj je uskratila roditeljsku ljubav zbog srama što joj je dete tako tamne kože. A onda dolazi Buker, čovek koga Nevesta voli i gubi zbog svog besa. I Kiša, tajanstvena bela devojčica sa kojom joj se ukršta put. Nevestino telo počinje da se menja, smanjuje, poprima odlike deteta. Ali začudo, jedino ona primećuje te promene na sebi. Dok Mila bude razmišljala o tome da li je „važno kako postupaš s decom, jer deca to možda nikad neće zaboraviti“, pred nama će se smenjivati stranice ovog žestokog i provokativnog romana, savremene bajke koja nadmašuje jeziva pripovedanja braće Grim i daje novu dimenziju neprikosnovenom opusu Toni Morison. „Toni Morison ima dovoljno širine duha da uvidi titraje nade u slomu, neophodnu intelektualnu dubinu da pojmi kontekst i dobrotu da to podeli s nama.“ Philadelphia Inquirer „Toni Morison ima šekspirovski osećaj za tragično i taj dar prožima Ženu u belom.“ Newsday „Potresno… Stil Toni Morison i dalje krase jezgrovitost, slikovitost, pa čak i humor. Ovaj nezaboravni roman pokazuje duboko poznavanje američke kulture i nepogrešiv osećaj za pravdu i praštanje.“ Publishers Weekly Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zapisi na salveti“ – Česlav Miloš Dobitnik Nobelove nagrade Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“ Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Fo“ – Dž. M. Kuci Dobitnik Nobelove nagrade. „Malo čudo od knjige... zanosne složenosti i gotovo neverovatne snage.“ Washington Post Početkom osamnaestog veka, nakon što izbije pobuna na brodu, Suzan Barton pluta na splavu i nailazi na ostrvo usred beskrajnog mora. Ostrvo naseljavaju samo dva stanovnika: čovek po imenu Kruso i njegov nemi sluga Petko. S vremenom Kruso i Suzan postaju ljubavnici. A onda ih slučajno pronalaze, ali Kruso ne uspeva da preživi plovidbu do Londona. Odlučna da obnaroduje svoju avanturu, Suzan ubeđuje eminentnog učenjaka Danijela Foa da zapiše njene memoare. Kruso je mrtav. Petko nem. Fo menja priču ne bi li se proslavio kao pisac, a Suzan se toliko zanela svojim sećanjima da ni sama više ne može da se izbori sa prošlošću. Ovaj varljiv roman koji će vas neočekivano ganuti nastao je kao bljesak genijalne Kucijeve imaginacije. „Možda je, kaže nam Kuci u Fou, veliki iskonski mit o ljudskom biću samom na ostrvu jedina priča koju imamo.“ Sunday Times „Fo je remek-delo bez preteče i uzora. Ne možemo ga prepričati a da time ne narušimo njegovu misteriju.“ Karlos Fuentes „Briljantna prerada Robinzona Krusoa puna misterija – o moći društva i moći reči.“ Nadin Gordimer „Priča ispripovedana sa đavolskim humorom. Fo je fascinantan.“ Majkl Hejstings „Intelektualno i imaginativno ogroman roman. Epilog se, kao poezija, može čitati mnogo puta sa podjednakim uživanjem.“ New Statesman Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Mačka i miš“ – Ginter Gras Dobitnik Nobelove nagrade. „Jednako provokativno kao i Limeni doboš.“ New York Times Tinejdžera Joakima Malkea priroda je obdarila pozamašnom adamovom jabučicom. Kada se jednoga dana crna mačka prikrade i skoči na njegovu izbočinu na vratu veliku poput miša, ovaj incident će odrediti Malkeovu sudbinu. Izopšten, ne samo zbog svoje telesne mane nego i zbog svoje genijalnosti, natprirodne sposobnosti dugog ronjenja, istančanog osećaja za etiku i prerane zrelosti, Malke ulaže ogromne napore da izvede niz neverovatnih podviga koji će čak dovesti do toga da postane nacionalni heroj. Ali cena koju će ovaj izuzetni pojedinac platiti sistemu zbog svojih vrlina biće previsoka. Virtuozno napisana, novela Mačka i miš puna je duhovitih epizoda, u čijoj se pozadini krije potresna priča o pokušaju da se sačuva ljudsko dostojanstvo u strahotama totalnog rata i politike koja je do njega dovela. „Ginter Gras je najoriginalniji savremeni pisac.“ Džon Irving „Briljantno napisana priča.“ Saturday Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Sva imena“ – Žoze Saramago Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo „Gospodin Žoze“, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture... „Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.