Naziv: Antene i prostiranje radio talasa. Pisac: Dragović Momčilo. Izdavač: Akademska misao. Žanrovi: Posebna izdanja, Udžbenici. Barkod: 9788674663172. ISBN: 978-86-7466-317-2. Broj strana: 157. Pismo: Latinica. Povez: Mek. Format: B5. Godina izdanja: 2008. Knjiga je namenjena studentima Odseka za elektrotehniku, telekomunikacije i automatiku Elektrotehničkog fakulteta, a cilj joj je da pruži pregled postojećih tipova antena i njihovih karakteristika. Knjiga se sastoji iz devet poglavlja i obuhvata: uvodni deo, predajne antene, prijemne antene, osnovni tipovi antena, raspodela struje u anteni, impendansa antena, antenski sistemi, zračeće površi i prostiranje radio talasa.

Autor: Dragović MomčiloKnjiga "Antene i prostiranje radio talasa", autor Momčilo Dragović, namenjena je studentima Odseka za elektrotehniku, telekomunikacije i automatiku Elektrotehničkog fakulteta, a cilj joj je da pruži pregled postojećih tipova antena i njihovih karakteristika. Knjiga se sastoji iz devet poglavlja i obuhvata: uvodni deo, predajne antene, prijemne antene, osnovni tipovi antena, raspodela struje u anteni, impendansa antena, antenski sistemi, zračeće površi i prostiranje radio talasa.

Naslov: Antene i prostiranje radio talasa Autor: Momčilo Dragović Izdavač: Akademska misao Godina izdanja: 2008 Strana: 156 Povez: meki Pismo: latinica Format: 18x25.5 cm ISBN: 978-86-7466-317-2 Opis: Ova knjiga namenjena je studentima Odseka za elektrotehniku, telekomunikacije i automatiku Elektrotehničkog fakulteta, a cilj joj je da pruži pregled postojećih tipova antena i njihovih karakteristika.Knjiga se sastoji iz devet poglavlja i obuhvata: uvodni deo, predajne antene, prijemne antene, osnovni tipovi antena, raspodela struje u anteni, impendansa antena, antenski sistemi, zračeće površi i prostiranje radio talasa.

Opis proizvoda Knjiga ""Antene i prostiranje radio talasa"", autor Momčilo Dragović, namenjena je studentima Odseka za elektrotehniku, telekomunikacije i automatiku Elektrotehničkog fakulteta, a cilj joj je da pruži pregled postojećih tipova antena i njihovih karakteristika. Knjiga se sastoji iz devet poglavlja i obuhvata: uvodni deo, predajne antene, prijemne antene, osnovni tipovi antena, raspodela struje u anteni, impendansa antena, antenski sistemi, zračeće površi i prostiranje radio talasa.

Ova knjiga namenjena je studentima Odseka za elektrotehniku, telekomunikacije i automatiku Elektrotehničkog fakulteta, a cilj joj je da pruži pregled postojećih tipova antena i njihovih karakteristika.Knjiga se sastoji iz devet poglavlja i obuhvata: uvodni deo, predajne antene, prijemne antene, osnovni tipovi antena, raspodela struje u anteni, impendansa antena, antenski sistemi, zračeće površi i prostiranje radio talasa. Sadržaj 1. UVOD, 1 2. PREDAJNE ANTENE, 5 2.1. Hercov dipol, 5 2.2. Polje zračenja linijskog provodnika, 11 2.3. Karakteristična funkcija zračenja, 12 2.3.1. Polarizacija elektromagnetskog talasa, 13 2.3.2, Transformacije karakteristične funkcije zračenja, 16 2.3.3. Fazni centar, 17 2.4. Snaga zračenja, 17 2.4.1 Otpornost zračenja, 18 2.4.2. Stepen korisnog dejstva, 19 2.5. Sekundarni parametri predajnih antena, 19 2.5.1. Direktivnost, 20 2.5.2. Dobitak, 20 2.5.3. Širina glavnog snopa, 21 3. PRIJEMNE ANTENE, 23 3.1. Princip rada i parametri, 23 3.1.1. Teorema reciprociteta za prijemnu antenu, 24 3.1.2. Efektivna površina antene, 26 3.1.3. Temperatura šuma antene, 28 3.2. Uticaj zemlje na polje zračenja, 32 3.2.1. Teorema lika, 32 3.2.2. Faktor zemlje, 33 4. OSNOVNI TIPOVI ANTENA, 37 4.1. Elementarna strujna kontura ili magnetski dipol, 37 4.2. Hajgensov radijator, 39 4.3. Proračun polja predajnih antena, 42 4.4. Pravolinijski provodnik sa sinusnom raspodelom, 43 4.4.1. Polutalasni dipol, 45 4.4.2. Simetrično napajan kapacitivno opterećen dipol, 46 4.4.3. Veltikalne kratke antene, 47 5. RASPODELA STRUJE U ANTENI, 51 5.1. Uvod, 51 5.2. Halenova metoda za tanke cilindrične antene, 52 6. IMPEDANSA ANTENA, 57 6.1. Uvod, 57 6.2. Ulazna impedansa antena, 57 6.2.1. Metoda vodova bez gubitaka, 57 6.2.2. Metoda vodova sa gubicima, 58 6.2.3. Halenova metoda, 58 6.2.4. Metoda indukovanih elektromotornih sila, 59 6.2.5 Metoda Pointingovog vektora, 59 6.2.6. Ulazna impedansa simetrično napajanog dipola, 62 6.3. Međusobna impedansa antena, 63 7. ANTENSKI SISTEMI, 65 7.1. UVOD, 65 7.2. Antenski nizovi, 65 7.2.1. Teorema o multiplikaciji karakteristika, 66 7.2.2. Linearni uniformni antenski nizovi, 67 7.2.3. Metode sinteze antenskih nizova, 72 7.2.4. Nizovi sa binomijalnom raspodelom struje, 74 7.2.5. Nizovi sa smanjenim nivoom bočnih listova, 76 7.2.6. Sinteza po pravcima nultog zračenja, 77 7.2.7. Proračun direktivnosti antenskih sistema, 77 7.2.8. Superdirektivni nizovi, 78 7.3. Romb antena, 79 7.3.1. Pravodnik sa progresivnim talasom struje, 79 7.3.2. Proračun ramb antene, 82 7.4. Antena sa ugaonim reflektorom, 86 8. ZRAČEĆE POVRŠI, 89 8.1. Uvod, 89 8.2. Princip ekvivalentnih struja, 90 8.2.1. Pravougaoni uniformno ozračeni otvor, 91 8.2.2. Uticaj neravnomeme raspodele polja po otvoru, 94 8.3. Levak antene, 96 8.3.1. Dobitak levak antena, 99 8.3.2. Optimalne levak antene, 101 8.4. Antene sa reflektorom, 102 8.4.1. Principi geometrijske optike, 102 8.4.2. Antene sa parabo1ičnim ref1ektorom, 103 8.5. Antene sočiva, 109 8.6. Prorezne antene, 115 8.7. Ram antena, 120 9. PROSTlRANJE RADIOT ALASA, 123 9.1. Tipovi trajektorija, 123 9.2. Slabljenje u slobodnom prostoru, 124 9.3. Površinski talas, 125 9.4. Prostorni talas, 128 9.4.1. Radiohorizont, 130 9.4.2. Rejlijev kriterijum rapavosti, 131 9.5. Uticaj atmosfere na prostiranje talasa, 132 9.5.1. Atmosferska apsopcija, 132 9.5.2. Trajektorija talasa u nehomogenim sredinama, 133 9.5.3. Atmosferska refrakcija, 135 9.6. Difrakcija elektromagnetskih talasa, 137 9.7. Uticaj jonosfere na prostiranje radiotalasa, 143 9.7.1. Disperziona jednačina, 144 9.7.2. Putanja elektromagnetskog talasa u jonosferi, 147 9.7.3. Virtuelna visina, 148 9.7.4. Zona ćutanja, 149 9.7.5 Maksimalna upotrebljiva frekvencija-MUF, 150 9.7.6. Teorema Breit-Tuve, 151 9.7.7. Zakon sekansa i teorema ekvivalencije, 151 9.7.8. Grafička metoda za određivanje MUF-a, 153 10. LITERATURA, 157 Naslov: Antene i prostiranje radio talasa, 4. izdanje Izdavač: Akademska misao Strana: 156 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 18x25.5 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7466-317-2

ISM uskopojasni radio moduli su zbog niske cene, jednostavne primene, dobrog dometa, malih dimenzija i male potrošnje električne energije našli veoma široku primenu. Koriste se za daljinsko otvaranje/zatvaranje vrata, daljinsko upravljanje robotima, prenos podataka u industrijskim postrojenjima itd. Osnovna namena ove knjige je osposobljavanje čitaoca za samostalno projektovanje i realizaciju radio veze (linka) za prenos podataka primenom uskopojasnih radio modula. Prvi deo knjige (tri poglavlja) sadrži relevantna razmatranja o glavnim elementima takve radio veze: mikrokontroleru, modulu radio predajnika, modulu radio prijemnika i anteni. U ovom delu su i razmatranja o prostiranju radio talasa. U drugom delu knjige su razmatrane određene specifičnosti projektovanja radio veze sa uskopojasnim modulima i dati primeri primene ovih modula. Iako uskopojasni radio moduli imaju veoma visoku pogodnost za projektovanje radio veze za prenos podataka, kod nas ih veoma mali broj ljudi primenjuje. Dokaz za to su katalozi domaćih dobavljača elektronskih komponenti u kojima se ovi moduli gotovo i ne pojavljuju. Autor knjige se nada da će ova knjiga inicirati masovniju primenu uskopojasnih radio modula. SADRŽAJ 1. Osnovi prenosa podataka fizičkim vodom i uskopojasnim radio modulima 1.1 Prenos podataka pomoću fizičkog voda u osnovnom opsegu učestanosti 1.1.1 Osnove prenosa podataka pomoću fizičkog voda 1.1.2 Mikrokontroler PIC18F452 u ulozi predajnika i prijemnika digitalnog signala u RS232 formatu 1.1.3 Primer prenosa podataka u osnovnom opsegu učestanosti 1.2 Radio prenos podataka uskopojasnim radio modulima 1.2.1 Osnove radio prenosa podataka 1.2.2 Primer radio prenosa podataka 2. ISM uskopojasni radio predajnik i radio prijemnik 2.1 Radio predajnik 2.1.1 Princip rada radio predajnika 2.1.2 Modulacija 2.1.3 Karakteristike radio predajnika 2.2 Radio prijemnik 2.2.1 Princip rada radio prijemnika 2.2.2 Demodulacija 2.2.3 Karakteristike radio prijemnika 2.2.4 Indikacija jačine signala na ulazu prijemnika 3. Antene i radio talasi 3.1 Antene 3.1.1 Kako antena zrači i prima radio talase 3.1.2 Karakteristike antena 3.1.3 Antene za uskopojasne radio module 3.1.4 Povezivanje radio modula sa antenom 3.2 Radio talasi 3.2.1 Karakteristike radio talasa 3.2.2 Gubici prostiranja radio talasa 3.2.3 Proračun gubitaka prostiranja radio talasa 4. Projektovanje radio veze primenom uskopojasnih radio modula 4.1 Postizanje optimalnog praga odlučivanja kod radio prijemnika 4.2 Problem uočavanja prvog prenešenog podatka na izlazu modula radio prijemnika 4.3 Razlikovanje korisnih od lažnih podataka, dobijenih radio - RS232 komunikacijom 4.4 Otklanjanje negativnih efekata usled grešaka pri radio prenosu podataka 4.4.1 Kodiranje znakova binarnim kombinacijama koji se međusobno razlikuju za više bitova 4.4.2 Slanje redundantnih paketa podataka 4.4.3 Ponavljanje slanja podataka u slučaju greške 4.5 Domet radio sistema 4.5.1 Proračun dometa radio sistema 4.5.2 Povećanje dometa radio sistema 4.6 Štednja električne energije 4.6.1 Štednja kod modula radio predajnika 4.6.2 Štednja kod modula radio prijemnika 4.6.3 Štednja kod mikrokontrolera 4.7 Zaštita radio modula od internih smetnji 5. Primeri primene uskopojasnih radio modula 5.1 Daljinski bežični termometar 5.2 Sistem za radio prenos poziva 5.3 PC radio modem 5.4 Daljinsko upravljanje robotom 5.4.1 Robot sa radio upravljanjem 5.4.2 Komandni modul za daljinsko upravljanje kretanjem robota P r i l o z i Naslov: Prenos podataka ISM uskopojasnim radio modulima sa primerima Izdavač: EHO Strana u boji: 170 Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 x 29,5 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-915999-5-9

Opis ISM uskopojasni radio moduli su zbog niske cene, jednostavne primene, dobrog dometa, malih dimenzija i male potrošnje električne energije našli veoma široku primenu. Koriste se za daljinsko otvaranje/zatvaranje vrata, daljinsko upravljanje robotima, prenos podataka u industrijskim postrojenjima itd. Osnovna namena ove knjige je osposobljavanje čitaoca za samostalno projektovanje i realizaciju radio veze (linka) za prenos podataka primenom uskopojasnih radio modula. Prvi deo knjige (tri poglavlja) sadrži relevantna razmatranja o glavnim elementima takve radio veze: mikrokontroleru, modulu radio predajnika, modulu radio prijemnika i anteni. U ovom delu su i razmatranja o prostiranju radio talasa. U drugom delu knjige su razmatrane određene specifičnosti projektovanja radio veze sa uskopojasnim modulima i dati primeri primene ovih modula. Iako uskopojasni radio moduli imaju veoma visoku pogodnost za projektovanje radio veze za prenos podataka, kod nas ih veoma mali broj ljudi primenjuje. Dokaz za to su katalozi domaćih dobavljača elektronskih komponenti u kojima se ovi moduli gotovo i ne pojavljuju. Autor knjige se nada da će ova knjiga inicirati masovniju primenu uskopojasnih radio modula.

Nekorišćeni primerak, još nerasečen tabak 1935 Retko u ponudi Mihailo Pupin Slavko Bokšan Izdavač: Srpska manastirska štamparija, Sremski Karlovci 1935; Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, kod Kovačice, 9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija i počasni konzul Srbije u SAD.[a] Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor).[1][2] Mihajlo Pupin Mihajlo Pupin.jpg Mihajlo Pupin, oko 1890. godine Puno ime Mihajlo Idvorski Pupin Rođenje 9. oktobar 1854. Idvor, kod Kovačice, Austrijsko carstvo Smrt 12. mart 1935. (80 god.) Njujork, SAD Polje matematika, fizika Škola Univerzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science, Columbia College Humboltov univerzitet u Berlinu Univerzitet u Kembridžu Poznat po Pupinov kalem Potpis Pupin signature.png Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Biografija Uredi Majka Olimpijada (levo) Grob Mihajla Pupina u Njujorku Mihajlo Idvorski Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, po gregorijanskom kalendaru, ili 27. septembra 1854. godine po julijanskom kalendaru, u selu Idvor (danas u opštini Kovačica) u Banatu (tada Austrijsko carstvo, danas Srbija). Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada.[3] Deda po ocu mu se zvao Arsenije, a Pupini su u Idvori zabeleženi od sredine 18. veka.[4] Po odlasku u Ameriku, dodao je prezime „Idvorski“ (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara, od toga su ostale tri sestre: Persida, Ljubica i Hristina.[5] Porodica Pupin je autohtona u Banatu, gde živi barem od prve polovine 18. veka. Pupini nose tipično slovensku/srpsku Haplogrupu I2.[6] Pupin se 1888. godine oženio Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka sa kojom je imao ćerku Varvaru.[7] U braku su bili samo 8 godina kada je ona preminula nakon teške upale pluća. Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu: „ Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.[8] ” Preminuo je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon (engl. Woodlawn) u Bronksu.[9] Postoji inicijativa da njegovi posmrtni ostaci budu preneti u Srbiju.[5] Obrazovanje Uredi Osnovno obrazovanje Mihajlo je sticao najpre u svom rodnom mestu, u srpskoj pravoslavnoj osnovnoj školi, a potom u nemačkoj osnovnoj školi u Crepaji. Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu prvo u Građanskoj školi, a potom u Realki. U gimnaziji nastavlja druženje sa Orlovaćaninom Urošem Predićem, započeto u Crepaji.[10] Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija. Stipendiju je dobio i zahvaljujući zalaganju prote Živkovića koji je u njemu prepoznao talenat vredan ulaganja. Zbog njegove aktivnosti u pokretu Omladine srpske, koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom morao je da napusti Pančevo. Godine 1872, odlazi u Prag, gde je, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda. Nakon očeve iznenadne smrti, u martu 1874, u svojoj dvadesetoj godini života doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu zbog finansijskih teškoća i da ode u Ameriku. „ Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.[11] ” Studije u Americi i doktorat Uredi Dvorane Hamilton i Hartli kampusa Univerziteta Kolumbija, 1907. godina U SAD je sledećih pet godina radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Nakon tri godine pohađanja večernjih kurseva, u jesen 1879. godine položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Na studijama je bio oslobođen plaćanja školarine zato što je bio primeran student, a na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade za uspeh iz grčkog jezika i matematike. Tokom školovanja uglavnom se izdržavao držanjem privatnih časova i radeći fizički teške poslove. Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike, pri čemu je primio diplomu prvog akademskog stepena. Potom se vratio u Evropu, i to najpre u Ujedinjeno Kraljevstvo (1883—1885) gde je nastavio školovanje na Univerzitetu Kembridž zahvaljujući dobijenoj stipendiji za studije matematike i fizike. Nakon školovanja u Kembridžu, Pupin je studije eksperimentalne fizike započeo na Univerzitetu u Berlinu 1885. godine kod profesora Hermana fon Helmholca, nakon čega je 1889. godine odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije, na temu: `Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“.[12] Akademska karijera i naučno-istraživački rad Uredi Tokom boravka u Berlinu, 1887. godine, održana je čuvena sednica Društva za fiziku na kojoj je prvi put objavljeno istorijsko Hercovo otkriće oscilatora i dipola koji emituje elektromagnetne talase. Sednicom je predsedavao fon Helmholc, tadašnji Pupinov mentor. Pupinov savremenik je takođe bio i čuveni naučnik Kirhof, zaslužan za otkriće dva osnovna elektrotehnička zakona (Prvo i drugo Kirhofovo pravilo), a koji je živeo i radio u Berlinu. Još tokom prve godine studija Pupin je pohađao Helmholcova predavanja iz eksperimentalne fizike, zatim predavanja o teoriji elektriciteta i magnetizma kod Kirhofa i izvodio praktične radove u laboratoriji pod Helmholcovim i Kuntovim rukovodstvom, profesorima koji su u to vreme bili izvanredan naučan kadar. Pupin je započeo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine gde je radio punih četrdeset godina (do 1929). Postao je redovni profesor 1901. godine. Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je njegovo interesovanje na proučavanje elektromagnetnih fenomena. Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. godine. Kao rezultat toga, Pupin je izumeo električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao kompaniji Markoni. Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak Х-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se primenjuje. Pupinovi kalemovi Uredi Prenos signala pomoću pupinovih kalemova Pupinovi kalemovi u PTT muzeju u Beogradu Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija“ (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova. „ Da ne bi mestimično opterećeni vod dao rđave rezultate u telefoniji, treba da relativna čestoća kalemova iznosi najmanje desetak kalemova po talasnoj dužini, računatoj za srednju telefonsku učestalost.[13] ” Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Lagranžeovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901. godine, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj), a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj.[14] Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum. Rešavajući mnoge probleme koji su se javljali u primeni pupinizacije, Pupin je pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899., razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena radio-tehnika. Istraživanja tokom Prvog svetskog rata Uredi Prvi sastanak Nacionalnog savetodavnog komiteta za vazduhoplovstvo 1915. (Pupin sedi prvi zdesna) Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona. Tokom rata, Pupin je bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo. Za ovaj rad dobio je posebnu zahvalnicu američkog Predsednika Hardinga koju je Pupin objavio u svom autobiografskom delu na 386. strani.[15] Doprinos određivanju granica Kraljevine SHS Uredi Godine 1912, Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. Ovu dužnost je obavljao sve do 1920. godine. Sa te pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD. Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pupin je boravio dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru (april — maj 1919), na poziv vlade Kraljevine SHS. „ Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austrougarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti.[11] ” Pismo Mihajla Pupina poslanstvu Kraljevstva SHS 1920. Po Londonskom ugovoru iz 1915. godine bilo je predviđeno da Italiji nakon rata pripadne Dalmacija. Nakon tajnog Londonskog ugovora Francuska, Engleska i Rusija zatražile su od Srbije da nakon rata načini teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj. Tako je Rumuniji po tome trebalo da pripadne Banat, a Bugarskoj deo Makedonije do Skoplja. U vrlo teškoj situaciji na pregovorima po pitanju granica Jugoslavije Pupin je lično uputio Memorandum 19. marta 1919. predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, koji je na osnovu podataka dobijenih od Pupina o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom. Spisak patenata Uredi Pupin je objavio oko 70 tehničkih članaka i izveštaja[16] i 34 patenta.[17] Patenti objavljeni u Americi[18][19] Broj patenta Naziv patenta Engleski naziv Datum objavljivanja 519.346 Aparat za telegrafske i telefonske prenose Apparatus for telegraphic or telephonic transmission 8. maj 1894. 519.347 Transformator za telegrafske, telefonske ili druge električne sisteme Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems 8. maj 1894. 640.515 Tehnika razvođenja električne energije pomoću naizmeničnih struja Art of distributing electrical energy by alternating currents 2. januar 1900. 640.516 Električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola Electrical transmission by resonance circuits 2. januar 1900. 652.230 Tehnika smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore 19. jun 1900. 652.231 Metod smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore 19. jun 1900. 697.660 Mašina za namotavanje Winding-machine 15. april 1902. 707.007 Višestruka telegrafija Multiple telegraphy 12. avgust 1902. 