“ Robert Irvin, The New York Times „Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis – i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.“ Marija Žoze Rodriges de Oliveira Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zelena kuća“ – Mario Vargas Ljosa – I gde koji kurac hoće da ide? – upita Hosefino. – U Kraljicu, u Tri zvezde? – Kod Čunge Čungice – rekao je Lituma. – Zamisli – kazao je Majmun. – U Zelenu kuću, ni manje ni više. Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose. U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života... Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Šta može jednog autora preporučiti bolje od odrednice „dobitnik Nobelove nagrade za književnost“? „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“ – Herta Miler Dobitnica Nobelove nagrade. „Vindiš svаkog jutrа, dok se sаsvim sаm vozi putem u vodenicu, ubraja i tаj dаn. Ispred spomenikа rаtnicimа broji godine. Kod prve topole izа njegа, gde se bicikl uvek spusti u isto udubljenje, on broji dаne. A uveče, kаd Vindiš zаključаvа vodenicu, on još jednom broji godine i dаne. Izdаlekа vidi sitne bele ruže, spomenik rаtnicimа i topolu. A kаd je mаglа, belinа ružа i belinа kаmenа su tokom vožnje tik ispred njegа. Vindiš vozi kroz nju. Vindišu se lice vlаži i on vozi dok ne stigne tаmo. Dvаput je na čestаru ružа ostalo samo trnje, а korov pod njim bio boje rđe. Dvаput je topolа bilа tаko ogoljenа dа joj se stablo skoro polomilo. Dvаput je sneg bio nа putevimа. Vindiš zbraja dve godine ispred spomenikа rаtnicimа i dvestа dvаdeset jedаn dаn u udubljenju ispred topole. Svаkog dаnа, kаd udubljenje prodrmа Vindišа, on pomisli: ’Tu je krаj.’ Otkаko želi dа emigrirа, posvudа u selu vidi krаj. I vreme koje stoji, zа one koji žele dа ostаnu.“ „Istinska balada o iseljavanju. Bliskost se mrvi, prijatelji postaju podozrivi neprijatelji. Ništa se ne radi pošteno, sve se završava ’ispod žita’. Priča koja se ovde pripoveda, prodire kroz trenutak u sadašnjosti do mitskih dubina, i u svojoj pesničkoj sažetosti predstavlja veliki doprinos problemu emigracije kao temi veka.“ Zidojče Cajtung „Onaj ko poseduje takvo umeće izražavanja, nije samo književnik već je, kako se nekada govorilo: pesnik.“ Frankfurter Algemajne Cajtung „Priče o crvenom sirku“ – Mo Jen Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. Roman Priče o crvenom sirku je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu „Zlatni medved“, proslavio Mo Jena širom sveta. Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji... Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: „U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela.“ „Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam’: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka.“ Ana Sun The Kenyon Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Žena u belom“ – Toni Morison Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Žena u belom je prvi roman Toni Morison koji se odvija u sadašnjosti. U središtu ove potresne priče, koja govori o tome kako patnje iz detinjstva čoveku oblikuju i uništavaju život, jeste Nevesta – mlada žena prekrasne kože boje abonosa, koja je samo delić njene lepote, njene smelosti i samopouzdanja, njenog uspeha u životu, ali i njene nesreće. „Nije prošlo ni sat vremena otkako su mi je izvukli između nogu kad sam shvatila da nešto ne valja. Da nikako ne valja. Bila je tako crna da sam se prepala. Ponoćnocrna, sudanski crna“, kaže Mila, Nevestina majka koja joj je uskratila roditeljsku ljubav zbog srama što joj je dete tako tamne kože. A onda dolazi Buker, čovek koga Nevesta voli i gubi zbog svog besa. I Kiša, tajanstvena bela devojčica sa kojom joj se ukršta put. Nevestino telo počinje da se menja, smanjuje, poprima odlike deteta. Ali začudo, jedino ona primećuje te promene na sebi. Dok Mila bude razmišljala o tome da li je „važno kako postupaš s decom, jer deca to možda nikad neće zaboraviti“, pred nama će se smenjivati stranice ovog žestokog i provokativnog romana, savremene bajke koja nadmašuje jeziva pripovedanja braće Grim i daje novu dimenziju neprikosnovenom opusu Toni Morison. „Toni Morison ima dovoljno širine duha da uvidi titraje nade u slomu, neophodnu intelektualnu dubinu da pojmi kontekst i dobrotu da to podeli s nama.