707.008 Višestruka telegrafija Multiple telegraphy 12. avgust 1902. 713.044 Proizvođenje asimetričnih struja pomoću simetričnog elektromotornog procesa Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process 4. novembar 1902. 768.301 Bežično prenošenje električnih signala Wireless electrical signalling 23. avgust 1904. 761.995 Aparat za smanjenje slabljenja električnih talasa Apparatus for reducing attenuation of electric waves 7. jun 1904. 1.334.165 Prenošenje električnih talasa Electric wave transmission 16. mart 1920. 1.336.378 Antena sa raspodeljenim pozitivnim otporom Antenna with distributed positive resistance 6. april 1920. 1.388.877 Zvučni generator Sound generator 3. decembar 1921. 1.388.441 Višestruka antena za prenošenje električnih talasa Multiple antenna for electrical wave transmission 23. decembar 1921. 1.415.845 Selektivna impedancija koja se suprotstavlja primljenim električnim oscilacijama Selective opposing impedance to received electrical oscillation 9. maj 1922. 1.416.061 Radio-prijemni sistem visoke selektivnosti Radio receiving system having high selectivity 10. maj 1922. 1.456.909 Talasni provodnik Wave conductor 29. maj 1922. 1.452.833 Aparat za selektivno pojačavanje Selective amplifying apparatus 23. april 1923. 1.446.769 Aperiodični pilotni provodnik Aperiodic pilot conductor 23. februar 1923. 1.488.514 Selektivni aparat za pojačavanje Selective amplifying apparatus 1. april 1923. 1.494.803 Električno podešavanje Electrical tuning 29. maj 1923. 1.503.875 Radiofonski prijemnik Tone producing radio receiver 29. april 1923. Književna delatnost Uredi Portret Mihajla Pupina, rad Uroša Predića, deo umetničke zbirke Matice srpske Pored patenata objavio je više desetina naučnih rasprava i 1923. godine svoju autobiografiju na engleskom jeziku From Immigrant to Inventor za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu. Na srpskom jeziku objavljena je prvi put 1929. godine i to pod naslovom Sa pašnjaka do naučenjaka. Pored ove knjige objavio je još dve: Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti (engl. The New Reformation : from physical to spiritual realities; 1927) Romansa o mašini (engl. Romance of the Machine; 1930) Ostali radovi koje je samostalno objavio: Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated vapors: Full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures (1902) Serbian orthodox church, (South Slav, monuments) (1918) Zadužbine Mihajla Pupina Uredi Narodni dom Mihajla I. Pupina - Pupinova zadužbina u Idvoru Rodna kuća Mihajla Pupina u Idvoru Pupin je 1914. godine oformio „Fond Pijade Aleksić-Pupin“ pri SANU, u znak zahvalnosti majci Olimpijadi na podršci koju mu je tokom života pružala. Sredstva fonda su se koristila za pomaganje školovanja u Staroj Srbiji i Makedoniji, a stipendije su dodeljivane jednom godišnje na praznik Sveti Sava. U znak zahvalnosti još 1930-ih godina jedna ulica u Ohridu dobila je ime Mihajlo Pupin. U Idvoru je od sopstvenih sredstava podigao Narodni dom Mihajlo I. Pupin, sa željom da objekat dobije funkciju narodnog univerziteta, odnosno da bude baštovanska i voćarska škola, što se do danas nije ostvarilo. Danas se u Idvoru nalazi Memorijalni kompleks, osnovan u spomen na rad i zaslugeovog velikog srpskog naučnika, pronalazača, profesora i dobrotvora.[20] Osnovao je poseban „Fond Mihajla Pupina“ od svoje imovine u Kraljevini Jugoslaviji, koji je dodelio „Privredniku“ za školovanje omladine i za nagrade za „vanredne uspehe u poljoprivredi“, kao i Idvoru za nagrađivanje učenika i pomoć crkvenoj opštini. Fond Mihajla Pupina u okviru Narodnog muzeja u Beogradu, finansirao je izradu i štampanje prvih savremenih naučnih monografija o srpskim srednjovekovnim manastirima, poput Studenice i Manasije.[21] Zahvaljujući Pupinovim donacijama, Dom u Idvoru je dobio čitaonicu, stipendiralo se školovanje omladine za poljoprivredu i finansirala se elektrifikacija i izgradnja vodovoda u Idvoru. Osnovao je zadužbinu pri Narodno–istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu. Fondovi Zadužbine koristili su se za kupovinu srpskih umetničkih dela za muzej i izdavanje publikacija „srpskih starina“. U imovinu Zadužbine, Pupin je uložio milion dinara.[22] U Americi je 1909. godine osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija — Savez Sjedinjenih Srba - Sloga — koja je imala za cilj okupljanje Srba u dijaspori i pružanje uzajamne pomoći, kao i očuvanje i negovanje etničkih vrednosti i kulturnog nasleđa.[23] Ova organizacija se potom udružila sa još tri druge iseljeničke organizacije u Srpski narodni savez (engl. Serbian national fondation), a Pupin je bio jedan od njenih osnivača i dugogodišnji predsednik (1909—1926). Organizovao je i Kolo srpskih sestara, koje su sakupljale pomoć za Srpski crveni krst, a pomagao je i okupljanje dobrovoljaca 1914. godine za ratne operacije u domovini preko srpske patriotske organizacije Srpska narodna odbrana (engl. Serbian National Defense) koju je predvodio i koju je takođe on osnovao. Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog svetskog rata ponovo aktivirao Jovan Dučić sa istim zadatkom.[24] Ličnim sredstvima garantovao je isporuke hrane Srbiji, a bio je i na čelu Komiteta za pomoć žrtvama rata. Pupin je takođe bio aktivan u osnivanju Srpskog društva za pomoć deci koje je nabavljalo lekove i odeću i nalazilo domove za ratnu siročad. Profesor Pupin je sam finansirao štampanje jedne srpske patriotske knjige o Prvom svetskom ratu, delo Milana Toplice. Prihod od prodaje te knjige, bio je namenjen `Društvu za pomaganje Srba begunaca i proteranih iz Austrougarske monarhije`.[25] Kolekcija od 12 vrednih slika poklonjenih od strane Pupina Narodnom muzeju u Beogradu danas čini Legat Mihajlo Pupin.[26][27] Bogati profesor Pupin je oko 1915. godine napisao svoj testament, u kojem je odredio da budu pomognute mnoge srpske nacionalne, obrazovne i kulturne ustanove. Nakon njegove smrti, 1935. godine međutim poslednju očevu volju pred američkim sudom je pokušala da ospori njegova kćerka gđa Smit. Umesto namenjenih 50.000 dolara, obaranjem očevog testamenta ona bi dobila čak milion dolara. Kćerka je imala šanse po američkim zakonima, jer da bi testament bio valjan moraju postojati dva istovetna primerka. Problem je nastao zbog nedostatka još jednog istovetnom primerka testamenta.[28] Ubrzo posle njegove smrti ćerka Varvara je prodala njegovu zaostavštinu na aukciji.[29] Počasti Uredi Spomenik Mihajlu Pupinu u Novom Sadu Spomenik Mihajlu Pupinu u Idvoru Mihajlo Pupin je bio: Predsednik Instituta radio inženjera 1917, SAD Predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike 1925—1926. Predsednik Američkog društva za unapređenje nauke Predsednik Njujorške akademije nauka Član Francuske akademije nauka Član Srpske kraljevske akademije Titule Uredi Doktor nauka, Univerzitet Kolumbija (1904) Počasni doktor nauka, Džons Hopkins Univerzitet (1915) Doktor nauka Prinston Univerzitet (1924) Počasni doktor nauka, Njujork Univerzitet (1924) Počasni doktor nauka, Mulenberg Koledž (1924) Doktor inženjerstva, Škola primenjenih nauka (1925) Doktor nauka, Džordž Vašington Univerzitet (1925) Doktor nauka Union Koledž (1925) Počasni doktor nauka, Marijeta Koledž (1926) Počasni doktor nauka, Univerzitet Kalifornija (1926) Doktor nauka, Rudžers Univerzitet (1926) Počasni doktor nauka, Delaver Univerzitet (1926) Počasni doktor nauka, Kenjon Koledž (1926) Doktor nauka, Braun Univerzitet (1927) Doktor nauka, Ročester Univerzitet (1927) Počasni doktor nauka, Midlburi Koledž (1928) Doktor nauka, Univerzitet u Beogradu (1929) Doktor nauka, Univerzitet u Pragu (1929) Bio je počasni građanin Zrenjanina od 1921. godine.[30], i Bleda, koji je njegovom zaslugom pripao Kraljevini SHS[31] Medalje Uredi Bista Mihajla Pupina koja se nalazi u holu Univerziteta Kolumbija. Bista Mihajla Pupina u pročelju iznad ulaza u Narodni dom, rad Ivana Meštrovića Medalja Eliot Kreson instituta Frenklin 1902. Herbertova nagrada Francuske akademije 1916. Edisonova medalja američkog instituta inženjera elektrotehnike 1919. Počasna medalja američkog Radio instituta 1924. Počasna medalja instituta društvenih nauka 1924. Nagrada Džordža Vošingtona zapadnog udruženja inženjera 1928. Beli orao Prvog Reda, Kraljevina Jugoslavija 1929. Beli lav Prvog Reda, najviše odlikovanje za strance Čehoslovačke Republike 1929. Medalja Džona Frica[32] četiri američka nacionalna udruženja inženjera elektrotehnike 1931. U Beogradu je 1946. godine osnovan Institut Mihajlo Pupin. Jedan manji krater na Mesecu, u Pupinovu čast, nazvan je njegovim imenom,[33] kao i jedna mala planeta koja je otkrivena 2001. godine.[34] Fizičke laboratorije Univerziteta Kolumbija još uvek nose njegovo ime.[35] Godine 1927, na Univerzitetu Kolumbija, Njujork sagrađena je zgrada Odseka za fiziku pod imenom Pupinova laboratorija. U ovoj zgradi, još za života Pupina, 1931. godine Harold C. Ureu je otkrio teški vodonik, što je bilo prvo veliko otkriće u Pupinovoj laboratoriji. Tu je otpočela i izgradnja prve nuklearne baterije. Ureu je dobio Nobelovu nagradu 1934. godine. Od velikih imena nauke Pupinovi studenti su bili Miliken, Langmur, Armstrong i Tornbridž. Prva dvojica su dobitnici Nobelove nagrade. Snimljen je i film o Mihajlu Pupinu prema njegovom autobiografskom delu u saradnji sa Univerzitetom Kolumbija.[36] Posebno priznanje Uredi Srebrnjak sa likom Mihajla Pupina iskovan povodom 125 godina od njegovog rođenja. U Americi je 1958. godine ustanovljena Medalja Mihajla Pupina koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim interesima Amerike. Na listi nosilaca ovog priznanja nalazi se i Edgar Huver (1961) nekadašnji direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).[37][38][39] Mihajlo

Fenomen telekomunikacija može se shvatiti kao kompleksni skup procesa i tehnologija, pomoću kojih se neki smišljeni sadržaj, poruka, prenosi ili ekstrahuje iz neke informacije. Termin telekomunikacije odnosi se specifično na skup procesa i tehnologija u posmatranom elektromagnetskom sistemu kroz koji se prenose poruke. Ova knjiga svojim sadržajem obrađuje kako sam termin telekomunikacije, tako i njegov fenomen, kroz sledeće oblasti: signali i sitemi, elementi teorije slučajnih procesa u telekomunikacijama, analogne modulacije, impulsne modulacije, analogno-digitalna konverzija, principi prenosa digitalnih signala, digitalne modulacije, principi kodiranja, analiza telekomunikacione veze, sistemi sa proširenim spektrom, principi multipleksiranja i višestrukog pristupa kao i velikim brojem dodataka. SADRŽAJ 1. UVOD, 1 1.1. ISTORIJAT RAZVOJA TELEKOMUNIKACIJA, 4 1.2. Međunarodne organizacije u oblasti Telekomunikacija, 8 1.2.1. Međunarodna unija za telekomunikacije, 9 ITU-R sektor, 11 ITU-T sektor, 13 ITU-D sektor, 14 ITU strategija, 15 1.2.2. Regionalne organizacije u oblasti telekomunikacija, 16 1.3. PRINCIPI SAVREMENE REGULATIVE U OBLASTI TEKOMUNIKACIJA, 17 1.4. Proces komuniciranja, 19 1.4.1. Osnovne definicije, 19 1.5. Model telekomunikacionog sistema, 20 1.6. POJAM INFORMACIJE, 22 1.6.1. Uzajamna informacija, 27 1.6.3. Diskretni izvor sa memorijom, Markovljev izvor, 30 1.6.4. Kontinualni izvor informacija, 32 2. SIGNALI I SISTEMI, 35 2.1. PORUKE I SIGNALI, 35 2.1. 1. Podela poruka, 35 2.1. 2. Priroda i podela signala, 36 2.2. Harmonijska analiza periodičnih signala, 38 2.2.1. Parseval-ova teorema, 40 2.2.2. Korelacija periodičnih signala, 40 Autokorelacija, 41 2.2.3. Konvolucija periodičnih signala, 41 2.3. Spektralna analiza aperiodičnih signala, 42 2.3.1. Korelacija aperiodičnih signala, 45 Autokorelacija, 46 2.3.2. Konvolucija aperiodičnih signala, 46 2.3.3. Fourier-ova transformacija singularnih funkcija, 48 2.4. DISKRETIZACIJA U VREMENU KONTINUALNIH SIGNALA, TEOREMA O ODABIRANJU, 49 2.4.1. O značaju teoreme o odabiranju u telekomunikacijama, 51 2.4.2. Preklapanje spektara, 54 2.5. DlSKRETNI SIGNALII SISTEMI, 57 2.5.1. Linearni vremenski invarijantni diskretni sistemi, 59 Podela diskretnih lineamih vremenski nepromenljivih sistema, 60 2.6. Diskretna Fourier-ova transformacija, 60 2.6.1. Uobličavanje spektra signala pomoću prozorskih funkcija, 63 Pravougaona prozorska funkcija, 63 Sinusna prozorska fiinkcija, 64 2.7. Brza Fourier-ova transformacija, 65 2.8. Gram-Schmidt-ova procedura, 68 2.8.1. Veza između signala i vektora, 71 2.8.2. Prepoznavanje signala, 74 2.9. JEDINICE KOJE SE KORISTE U PRENOSU SIGNALA, 77 2.10. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SIGNALA GOVORA, 78 2.10.1. Sirina spektra signala govora, 79 2.10.2. Raspodela amplituda signala govora, 82 2.10.3. Snaga signala govora, 83 2.10.4. Spektralna gustina srednje snage signala govora, 84 2.10.5. Signal govora i učestanost odabiranja, 85 2.10.6. Testiranje kvaliteta signala govora, 86 2.10.7. Interpolacija signala govora, 87 2.11. Televizijski signal, 89 2.11.1. Princip analize slike, 91 2.11.2. Osnovne karakteristike televizijskog signala, 92 Spektralne karakteristike video signala, 94 2.11.3. Osnovni principi kolorimetrije, 98 Osnovne karakteristike kolor televizijskog signala, 100 2.12. LlNEARNI 1 NELINEARNI SISTEMI, 102 2.12.1. Koncept sistema, 102 2.12.2. Osobine sistema, 102 2.12.3. Karakterizacija linearnog sistema, 104 2.12.4. Kompleksna anvelopa, 107 2.12.5. Analiza linearnih sistema u frekvencijskom domenu, 109 Lineama izobličenja, 111 2.12.6. Idealan sistem propusnik niskih učestanosti, 113 Vreme uspostavljanja i pojava oscilovanja, 114 2.12.7. Kriterijum potrebne širine propusnog opsega sistema, 115 2.12.8. Sistem simetrični propusnik opsega učestanosti, 116 2.12.9. Fizička ostvarljivost funkcije prenosa sistema, 118 Lokacija signala u vremenu i spektru, 121 Brzina prostiranja gmpe i gmpno kašnjenje, 121 2.12.10. Nelinearni sistemi, 123 Harmonijska izobličenja, 124 Intermodulaciona izobličenja, 125 3. ELEMENTI TEORIJE SLUČAJNIH PROCESA U TELEKOMUNIKACIJAMA, 126 3.1. Elementi teorije verovatnoće, 126 3.1.1. Aksiome verovatnoće i osobine verovatnoće, 127 3.1.2. Bayes-ova formula, 128 3.2. Slučajne promenljive i slučajni vektori, 131 3.2.1. Funkcija raspodele, 131 3.2.2. Slučajni vektor, 132 Verovatnoća da vektor X pripada skupu Z, 133 Uslovne verovatnoće, 133 Srednje vrednosti i momenti, 134 3.2.3. Funkcije siučajnih promenijivih i slučajnih vektora, 135 3.2.4. Normalna raspodela, 136 Dvodimenzionalna Gauss-ova raspodela, 137 3.2.5. Određivanje funkcije gustine raspodele, 137 3.3. Karakteristična funkcija, 138 3.3.1. Transformacija slučajne promenljive, 139 3.3.2. Karakteristična funkcija normalne slučajne promenljive, 140 3.4. Centralna granična teorema, 141 3.5. Slučajne sekvence sa proizvoljnom raspodelom, 141 3.6. Slučajni procesi, 142 3.6.1. Vrste slučajnih procesa, 143 3.6.2. Momenti slučajnog procesa, 144 3.6.3. Stacionarnost slučajnog procesa, 145 Stacionamost u širem smislu, 145 Ciklostacionamost slučajnog procesa u širem smislu, 146 Odziv lineamog vremenski invarijantnog sistema na pobudu slučajnim procesom koji je (ciklo)stacionaran u širem smislu 146 3.6.4. Spektralna gustina srednje snage, 146 Wiener-Khinchine-ova teorema, 146 Srednja snaga slučajnog procesa, 148 Ergodičnost slučajnog procesa, 149 3.6.5. Gauss-ov slučajni proces, 150 Beli Gauss-ov šum, 150 3.6.6. Slučajni procesi i linearni sistemi, 151 Hilbert-ova transformacija slučajnog procesa, 152 3.6.7. Uskopojasni slučajni procesi, 153 3.7. ŠUM U TELEKOMUNIKACIONIM SISTEMIMA, 155 3.7.1. Impulsni šum i njegove karakteristike, 156 3.7.2. Termički šum i njegove karakteristike, 157 Raspodela amplituda termičkog šuma, 159 Ekvivalentna kola izvora termičkog šuma, 161 3.7.3. Beli šum i njegove karakteristike, 163 3.7.4. Uskopojasni aditivni beli Gauss-ov šum, 167 Statističke karakteristike uskopojasnog slučajnog šuma, 172 Statističke karakteristike zbira sinusoidalnog signala i uskopojasnog slučajnog šuma, 174 4 ANALOGNE MODULACIJE 179 4.1. Uvod, 179 4.2. Amplitudska modulacija, 181 4.2.1. Amplitudska modulacija sa dva bočna opsega, 181 Produktna modulacija i nelineami sklop, 184 4.2.2. Principi realizacije amplitudskih modulatora, 186 Balansni nelineami modulator, 186 Balansni prekidački modulator, 187 4.2.3. Kvadraturna amplitudska modulacija, 189 4.2.4. Konvencionalna amplitudska modulacija, 190 Energetski bilans CAM signala, 192 4.2.5. Amplitudska modulacija sa jednim bočnim opsegom, 192 Balansni modulator sa filtrom za izdvajanje bočnog opsega, 194 4.2.6. Amplitudska modulacija sa nesimetričnim bočnim opsezima, 195 4.2.7. Demodulacija amplitudski modulisanih signala, 199 Koherentna demodulacija CAM signala, 200 Costas-ova petlja i sinhrona demodulacija AM signala, 200 Koherentna demodulacija AM-SSB signala, 201 Nelineami kvadratni demodulator, 202 Detektor anvelope, 203 4.3. Ugaone modulacije, 205 4.3.1. Srednja snaga ugaono modulisanog signala, 209 4.3.2. Spektar ugaono modulisanog signala, 209 Modulišući signal u obliku sume dva sinusoidalna test tona, 211 Modulišući signal kao stacionaran slučajan Gaussov proces, 212 4.3.3. Širina propusnog opsega sistema za prenos ugaono modulisanih signala, 214 Osobine spektra fazno modulisanih signala, 217 Osobine spektra frekvencijski modulisanih signala, 218 4.3.4. Principi realizacije frekvencijskih modulatora, 220 Direktni postupci generisanja FM signala, 220 Indirektni postupci generisanja FM signala, 221 4.3.5. Demodulacija FM signala, 223 Konvertori FM u AM signale, 223 Diskriminatori sa faznim mrežama, 225 Detektor prolaska krož nulu, 226 4.4. UTICAJ ŠUMA U TELEKOMUNIKACINIM SISTEMIMA SA ANALOGNIM MODULACIJAMA, 229 4.4.1. Uvod, 229 4.4.2. Odnos (S/N) u telekomunikacionim sistemima sa amplitudskom modulacijom, 230 Odnos (S/N) kod CAM i AM-DSB sa koherentnom demodulacijom, 230 Odnos (S/N) kod CAM sa nekoherentnom demodulacijom, 231 Odnos (S/N) kod AM-SSB sa koherentnom demodulacijom, 233 Lineami modulacioni postupci i sinusoidalna interferencija, 235 4.4.3. Odnos (S/N) u telekomunikacionim sistemima sa ugaonim modulacijama, 235 Fazna modulacija, 237 Frekvencijska modulacija, 238 Poređenje SGSS šuma na izlazu iz prijemnika fazno i frekvencijski modulisanih signala, 239 Prag prijema kod ffekvencijske modulacije, 239 Ugaone modulacije i sinusoidalna interferencija, 245 Poboljšanje odnosa (S/N) kod FM sa pre-emfazisom i de-emfazisom, 247 Ekstenzija praga prijema kod FM, Demodulator sa povratnom spregom, 252 4.5. POREDJENJE ANALOGNIH MODULACIONIH POSTUPAKA, 253 4.6. Fazno zaključana petlja - PLL, 256 4.6.1. Linearni model PLL, 259 4.6.2. Primena PLL, 260 Sinhrona demodulacija, 260 Frekvencijski sintetizator, 262 PLL kao demodulator FM signala, 263 4.6.3. Uticaj šuma na PLL, 263 4.7. Spektralni analizator, 265 4.8. SUPEREHETERODINSKI PRIJEMNIK, 266 4.9. STEREOFONSKI SISTEM, 270 4.10. OSNOVNI PRINCIPI PRENOSA TELEVIZIJSKOG