“ Philadelphia Inquirer „Toni Morison ima šekspirovski osećaj za tragično i taj dar prožima Ženu u belom.“ Newsday „Potresno… Stil Toni Morison i dalje krase jezgrovitost, slikovitost, pa čak i humor. Ovaj nezaboravni roman pokazuje duboko poznavanje američke kulture i nepogrešiv osećaj za pravdu i praštanje.“ Publishers Weekly Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zapisi na salveti“ – Česlav Miloš Dobitnik Nobelove nagrade Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“ Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Fo“ – Dž. M. Kuci Dobitnik Nobelove nagrade. „Malo čudo od knjige... zanosne složenosti i gotovo neverovatne snage.“ Washington Post Početkom osamnaestog veka, nakon što izbije pobuna na brodu, Suzan Barton pluta na splavu i nailazi na ostrvo usred beskrajnog mora. Ostrvo naseljavaju samo dva stanovnika: čovek po imenu Kruso i njegov nemi sluga Petko. S vremenom Kruso i Suzan postaju ljubavnici. A onda ih slučajno pronalaze, ali Kruso ne uspeva da preživi plovidbu do Londona. Odlučna da obnaroduje svoju avanturu, Suzan ubeđuje eminentnog učenjaka Danijela Foa da zapiše njene memoare. Kruso je mrtav. Petko nem. Fo menja priču ne bi li se proslavio kao pisac, a Suzan se toliko zanela svojim sećanjima da ni sama više ne može da se izbori sa prošlošću. Ovaj varljiv roman koji će vas neočekivano ganuti nastao je kao bljesak genijalne Kucijeve imaginacije. „Možda je, kaže nam Kuci u Fou, veliki iskonski mit o ljudskom biću samom na ostrvu jedina priča koju imamo.“ Sunday Times „Fo je remek-delo bez preteče i uzora. Ne možemo ga prepričati a da time ne narušimo njegovu misteriju.“ Karlos Fuentes „Briljantna prerada Robinzona Krusoa puna misterija – o moći društva i moći reči.“ Nadin Gordimer „Priča ispripovedana sa đavolskim humorom. Fo je fascinantan.“ Majkl Hejstings „Intelektualno i imaginativno ogroman roman. Epilog se, kao poezija, može čitati mnogo puta sa podjednakim uživanjem.“ New Statesman Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Mačka i miš“ – Ginter Gras Dobitnik Nobelove nagrade. „Jednako provokativno kao i Limeni doboš.“ New York Times Tinejdžera Joakima Malkea priroda je obdarila pozamašnom adamovom jabučicom. Kada se jednoga dana crna mačka prikrade i skoči na njegovu izbočinu na vratu veliku poput miša, ovaj incident će odrediti Malkeovu sudbinu. Izopšten, ne samo zbog svoje telesne mane nego i zbog svoje genijalnosti, natprirodne sposobnosti dugog ronjenja, istančanog osećaja za etiku i prerane zrelosti, Malke ulaže ogromne napore da izvede niz neverovatnih podviga koji će čak dovesti do toga da postane nacionalni heroj. Ali cena koju će ovaj izuzetni pojedinac platiti sistemu zbog svojih vrlina biće previsoka. Virtuozno napisana, novela Mačka i miš puna je duhovitih epizoda, u čijoj se pozadini krije potresna priča o pokušaju da se sačuva ljudsko dostojanstvo u strahotama totalnog rata i politike koja je do njega dovela. „Ginter Gras je najoriginalniji savremeni pisac.“ Džon Irving „Briljantno napisana priča.“ Saturday Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Sva imena“ – Žoze Saramago Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo „Gospodin Žoze“, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture... „Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.“ Robert Irvin, The New York Times „Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis – i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.“ Marija Žoze Rodriges de Oliveira Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zelena kuća“ – Mario Vargas Ljosa – I gde koji kurac hoće da ide? – upita Hosefino. – U Kraljicu, u Tri zvezde? – Kod Čunge Čungice – rekao je Lituma. – Zamisli – kazao je Majmun. – U Zelenu kuću, ni manje ni više. Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose. U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života... Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. Naslov: Komplet - Nobelova nagrada Izdavač: Laguna Strana: 2238 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2021 ISBN:

Komplet – Nobelova nagrada Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Šta može jednog autora preporučiti bolje od odrednice „dobitnik Nobelove nagrade za književnost“? „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“ – Herta Miler Dobitnica Nobelove nagrade. „Vindiš svаkog jutrа, dok se sаsvim sаm vozi putem u vodenicu, ubraja i tаj dаn. Ispred spomenikа rаtnicimа broji godine. Kod prve topole izа njegа, gde se bicikl uvek spusti u isto udubljenje, on broji dаne. A uveče, kаd Vindiš zаključаvа vodenicu, on još jednom broji godine i dаne. Izdаlekа vidi sitne bele ruže, spomenik rаtnicimа i topolu. A kаd je mаglа, belinа ružа i belinа kаmenа su tokom vožnje tik ispred njegа. Vindiš vozi kroz nju. Vindišu se lice vlаži i on vozi dok ne stigne tаmo. Dvаput je na čestаru ružа ostalo samo trnje, а korov pod njim bio boje rđe. Dvаput je topolа bilа tаko ogoljenа dа joj se stablo skoro polomilo. Dvаput je sneg bio nа putevimа. Vindiš zbraja dve godine ispred spomenikа rаtnicimа i dvestа dvаdeset jedаn dаn u udubljenju ispred topole. Svаkog dаnа, kаd udubljenje prodrmа Vindišа, on pomisli: ’Tu je krаj.’ Otkаko želi dа emigrirа, posvudа u selu vidi krаj. I vreme koje stoji, zа one koji žele dа ostаnu.“ „Istinska balada o iseljavanju. Bliskost se mrvi, prijatelji postaju podozrivi neprijatelji. Ništa se ne radi pošteno, sve se završava ’ispod žita’. Priča koja se ovde pripoveda, prodire kroz trenutak u sadašnjosti do mitskih dubina, i u svojoj pesničkoj sažetosti predstavlja veliki doprinos problemu emigracije kao temi veka.“ Zidojče Cajtung „Onaj ko poseduje takvo umeće izražavanja, nije samo književnik već je, kako se nekada govorilo: pesnik.“ Frankfurter Algemajne Cajtung Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Priče o crvenom sirku“ – Mo Jen Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. Roman Priče o crvenom sirku je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu „Zlatni medved“, proslavio Mo Jena širom sveta. Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji... Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: „U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela.“ „Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam’: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka.“ Ana Sun The Kenyon Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Žena u belom“ – Toni Morison Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Žena u belom je prvi roman Toni Morison koji se odvija u sadašnjosti. U središtu ove potresne priče, koja govori o tome kako patnje iz detinjstva čoveku oblikuju i uništavaju život, jeste Nevesta – mlada žena prekrasne kože boje abonosa, koja je samo delić njene lepote, njene smelosti i samopouzdanja, njenog uspeha u životu, ali i njene nesreće. „Nije prošlo ni sat vremena otkako su mi je izvukli između nogu kad sam shvatila da nešto ne valja. Da nikako ne valja. Bila je tako crna da sam se prepala. Ponoćnocrna, sudanski crna“, kaže Mila, Nevestina majka koja joj je uskratila roditeljsku ljubav zbog srama što joj je dete tako tamne kože. A onda dolazi Buker, čovek koga Nevesta voli i gubi zbog svog besa. I Kiša, tajanstvena bela devojčica sa kojom joj se ukršta put. Nevestino telo počinje da se menja, smanjuje, poprima odlike deteta. Ali začudo, jedino ona primećuje te promene na sebi. Dok Mila bude razmišljala o tome da li je „važno kako postupaš s decom, jer deca to možda nikad neće zaboraviti“, pred nama će se smenjivati stranice ovog žestokog i provokativnog romana, savremene bajke koja nadmašuje jeziva pripovedanja braće Grim i daje novu dimenziju neprikosnovenom opusu Toni Morison. „Toni Morison ima dovoljno širine duha da uvidi titraje nade u slomu, neophodnu intelektualnu dubinu da pojmi kontekst i dobrotu da to podeli s nama.