SIGNALA, 271 5. IMPULSNE MODULACIJE 274 5.1. Uvod, 274 5.2. IMPULSNA AMPLITUDSKA MODULACIJA, 275 5.2.1. Prirodno odabiranje, 276 5.2.2. Regularno odabiranje, 277 5.3. IMPULSNA ŠIRINSKA I IMPULSNA POLOŽAJNA MODULACIJA, 279 5.3.1. Spektar PPM signala, 280 5.4. Uticaj šuma u sistemima sa impulsnim MODULACIJAMA 281 5.4.1. Sistemi sa impulsnom amplitudskom modulacijom, 281 5.4.2. Sistemi sa impulsnom položajnom modulacijom, 282 6. ANALOGNO-DIGITALNA KONVERZIJA 285 6.1. Principi analogno-digitalne konverzije signala, 285 6.1.1. Formatiranje tekstualnih podataka, 286 6.2. Kvantizacija, 287 6.2.1. Skalarna kvantizacija, 289 Lineama kvantizacija, 289 Nelinearna kvantizacija, Kompresija, 291 6.2.2. Vektorska kvantizacija, 295 6.3. IMPULSNA KODNA MODULACIJA, 297 6.3.1. Neuniformna kvantizacija, 298 |i karakteristika kompresije, 298 A karakteristika kompresije, 300 6.3.2. Segmentirana karakteristika kompresije, 302 Segmentirana A karakteristika kompresije, 303 6.3.3. NICAM kompresija, 306 6.4. Diferencijalna impulsna kodna modulacija, 306 6.4.1. Adaptivna kvantizacija, 309 6.4.2. Adaptivna predikcija, 311 6.4.3. A/D konverzija u vidu adaptivnog podopsežnog kodiranja, 312 6.5. DELTA MODULACIJA, 313 6.5.1. Adaptivna delta modulacija, 316 6.5.2. Sigma-Delta modulacija, 317 6.6. Kodiranje izyoRA, 318 6.6.1. Huffman-ovo kodiranje, 319 Adaptivrio Hufman-ovo kodiranje, 322 6.6.2. Lempel-Ziv kodiranje, 323 6.7. Kodiranje signala govora, 326 6.7.1. Linearno prediktivno kodiranje govora, 327 6.7.2. ITU koderi signala govora, 328 6.8. ODNOS S/N U SISTEMIMA SA IMPULSNOM KODNOM I DELTA MODULACIJOM, 329 6.9. Digitalizacija audio signala, 332 6.10. JPEG STANDARD KOMPRESIJE SLIKE, 333 7. PRINCIPI PRENOSA DIGITALNIH SIGNALA 336 7.1. Uvod, 336 7.2. Linijski kodovi, 339 7.2.1. Talasni oblici signala, 339 7.2.2. SGSS digitalnih signala, 340 Polami binami signal, NRZ, 342 Unipolami binami signal, NRZ, 342 Bipolami binami signal, NRZ, 343 BnZS kod, 343 HDB linijski kodovi, 344 Manchester kod, 345 M-amo signaliziranje, 346 Poređenje SGSS, 346 7.3. INTERSIMBOLSKA INTERFERENCIJA, 348 7.3.1. Idealan sistem, 348 7.3.2. Dijagram oka, 350 7.3.3. Nyquist-ovi kriterijumi, 351 Prvi Nyquist-ov kriterijum, 352 Drugi Nyquist-ov kriterijum, 355 7.3.4. Duobinarno signaliziranje, 357 Delimični odziv klase I, 358 Delimični odziv klase IV, 360 Generalizacija signaliziranja sa delimičnim odzivom, 362 7.4. Uticaj šuma na prenos u osnovnom opsegu učestanosti, 363 7.4.1. Verovatnoća greške u odlučivanju, 363 7.5. PRENOS DIGITALNIH SIGNALA U OSNOVNOM OPSEGU UČESTANOSTI, 367 7.6. Optimizacija sistema za prenos signala, 369 7.6.1. Optimalni fdtar, 370 7.6.2. Podešeni filtar, 371 M-amo signaliziranje i podešeni fdtar, 372 7.6.3. Korelacioni prijemnik, 373 7.6.4. Prijemnik sa integracijom i rasterećenjem, 374 7.6.5. Optimizacija sistema u odnosu na uticaj slučajnog šuma i intersimbolske interferencije, 375 7.7. Ekvalizacija, 377 7.7.1. Zero-Forcing ekvalizator, 378 7.7.2. Adaptivna ekvalizacija, 379 Gradijentni algoritam, 381 Widrow-Hopf-ov algoritam, 383 7.8. SlGNALIZIRANJE SA RAZLIČITIM TALASNIM OBLICIMA, 384 7.9. Optimalni postupci detekcije, 386 7.9.1. Elementi teorije odlučivanja, 386 7.9.2. Matrica prelaska simbola, 387 Simetrični binami kanal, 387 7.9.3. Bayes-ov kriterijum odlučivanja, 389 Optimalna vrednost praga odlučivanja, 391 7.9.4. Kriterijum minimalne greške, 392 7.9.5. Kriterijumi maksimalne aposteriori verovatnoće i maksimalne verodostojnosti, 393 7.9.6. Minimaks kriterijum, 395 7.9.7. Neyman-Pearson-ov kriterijum, 396 7.10. NE-BELI ADITIVNI GAUSS-OV ŠUM I PODEŠENI FILTAR, 398 8. DIGITALNE MODULACIJE 399 8.1. Uvod, 399 8.1.1. Osnovni modulacioni postupci, 402 8.2. Kriterijumi za izbor modulacionog postupka, 403 8.2.1. Kriterijum efikasnosti po snazi, 403 8.2.2. Kriterijum spektralne efikasnosti, 403 8.2.3. Kompleksnost sistema, 405 8.3. Pregled digitalnih modulacionih postupaka, 405 8.4. Detekcija sign ala nepoznate faze, 408 8.5. Digitalna amplitudska modulacija, 410 8.5.1. Binarna ASK i koherentna demodulacija, 410 8.5.2. Binarna ASK i nekoherentna demodulacija, 412 8.6. Digitalna fazna modulacij a, 414 8.6.1. Binarna PSK, 414 8.6.2. Diferencijalna BPSK, 416 8.6.3. Koherentna QPSK, 418 Sinhronizacija nosioca, 421 Diferencijalno kodirana QPSK, 422 Offset QPSK, 424 7t/4-QPSK, 426 8.6.4. M-arna PSK, 428 8.7. M-arna kvadraturna amplitudska modulacija, 433 8.8. Digitalna frekvencijska modulacija, 436 8.8.1. Binarna FSK, 436 Binama FSK i koherentna demodulacija, 437 Binama FSK i nekoherentna demodulacija, 440 8.8.2. M-arna FSK, 443 8.8.3. FSK sa kontinualnom promenom faze, CPFSK, 446 Binama CPFSK sa minimalnim pomerajem učestanosti nosioca 449 MSK sa Gauss-ovim uobličavanjem, 455 8.9. Komparacija digitalnih modulacija, 458 8.9.1. Komparacija PSK modulacija, 458 8.9.2. Komparacija FSK modulacija, 459 8.9.3. Poređenje MPSK i MFSK, 461 8.9.4. Shannon-ova granica i spektralna efikasnost, 461 9. PRINCIPIKODIRANJA 465 9.1. Uvod, 465 9.2. Principi kodiranja, 466 9.2.1. Klasifikacija i razvoj postupaka zaštitnog kodiranja, 467 9.2.2. Hamming-ovo rastojanje, 469 9.2.3. Linearni blok kodovi, 470 Repeticioni kodovi, 476 Optimalno dekodiranje, 478 9.3. Hamming-ov kod, 481 9.4. Ciklični kodovi, 482 9.4.1. Ciklični Hamming-ov kod, 487 9.4.2. CRC ciklični kodovi, 487 9.5. BCHkod, 488 9.6. Golay-ev kod, 489 9.7. Reed-Solomon-ovi kodovi, 489 9.8. Konvolucioni kodovi, 489 9.8.1. Viterbi-jev algoritam, 494 9.9. Primeri dizajn a sistema sa zaštitnim kodiran jem, 497 9.9.1. Sistem sa ograničenom širinom propusnog opsega i bez zaštitnog kodiranja, 497 9.9.2. Sistem sa ograničenom snagom i bez zaštitnog kodiranja, 498 9.9.3. Sistem sa ograničenom širinom propusnog opsega, ograničenom snagom i sa zaštitnim kodiranjem, 499 9.9.4. Sistem proširenog spektra sa direktnom sekvencom i zaštitnim kodiranjem, 501 9.10. TRELIS KODIRANA MODULACIJA, 502 9.10.1. TCM kodiranje, 503 Ungerboeck-ovo particioniranje, 503 Dodeljivanje talasnih oblika signala prelazima u trelisu, 505 9.10.2. TCM dekodiranje, 506 Slobodno rastojanje i greška detekcije, 506 Kodni dobitak, 507 9.10.3. Ostali tipovi trelis kodova, 508 Paralelne putanje, 508 Trelis sa osam stanja, 508 Trelis kodiranje za QAM, 509 Višedimenzione TCM, 510 9.11. PRINCIPl KRIPTOGRAFIJE, 511 9.11.1. Perfektna sigurnost, 515 9.11.2. Računska sigurnost, 516 9.11.3. Kriptosistem javnog ključa, 517 9.11.4. Diffie-Hellman-ov kriptosistem, 517 9.11.5. RSA kriptosistem, 518 9.11.6. Digitalni potpis, 519 10. ANALIZA TELEKOMUNIKACIONE VEZE 521 10.1. Uvod , 521 10.2. Slučajanšum, 524 10.2.1. Temperatura šuma, 524 10.2.2. Efektivna temperatura sopstvenog šuma sistema, Temperatura šuma sistema, 525 10.2.3. Faktor šuma, 527 10.2.4. Efektivna temperatura sopstvenog šuma i faktor šuma niza kaskadno vezanih sklopova, 528 10.2.5. Temperatura šuma i radio mapa neba, 530 10.2.6. Temperatura šuma antene, 532 10.3. Radio kanal, 533 10.3.1. Dobitak antene i domet veze, 535 Odnos dBm i dBpV, 540 10.3.2. Prostiranje u slobodnom prostoru, 540 Fresnel-ove zone, 545 10.3.3. Propagacija po više putanja, 546 10.3.4. Uticaj atmosferilija na propagaciju radio-talasa, 547 10.3.5. Budžet radio veze, 550 10.3.6. Feding, 551 10.4. Kanalsa usmerenom propagacijom, 560 10.5. Optički kanal, 563 10.6. Diversiti, 568 10.6.1. Prostorni prijemni diversiti, 570 Selektivni diversiti, 570 Maximal-Ratio kombinovanje, 572 Equal-Gain kombinovanje, 575 Square-Law kombinovanje, 575 10.6.2. Vremenski diversiti, 576 11. SISTEMI SA PROŠIRENIM SPEKTROM 577 11.1. Uvod , 577 11.1.1. Osnovni komunikacioni problemi, 579 Interferencija u obliku impulsnog šuma, 579 Estimacija vremenskog kašnjenja i učestanosti nosioca, 580 Uticaj interferencije, 582 11.1.2. Koncept male verovatnoće presretanja, 583 11.2. OSNOVNE TEHNOLOGIJE PROŠIRENOG SPEKTRA, 586 11.3. TEORIJA I PRIMENA PSEUDOSLIJČAJNIH SEKVENCI, 588 11.3.1. Osobine pseudoslučajnih sekvenci, 588 11.3.2. Realizacija generatora pseudoslučajnih sekvenci pomoću pomeračkih registara, 592 Matematički model lineamog pomeračkog registra, 593 Karakteristični polinom, 596 11.3.3. Vektor stanja i fazni pomeraj pseudoslučajne sekvence, 598 11.3.4. Korelacija binarnih pseudo-slučajnih sekvenci, 599 Korelacija realnih binamih pseudo-slučajnih sekvenci, 600 Delimična korelacija pseudo-slučajnih sekvenci, 601 11.3.5. Pseudo-slučajne sekvence maksimalne dužine, m-sekvence, 602 Spektralne osobine m-sekvenci, 603 Ortogonalizacija m-sekvence, 604 Rekonstrukcija generatora m-sekvence, 605 11.3.6. Gold-ove pseudo-slučajne sekvence, 606 11.3.7. M-arne sekvence, 609 M-ame jedno-koincidentne sekvence, 609 Konstrukcija pseudo-slučajnih sekvenci na bazi kongruentalnog računa, 612 M-ame sekvence na bazi konkateniranih prostih kodova, 615 11.3.8. Kasami-jeve sekvence, 615 11.3.9. Hadamard-Walsh-ove sekvence, 617 11.3.10. Primena pseudoslučajnih sekvenci u skrembleru, 618 Sinhroni skrembler/deskrembler, 618 Samosinhronizujući skrembler/deskrembler, 619 11.4. SlSTEM PROŠIRENOG SPEKTRA SA DIREKTNOM SEKVENCOM621 11.4.1. Sistem sa direktnom sekvencom i BPSK, 621 11.4.2. Sistem sa direktnom sekvencom i QPSK, 625 11.5. SlSTEM PROŠIRENOG SPEKTRA SA FREKVENCIJSKIM SKAKANJEM, 625 11.5.1. Sistem sa sporim FH, 627 11.5.2. Sistem sa brzim frekvencijskim skakanjem, 627 11.5.3. Smanjenje interferencije u FHSS sistcmu, 628 11.6. HlBRIDNI SISTEM SA DS I FH, 631 