“ Philadelphia Inquirer „Toni Morison ima šekspirovski osećaj za tragično i taj dar prožima Ženu u belom.“ Newsday „Potresno… Stil Toni Morison i dalje krase jezgrovitost, slikovitost, pa čak i humor. Ovaj nezaboravni roman pokazuje duboko poznavanje američke kulture i nepogrešiv osećaj za pravdu i praštanje.“ Publishers Weekly Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zapisi na salveti“ – Česlav Miloš Dobitnik Nobelove nagrade Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“ Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Fo“ – Dž. M. Kuci Dobitnik Nobelove nagrade. „Malo čudo od knjige... zanosne složenosti i gotovo neverovatne snage.“ Washington Post Početkom osamnaestog veka, nakon što izbije pobuna na brodu, Suzan Barton pluta na splavu i nailazi na ostrvo usred beskrajnog mora. Ostrvo naseljavaju samo dva stanovnika: čovek po imenu Kruso i njegov nemi sluga Petko. S vremenom Kruso i Suzan postaju ljubavnici. A onda ih slučajno pronalaze, ali Kruso ne uspeva da preživi plovidbu do Londona. Odlučna da obnaroduje svoju avanturu, Suzan ubeđuje eminentnog učenjaka Danijela Foa da zapiše njene memoare. Kruso je mrtav. Petko nem. Fo menja priču ne bi li se proslavio kao pisac, a Suzan se toliko zanela svojim sećanjima da ni sama više ne može da se izbori sa prošlošću. Ovaj varljiv roman koji će vas neočekivano ganuti nastao je kao bljesak genijalne Kucijeve imaginacije. „Možda je, kaže nam Kuci u Fou, veliki iskonski mit o ljudskom biću samom na ostrvu jedina priča koju imamo.“ Sunday Times „Fo je remek-delo bez preteče i uzora. Ne možemo ga prepričati a da time ne narušimo njegovu misteriju.“ Karlos Fuentes „Briljantna prerada Robinzona Krusoa puna misterija – o moći društva i moći reči.“ Nadin Gordimer „Priča ispripovedana sa đavolskim humorom. Fo je fascinantan.“ Majkl Hejstings „Intelektualno i imaginativno ogroman roman. Epilog se, kao poezija, može čitati mnogo puta sa podjednakim uživanjem.“ New Statesman Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Mačka i miš“ – Ginter Gras Dobitnik Nobelove nagrade. „Jednako provokativno kao i Limeni doboš.“ New York Times Tinejdžera Joakima Malkea priroda je obdarila pozamašnom adamovom jabučicom. Kada se jednoga dana crna mačka prikrade i skoči na njegovu izbočinu na vratu veliku poput miša, ovaj incident će odrediti Malkeovu sudbinu. Izopšten, ne samo zbog svoje telesne mane nego i zbog svoje genijalnosti, natprirodne sposobnosti dugog ronjenja, istančanog osećaja za etiku i prerane zrelosti, Malke ulaže ogromne napore da izvede niz neverovatnih podviga koji će čak dovesti do toga da postane nacionalni heroj. Ali cena koju će ovaj izuzetni pojedinac platiti sistemu zbog svojih vrlina biće previsoka. Virtuozno napisana, novela Mačka i miš puna je duhovitih epizoda, u čijoj se pozadini krije potresna priča o pokušaju da se sačuva ljudsko dostojanstvo u strahotama totalnog rata i politike koja je do njega dovela. „Ginter Gras je najoriginalniji savremeni pisac.“ Džon Irving „Briljantno napisana priča.“ Saturday Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Sva imena“ – Žoze Saramago Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo „Gospodin Žoze“, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture... „Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.“ Robert Irvin, The New York Times „Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis – i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.“ Marija Žoze Rodriges de Oliveira Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zelena kuća“ – Mario Vargas Ljosa – I gde koji kurac hoće da ide? – upita Hosefino. – U Kraljicu, u Tri zvezde? – Kod Čunge Čungice – rekao je Lituma. – Zamisli – kazao je Majmun. – U Zelenu kuću, ni manje ni više. Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose. U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života... Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. Prikaži više