11.7. SlNHRONIZACIJA PSS, 631 11.7.1. Osnovni principi sinhronizacije PSS, 632 11.7.2. Serijsko pretraživanje, 633 11.7.3. Detekcija signala u prisustvu aditivnog belog Gauss-ovog šuma , 634 11.7.4. Praćenje sinhronizacije, 636 Delay-Lock petlja za praćenje sinhronizacije, 638 Tau-Dither petlja za praćenje sinhronizacije, 640 Petlje za praćenje sinhronizacije u sistemima sa frekvencijskim skakanjem, 640 11.8. POTISKIVANJE INTERFERENCIJE U SISTEMIMA SA PROŠIRENIM SPEKTROM, 642 11.8.1. Prijemnik sa transverzalnim filtrom, 644 11.8.2. Nelinearne metode estimacije, 648 11.8.3. Neparametarske metode potiskivanja interferencije, 650 11.8.4. Metode jednokorisničke detekcije u sistemima sa CDMA, 650 11.9. Principi ometanja sistema sa proširenim spektrom , 654 11.9.1. Ometanje DS-BPSK sistema, 655 11.9.2. Ometanje FH-BFSK sistema, 657 11.10. ISTORIJAT RAZVOJA SISTEMA SA PROŠIRENIM SPEKTROM , 659 12. PRINCIPI MULTIPLEKSIRANJA I VIŠESTRUKOG PRISTUPA 662 12.1. FDM/FDMA, 664 12.1.1. FDM hijerarhija, 666 12.1.2. Multipleksiranje po talasnim dužinama, 667 12.2. TDM/TDMA, 668 12.2.1. Digitalna hijerarhija, 669 Pleziosinhrona digitalna hijerarhija, 669 Sinhrona digitalna hijerarhija, 673 12.2.2. Dodela TDM/TDMA slotova, 675 12.3. FDMA/TDMA, 675 12.4. Poređenje FDM i TDM tehnika multipleksiranja, 677 12.5. ATM, 680 12.5.1. Slojevi ATM arhitekture, 682 12.6. Paketski prenos, 684 12.7. CDMA, 685 12.7.1. RAKE prijemnik, 688 12.7.2. CDMA u ćelijskom okruženju, 691 12.7.3. FECiCDMA, 693 12.8. ALOHA TEHNIKA VIŠESTRUKOG SLUČAJNOG PRISTUPA, 694 12.8.1. Slotted ALOHA, 696 12.8.2. ALOHA sa rezervacijom, 697 12.8.3. Poređenje S-ALOHA i R-ALOHA sistema, 698 12.9. TELEKOMUNIKACIONE MREŽE 1 VIŠESTRUKI PRISTUP, 698 12.9.1. Topologija mreže sa komutacijom, 704 Opšti principi komutacionih mreža, 705 12.9.2. Difuzne mrežne topologije, 708 Magistrala ili multidrop, 708 Pasivan prsten, 709 Aktivan prsten, 709 12.9.3. Međusobno povezane mreže, 710 12.9.4. Slojevite mrežne arhitekture, ISO OSI referentni model, 710 12.9.5. Tehnike višestrukog pristupa u lokalnim mrežama, 712 Mreže sa višestrukim pristupom na bazi CSMA/CD, 712 Token-ring mreže, 714 13. DODACI, 716 13.1. ISTORIJA RAZVOJA TELEKOMUNIKACIJA U SRBIJI, 716 13.2. ETSI TEHNIČKI KOMITETI, 718 13.3. OSOBINE FOURIER-OVE TRANSFORMACIJE, 719 13.4. SlNGULARNE FUNKCIJE, 722 13.5. Elementarni diskretni signali, 723 13.5.1. Dirac-ov impuls, 723 13.5.2. Diskretna Heaviside-ova funkcija, 724 13.5.3. Kosinusni niz, 724 13.5.4. Kompleksni eksponencijalni niz, 724 13.6. Princip stacionarne faze, 725 13.7. Principi tehnologije CD i DVD, 725 13.7.1. Princip rada CD, 726 13.7.2. DVD, 728 13.8. Bessel-ove FUNKCIJE, 729 13.9. Funkcija greške I KOMPLEMENTARNA FUNKCIJA GREŠKE731 13.10. Problem prolaska kroznulu, 732 13.11. OSNOVNI PRINCIPI FIZIOLOGIJE VIDA, 734 13.11.1. Fizičke karakteristike svetlosti, 734 13.11.2. Osnovne karakteristike čula vida, 735 13.11.3. Fotometrijske veličine, 739 13.11.4. Osećaj sjajnosti i adaptacija oka, 741 13.11.5. Kodiranje receptorskih signala, 742 13.11.6. Prostorna i vremenska rezolucija, 742 13.11.7. Moć zapažanja boja, 743 13.11.8. CIE standardni kolorimetrijski sistem, 745 13.12. Claude E, Shannon: 50 GODINA OD NASTANKA TEORIJE INFORMACIJA, 747 13.13. ASCII kod, 748 13.14. π/4-QPSK, 749 13.15. POLJA GALOIS-A I PRIMITIVNI POLINOMI, 751 13.15.1. Koreni primitivnih polinoma i m-sekvence, 753 13.15.2. Recipročni polinomi, 754 13.15.3. Karakteristični polinomi m-sekvenci, 754 13.15.4. Gold-ove sekvence i poželjni parovi m-sekvenci, 755 LITERATURA, 756 SPISAK SKRAĆENICA, 762 INDEKS, 769 Naslov: Principi telekomunikacija Izdavač: Akademska misao Strana: 786 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 18 x 25,5 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7466-326-4

Odlično stanje Priča o internetu How the Web Was Born The Story of the World Wide Web James Gillies and Robert Cailliau The first book-length account of the origins of the World Wide Web Co-written by Robert Cailliau, one of the pioneers of the Web Contains interviews with the key players in the story Part of the March 2000 Popular Science promotion How the Web was Born: The Story of the World Wide Web by James Gillies (Author), Robert Cailliau (Author) In 1994, a computer program called the Mosaic browser transformed the Internet from an academic tool into a telecommunications revolution. Now a household name, the World Wide Web is a prominent fixture in the modern communications landscape, with tens of thousands of servers providing information to millions of users. Few people, however, realize that the Web was born at CERN, the European Laboratory for Particle Physics in Geneva, and that it was invented by an Englishman, Tim Berners-Lee. Offering its readers an unprecedented `insider`s` perspective, this new book was co-written by two CERN employees--one of whom, Robert Cailliau, was among the Web`s pioneers. It tells how the idea for the Web came about at CERN, how it was developed, and how it was eventually handed over at no charge for the rest of the world to use. The first book-length account of the Web`s development, How the Web was Born draws upon several interviews with the key players in this amazing story. This compelling and highly topical book is certain to interest all general readers with a taste for the Web or the Internet, as well as students and teachers of computing, technology, and applied science. Internet[1] je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi. Počeci interneta se vežu za stvaranje ARPANET-a, 1969. godine, mreže računara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje milijarde računara širom sveta na jedan nehijerarhijski način. Internet je proizvod spoja medija, računara i telekomunikacija. Međutim, internet nije samo proizvod tehnološkog napretka, nego takođe društvenih i političkih procesa, uključujući naučnu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korjena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruženje vezano za naučnu zajednicu, internet se vrlo brzo proširio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se internet nametne kao tehnološka inovacija koja konstantno transformiše društvo i ekonomiju. Internet je javno dostupna globalna paketna podatkovna mreža koja povezuje računare i računarske mreže korištenjem internet protokola (IP). To je `mreža svih mreža` koja se sastoji od milijuna kućnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža koje međusobno razmjenjuju informacije i usluge kao što su elektronska pošta, chat i prijenos datoteka te povezane stranice i dokumente World Wide Weba. Pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija između više računara. Internet je globalna mreža. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista. Prenošenje instrukcija između računskih mašina se prvi put desilo 1940. godine kada je George Stibitz iskoristio TTY, odnosno tele-mašinu za kucanje, pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K iz Darthmouth univerziteta u Nju Hempširu na njegom `Complex Number Calculator`-u u Njujorku, te također primio rezultate istim putem. Tek 1964. godine, istraživali sa Dartmoutha su izumili glavnu mašinu sa dijeljenim vremenom sa priključenim terminalima. U osnovi terminali su iskorištavali resurse glavnog računara, te pomoću glavnog računara na kojeg su prikopčani dobijali rezultate natrag na terminal. Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo `rođendana`, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Godine 1969. godine Univerzitet Kalifornija u Los Angelesu, SRI u Stanfordu, Univerzitet Kalifornije u Santa Barbari te Univerzitet Utaha su bili prikopčani na ARPANet mrežu koja je koristila 50 kbit/s mrežna kola. ARPANet je ustvari preteča današnjeg Interneta, iako je bila puno ograničenija nego globalna mreža – Internet, ipak je bila prva mreža takve vrste. Kasnije će se tehnologija sve više razvijati te prerasti u današnju mrežu kakvu poznajemo. Internet je globalno dostupna mreža koju čini više međusobno povezanih manjih i većih mreža koje komuniciraju pomoću Internet Protokola (IP), a koji su povezani bakrenim kablovima, optičkim kablovima i drugim. Prva Internet mreža je stvorena 1. januara 1983, što se smatra i stvaranjem Interneta kada je Američka Nacionalna Naučna Fondacija ((en)) (NSF) napravio univerzitetsku mrežu koja će kasnije postati NSFNet. Brz razvoj Interneta je pomogla mogućnost TCP/IP-a (Internet protokola) da radi preko već postojećih mreža i komunikacija (kao što su telefonske žice itd). Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara. Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: `Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju`. Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio «neverne tome» da se NCP može isključiti po želji. Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom. Prvo predstavljanje javnosti je doživio 1990-tih godina. U augustu 1991 CERN u Švicarskoj je predstavio veb sajt, dok je već prije tri godine Tim Berners-Lee počeo stvaranje HTML, HTTP te prve web stranice na CERN-u u Švicarskoj. Nacionalni Centar za `Supercomputing Applications` je objavio Mosaic web preglednik, a 1994 godine se povećava interes javnosti za Internet koji je do sad bio isključivo akademsko/tehničke prirode. Internet je sve više uzimao maha, tako da je 1990-tih integrisao većinu tadašnjih postojećih javnih računarskih mreža, što je ostvareno najviše zahvaljujući nedostatku mjerodavne centralne administracije što je omogućilo nesmetan rast mreže, kao i prilično slobodnu prirodu Interneta i njegovih protokola. Do juna 2008 oko 1,46 milijardi ljudi koristi Internet u čitavom svijetu.[2] `Internet` ili `internet`[uredi | uredi kod] U srpskohrvatskom je bilo dosta rasprave piše li se riječ `internet` velikim ili malim početnim slovom. Odgovor glasi: i jedno i drugo. Naime, `internet` je naziv za bilo koju mrežu koja koristi IP. Ta mreža može biti samo u jednoj zgradi ili se prostirati cijelim svijetom, ali biti potpuno odvojena od svih ostalih mreža. S druge strane, riječ `Internet` označava ime mreže: globalne, javno dostupne mreže koja se sastoji od međusobno povezanog mnoštva drugih mreža. No nisu svi interneti povezani u Internet. Postoje privatne, specijalizirane mreže koje su zasnovane na IP, ali nisu povezane u Internet. Također, lako se može zamisliti, pa i očekivati, da će u budućnosti postojati i druge mreže, odvojene od današnjeg Interneta ili zasnovane na drugim protokolima. Zato, kad govorimo o globalnoj, javnoj mreži koja nas danas povezuje, ispravno je pisati `Internet` jer je to naziv mreže, dok je svaka druga, izolirana (privatna) mreža koja koristi IP, bez obzira kako ju vlasnik zvao, istovremeno i `internet`. Internet Pristup internetu[uredi | uredi kod] Internet kao globalna svjetska mreža nema cenzuru i nema prepreka. Dostupna je na svakom djeliću planete Zemlje, naravno, uz odgovarajuću opremu. Da bi pristupili ovoj mreži moramo imati jedan od sistema za komunikaciju kao što su: Analogna telefonska linija ISDN ADSL kablovski bežični satelitski Analogna telefonska linija[uredi | uredi kod] Ovaj sistem podrazumijeva infrastrukturu javne komutirane telefonske mreže (PTNS-Public Telephon Network System) ili jednostavnije rečeno upredenu paricu do telefonske centrale kakvu imaju gotovo svako domaćinstvo. Ovim sistemom se, kroz spojne vodove, vrši prenos analognih signala (prvobitno namijenjeno isključivo za govorne informacije) u vrlo uskom spektru od 400 do 4000 Hz što je sasvim dovoljno za prenos govora. Ako se između računara i ovakve linije postavi uređaj koji će vršiti konverziju digitalnih u analogne signale i obrnuto modem moguće je ostvariti uvezivanje računara sa brzinom prenosa do 56 kbps. (Teoretski 64 kbps). ISDN[uredi | uredi kod] Ovaj sistem također koristi upredenu paricu kao fizički prenosnik digitalnih signala a opseg je proširen i uključuje dva analogna kanala tako da su brzine do 128 kbps. Naziv je dobio kao skraćenica engleskog termina Integrated System of Digitaly Network. Prenos podataka kroz spojne vodove je digitalni. ADSL[uredi | uredi kod] Kao varijanta DSL (Digitaly Subscriber Line) ili u slobodnom prevodu digitalna pretplatnička linija koristi osobinu uvezivanja više `kanala` od po 64 kbps u željenu (bolje rečeno plaćenu) širinu prenosa. Oznaka ADSL znači da je protok informacja asimetričan tj prema potrebi količina dolaznih informacija (Download) sa servera prema klijentu se uvećava na račun odlaznih (Upload)količina bita. Komunikacija kroz spojne vodove je digitalna. Kablovski internet[uredi | uredi kod] U naseljenim mjestima gdje je uspostavljen sistem tzv. kablovske televizije moguće je ostvariti istim vodovima prenos podataka i konekcija na internet. Ovaj sistem ima veoma veliku propusnu širinu podataka koja ide i do 1 Gbps. Veoma često se koristi jedini problem je što brzina prenosa direktno ovisi o broju korisnika (pretplatnicima) Bežični internet[uredi | uredi kod] Iako termin možda nije najadekvatniji uspostavljen je prema originalnoj engleskoj verziji Wireless. Danas se koristi više različitih varijanti a najčešće komunikacije na ultra visokim frekvencijama od 2,4 i 5 GHz. Zbog osobina prostiranja ove vrste talasa (pravolinijski i ne prolaze niti se odbijaju od fizičke prepreke) ograničenja su velika: mora postojati optička vidljivost između antena pristupne stanice i korisnika a daljina se kreće do nekoliko kilometara. Brzine koje se mogu postići na ovim frekvencijama su velike i kreću se od 2 Mbps do 54 Mbps. Satelitski internet[uredi | uredi kod] Iako najskuplji sistem ipak predstavlja najpouzdaniji i najbrži sistem za prenos podataka pa tako i za pristup internetu. Kao posrednik u komunikaciji koristi se geostacionarni satelit pozicioniran na visini od oko 35000 km iznad zemlje. Pošto se kreće ugaonom brzinom identičnoj brzini rotacije Zemlje to je njegov položaj u odnosu na određeni prostor na Zemlji uvijek isti. Prostor koji je pokriven signalom satelita naziva se `Footprint`. Tehnologija[uredi | uredi kod] Protokoli[uredi | uredi kod] Komunikacionu infrastrukturu Interneta čine njegova hardverska komponenta i sistem softverskih slojeva koji kontrolišu različite aspekte te arhitekture. I dok se hardver često može koristiti da podrži druge softverske sisteme, dizajn i strogi proces standardizacije softverske arhitekture odlikuju Internet i pružaju temelj za njegovu skalabilnost i uspeh. Odgovornost za dizajn internetskih softverskih sistema je preneta Grupi za internet inženjering (Internet Engineering Task Force (IETF). IETF vodi radne grupe da postavljanje standarda o različitim aspektima Interenet arhitekture, otvorene za svakog pojedinca. Rezultati diskusija i konačni standardi se objavljuju u nizu radova, koji se svaki zove Zahtev za komentar (Request for Comments (RFC)) i dostupni su besplatno na veb-sajtu IETF. Glavni metodi umrežavanja koji omogućavaju Internet se sadrže u specijalnim zahtevima za komentare, koji čine internet standarde. Drugi manje rigorozni dokumenti su čisto informativni, eksperimentalni ili istorijski ili dokumentuju najbolje trenutne prakse u implementaciji internet tehnologija. Usluge[uredi | uredi kod] Najpoznatije usluge za na Internetu su: World Wide Web - koristi HTTP za prijenos web stranica napisanih u HTML-u - to je noviji servis, ali i najbrže rastući, često se pogrešno koristi kao sinonim Internet razgovor ili čavrljanje (chat) - koji može biti komunikacija glasom (oba računala trebaju imati zvučne kartice, mikrofone i zvučnike/slušalice) ili pismena komunikacija - primjeri su IRC, ICQ i u zadnje vrijeme sve popularniji Skype elektronička pošta - koristi POP, SMTP i druge protokole, jedna od prvih usluga na Internetu prijenos datoteka - uz standardni FTP danas se sve više koristi peer to peer protokoli Usenet - mreža namijenjena razmjeni poruka u interesnim grupama World Wide Web[uredi | uredi kod] Ovaj NeXT računar je koristio Tim Berners-Lee na CERN institutu. To je bio prvi veb server. Mnogi ljudi sinonimno koriste termine Internet i World Wide Web, ili samo Web, mada ta dva termina nisu sinonimi. World Wide Web je samo jedan od stotina servisa koji se koriste na Internetu. Web je globalni set dokumenata, slika i drugih resursa, logički međusobno povezanih hiperlinkovima i referenciranih sa uniformnim resursnim identifikatorima (URI). Ovi identifikatori simbolično identifikuju servise, servere, i druge baze podataka, i dokumente i resurce koje oni mogu da pruže. Hipertekst transfer protokol (HTTP) je glavni pristupni protokol na mreži. Veb servisi isto tako koriste HTTP za omogućavanje komunikacije između softverskih sistema da bi se delila i razmenjivala poslovna logika i podaci. World Wide Web pretraživači, kao što su Majkrosoft Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera, Aplov Safari, i Google Chrome, omogućavaju korisnicima da navigiraju sa jedne veb stranice na drugu putem hiperlinkova koji su ugrađeni u dokumente. Ti dokumenti isto tako mogu da sadrže bilo koju kombinaciju računarskih podataka, uključujući grafiku, zvuk, tekst, video, multimedijski i interaktivni kontent koji je dostupan dok je korisnik u interakciji sa stranicom. Skriptovanje na strani klijenta može da obuhvati animacije, igra, poslovne aplikacije i naučne demonstracije. Putem Internet pretraga vođenih ključnim rečima koristeći pretraživače poput Yahoo! i Google, korisnici širom sveta imaju lak, momentalni pristup ogromnim i raznovrsnim količinama onlajn informacija. U poređenju sa štampanim medijima, knjigama, enciklopedijama i tradicionalnim bibliotekama, World Wide Web je omogućio decentralizaciju informacije velih razmera. Veb je isto tako omogućio pojedincima i organizacijama da objavljuju ideje i informacije za potencijalno veliki auditorijum onlajn sa znatno redokovanim troškovima i vremenom kašnjenja. Objavljivanje veb strane, bloga, ili pravljenje vebsajta obuhvata mali inicijalni trošak i mnogi besplatni servisi su dostupni. Međutim, objavljivanje i održavanje velikih, profesionalnih veb sajtova sa atraktivnim, raznovrsnim i aktuelnim informacijama je još uvek teška i skupa propozicija. Mnoge osobe i neke kompanije i grupe koriste veb logove ili blogove, koje se uglavnom koriste kao onlajn dnevnici koji se lako održavaju. Neke komercijalne organizacije motivišu osoblje da komuniciraju savete u oblastima u kojima su specijalizovani jer smatraju da će posetioci biti impresionirani ekspertnim znanjem i slobodnim informacijama, te da će ih to privući datoj korporaciji. Jedan primer takve prakse je Majkrosoft, čiji programeri objavljuju svoje lične blogove da bi podstakli javni interest u njivov rad. Kolekcije ličnih veb stranica koji objavljuju veliki provajderi su i dalje popularne, i postaju sve sofisticiranije. Dok su operacije kao što su Angelfire i GeoCities postojale od ranih dana mreže, novije ponude od, na primer, Fejsbuka i Tvitera trenutno su najpopularnije. Te operacije često brandiraju sebe kao društveni mrežni servisi. Oglašavanje na popularnm veb stranama može da bude unosno, i elektronska privreda ili prodaja produkata i servisa direktno preko veba je i dalje u porastu. Kad je Veb razvijen tokom 1990-tih, tipična veb stranica je čuvana u svojoj završnoj formi na serveru, formatirana u HTML jeziku, spremna za transmisiju na veb pretraživač u odgovoru na zahtev. Tokom vremena, proces kreiranja i isporuke veb stranica je postao dinamičan, čime je kreiran fleksibilni dizajn, raspored, i kontent. Veb sajtovi se često kreiraju koristeći softver za menadžment kontenta sa, inicijalno, veoma malo kontenta. Saradnici tih sistema, koji mogu da budu plaćeno osoblje, članovi neke organizacije ili pripadnici javnosti, unose u ishodišnu bazu podataka kontent koristeći stranice za uređivanje koje su dizajnirane za tu svrhu, dok obični posetioci pristupaju i čitaju taj kontent u HTML formi. U zavisnosti od sajta, može ili ne mora da postoji sistem za uređivanje, odobravanje i obezbeđenje koji je ugrađen u proces prihvata novo unetog sadržaja i davanja dotupa ciljnim posetiocima. Komunikacije[uredi | uredi kod] E-mail je važan komunikacioni servis koji je dostupan na Internetu. Koncept slanja elektronskih tekstualnih poruka između osoba koje komuniciraju na način koji je analogan slanju pisama ili memoranduma je prethodio formiranju Interneta. Slike, dokumenti i drugi fajlovi se šalju kao prilozi emejla. Emejlovi se mogu slati na više adrase istovremeno. Internet telefonija je još jedan široko zastupljeni komunikacioni servis koji je omogućen nastankom Interneta. VoIP je skraćenica za engl. Voice-over-Internet Protocol - protokol za prenos glasa preko Interneta. To je protocol koji je u osnovi Internet komunikacije. Ideja je zaživela tokom ranih 1990-tih sa aplikacijama sličnim voki-tokiju za personalne računare. Zadnjih godina mnogi VoIP sistemi su postali jednako jednostavni i laki za upotrebu kao i normalni telefon. Korist od korišćenja Internata za prenos glasa je da VoIP može da bude besplatan ili znatno jeftiniji od tradicionalnih telefonskih poziva, posebno na dugim rastojanjima i za korisnike kojima je uvek dostupna Internet konekcija kao što je kablovski ili ADSL prikljućak. VoIP je kompetativna alternativa tradicionalnom telefonskom servisu. Interoperabilnost između različitih provajdera je vremenom povoljšana i moguće je pozivati i primati pozive sa tradicionalnih telefona. Jednostavni, jeftini VoIP mrežni adapteri su dostupni, i oni eliminišu potrebu za personalnim računarom. Kvalitet zvuka još uvek može da varira od poziva do poziva, mada je obično jednak ili bolji od tradicionalnih poziva. Preostali problemi korišćenja VoIP obuhvataju pozive brojeva za hitne slučajeve i pouzda Prenos podataka[uredi | uredi kod] Razmena fajlova je primer transfera velikih količina podataka preko Interneta. Računarski fajl se može poslati imejlom kupcima, kolegama i prijateljima kao prilog. On se može poslati na vebsajt ili FTP server da bi ga drugi korisnici mogli na jednostavan način preuzeti. On se može staviti u „zajedničku lokaciju“ ili na fajl server. Opterenje pri masovnom preuzimanju velikih količina podataka se može umanjiti upotrebom servera koji služe kao `ogledala` ili putem peer-to-peer mreža. U bilo kojem od tih slučajeva, pristup fajlu može da bude kontrolisan putem autentikacije korisnika, tranzit fajla preko Interneta može da bude zaštićen enkripcijom, i naplata se može vršiti za davanje pristupa fajlu. Naplata se može na primer vršiti putem kreditne karte, čiji detalji su isto tako u kodiranom obliku. Poreklo i autentičnost primljenog fajla se može proveriti pomoću elektronskog potpisa ili MD5 koda ili drugih sumarnih prezentacija poruke. Ova jednostavna svojstva Interneta, na globalnoj osnovi menjaju produkciju, prodaju, i distribuciju svega što se može redukovati do računarskog fajla za transmisiju. Time su obuhvaćeni svi oblici štampanih publikacija, softverskih proizvoda, vesti, muzike, filma, videa, fotografije, grafike i drugih umetnosti. To je uzrokovalo sajzmička pomeranja u svim postojećim industrijama koje su ranije kontrolisale produkciju i distribuciju tih produkata. Streaming media je isporuka digitalnih medija u realnom vremenu za neposrednu upotrebu ili uživanje krajnjih korisnika. Mnogi radio i televizijski distributeri pružaju internetski pristup svojim živim audio ili video produkcijama. Oni isto tako omogućavaju odloženo gledanje ili slušanje putem sistema kao što su Preview, Classic Clips i Listen Again. Tim provajderima se pridružio niz drugih koji vrše distribuciju samo putem Interneta i koji nikad nisu imali dozvole za druge oblike distribucije. To znači da se uređaj koji je povezan sa Internetom, kao što je računar, može koristiti za pristup onlajn medijima na skoro isti način kao što je ranije bilo moguće samo sa televizorom ili radio prijemnikom. Opsed dostupnih tipova kontenta je daleko širi, od specijalizovanih tehničkih vebkasta do multimedijskih servisa koji se isporučuju po zahtevu. Podkastiranje je varijacija te teme, gde se – obično audio – materijal preuzme i reprodukuje na računaru ili se prenese na portabilni medijski plejer da bi se slušao u pokretu. Te tehnike koje koriste jednostavnu opremu omogućavaju svakom uz neznatnu cenzuru ili kontrolu da emituje audio-vizuelni materijal širom sveta. Prenos digitalnih medija povećava potražnju za mrežnim protokom. Na primer, za standardni kvalitet slike neophodna je veza brzine 1 Mbit/s za SD 480p, za HD 720p kvalitet je neophodno 2,5 Mbit/s, i HDX kvalitet zahteva 4,5 Mbit/s za 1080p.[3] Veb kamere su finansijski pristupačne ekstenzije tog fenomena. Dok neke veb kamere mogu da pruže video pune brzine, slika je obično mala ili su obnavljanja spora. Video pričaonice i video konferenciranje su isto tako popularni kod velikog broja korisnika sa personalnim veb kamerama, sa ili bez dvosmernog zvuka. YouTube koji je osnovan 15. februara 2005, je danas vodeći vebsajt za slobodni video striming sa ogromnim brojem korisnika. Taj sajt koristi flaš-bazirani veb plejer za prenos i prikazivanje video fajlova. Registrovani korisnici mogu da pošalju neograničene količine video materijala i da izgrade svoje personalne profile. YouTube tvrdi da njihovi korisnici gledaju stotine miliona, i pošalju stotine hiljada video snimaka dnevno. Trenutno, YouTube koristi HTML5 plejer.[4] Sigurnost[uredi | uredi kod] Internet je zbog svoje raširenosti najveći izvor malicioznog softvera. Najveći dio malicizonog softvera dolazi s pornografskih stranica (znatno rjeđe kod onih čije se korištenje plaća) te većine internetskih stranica s torrentima, crackovima, generatorima ključeva (keygeni), serijskim brojevima i sl. Doduše, neke stranice s torrentima (Demonoid, TorrentLeech i slične) ograničavaju registraciju te se na njima vrlo rijetko postavlja sadržaj s malicioznim softverom. Korisnik može dobiti neku vrstu malicioznog softvera pokretanjem zaražene datoteke skinute s interneta a ponekad i jednostavnim posjećivanjem maliciozne internetske stranice (to se zovedrive-by download). Dosta su česte i alatne trake (toolbars) koje sadržavaju različite oblike spywarea i adwarea, od kojih prvi prate korisnikovo korištenje Interneta i njegove navike u korištenju računala, dok adwarei dostavljaju reklame i oglase, a ponekad također prikupljaju podatke o korištenju Interneta. Internetske stranice čiji URL počinje s https:// a ne s http:// imaju šifrirane veze, što prevenira mogućnost da netko drugi pročita informacije koje je korisnik unio na tim stranicama. Ipak, to ne znači da te stranice nisu maliciozne, već samo da su njihove veze šifrirane, što znači da prefiks https:// nikako ne može biti garancija u sigurnost stranice. Osim malicioznog softvera, postoje i zlonamjerni ljudi. Oni često u sobama za chat maltretiraju i/ili vrijeđaju ostale korisnike, a ponekad se predstavljaju kao djeca ili tinejdžeri da bi namamili najmlađe korisnike Interneta. Internet slang[uredi | uredi kod] Internet slang je neformalni žargon razvijen (i još u razvoju) s ciljem ubrzanja i pojednostavljenja tekstualne komunikacije među korisnicima Interneta. Mnogi izrazi ovog žargona strukturirani su tako da štede vrijeme korisnika prilikom pisanja poruka, a temelje se na engleskom govornom području. Neki primjeri: 2 = to, 4 = for, 2B = to be, BTW/btw = by the way, FYI = for your information, FTW = for the win, LOL = laughing out loud, NOYB = none of your business, r8 = right, TY = thank you, THX = thanks, SU = shut up, STFU = shut the f*ck up (vulgarno), w8 = wait, BRB = be right back, AFK = Away from keyboard Na Internetu se za izražavanje emocija koriste emotikoni (smajliji, smajlići), koji se na engleskom nazivaju smileys ili emoticons. Najčešći su: :-) ili :) - sreća :-D ili :D - osmeh :-( ili :( - tuga ;-) ili ;) - namigivanje :-P ili :P - plaženje jezika (obično u šali) :-O ili :o - šok, iznenađenost, zaprepaštenost :-@ ili :@ - ljutnja 3:-) ili 3:)- djavolak <]:-)}}}}}} -deda mraz ^.- -podignuta obrva :-* ili :* - poljubac <3 - srce O:) - andjelčić ^_^ - duša Kako nastao internet Istorija interneta